najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Dubl Lena Terzić-Laura Varga zauzeo je drugo mesto na Prvenstvu Srbije za mlađe kadetkinje, minulog vikenda, u Odžacima. Članica kikindske Galadske Terzin i Varga (STK Temerin), bile su zapažene i u starijem kadetskom uzrastu, osvojile su bronzu.
U pojedinačnom nadmetanju Terzin je u oba pomenuta uzrasta stigla do četvrtfinala, a nastupio je još jedan Kikinđanin, kadet Mario Banjaš koji je ispao u šesnaestini finala.
D. P.
Nenastavni kadar u visokoškolskim ustanovama dobiće pun iznos plate koja se obezbeđuje iz republičkog budžeta do kraja marta za februar, a u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za visoko obrazovanje, navodi se u dopisu koji je danas Ministarstvo prosvete uputilo visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija.
U dopisu, u koji je Tanjug imao uvid, između ostalog se navodi da su fakultetima prebačena stedstva za nastavno osoblje u visini od 50 odsto zarade za prethodni mesec, a s obzirom na to da su obavljali naučno-istraživači rad, ali ne i nastavu.
Naime, u skladu sa aktuelnom uredbom, nastavnik, odnosno saradnik u nastavi, u toku punog radnog vremena, priprema i izvodi nastavu i naučnoistraživački rad.
Kako je navedeno, to praktično znači da će nastavno osoblje dobiti iznos plate u skladu sa ostvarenim satima rada.
U dopisu se zaključuje da u slučaju da visokoškolska ustanova treba da izvrši korekciju obračuna i isplate februarskih plata nastavnog osoblja, to može učiniti prilikom sledećeg obračuna i isplate martovskih plata zaposlenog nastavnog osoblja.
U Ministarstvu zaštite životne sredine održan je uvodni sastanak radi realizacije projekta izgradnje fekalne kanalizacione mreže u naselju Strelište.
Sastanku su prisustvovali predstavnici pomenutog Ministarstva, izvođača radova Imperijal residence Beograd, stručnog nadzora i Grada Kikinda- pomoćnik gradonačelnika Svetislav Vukmirica i sekretar Sekretarijata za projekte Vesna Arambašić.
Ugovorena vrednost radova iznosi 308.242.890,90 dinara sa PDV-om, a rok za izvođenje je 540 kalendarskih dana.
-Naše zadovoljstvo je veliko jer smo došli do same realizacije projekta čime rešavamo višedecenijski problem- ističe Svetislav Vukmirica, pomoćnik gradonačelnika za razvojne projekte. – Dosta vremena i truda je bilo potrebno da se dođe do današnjeg dana. U oktobru 2021. smo krenuli sa izradom projektno tehničke dokumentacije. Suočavali smo se sa ozbiljnim izazovima na terenu, imovinsko-pravnim odnosima, ali je na kraju to rezultiralo uspešnim projektom koje je Ministarstvo zaštite životne sredine odobrilo. Potom je Ministarstvo sprovelo javnu nabavku, i sad je preostalo da se izvođač uvede u posao- pojašnjava Vukmirica.
Investitor svih potrebnih radova je Ministarstvo zaštite životne sredine, dok je obaveza Grada Kikinda bila u izradi projektno-tehničke dokumentacije, kao i obezbeđivanje koordinatora/lica za bezbednost i zdravlje na radu i izrada Plana preventivnih mera.
Takođe, nakon završetka radova Grad Kikinda snosi troškove vršenja tehničkog pregleda objekta i izdavanje Upotrebne dozvole.
Početak radova, odnosno uvođenje u sam posao se očekuje u drugoj polovini aprila 2025. godine.
Ovo je prva faza realizacije projekta izgradnje fekalne kanalizacije u ovom delu grada, a nastavak, odnosno druga faza će se odnositi na naselje Železnički novi za koje Grad Kikinda raspolaže sa potrebnom projektno-tehničkom dokumentacijom.
Završetkom ovog kapitalnog projekta na Strelištu i Železničkom novom redu, celo gradsko naselje Kikinda biće pokriveno kanalizacionom mrežom.
J. C.
U utorak, 25. marta 2025. godine, očekuju se okupljanja građana na više lokacija na području Policijske uprave u Kikindi.
U skladu sa članom 52. Zakona o policiji, Policijska uprava preduzeće sve zakonske mere da javni skupovi proteknu bezbedno, uključujući foto i video-snimanje na mestima gde se prijavljeni i neprijavljeni skupovi budu održavali, saopšteno je iz Policiske uprave Kikinda.
Vazdušni napadi NATO snaga na teritoriju tadašnje Savezne Republike Jugoslavije počeli su 24. marta 1999. I ove godine kod spomenika poginulim i nestalim borcima Kikinde od 1991 – 1999. godine „Tuga“ položeni su venaca u znak sećanja na sve koji su izgubili živote.
Vesna Pantović izgubila je brata Antala Šipoša.
-Moj brat nestao je 2. juna 1992. godine u okolini Mostara. Imao je 22 godine i bio je dobrovoljac . Vest o njegovom nestanku zatekla nas je. Najgore od svega je što mi već 34 godine ne znamo šta se desilo, i dalje se vodi kao nestao. Uzet nam je DNK, ali njegovi ostaci nikada nisu pronađeni. Živim u Novom Sadu i od kada je podignut spomenik svake godine dolazim da odam počast. Do pre nekoliko godina sa mnom je dolazila i majka koja je preminula, a da nikada nije saznala gde joj je sin izgubio život – rekla nam je Vesna Pantović.
Katica Kalačonji izgubila je supruga u ratovima devedesetih.
-Moj suprug Mihalj Karačonji poginuo je sa samo 39 godina. Poginuo je u selu Jelik u Bosni 1993. godine na svoj rođendan. Bio je zaposlen u fabrici „Toza Marković“ i na ratište je otišao kao dobrovoljac. Naši sinovi imali su 16 i 15 godina. Osetila sam da će se nešto desiti i kada sam čula vest pomišljala sam da sebi nešto uradim, ali onda sam pomislila na svoju decu, izgubili su oca, ne treba da ostanu i bez majke – navodi Katica Kalačonji.
Na spomen ploči je 37 imena ispred spomenika „Tuga“, a među prvima, koji su tog 24. marta izgubili život, je i sugrađanin Miodrag Gladišev, stariji vodnik prve klase, koji se nalazio u Kuršumliji. Josip Višnjica, član SUBNOR-a Koršumlije takođe je prisustvovao obeležavanju.
-Te noći bili smo na isturenom mestu treće armijske oblasti. Stradalo je 12 starešina i vojnika u toku tog napada i oni su prve žrtve agresije. Bili smo duboko pod zemljom, sedam, osam metara ispod zemlje. Skoro mrtvog sam iz skloništa te noći izneo pukovnika Milića i zahvaljujući Bogu i sreći mi smo danas ovde. Oko 19 sati sa nosača iz Napulja puštene su tri krstareće rakete jedna za drugom koje su pale tačno na tajno sklonište, za koga niko od nas koji smo bili tamo nije ni znao. Rakete su ga pogodile oko 20 časova i pet minuta. Pored 12 poginulih bilo je više desetina povređenih koji i sada trpimo posledice. Krstareće rakete imale su u sebi osiromašeni uranijum jer veliki broj njih bori sa raznim oblicima tumora. Svedoci smo teškog vremena za koje ne želimo da se ikada desi Taj 24. mart, svima nama, traje i danas i trajaće do kraja našeg života – priča Višnjica.
Moramo živeti dalje, ali ne treba oprostiti, kazao je gradonačelnik Mladen Bogdan.
– Na nama je da sa dužnim poštovanjem, odamo počast i vojnicima i policajcima, ali i da se setimo svih nevinih žrtava ratova devedesetih. Poštujemo porodice poginulih, ali i lokalne samouprave koje nam pomažu da očuvamo kulturu sećanja. Kikinđani pamte, ne samo ovaj datum, nego i ratove devedesetih i svi zajedno pokazali smo da je naša zemlja i Kikinda iznad svih podela – kazao je Bogdan.
Vence su položili predstavnici lokalne samouprave, garnizona iz Kuršumlije i Bačke Topole, porodice poginulih, boračke organizacije. U programu su učestvovali učenici OŠ „Feješ Klara“.
View this post on Instagram
A.Đ.
Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodila se jedna saobraćajna nezgoda, u kojoj su dve osobe zadobile lakše telesne povrede. Nastala materijalna šteta procenjena je na 190.000 dinara. Saobraćajna nezgoda dogodila se zbog radnje vozilom.
Zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 37 učesnika u saobraćaju i izdato je 165 prekršajnih naloga. Iz saobraćaja je, zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, isključeno 26 vozača, od kojih je osmoro zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola prelazila granicu od 1,2 promila, odnosno, imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance u organizmu.
Takođe, otkrivena su 22 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 54 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 100 ostalih prekršaja, saopšteno je iz Policijske uprave Kikinda,
Obnova zgrade Gimnazije „Dušan Vasiljev“ u kojoj se nalazi i Ekonomsko – trgovinska škola u Kikindi trebalo bi da počne do leta, budući da je Grad raspisao javni poziv za izvođače radova, s tim da je planirana i izgradnja priključka za hidrantsku mrežu.
Investicija je vredna 455,9 miliona dinara, bez PDV-a, tačnije to je procenjena vrednost javne nabavke. Ponude na tender podnose se do 25. marta, a sporazum s odabranim izvođačima trajaće 300 dana, pa se može smatrati da je to ujedno i rok za završetak svih predviđenih radova.
„Rok za izvođenje građevinskih radova koji su predmet javne nabavke ne može biti duži od 300 kalendarskih dana od uvođenja u posao ponuđača – izvođača radova. Nadzor je dužan da izvođača uvede u posao u roku od deset dana od stupanja na snagu ugovora, ukoliko drugačije nije dogovoreno. Radovi na objektu izvode se u dve faze. Predmet javne nabake je prva faza radova“, navedeno je u dokumentaciji objavljenoj na Portalu javnih nabavki.
Kako je objašnjeno, tehnička dokumentacija za rekonstrukciju zgrade najstarije srednje škole u Kikindi, koja je kulturno dobro, izrađena je na nivou idejnog rešenja, idejnog projekta i projekta za građevinsku dozvolu.
Rekonstrukcijom su obuhvađeni radovi na glavnoj školskoj zgradi, delu prizemnog objekta i fiskulturnoj sali. Planiranim radovima je, između ostalog, obuhvaćena i rekonstrucija elektro i energetskih, mašinskih, telekomunikacionih i instalacija vodovoda i kanalizacije, zamena radijatora, te izgradnja betonskog okna za lift, pristupne rampe za osobe s invaliditetim i sanacija krova. Osim toga, predviđena je zamena sanitarija i sanitarne opreme, te malterisanje i krečenje svih zidova.
Obnovu školske zgrade najavio je i ministar za javna ulaganja u Vladi Srbije Darko Glišić, kada je u septembru prošle godine posetio Kikindu, a krajem decembra 2024. godine izdata je i dozvola za rekonstrukciju.
Gimnazija „Dušan Vasiljev“ osnovana 1858. godine i nosila je naziv „Velikokikindska Gimnazija“. „Realka“ sa četiri razreda nalazila se u zgradi Kurije – Velikokikindskog dištrikta, u kojoj se danas nalaze Narodni muzej i Istorijski arhiv. Kopanje temelja za školski objekat počelo je sredinom oktobra 1899, a već u septembru naredne godine, uz veliku svečanost, otvorena je nova zgrada gimnazije, koja postaje postaje „Velikoko – kindska Viša Gimnazija“, koju su do Prvog svetskog rata, pohađali učenici, mahom nemačke i mađarske nacionalnosti, o čemu svedoči podatak da je od 421 maturanta, koliko ih je od osnivanja do rata izašlo iz škole, svega 49 bilo srpske nacionalnosti.
Nakon rata Gimnaziju su uglavnom pohađali đaci srpske nacionalnosti, a između 1918. i 1941. škola je uživala je velik ugled, i njeni maturanti bili su izvanredni studenti, od kojih su mnogi su postali priznati naučni radnici. Početkom Drugog svetskog rata, Gimnazija je izmeštena, a okupaciona vojska koristila je školski objekat kao kasarnu. Po završetku rata, 1945. podeljena na Nepotpunu mađarsku i Nepotpunu srpsku gimnaziju. Transformacijom 1950/51, od osmogodišnje gimnazije odvojena su niža odeljenja i pripojena novoformiranim osmogodišnjim osnovnim školama. U tom periodu završena je i obnova zgrade. Vek nakon osnivanja, 1959, Gimnazija je nazvana po Kikinđaninu Dušanu Vasiljevu, pesniku, proznom i dramskom piscu, jednom od najznačajnijih srpskih ekspresionista.
Narednih godina Gimnazija doživljava stalni uspon, do školske 1974/75. godine, kada su, na inicijativu tadašnjeg ministra prosvete SFRJ Stipe Šuvara, osnovani Centri za obrazovanje. Nove generacije nisu upisivane narednih 16 godina, a školske 1990/91. obnavlja se rad Gimnazije.
Žiri za dodelu nagrade „Dušan Vasiljev“, u sastavu Radovan Vlahović, predsednik, Đorđe Pisarev i Selimir Radulović sačinio je uži izbor od pet knjiga.
To su dela Miroslava Aleksića „Bdenje pingvina“, Zoran Bognar „Bordel Amerika“, Simon Grabovac „Proplanak“, Milutin Ž. Pavlov „Lica nestalog romana“, Nenad Šaponja „Srećna voda“.
Na konkurs je pristiglo 58 naslova, iz svih žanrova, naših najeminentnijih savremenih autora. Svečano uručenje nagrade će biti upriličeno u četvrtak, 27.marta, u 12 sati u Svečanoj sali Gradske kuće.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu sredstava za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koji su značajni za zaštitu i spasavanje od požara u 2025. godini koje realizuju udruženja.
Za ove namene opredeljeno je ukupno 30 miliona dinara, a maksimalan iznos bespovratnih sredstava koji se dodeljuje po jednoj prijavi je milion dinara.
Bespovratna sredstva za podršku utvrđuju se u iznosu do 100 odsto od ukupne vrednosti investicije, za prijave podnete od strane dobrovoljnih vatrogasnih društava, a prilikom obračuna, uzima se vrednost investicije sa uključenim porezom na dodatu vrednost.
Konkurs je otvoren zaključno sa 17. aprilom.
Kako je navedeno u tekstu konkursa, njegov cilj je podizanje svesti građana o značaju aktivnosti dobrovoljnih vatrogasnih društava, popularizacija dobrovoljnog vatrogastva kao i podizanje nivoa znanja i veština pripadnika dobrovoljnih vatrogasnih društava.
Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po ovom konkursu namenjena su za realizaciju programskih aktivnosti opremanja nadležnih službi opremom za gašenje poljskih požara na poljoprivrednom zemljištu.
Na današnji dan 1999. godine NATO je otpočeo agresiju na Srbiju (Saveznu Republiku Jugoslaviju) pod izgovorom „sprečavanja humanitarne katastrofe” Albanaca na Kosovu i Metohiji. Agresijom na suverenu zemlju NATO je pogazio Povelju Ujedinjenih nacija (UN) i sopstveni osnivački akt, kojim je definisan kao odbrambeni savez.
Do napada je došlo mimo saglasnosti Saveta bezbednosti UN, suprotno dokumentu o evropskoj bezbednosti iz Helsinkija, pa i nasuprot ustavima pojedinih država članica NATO sveza. Tokom agresije koja je trajala do 10. juna, i u kojoj je učestvovalo 19 zemalja pod vođstvom SAD, korišćena su ubojna sredstva zabranjena međunarodnim konvencijama, uključujući kasetne bombe i granate punjene osiromašenim uranijumom. Prilikom agresije počinjeni su brojni ratni zločini nad civilima, građanima, i izazvana je humanitarna katastrofa ogromnih razmera. Prema procenama, poginulo je između 2.500 i 3.000 građana, većinom civila.
Povodom obeležavanja 26. godina od početka vazdušnih napada NATO snaga danas u 11 sati će biti položeni venci na spomen ploču „Tuga“, u centru grada. Projekcija dokumentarnog filma „78 dana bombardovanja” biće održana sutra (utorak, 25. mart), od 18 sati, u Svečanoj sali, Narodnog muzeja.
Kikinda je bombardovana u noći između 31. maja i 1. juna 1999, kada su četiri bombe pale na tadašnju kasarnu „Servo Mihalj’’.
(Foto: Darko Dozet)
