Irski novinar Čej Bouz, snimio je prvi deo dokumentarca pod nazivom „Rat iz senke“ koji se bavim stranim uticajem u Srbiji, koji je temelj tekuće obojene revolucije. Film istražuje tokove stranog novca koji se sa zapada uliva u Srbiju kroz nevladin sektor. Ispitujući njihovu ulogu u političkim protestima i širem geopolitičkom kontekstu, Bouz se fokusirao na pitanje kako strani akteri, uključujući zapadne vlade, filantropske fondacije i NVO, oblikuju politički pejzaž Srbije, zemlje od šest miliona stanovnika koja se nalazi na raskršću između Istoka i Zapada.
Bouz je analizirao i motive iza stranog finansiranja, ulogu NVO u protestima i posledice po suverenitet Srbije. Dokumentarac takođe upoređuje Srbiju s drugim suverenim zemljama koje prolaze kroz istog „toplog zeca“, poput Gruzije, Slovačke i Mađarske, ukazujući na globalni obrazac stranog mešanja.
– Na tragu smo stotina miliona evra stranog novca i pomoći koji se ulivaju u ovu zemlju, ali i u mnoge druge širom sveta. Upravo sada, ovde se odvija veliki protest – najveći u Srbiji poslednjih decenija. Međutim, nama nije važno na koju stranu će pasti novčić u ovom sporu. Zanimaju nas pare. Odakle dolaze? Kuda idu? I kako utiču na pravo običnih Srba da donose odluke pod svojom zastavom? – navodi Bouz u uvodu.
Nabrajajući najznačajnije NVO koje su, prema njemu, ispostave stranog uticaja, Bouz primećuje da njihov rad u Srbiji ima i mnogo širi spektar od puke borbe za vlast.
– Nije iznenađujuće što je Srbija postala leglo stotina stranih NVO. Okružena je državama Evropske unije koje, budimo iskreni, ne dele tradicionalni srpski pogled na svet. Među najvećim i najpoznatijim NVO grupama u Srbiji su Građanske inicijative, Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), kao i Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), s kojima ćemo se kasnije susresti – navodi novinar i dodaje:
– Prema našim izvorima i istraživanjima, ove organizacije su glavni primaoci zapadnog finansiranja, uključujući sredstva od ozloglašenih organizacija poput Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), kao i fondova iz Velike Britanije i pojedinih zemalja EU preko njihovih ambasada. Ne smemo zaboraviti ni filantropske milijardere – Soroša i Rokfelera, koji su takođe u igri. Sve ove grupe koriste svaku priliku da se priključe političkim talasima i promovišu svoj globalistički pogled na svet – kaže on.
Nevladine organizacije su „hidra kojoj isečete jedan izvor prihoda, a izrastu nova tri“
Započevši istraživanje, novinar se fokusirao na specifične NVO, poput KRIK-a, istražujući prevashodno njihovu ulogu i finansiranje.
– Postoji NVO pod nazivom KRIK, veoma moćna, uključena u velike istrage o navodnoj korupciji. Ali evo adrese koju navode – tu nema ničega što bi ukazivalo da su tu. Proverili smo, ovo je njihova adresa. Pokušali smo da ih kontaktiramo, ali ne žele da razgovaraju s nama. Kako to da NVO, koja dobija milione dolara i evra od EU, SAD, USAID-a i NED-a za borbu protiv korupcije, ne želi da odgovara na pitanja – pita Bouz.
On ističe i to da su NVO direktno suprotstavljenje suverenom pravu Srba da odlujuču u svojoj zemlji.
– I nije samo KRIK. Stotine NVO u Srbiji rade na ‘unapređenju srpskog društva’, upumpavajući milione dolara, a zapravo podrivajući demokratski izabranu vlast. Ovo nije pitanje slaganja ili neslaganja s vlašću, već o pravu Srba da sami odlučuju u svojoj zemlji. Ali ovi momci su veoma odlučni da sakriju ko su, šta su, pa i gde se nalaze – kaže Bouz.
On ističe da su ove organizacije deo složene mreže koju finansiraju zapadni akteri.
– Jasno je da je Srbija meta ogromne multinacionalne operacije kojom se novac i uticaj ulivaju u ovu malu balkansku državu. Iako je USAID zatvorio svoja vrata, novac i dalje teče – preko američkog Stejt departmenta, NED-a i organizacija o kojima nikad niste čuli. Glavni operateri su CRTA, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Beogradska otvorena škola – navodi Bouz.
Irski novinar je detaljno opisao i izvore finansiranja, koji su, prema njemu, postavljeni u ekosistem sličan mitskoj „hidri“, biću koje ima devet glava. Svaka od tih glava kada se odseče, na njenom mestu naraste nova.
– CRTA, osim USAID-a, dobija podršku i od UKAID (Britanska organizacija za pomoć inostranstvu), ali tu su i Evropska zadužbina za demokratiju (EED), ambasade Nemačke, Švajcarske, Holandije, Francuske, pa čak i Češke. Tu su i fondacije poput Fondacije braće Rokfeler i Otvorenog društva Džordža Soroša. Među igračima iz senke su grupe poput Hansardovog društva, osnovanog u Velikoj Britaniji 1944. za promociju parlamentarne demokratije. Ove organizacije finansiraju više srpskih NVO istovremeno, stvarajući ekosistem međusobne podrške – kao hidra: isečete jedan izvor prihoda, a tri nova izniknu – kaže Bouz.
Novac stiže iz SAD, Velike Britanije i raznih milijardera i njihovih fondova
Bouz je pokušao i da kvantifikuje obim stranog novca koji se uliva u Srbiju.
– Nemoguće je čak i za izabranu vlast da tačno utvrdi koliko je novca uliveno u zemlju. Ali znamo ovo: od 2001. godine, SAD su dale skoro 1,2 milijarde evra za razne projekte u Srbiji. EU je 2022. dala grantove od 1,5 miliona evra, a filantropske donacije iznose 33,3 miliona evra – 4.557 zavedenih donacija. Vlada Srbije još uvek istražuje gde je taj novac završio – navodi on.
Bouz posebno ističe ulogu Velike Britanije kao značajnog finansijera ovog ekosistema.
– Velika Britanija je postala jedan od najagresivnijih aktera u finansiranju NVO i operacija društvenog uticaja u Srbiji. Oko 210 britanskih NVO deluje ovde, finansirajući čudne aktivnosti poput zaštite leptira ili Evropskog konzorcijuma za politička istraživanja. Rade u još 188 zemalja, i koštaju britanske poreske obveznike stotine miliona godišnje. Među ovim NVO ima i mnogo hrišćanskih crkava, što je iznenađujuće za pravoslavnu Srbiju staru hiljadu godina. Zašto britanska vlada ulaže novac da ‘preobrati’ hrišćane u hrišćanstvo – zapitao se novinar.
On je pokušao direktno da kontaktira nevladine organizacije, konkretno KRIK, CRTA-u i Građanske inicijative, kako bi razjasnio njihove aktivnosti, ali naišao je na zid ćutanja.
– Pokušali smo direktno da kontaktiramo ove NVO. Kucali smo na njihova vrata, zvali ih, ali nisu želeli da razgovaraju. KRIK, na primer, nije odgovarao na pozive, iako smo zvali tokom radnog vremena. CRTA takođe nije odgovarala, a njihova adresa vodi do praznog prostora – navodi Bouz, i dodaje:
– Imate osećaj da vas jednostavno ne žele. Hteli smo da im damo platformu da ispričaju svoju stranu priče, ali izbegavaju odgovore na pitanja o izvorima novca i stranom uticaju.
Ova netransparentnost dodatno podstiče sumnje u motive NVO, posebno jer se one predstavljaju kao borci za transparentnost i borbu protiv korupcije. Bouvs sugeriše da njihovo izbegavanje medija ukazuje na skrivene agende.
Nejasna organizacija protesta, nejasni zahtevi uz dobro obučene „koordinatore“
Kada su u pitanju protesti u Srbiji, koji su deo tekuće obojene revolucije, Bouz je istraživao njihovu prirodu u Beogradu, pokušavajući da razgovara s demonstrantima.
– Pokušali smo da razgovaramo s demonstrantima, uglavnom studentima i srednjoškolcima, ali su odmah tražili da isključimo kamere. Brzo nam je postalo jasno da demonstranti često nisu sigurni zašto protestuju. Vladao je karnevalski duh, kao da su svi tu samo zato što se nešto dešava. Nisu imali jasne zahteve. Ponekad smo viđali ljude koji su delovali kao ‘koordinatori’, koji su im govorili da ne razgovaraju s novinarima – navodi Bouz.
Iz razgovora je vidljivo da su demonstranti izbegavali direktne odgovore.
– Pitajte nekog drugog, izvinite, ne želimo da nas snimaju – rekla je jedna od učesnica protesta.
– Zašto se svi plaše da govore? Ako postoji korupcija, zašto studenti s plakatima ne žele da kažu zašto protestuju – pitao je Bouz.
– Sve piše na Instagram stranici, odgovarali su, ali niko nije znao ko vodi tu stranicu, dodavši da Bouz i ekipa treba da „pitaju one u žutim prslucima, oni su najinformisaniji“.
Irski novinar je primetio i to da protesti imaju nejasnu organizaciju i da demonstranti deluju nesigurno u svoje ciljeve, što podstiče sumnje u spontanost ovih okupljanja. On sugeriše da iza protesta stoje koordinatori koji usmeravaju aktivnosti, ali izbegavaju javnost.
Globalni kontekst obojene revolucije u Srbiji i poređenje sa Gruzijom, Slovačkom i Mađarskom
Bouz je svoju analizu dešavanja na kraju proširio i na globalni kontekst, primećujući da naša zemlja nije jedina koja se susreće sa ovakvim problemima.
– Srbija nije jedina zemlja pod pritiskom stranih grupa. Međutim, u Beogradu nema podrške za EU i NATO, jer su obe organizacije veoma nepopularne među Srbima, bez obzira na političke poglede. Srbi ne žele da se bore za Viktoriju Nuland i globalističke elite. To je u suprotnosti s onim što smo videli u drugoj zemlji koja je pod strašnim pritiskom stranih NVO, Gruziji. Ono što sam tamo video je šokantno. Tamo su prošle godine strane NVO organizovale proteste s antiruskim plakatima, zastavama NATO-a, SAD i EU – kaže Bouz.
On primećuje i da su na protestima u Gruziji učestvovali i stranci, jednako kao i u Srbiji.
– Neki demonstranti nisu bili Gruzijci, već strani aktivisti, poput Silvije Manci i Igora Bonija, članova italijanske radikalne proevropske i proukrajinske stranke, finansirane od strane Džordža Soroša – navodi Bouz.
Dovodeći u vezu italijanske aktiviste u Tbilisiju prošle godine sa pokušajima rušenja demokratski izabrane vlasti u toj zemlji putem obojene revolucije, Bouz kaže da nije u pitanju samo jedna zemlja, već sve suverene zemlje.
– Ovo nije samo o Srbiji – radi se o Gruziji, Slovačkoj, Mađarskoj, svakoj zemlji koja odbija da klekne pred globalističkom agendom – istakao je irski novinar.
Na kraju, zaključio je da je ovo tek kraj prvog dela dokumentarnog filma, a da u narednim delovima sledi otkrivanje mnogih tajni borbe suverenih nacija da ostanu suverene, čak i pod pritiskom hidre, tj. ekosistema koji je usmeren na njih.
Ko je Čej Bouvs?
Irski biznismen, novinar i influenser, Čej Bouz je bio jedan od osnivača veb-sajta The Ditch. Često na svojim društvenim mrežama, uglavnom na Tviteru, iznosi svoje proruske i anti-zapadne stavove.
U aprilu 2021, Bouz je, zajedno sa novinarima Eoganom MakNilom i Romanom Šortalom, kao i svojim prijateljem, biznismenom Pedijem Kosgrejvom, osnovao irski politički veb-sajt The Ditch.
Bouz se 29. juna 2023. obratio Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija na poziv Rusije. Predstavljen je kao ‘stručnjak za lako naoružanje i municiju’ i kritikovao je ulogu NATO-a u rusko-ukrajinskom ratu. Rat je opisao kao posrednički sukob koji vodi NATO, upozoravajući na neregulisani priliv oružja u Ukrajinu.
Radio je za rusku državnu medijsku mrežu RT i smatra da je Zapad antagonista u ratu Rusije i Ukrajine. Nakon invazije ukrajinskih trupa na Kursku oblast, Bouz je to opisao kao ‘poslednji očajnički potez Ukrajine’. Takođe je rekao da je invaziju naredila ‘korumpirana kijevska elita’ po nalogu ‘njihovih gospodara u Londonu i Vašingtonu’.
Izvor: 24sedam
Putovanje biciklom otkrila je, kako kaže, relativno kasno, ali kada se upustila, otvorio joj se potpuno novi svet.
– Nemam sponzore. Živim od svojih knjiga. Tribine držim da bih ih predstavila, prodala, uštedela nešto i nastavila put – rekla je. – U poslednjih 14 godina više sam vremena provela na putu nego kod kuće.
Najviši vrh preko kojeg je prešla biciklom je u nepalskim Himalajima, visine 5.416 metara. Vozila je hiljadu kilometara kroz pustinju Gobi u Mongoliji, 1200 kilometara kroz pustinju Atakama u Čileu i oko 800 kilometara kroz pustinju Taklamakan u Kini.
Predstavio ju je Dragan Grbić, njen prijatelj iz Kikinde, podsetivši da je Snežana već treći put u našem gradu i da je 2011. godine krenula u „avanturicu“ koja je prerasla u način života – više od 120.000 pređenih kilometara.
Napisala je osam knjiga sa svojih putovanja. Na ovoj tribini posetioci su mogli da ih kupe direktno od nje, a svi ostali mogu ih naručiti preko njenog sajta.
