најчитанији портал Севернобанатског округа
Дубл Лена Терзић-Лаура Варга заузео је друго место на Првенству Србије за млађе кадеткиње, минулог викенда, у Оџацима. Чланица кикиндске Галадске Терзин и Варга (СТК Темерин), биле су запажене и у старијем кадетском узрасту, освојиле су бронзу.
У појединачном надметању Терзин је у оба поменута узраста стигла до четвртфинала, а наступио је још један Кикинђанин, кадет Марио Бањаш који је испао у шеснаестини финала.
Д. П.
Ненаставни кадар у високошколским установама добиће пун износ плате која се обезбеђује из републичког буџета до краја марта за фебруар, а у складу са Посебним колективним уговором за високо образовање, наводи се у допису који је данас Министарство просвете упутило високошколским установама чији је оснивач Република Србија.
У допису, у који је Танјуг имао увид, између осталог се наводи да су факултетима пребачена стедства за наставно особље у висини од 50 одсто зараде за претходни месец, а с обзиром на то да су обављали научно-истраживачи рад, али не и наставу.
Наиме, у складу са актуелном уредбом, наставник, односно сарадник у настави, у току пуног радног времена, припрема и изводи наставу и научноистраживачки рад.
Како је наведено, то практично значи да ће наставно особље добити износ плате у складу са оствареним сатима рада.
У допису се закључује да у случају да високошколска установа треба да изврши корекцију обрачуна и исплате фебруарских плата наставног особља, то може учинити приликом следећег обрачуна и исплате мартовских плата запосленог наставног особља.
У Министарству заштите животне средине одржан је уводни састанак ради реализације пројекта изградње фекалне канализационе мреже у насељу Стрелиште.
Састанку су присуствовали представници поменутог Министарства, извођача радова Империјал ресиденце Београд, стручног надзора и Града Кикинда- помоћник градоначелника Светислав Вукмирица и секретар Секретаријата за пројекте Весна Арамбашић.
Уговорена вредност радова износи 308.242.890,90 динара са ПДВ-ом, а рок за извођење је 540 календарских дана.
-Наше задовољство је велико јер смо дошли до саме реализације пројекта чиме решавамо вишедеценијски проблем- истиче Светислав Вукмирица, помоћник градоначелника за развојне пројекте. – Доста времена и труда је било потребно да се дође до данашњег дана. У октобру 2021. смо кренули са израдом пројектно техничке документације. Суочавали смо се са озбиљним изазовима на терену, имовинско-правним односима, али је на крају то резултирало успешним пројектом које је Министарство заштите животне средине одобрило. Потом је Министарство спровело јавну набавку, и сад је преостало да се извођач уведе у посао- појашњава Вукмирица.
Инвеститор свих потребних радова је Министарство заштите животне средине, док је обавеза Града Кикинда била у изради пројектно-техничке документације, као и обезбеђивање координатора/лица за безбедност и здравље на раду и израда Плана превентивних мера.
Такође, након завршетка радова Град Кикинда сноси трошкове вршења техничког прегледа објекта и издавање Употребне дозволе.
Почетак радова, односно увођење у сам посао се очекује у другој половини априла 2025. године.
Ово је прва фаза реализације пројекта изградње фекалне канализације у овом делу града, а наставак, односно друга фаза ће се односити на насеље Железнички нови за које Град Кикинда располаже са потребном пројектно-техничком документацијом.
Завршетком овог капиталног пројекта на Стрелишту и Железничком новом реду, цело градско насеље Кикинда биће покривено канализационом мрежом.
Ј. Ц.
У уторак, 25. марта 2025. године, очекују се окупљања грађана на више локација на подручју Полицијске управе у Кикинди.
У складу са чланом 52. Закона о полицији, Полицијска управа предузеће све законске мере да јавни скупови протекну безбедно, укључујући фото и видео-снимање на местима где се пријављени и непријављени скупови буду одржавали, саопштено је из Полициске управе Кикинда.
Ваздушни напади НАТО снага на територију тадашње Савезне Републике Југославије почели су 24. марта 1999. И ове године код споменика погинулим и несталим борцима Кикинде од 1991 – 1999. године „Туга“ положени су венаца у знак сећања на све који су изгубили животе.
Весна Пантовић изгубила је брата Антала Шипоша.
-Мој брат нестао је 2. јуна 1992. године у околини Мостара. Имао је 22 године и био је добровољац . Вест о његовом нестанку затекла нас је. Најгоре од свега је што ми већ 34 године не знамо шта се десило, и даље се води као нестао. Узет нам је ДНК, али његови остаци никада нису пронађени. Живим у Новом Саду и од када је подигнут споменик сваке године долазим да одам почаст. До пре неколико година са мном је долазила и мајка која је преминула, а да никада није сазнала где јој је син изгубио живот – рекла нам је Весна Пантовић.
Катица Калачоњи изгубила је супруга у ратовима деведесетих.
-Мој супруг Михаљ Карачоњи погинуо је са само 39 година. Погинуо је у селу Јелик у Босни 1993. године на свој рођендан. Био је запослен у фабрици „Тоза Марковић“ и на ратиште је отишао као добровољац. Наши синови имали су 16 и 15 година. Осетила сам да ће се нешто десити и када сам чула вест помишљала сам да себи нешто урадим, али онда сам помислила на своју децу, изгубили су оца, не треба да остану и без мајке – наводи Катица Калачоњи.
На спомен плочи је 37 имена испред споменика „Туга“, а међу првима, који су тог 24. марта изгубили живот, је и суграђанин Миодраг Гладишев, старији водник прве класе, који се налазио у Куршумлији. Јосип Вишњица, члан СУБНОР-а Коршумлије такође је присуствовао обележавању.
-Те ноћи били смо на истуреном месту треће армијске области. Страдало је 12 старешина и војника у току тог напада и они су прве жртве агресије. Били смо дубоко под земљом, седам, осам метара испод земље. Скоро мртвог сам из склоништа те ноћи изнео пуковника Милића и захваљујући Богу и срећи ми смо данас овде. Око 19 сати са носача из Напуља пуштене су три крстареће ракете једна за другом које су пале тачно на тајно склониште, за кога нико од нас који смо били тамо није ни знао. Ракете су га погодиле око 20 часова и пет минута. Поред 12 погинулих било је више десетина повређених који и сада трпимо последице. Крстареће ракете имале су у себи осиромашени уранијум јер велики број њих бори са разним облицима тумора. Сведоци смо тешког времена за које не желимо да се икада деси Тај 24. март, свима нама, траје и данас и трајаће до краја нашег живота – прича Вишњица.
Морамо живети даље, али не треба опростити, казао је градоначелник Младен Богдан.
– На нама је да са дужним поштовањем, одамо почаст и војницима и полицајцима, али и да се сетимо свих невиних жртава ратова деведесетих. Поштујемо породице погинулих, али и локалне самоуправе које нам помажу да очувамо културу сећања. Кикинђани памте, не само овај датум, него и ратове деведесетих и сви заједно показали смо да је наша земља и Кикинда изнад свих подела – казао је Богдан.
Венце су положили представници локалне самоуправе, гарнизона из Куршумлије и Бачке Тополе, породице погинулих, борачке организације. У програму су учествовали ученици ОШ „Фејеш Клара“.
Виеw тхис пост он Инстаграм
А.Ђ.
На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодила се једна саобраћајна незгода, у којој су две особе задобиле лакше телесне повреде. Настала материјална штета процењена је на 190.000 динара. Саобраћајна незгода догодила се због радње возилом.
Захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 37 учесника у саобраћају и издато је 165 прекршајних налога. Из саобраћаја је, због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци, искључено 26 возача, од којих је осморо задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола прелазила границу од 1,2 промила, односно, имали су недозвољене психоактивне супстанце у организму.
Такође, откривена су 22 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 54 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 100 осталих прекршаја, саопштено је из Полицијске управе Кикинда,
Обнова зграде Гимназије „Душан Васиљев“ у којој се налази и Економско – трговинска школа у Кикинди требало би да почне до лета, будући да је Град расписао јавни позив за извођаче радова, с тим да је планирана и изградња прикључка за хидрантску мрежу.
Инвестиција је вредна 455,9 милиона динара, без ПДВ-а, тачније то је процењена вредност јавне набавке. Понуде на тендер подносе се до 25. марта, а споразум с одабраним извођачима трајаће 300 дана, па се може сматрати да је то уједно и рок за завршетак свих предвиђених радова.
„Рок за извођење грађевинских радова који су предмет јавне набавке не може бити дужи од 300 календарских дана од увођења у посао понуђача – извођача радова. Надзор је дужан да извођача уведе у посао у року од десет дана од ступања на снагу уговора, уколико другачије није договорено. Радови на објекту изводе се у две фазе. Предмет јавне набаке је прва фаза радова“, наведено је у документацији објављеној на Порталу јавних набавки.
Како је објашњено, техничка документација за реконструкцију зграде најстарије средње школе у Кикинди, која је културно добро, израђена је на нивоу идејног решења, идејног пројекта и пројекта за грађевинску дозволу.
Реконструкцијом су обухвађени радови на главној школској згради, делу приземног објекта и фискултурној сали. Планираним радовима је, између осталог, обухваћена и реконструција електро и енергетских, машинских, телекомуникационих и инсталација водовода и канализације, замена радијатора, те изградња бетонског окна за лифт, приступне рампе за особе с инвалидитетим и санација крова. Осим тога, предвиђена је замена санитарија и санитарне опреме, те малтерисање и кречење свих зидова.
Обнову школске зграде најавио је и министар за јавна улагања у Влади Србије Дарко Глишић, када је у септембру прошле године посетио Кикинду, а крајем децембра 2024. године издата је и дозвола за реконструкцију.
Гимназија „Душан Васиљев“ основана 1858. године и носила је назив „Великокикиндска Гимназија“. „Реалка“ са четири разреда налазила се у згради Курије – Великокикиндског диштрикта, у којој се данас налазе Народни музеј и Историјски архив. Копање темеља за школски објекат почело је средином октобра 1899, а већ у септембру наредне године, уз велику свечаност, отворена је нова зграда гимназије, која постаје постаје „Великоко – киндска Виша Гимназија“, коју су до Првог светског рата, похађали ученици, махом немачке и мађарске националности, о чему сведочи податак да је од 421 матуранта, колико их је од оснивања до рата изашло из школе, свега 49 било српске националности.
Након рата Гимназију су углавном похађали ђаци српске националности, а између 1918. и 1941. школа је уживала је велик углед, и њени матуранти били су изванредни студенти, од којих су многи су постали признати научни радници. Почетком Другог светског рата, Гимназија је измештена, а окупациона војска користила је школски објекат као касарну. По завршетку рата, 1945. подељена на Непотпуну мађарску и Непотпуну српску гимназију. Трансформацијом 1950/51, од осмогодишње гимназије одвојена су нижа одељења и припојена новоформираним осмогодишњим основним школама. У том периоду завршена је и обнова зграде. Век након оснивања, 1959, Гимназија је названа по Кикинђанину Душану Васиљеву, песнику, прозном и драмском писцу, једном од најзначајнијих српских експресиониста.
Наредних година Гимназија доживљава стални успон, до школске 1974/75. године, када су, на иницијативу тадашњег министра просвете СФРЈ Стипе Шувара, основани Центри за образовање. Нове генерације нису уписиване наредних 16 година, а школске 1990/91. обнавља се рад Гимназије.
Жири за доделу награде „Душан Васиљев“, у саставу Радован Влаховић, председник, Ђорђе Писарев и Селимир Радуловић сачинио је ужи избор од пет књига.
То су дела Мирослава Алексића „Бдење пингвина“, Зоран Богнар „Бордел Америка“, Симон Грабовац „Пропланак“, Милутин Ж. Павлов „Лица несталог романа“, Ненад Шапоња „Срећна вода“.
На конкурс је пристигло 58 наслова, из свих жанрова, наших најеминентнијих савремених аутора. Свечано уручење награде ће бити уприличено у четвртак, 27.марта, у 12 сати у Свечаној сали Градске куће.
Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство расписао је конкурс за доделу средстава за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса који су значајни за заштиту и спасавање од пожара у 2025. години које реализују удружења.
За ове намене опредељено је укупно 30 милиона динара, а максималан износ бесповратних средстава који се додељује по једној пријави је милион динара.
Бесповратна средства за подршку утврђују се у износу до 100 одсто од укупне вредности инвестиције, за пријаве поднете од стране добровољних ватрогасних друштава, а приликом обрачуна, узима се вредност инвестиције са укљученим порезом на додату вредност.
Конкурс је отворен закључно са 17. априлом.
Како је наведено у тексту конкурса, његов циљ је подизање свести грађана о значају активности добровољних ватрогасних друштава, популаризација добровољног ватрогаства као и подизање нивоа знања и вештина припадника добровољних ватрогасних друштава.
Бесповратна средства која се додељују по овом конкурсу намењена су за реализацију програмских активности опремања надлежних служби опремом за гашење пољских пожара на пољопривредном земљишту.
На данашњи дан 1999. године НАТО је отпочео агресију на Србију (Савезну Републику Југославију) под изговором „спречавања хуманитарне катастрофе“ Албанаца на Косову и Метохији. Агресијом на суверену земљу НАТО је погазио Повељу Уједињених нација (УН) и сопствени оснивачки акт, којим је дефинисан као одбрамбени савез.
До напада је дошло мимо сагласности Савета безбедности УН, супротно документу о европској безбедности из Хелсинкија, па и насупрот уставима појединих држава чланица НАТО свеза. Током агресије која је трајала до 10. јуна, и у којој је учествовало 19 земаља под вођством САД, коришћена су убојна средства забрањена међународним конвенцијама, укључујући касетне бомбе и гранате пуњене осиромашеним уранијумом. Приликом агресије почињени су бројни ратни злочини над цивилима, грађанима, и изазвана је хуманитарна катастрофа огромних размера. Према проценама, погинуло је између 2.500 и 3.000 грађана, већином цивила.
Поводом обележавања 26. година од почетка ваздушних напада НАТО снага данас у 11 сати ће бити положени венци на спомен плочу „Туга“, у центру града. Пројекција документарног филма „78 дана бомбардовања” биће одржана сутра (уторак, 25. март), од 18 сати, у Свечаној сали, Народног музеја.
Кикинда је бомбардована у ноћи између 31. маја и 1. јуна 1999, када су четири бомбе пале на тадашњу касарну „Серво Михаљ’’.
(Фото: Дарко Дозет)
