Month: May 2025

По рођењу Белорус, по опредељењу Кикинђанин, Сергеј Савчук, снимио је филм који ће, уверен је, померити границе европске кинематографије

У оквиру обележавања Дана победе 9. маја, у препуној сали Руског дома у Београду приказан је руски-белоруски историјски спектакл филм “У списковима није евидентиран”, чији је један од стваралаца и наш суграђанин Сергеј Савчук. О овом несвакидашњем уметнику “Комуна” је већ упознала своје читаоце, али, подсетимо, да је овај редитељ рођен и одрастао у граду Бресту на белоруско-пољској граници. Љубав га је довела на север Баната и већ неколико година Сергеј је наш суграђанин, а супруга му је Ела Банковић, позната кикиндска пијанисткиња.

-Мој родни град је био врло важна стратешка тачка у Другом светском рату. Тврђаву у Бресту су немачки освајачи по сваку цену хтели да освоје. И оквир нашег филма “У списковима није евидентиран” управо говори томе- наводи Сергеј.

Наш саговорник је одушевљен одјеком овог филма у Русији, где је премијеру имао 1. маја, а 9. маја на Дан победе и у Руском дому у Београду.

-Овај филм је рађен по једном литерарном делу, које је базирано на истинитом догађају. Ја сам у овом остварењу био асистент редитељу Сергеју Коратајеву и рад у филмској екипи био је и велика част али и уживање. С обзиром да сам релативно познато име у руској филмској индустрији, није ме изненадио позив да будем део филмске екипе, али је њих изненадило кад су после сазнали да је локација за снимање уједно и мој родни град, па сам им био и водич, а знао сам и неке скривене нише у тврђави у Бресту, јер сам се као мали тамо често играо. То је много значило приликом дочаравања атмосфере самог филма. Наш град је иначе у Совјетском Савезу имао статус Града-хероја, а то није била мала ствар, ни онда, а ни данас- поносан је Савчук.

Радња филма говори о војнику који је као тек свршени питомац војне школе дошао у војну јединицу у Бресту чекајући од команде ратни распоред. Говоре му, с обзиром да је стигао увече, да ће ујутру добити распоред. Међутим, већ те ноћи Немци нападају тврђаву и успевају да је заузму. Он ипак успева да остане жив сакривши се у лагуме утврђења. Док нацисти надиру према Москви, он све време живи у тврђави и излази из ње само како би прибавио провијант и вршио диверзије. Укупно 300 дана је провео у утврђењу и ловио шта је стигао, како немачке солдате, тако и храну. Кад су га напокон ухватили, већ је био прилично нарушеног здравља. Питали су га којој јединици припада, а он није могао да им одговори с обзиром да није ни стигао да добије распоред, јер су Немци већ прве ноћи његовог боравка извршили напад на утврђење. Отуд и назив филма “У списковима није евидентиран”.

-То је један од многих незнаних јунака којих има у сваком рату и у сваком народу и ми смо према том истинитом догађају снимили филм. Ово остварења су подржали и белоруско и руско Министарство културе и буџет филма је износио милијарду рубаља. То је спектакуларан филм и верујем да ће и у Србији имати одличан одјек, као што је имао у Русији. Премијера у Руском дому у Београду је протекла изванредно и ја сам поносан што сам био део овог пројекта, јер желим да чувамо тековине наше историје.

– Занимљиво је, додаје наш саговорник, да је у Русији, а видим да је тако све више и у Србији, леп обичај на премијери да гледаоци не излазе након последњег кадра филма, него читају имена на одјавној шпици, како би после пројекције свим ствараоцима неког филма упутили посебан аплауз за труд.

Иначе, нашим гледаоцима је познат руски филм “Т-34” у чијем је стварању Сергеј такође учествовао, тако да има велико кинематографско искуство. Кад је у питању Кикинда, и даље је чврсто решен да настави да живи и ради на северу Баната, а желео би да сними и неки филм с овдашњим темама.

Домаћи продуценти су већ запазили његово умеће, тако да већ има позив да учествује и у једном амбициозном овдашњем пројекту, али, као он сам каже – отом-потом.

Н. Савић