Month: May 2025

penzioneri-1

Ранг листе пензионера који ће добити солидарне пакете помоћи биће објављена 9. маја на огласним таблама удружења и одбора корисника пензија и филијала Фонда ПИО.

Од 10. априла, почела је пријава корисника пензија за доделу пакета солидарне помоћи и трајаће до 8. маја, а реализује се преко Савеза пензионера Србије (САПЕНС) и Удружења пензионера Србије (УПС) „Независност“.

Овај програм помоћи омогућава пензионерима који испуњавају одређене услове да добију пакет солидарне помоћи, а средства за ову иницијативу обезбеђује Републички фонд ПИО.

Пензионери који желе да се пријаве за овај вид помоћи, потребно је да приложе последњи пензијски чек или извод из банке као доказ о висини пензије. Основни критеријум за доделу пакета је висина пензије, која не сме да прелази износ од 27.711,33 динара, што је најнижи износ пензије за кориснике из категорије запослених и самосталних делатности у 2025. години.

За кориснике који имају пензију из иностранства, укупни износ пензија, домаћих и страних, не може бити већи од тог износа. Такође, предност при додели пакета имају самохрани корисници и корисници из вишечланих домаћинстава, којима је пензија једини извор прихода, као и старији корисници пензија.

Приликом формирања ранг-листе, комисије удружења пензионера одговорне су за пријем пријава, утврђивање и оверу ранг-листе, док ће крајње ранг-листе бити објављене најкасније 16. маја, након разматрања евентуалних приговора корисника на прве објављене листе. У случају да корисници поднесу приговоре, формираће се другостепена комисија која ће разматрати приговоре и донети коначне одлуке.

Подела пакета солидарне помоћи почеће 19. маја.

За ову сврху је ове године обезбеђено 180 милиона динара, што је значајно повећање у односу на прошлу годину, када је за пакете утрошено 111 милиона динара. Очекује се да ће се у 2025. години доделити пакети за око 75.000 пензионера, чиме ће се помоћи великом броју корисника пензија, а стандардизација пакета омогућава бољу цену и једнакост у дистрибуцији.

Овај програм важан је део подршке пензионерима, а захваљујући организацији и транспарентном спровођењу набавке и дистрибуције пакета, Савез пензионера Србије (САПЕНС) и удружења корисника пензија омогућавају да сви корисници добију пакете исте садржине.

gordana-djilas-2

Осим што се с књигама дружи службено, као библиотекар-саветник, односно помоћник управника за чување и коришћење публикација у Библиотеци Матице српске, Гордана Ђилас је вишеструко награђивања књижевница ретког поетског проседеа. Њена поетика унеколико је инспирисана завичајем и у ужем и у ширем смислу; једнако реферишући и на постојбину, Босанску Крајину, као и на севернобанатско поднебље, односно Наково, где су њени преци колонизовани.

Међу многобројним признањима које је добила за своје стваралаштво, издваја се прошлогодишња Награда Задужбине „Бранко Ћопић” Српске академије наука и уметности, за поетску књигу „Хватање месечине”.

Поред тога што „службено” ради на очувању овдашње књижевне баштине, Гордана Ђилас паралелно ради и на новим рукописима, и даље поступајући одговорно, па и самокритично према свакој написаној речи.

Наково и северни Банат чине њено трајно поетско упориште, тако ће бити и у новој књизи коју припрема.

У вашој књизи исповедне прозе „Теби је унапред све опроштено”, правите регресију на властито детињство у Накову. Колико вас је у књижевном раду поетички одредило родно село?

– Желела сам да ми се сећања на детињство штампају у чувеној Повељиној едицији Види чуда, у којој су се огледали бројни песници и писци. Одрастање, рани доживљаји, заувек остану у сећању. Слике детињства непрестано се враћају, као проблесци, у одређеним животним ситуацијама. Оно што сада, са ове раздаљине могу да приметим јесте да сам сада другачија него кад сам била дете. Жао ми је што се то негде у животу загубило, та првотна радост живљења, а опет, знам да сам сачувала језгро детиње радости као извора са кога непрекидно тече чиста и непомућена вода.

Прича о детињству може да се исприча и на други начин. Када бих је поново писала, вероватно би била другачија. Овај пут је прича произашла из потребе да разумем девојчицу која је, као средње, женско дете, одрастала у крајње патријархалном свету, пресађеном у банатску равницу, па како се снађе. Пресудну улогу у том одрастању, имали су, на срећу, библиотекарка и учитељи. Наравно да ме је то определило и формирало поглед на свет који се непрестано кретао између устаљених, очекиваних образаца и маште, која је попут банатског ветра успевала да пробије облаке кад заклањају сунце. Понекад. Повремено.

У вашој песми „Наково 1958” правите инвентар свега онога што вас је дочекало кад сте угледали овај свет. Да ли је такав књижевни поступак приповедања из угла новорођенчета иновативан или је већ негде опробан у пракси?

– Поетска збирка „Хватање месечине” је такође жеља да дефинишем однос према детињству, према прецима, да их учврстим у свом постојању као делу једног колективног памћења, да утврдим ко сам ја међу њима. Желела сам да их сачувам, макар на овај начин, у поезији. И без обзира на све што бих могла да им замерим, остаје сећање на њихову радиност, честитост, снажну животну снагу. Писати о томе из позиције детета није ништа ново. О дођошима у Банату, немачкој кући и њиховом сналажењу у новим животним условима није још довољно написано, а да се не задржава на устаљеним клишеима. Како помирити виолентну нарав са миром равнице у којој се понекад не разликује граница између неба и земље? Треба доста стрпљења и маште како би се оријентисало. Тада је најбоље усмерити се ка земљи. Она нас је хранила, а небо пружало могућност да растемо, без граница. Желела сам да сачувам све доживљаје који су ме пратили не само у детињству, него и одрастању. Све је то било ново, а опет некако туђе.

„Што више видиш, више ћеш и разумети”, кажете у једној песми. Дозвољавате ли потенцијалном читаоцу да допише и да ће, што више сазна – бити и несрећнији?

– Да, читаоцу је све дозвољено. У Вашем питању видим и Ваше уверење да више виђења не доноси срећу, да разумевање не подразумева задовољство. Ако живот гледате дубински, не онако како се ствари дешавају, већ и разлоге због којих се дешавају, онда немате право да судите. Дешава се да се запитам над неком реченицом, стихом, шта их је произвело, или да сам нешто изговорила и да схватам да то што би неко то доживео лично нема никакве везе са његовим доживљајем, него са мном.

Постоји нека каузалност, мера узрока и последице, али то вам је прирођено да разумете, или није. Најлакше је препустити се, живети по нагону, не гледати и не видети. А када гледате, онда схватате да смо заглављени у неком обрасцу одрастања и ту нема мрдања. Има, али се ваља поштено ознојити. Том обрасцу се стално враћам и волим када се у њему још неко пронађе. Веома ме дирне када ми неко каже како је читао моје стихове и препознао се у њима. Та повезаност, интеракција је највећа награда, залог да не бацам прашину у ветар.

Као библиотекар у Библиотеци Матице српске, сведоци сте да се углавном с књигом друже само они који морају или им је то посао. Како видите будућност књиге?

– Библиотека Матице српске је моја друга кућа, готово цео радни век сам провела у њој. За мене је то била част, трудила сам се да је оправдам. Као институција од прворазредног, не само културног него и духовног значаја, она располаже фондом од преко четири милиона књига. Немам никакво право нити могућност да посумњам да ће књига изгубити на свом значају. Од раног детињства библиотека и школа биле су ми места уточишта и слободе да учим и да мислим својом главом. Књига свакако мења своју форму, али суштину не. Без књиге нема животне надоградње, она је со наших живота. Класичних читалаца са књигом у руци је све мање, а све их је више који читају књиге и новине преко дигиталних база. Ту им је све надохват руке, под условом да имају рачунар и добру интернет конекцију.

Прошле годите сте, међу многобројним признањима, добили и Награду „Бранко Ћопић”. Могу ли награде да буду доказ валоризовања нечијег рада или су меродавнији показатељ за писца тиражи књига и посете његовим књижевним вечерима?

– Некако ми се „сложило” да добијем Награду Фондације „Бранко Ћопић“, управо због тога ми је драго јер је Ћопић писац мог детињства. Поред подсећања на детињство, сусрет са његовим књигама ми је омогућио да надограђујем живот најфинијим нитима лиризма. Његова дела увела су ме у свет књижевности. Награде значе онолико колико помажу делу неког писца да буде читано, скрећу пажњу на њега. То је најважније, када својим делом дотакнете читаоца. Такође, да сте својом поезијом проширили, обогатили нечији свет, пружили наду или другачији поглед на доживљај живота.

Ништа се потом не дешава што има конкретне везе са могућношћу да објавите нови рукопис, имате више књижевних вечери или већи тираж. Ту излазимо из домена књижевности и улазимо на тржиште интереса, трговине утицајем, снагом мање или више организованих интересних група. И то је добро док год има снаге да се, без обзира на све, настави започети пут. Са ове раздаљине видим да он има смисла за мене, и да више нема одустајања.

На којем рукопису тренутно радите и хоће ли и у њему бити северног Баната, као у многим вашим ранијим књигама?

– Тренутно радим на песничком рукопису о анђелима. Веома сам строга према себи, па то иде на махове. Стално су присутни сумња, преиспитивање, сређивање, ишчитавање… Ту нема краја. Немам још ни издавача. Очекујем да ће се, као и до сада нешто појавити. Увек се тако догоди. Имам и рукопис збирке о столу. Реч је о столу који се затекао у родитељској кући, наковачком, немачком. Испод тог стола сам се играла, учила, сакривала. Касније је служио за обедовање, када смо се сакупљали са разних страна, долазећи да обиђемо родитеље. Данас је он код мене, чека рестаурацију, па док сам још у овом земаљском животу, да се подружимо још мало. О њему сам написала поему, свашта је доживео. А, када ћу је пустити у свет, то још не знам.

Делују ли библиотеке мало ригидно у данашње време? Својевремено сте иницирали покретање фејсбук странице Библиотеке Матице српске, шта се још може учинити да се остане укорак с технологијом?

-Библиотеке морају да сачувају своју основну делатност. Свака књига која у њу уђе, мора да буде сигнирана, инвентарисана, обрађена по стандардима (свуда су исти у свету) и смештена на неку полицу. Tада постаје доступна за сваког потенцијалног корисника. Тек тада може да шири своју делатност, прати технолошки напредак и да га користи како би промовисала своју делатност, заинтересовала за књигу и читање. Данас библиотеке организују разне активности и програме. Успешно су се прилагодиле, готово сви послови у библиотечко-информационој делатности су аутоматизовани. Све информације о њеним фондовима јавно су доступне. Од промена не треба бежати, треба им ићи у сусрет, јер нису све промене лоше, има и добрих.

 

Н. Савић

 

novac

Према календару исплата који је објавио Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО), пензије за април почеће да пристижу од 6. маја.

Тог дана исплата ће почети за кориснике из категорије самосталних делатности, као и за војне и пољопривредне пензионере, без обзира на начин на који примају пензију – преко банке, поште или на кућну адресу.

Пензионери из категорије запослених који пензије добијају преко текућих рачуна банака могу да очекују исплату од 10. маја, док ће онима којима стижу на кућну адресу или их подижу на поштанским шалтерима, пензије бити исплаћене 12. маја.

Уз априлске пензије стижу исти износи као и у претходној исплати за март, када је просечна пензија износила 50.686 динара.

vatrogasci-150-god-(2)

Поводом обележавање 150 година постојања Добровољног ватрогасног друштва Кикинда на Градском тргу организована показна вежба професионалних ватрогасних јединица Добровољног ватрогасног друштва и ватрогасне јединице НИС-а.

-Суграђанима смо приказали како изгледа спашавање повређене особе из возила. У саобраћајној незгоди возило је оштећено и запалило се. У оваквим ситуацијама најпре спашавамо људски живот, а потом гасимо пожар – истакао је Драгиша Ракић, заменик командира Добровољног ватрогасног друштва Кикинде.

Добровољно ватрогасно друштво у нашем граду основано је 1875. године.

-Оснивачи су кикиндски адвокати, а друштво је настало у приватној кући. Након неколико година добровољци ду добили зграду која се налазила на месту данашње пијаце, а на крају нам је опредељен објекат у ком се и данас налазимо. Овог момента имамо 45 активних чланова са правом гласа, који могу да буду у оперативној јединици, а осим мушкараца ту су и жене. Имамо и тридесет чланова старијих од 65 година – навео је Ракић.

Показној вежби присуствовао је Мирослав Дучић, члан Градског већа, задужен за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације.

-Век и по значајан је јубилеј, посебно ако се зна да су чланови добровољци. Сваке године помажемо им у организацији свих акција јер је наш циљ да буду видљиви. Чланови пуно раде са младима, на едукацији и обукама, а у локалној самоуправи имају поузданог партнера – прецизирао је Дучић.

А.Ђ.

 

Tractor agricultural machine cultivating field.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде обавестило је све носиоце пољопривредних газдинстава да искористе право на подстицаје за осигурање усева, плодова, вишегодишњих засада, расадника и животиња и тиме умање ризике од све учесталијих временских непогода.

Право на подстицаје имају сва пољопривредна газдинства уписана у Регистар и у активном статусу, која у периоду од 16. новембра претходне до 15. новембра текуће године закључе полису осигурања са неком од осигуравајућих кућа.

Министарство покрива између 40 и 70 одсто вредности премије осигурања, у зависности од територије и врсте производње – пољопривредни произвођачи из Моравичког, Златиборског, Подунавског, Шумадијског, Колубарског, Мачванског, Расинског округа и Београда имају право на субвенцију у износу од 70 одсто вредности премије осигурања.

Како је наведено, захтеви се подносе искључиво путем платформе еАграр, а за техничку подршку пољопривредницима су на располагању саветодавци, локалне самоуправе и овлашћена лица Управе за аграрна плаћања – јавни позив са детаљима биће објављен у другој половини године, а све информације биће доступне на званичном сајту Министарства и Управе за аграрна плаћања.

uzmi-racun

Потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је да од 1. маја грађани поново могу да учествују у наградној игри „Узми рачун и победи“, као и да је за само 16 сати у ту апликацију унето чак 800.000 рачуна.

-Грађани могу да уносе фискалне рачуне у апликацију Узми рачун и победи, а за само 16 сати у апликацију је унето чак 800.000 рачуна. Такође, отворено је 146.000 налога на овој апликацији, објавио је Синиша Мали на свом Инстраграм налогу.

У игри могу да учествују сви фискални рачуни који су издати почев од 1. јануара 2025. године, без обзира на вредност.

Наградни фонд обухвата пет станова у Београду, у насељу Земунске капије, укупне вредности 1,2 милиона евра и у питању су трособни – дуплекс станови од којих сваки има по 91 квадрат.

У наградном фонду је и 10 Фијатових аутомобила “гранде панда”, од којих је пет електричних и пет хибридних.

acev-rodjendan-(5)

У близини омиљеног излетишта Мокринчана код „Девет грла“ већ четири деценије окупљају се исти мештани. Главни „кривац“ је Јевтим Ацев, који је у Мокрин дошао са 15 година из Димитровграда. Празник рада је његов рођендан.

 

 

– Прослава почиње 30. априла. Већ током вечери долазим да припремим место на ком ћемо боравити. Тачно у поноћ дођу пријатељи и целе ноћи славимо. Ту су и моја деца, син и ћерка, као и унуци који сада имају већ тридесет година, али и пријатељи. Буде нас више од стотину. Печемо роштиљ и веселимо се до раних јутарњих сати – прича Јевтим Ацев који је овог 1. маја прославио 76. рођендан.

Како каже, пошто се сви разиђу, он припрема храну која ће се јести током празника.

-Сваке године спремам нешто друго. Ове године одлучио сам се за јаретину у сачу. Данас су са мном моји најмилији и ово је традиција коју сви волимо – додаје наш саговорник.

Јефим је у Мокрин дошао са 15 година:

-Давно је била та 1955. година. Из околине сам Димитровграда и када сам стигао у ову равницу нисам могао да се начудим. Ја, Бугарин, нашао сам и своју бољу половину, Мађарицу. Заједно смо читав један живот имамо унуке и праунуке.

Најпре је Ацев радио у молерској задрузи с обзиром на то да је завршио за молера.

-Пуно смо ишли по теренима и пуно се радило у оно време. После тога сам радио као тракториста, а након тога и као инструктор за вожњу . Пуно младих сам обучио да возе аутомобиле – напомиње Ацев.

Како истиче за наш портал рођендан на овај начин планира да слави док не уда праунуке.

А.Ђ.

luna-park-(3)

Ролеркостер, аутомобили на сударање, рингишпил, балерина, хали-гали, бустер и још много забавног садржаја привукло је велики број суграђана, првенствено оних најмлађих у луна парк „Starlight Scorpions 3“.

Шестогодишња Емилија, са млађим братом, татом и мамом једва је чекала 1. мај.

-Чим смо стигли најпре сам исплела плетенице. Највише ми се свиђа брзи воз, ролеркостер. Са татом сам била на аутомобилима који се сударају, а мој млађи брат са мамом је био у камиончићу -сазнали смо од Емилије.

И Ангелина нам је открила да су јој све забавне справе интересантне.

-Највише пута била сам на рингишпилу. Волим и хали – гали за децу. Волела бих да сам сваког дана у луна парку – додала је Ангелина.

Ове године знатно је више забавних садржаја у односу на раније. Осим деце и тинејџера у вожњама уживају и старији.

Луна парк у нашем граду је још сутра, 2. маја.

На простору некадашње Кванташке пијаце организована је и продаја половне и мешовите робе, роштиља и пића. Ту су тезге, препуне играчака, слатких бомбона, одеће, сувенира и разних других ствари.

А.Ђ.

 

1-maj-simicev-salas-(7)

Као и сваке године највише излетника затекли смо на Симићевом салашу. Неки су стигли у раним јутарњим сатима, а поједини попут младих из Суботице кампују од среде до петка увече.

-Били смо и прошле године и јако нам се свидело па није било дилеме куда ћемо овог 1. маја – истакла је Николета Хевеши из Суботице. – Пекли смо роштиљ, данас спремамо гулаш, а сутра је на менију пасуљ. Извиђач сам и волим боравак у природи. У Суботици немамо овакав простор, ту је Палић који је препун људи.

Њихов домаћин је Данијел Молнар из Руског Села који им је и препоручио овај простор, а његових 14 пријатеља напомињу да ретко где има овакво излетиште.

Међу камперима су и млади суграђани који такође остају три дана.

-Дошли смо синоћ и планирамо и вечерас да преспавамо на Симићевом салашу. Спремамо роштиљ, ту не постоји дилема да ли ће бити припремљен како треба. Данас је гужва и драго ми је што нас има оволико. Ранијих година сакупљали смо по кућама, ово је ипак пуно лепше – рекао нам је Дејан Бабић.

Породице са малом децом, али и они у најбољим годинама искористили су леп дан да га проведу у природи и друже се.

А.Ђ.

 

radionica-zeleznica

Након седам година паузе, радионица за одржавање железничких возила ОЈ ЗОВС Кикинда, у оквиру Секције ЗОВС Нови Сад, поново је отворена, објавило је предузеће „Србија Карго“. Радионица је недавно успешно прошла кроз процес сертификације који је спровела Дирекција за железнице, што је омогућило њен поновни рад и обављање редовног и ванредног одржавања железничких возила.

– Према захтеву компаније „Србија Карго“, радионица је испунила све прописане услове и добила сертификат са ознаком Р26, који потврђује њену способност за одржавање железничких возила. У оквиру радионице већ функционише специјализована јединица за одржавање сандука, постоља сандука и рамова обртних постоља, а у будућности је планирана и сертификација за одржавање осовинских склопова – наводи се у саопштењу.

Један од важних новитета је и модернизација струга типа УБЦ-150, који се користи за обраду профила точкова, чиме ће бити значајно унапређен квалитет и ефикасност одржавања. Радионица тренутно запошљава 11 радника, који се баве одржавањем теретних вагона, чиме се наставља традиција која датира још од 15. априла 1954. године, када су први вагони пристигли на поправку у Кикинду.

Радионица у Кикинди је  седма радионица за одржавање теретних кола у саставу компаније Србија Карго. Њено поновно отварање има велики значај за брже, ефикасније и безбедније оспособљавање теретних вагона, што ће омогућити да компанија још боље одговори на потребе својих комитената и партнера.