У Оџацима је одржано Првенство Војводине за кадетски и млађокадетски узраст, а била је одлична чланица кикиндске Галадске Лена Терзић, освојила је злато у кадетском дублу, сребро у конкуренцији парова млађих кадеткиња и појединачну млађокадетску бронзу. Још је Марио Бањаш у кадетском дублу био бронзани.
Д. П.
Дан: 9. март 2025.
У другом колу Купа Србије, „Б” програма, у Смедереву, млада стрелкиња Кикинде Ема Цвејин у конкуренцији кадеткиња била је уверљиво прва с 368 кругова, што је за поменути узраст изванредан резултат.
С истим скором у категорији млађих јуниорки, а укупно је наступило 27 стрелкиња и Цвејин је била међу млађима, завршила је као друга. Наступила је и кадеткиња Ана Марија Пача, заузевши пето место.
Д. П.
На Школском првенству Војводине у Инђији, чланови кикиндског Карате клуба Феникс који су представљали своје школе, узели су три бронзане медаље: Петар Ступар (као ученик Техничке школе, борбе – категорија до 70кг), Стефан Славевски (Гимназија Сента, борбе – категорија до 63кг), Нина Стојнић (Гимназија Кикинда, борбе – категорија до 54кг) и Никола Кочиш (Техничка школа, кате).
Д. П.
Први пут у Кикинди, популарни поп-певач и композитор Сергеј Ћетковић приредио је вече за памћење. У испуњеној хали Културно-спортског центра „Језеро“, посетиоци су уживали у изузетно емотивном и професионалном наступу. Концерт под називом „Женама с љубављу“ поклон је локалне самоуправе суграђанкама поводом Дана жена.
– Драго нам је што смо празник жена обележили на овако леп начин. Увек ћемо се трудити да нашим дамама приредимо тренутке за уживање, јер су заслужиле пажњу и љубав сваког дана у години – поручио је градоначелник Младен Богдан.
Сергеј Ћетковић није крио одушевљење нашим градом, атмосфером и гостопримством.
– Моја жеља је да дамама, које су велики део моје публике, сваког дана показујемо љубав и поштовање. Оне то заслужују – истакао је популарни уметник.
Од прве нумере, Ћетковић је, стварајући присну везу са публиком, у сјајној атмосфери, пренео својим стиховима романтичне емоције. Певач је, и овим концертом, са својом публиком, заокружио 25 година успешне каријере, изводећи највеће хитове попут „Долазим“, „Ко ли те сад милује“, „Боље да видимо љубав него рат“ и многе друге.
Овај изузетан музички доживљај, вече пуно топлине, Кикинђани ће дуго памтити. Уз звуке музике која додирује срце, концерт је био прави празник љубави и емоција.
С. В. О.
На турниру „8. март” у Зрењанину, младим џудокама кикиндског Партизана, у одговарајућим тежинским категоријама и неколико узраста, припало је девет медаља. Пласмани: Никола Исаков (злато), Матеја Џакула, Синиша Попесков (сребра), Ноа Балаж, Катарина Исаков, Иван Ковачев, Филип Срејин, Ања и Миа Мортвански (бронзе).
Д. П.
На катастрофално лошем терену у Перлезу, недостојном чак и за најнижи, општински ранг надметања, фудбалери ОФК Кикинде на старту пролећног дела сезоне ремизирали су 1:1 с Војводином.
У 16. минуту, након лоше изведеног аута домаћих на половини терена, уследила је контра Кикинђана, лопта је ишла по дубини и након неколико додира стигла до Молнара који је, испративши све и ушавши у казнени простор Војводине, рутински пребацио голмана Перлежана, за водство. Није дуго трајала радост наших, два минута пошто су кренули с центра, домаћи су стигли до поравнања. С готово истог места на половини игралишта опет је изведен аут за Војводину, сада ваљано, уследио је напад по крилу, убачена лопта на прву стативу и изједначење Калајџије. Испоставило се, и поред више прилика на обе стране, био је то и коначан исход.
ОФК КИКИНДА: Тасић, Хромиш, Чутовић, Гајић, Молнар (Виловски), Ивановић (Ковачевић), Мојсиловић, Станковић (Пјошта), Стојанов (Ђорђевић), Виола, Грковић (Васовић).
Резултати 16. кола: Раднички – Борац 3:0, Бечеј – Хајдук 0:3, Врбас – Омладинац 1:1, Кабел – Железничар 1:0, Слога – Нафтагас 2:0, Војводина – ОФК Кикинда 1:1, Динамо – Нови Сад 0:3, Подунавац – Слобода 3:0.
ПОРЕДАК: Хајдук 32, Слога 30, Слобода 28, ОФК Кикинда 26, Нафтагас 24, Кабел 24, Врбас 23, Подунавац 23, Железничар 23, Нови Сад 23, Раднички 23, Омладинац 22, Динамо 19, Борац 14, Војводина 10, Бечеј 7.
У 17. колу играће: Слобода – Бечеј, Нови Сад – Војводина, ОФК Кикинда – Раднички (субота, 14.30), Нафтагас – Кабел, Железничар – Омладинац, Подунавац – Врбас, Хајдук – Динамо, Борац – Слога.
Д. П.
ВОЈВОЂАНСКИ „ИСТОК”
Резултати 16. кола: Полет (И) – Напредак 4:3, Русанда – Полет (Н) 0:3, Козара – Борац 1:0, Будућност – Јединство (В) 4:1, Младост – Слобода 3:0, Црвена звезда – Пролетер 2:1 /Видић, Голијанин/, Бегеј – БАК 4:0, Долово – Јединство (БК) 2:2.
ПОРЕДАК: Младост 39, Бегеј 37, Будућност 36, Борац 28, Јединство (БК) 27, Долово 27, Црвена звезда 26, Слобода 24, Јединство (В) 23, Козара 21, Полет (И) 21, Полет (Н) 19, БАК 12, Русанда 9, Напредак 8, Пролетер 6.
У 17. колу, у суботу и недељу (14.30), играће: Јединство (БК) – Козара, БАК – Полет (И), Пролетер – Младост, Слобода – Јединство (В), Долово – Будућност, Борац – Русанда, Полет (Н) – Бегеј, Напредак – Црвена звезда.
ПОДРУЧНА ЛИГА
Резултати 16. кола: Јединство – Банат 4:0, Омладинац – ЖАК 2:0, Младост – 2.октобар 0:2, Црвена звезда – Делија 1:0, Напредак – Граднулица 0:6, Задругар – Војводина 3:3 /Попов, Гаврић, Бакић/, МСК – Раднички 6:1, ЖФК Банат – Билећанин 2:3.
ПОРЕДАК: Граднулица 40, Задругар 34, 2.октобар 33, МСК 29, Банат 27, Јединство 25, Напредак 25, Војводина 22, Омладинац 20, ЖФК Банат 19, Билећанин 19, ЖАК 19, Младост 19, Делија 17, Црвена звезда 12, Раднички 9.
У 17. колу, у суботу и недељу (14.30), играће: Делија – Младост, ЖФК Банат – Јединство, Билећанин – МСК, Раднички – Задругар, Војводина – Напредак, Граднулица – Црвена звезда, 2.октобар – Омладинац, ЖАК – Банат.
Хуманитарној акцији за помоћ малој Јовани Милићев данас су се прикључили и чланови Кикиндског коњичког удружења „Банат“ – Кикинда. На градском тргу, суграђани су имали прилику да уживају у вожњи фијакером и јахању коња, а све са једним циљем – да помогну храброј девојчици у њеној борби.
– Чланови нашег удружења су се свим срцем одазвали позиву. Дошли смо са шест фијакера и два коња, спремни да улепшамо дан свима, а нарочито малој Јовани. Надамо се да ћемо на овај начин помоћи – рекао је Илија Рађеновић, председник Удружења.
Јована је, са својим родитељима и минут млађом сестром близнакињом Анђелом, присуствовала догађају, окружена подршком суграђана.
– Радимо све што можемо да јој омогућимо што бољи живот. Потребне су јој редовне физикалне, дефектолошке и логопедске терапије у Кикинди, Новом Саду и Бањи Ковиљачи. Највише јој пријају бањски третмани који трају најмање три недеље, а после сваког примећујемо напредак. Једном недељно путујемо у Мађарску на терапију која додатно помаже – испричала је њена мама, Гордана Илијин.
Она додаје да је прве знаке кашњења у развоју приметила када је Јована имала три месеца, након чега је започета стална рехабилитација. Лекари виде напредак, али нико не може да гарантује какав ће исход бити – једино је сигурно да свака терапија значи нову шансу.
Уз сунчан дан и топлу атмосферу, бројни Кикинђани дошли су са својим малишанима, уживајући у вожњи фијакером, док су најмлађи, укључујући Јовану и Анђелу, јахали коње Сунчицу и Цицу, које су, како кажу чланице Удружења, изузетно мирне и воле децу.
Током целе акције била је постављена је кутија за прикупљање прилога за Јованине терапије, а они који желе да помогну могу то учинити и слањем СМС поруке са бројем 1787 на 3030 или уплатом на рачун 160-6000002193007-53, преко Фондације „Буди хуман“.
Јована није сама – уз њу су њена породица, пријатељи и сви људи доброг срца који верују да се уз љубав и подршку може остварити свака нада.
Омиљени лекар Кикинђана и мештана читавог округа, доктор Золтан Антал, специјалиста оториноларинголог, на услузи је пацијентима пуне 44 године. И данас, са истом посвећеношћу и пажњом, не жалећи ни време ни енергију, oтвореним, људским приступом, и, пре свега, са великим искуством и знањем, лечи пацијенте у Општој болници. За наш портал говорио је о све чешћим стањима и болестима новог доба.
Примећујете ли повећање броја људи са алергијама и обољењима које оне изазивају?
Проблем је у томе што се природа поиграла с нама. Раније смо имали сезонски карактер алергија. Сада, ноћу имате зиму, дању пролеће, лето. Значи, и до 10 степени у фебруару, тога раније није било, и организам не зна како да се понаша. Затим, сув ваздух у грејној сезони, велика употреба хербицида, пестицида, што квари реакцију организма у смислу хиперактивности. Понекад се олако поставља погрешна дијагноза, јер, рецимо, не може свим опструктивцима да се каже да су астматичари. То су две различите болести, различито се лече, различит је узрок. Симптоми су слични су, али нису исти. Опструкција је заштита организма, не мора да буде алергијског типа, него, једноставно, организам хоће спречи да тај прљав ваздух уђе у плућа, и тада направи сужење, заштиту, коју не треба увек сузбијати. Значи, ако препишем терапију – лекове, инјекције, таблетe, сузбијам реактибилност организма, ја не лечим, него омогућавам да у организам уђе огромна количина лошег материјала који је он хтео да спречи и нисам помогао, него сам урадио сасвим супротно.
Колико је тешко тачно дијагностиковати алергију и како се приступа лечењу?
Потврдити алергију је јако компликован процес. Данас је, без компјутерске обраде, то скоро и немогуће. Кожне пробе су само кап у мору јер се раде на само 14 стандардних инхалаторних и нутритивних алергена. Ако човек на том тестирању не реагује ни на један, то уопште не значи да нема алергију. Да ли то значи и да има више алергичних? Свакако да има. Некада се, такође, олако нешто одреди као алергија. Људи нам током целе године долазе са алергијским реакцијама: од сувог до продуктивног кашља, од запушености до секреције из носа, са ливидном, љубичастом слузницом носа која више не реагује, често и након злоупотребе капи. И све то онда измени клиничку слику, више немате тачан увид – да ли је основни узрок била алергија, или злоупотреба капи, или крива носна преграда. И морамо се више потрудити да се утврди дијагноза. Ради се рендген снимак, узимају еозинофилни брисеви из носа који упућују на то да је организам натеран да се брани од неке материје. Ми имамо неспецифичне антиалергене који или смањују реактибилност организма, или успоставе бољи проток у слузници. Али, тако смо само уклонили симптоме, а нисмо нашли узрок, нити смо излечили, само смо залечили. Обимнија испитивања уз помоћ нових технологија могу да се раде у великим центрима, само је питање колико има времена и колико је то могуће увести у свакодневну праксу, јер то су, вероватно, скупа улагања у провинцијске болнице. Најбоље би било кад би дијагноза могла да се успоставља као што се то чини врхунским спортистима: стави се штипаљка на нос и пацијент трчи или вози бицикл, у ваздух се убацују алергени, и, уз помоћ рачунарског програма се мери да ли има опструкције.
Како се развијају проблеми са синусима и које последице могу имати ако се не лече на време?
Покушавамо да утврдимо шта помаже и онда индиректно дођемо до неког закључка јер директно, у највећем броју случајева, не може да се докаже. Симптоми могу да буду и реакција на физичке факторе, на хладноћу или топлоту. Највећи део синуса се, док седимо или ходамо, празни, док се у максиларним сакупља секрет и, када легнемо, они се изврну. Није то обавезно бактеријски неисправно, али се „укисели“ и ноћу се слива по задњем зиду ждрела, па ћелије на слузници реагују избацујући воду, али то није довољно. Зато долази до следеће реакције – ширења крвних судова. Слузница поцрвени, постане едематозна, да би допремила нове количине воде и леукоцита неоходних за „испирање“ секрета. То је већ други степен одбране. Кад слузница набубри, пошто не може да помери коштане структуре, она се све више сужава и још више се запуши. И онда имамо тотални застој у синусима. Кад то пређе у хронично, кад нема доброг протока ваздуха, задржава се секрет који је изузетно погодна подлога за развој бактерија и долази и до гнојних синузитиса, погоршава се основно стање, и нос је све више и више запушен. Људи, онда, користе капи и када постану зависни, нервни завршеци изумиру, атрофирају, више нема повратка. Нос је стално запушен, не осећа да ваздух улази у плућа, нема назопулмоналног рефлекса, значи да се плућа не отварају, и човек се гуши јер нема осећај да је удахнуо ваздух. Када овакво стање пређе у хронично, може се лечити, или мало залечити, али излечити – никада.
Како се алергије повезују са хроничним обољењима носа и синуса?
Алергије убрзавају тај процес, нарочито ако се у организам унесе материја која изазива бурну реакцију са едемом, долази до запушавања и почиње процес као код хроничног стања: застој ваздуха и секрета, и болест се развија. Код алергија, реактибилност организма само мало смањујемо, не смемо уништити одбрамбени механизам, само обезбеђујемо бољу проходност у носу, и можемо, евентуално, мало да поправимо стање, да не би дошло до компликација. Доста је тешко, мали су изгледи да се излечи. Лекари често кажу да треба стално мењати постељину, тепихе или их избацити, али није то свима лако изводљиво.
Да ли постоје методе којима се организам може „научити“ да се брани од алергена?
Док сам био на специјализацији у Београду, имао сам неколико пацијената којима је на Институту „Торлак“ рађена десензибилизација. Пошто се открије на шта је реаговао организам, давао се разблажени алерген. По престанку реакције давала би се мање разблажена доза и, на крају процеса, и чист алерген, и пацијент више на њега није реаговао.
Колико је важно, посебно за децу, да дишу кроз нос, а не на уста, и зашто?
Када би се носна слузница истеглила, пошто је то трепетљикасти епител, била би величине два квадратна метра. Значи, то је огромна површина кроз коју пролази ваздух, греје се, филтрира и влажи. Долази до назопулмоналног рефлекса, плућа добијају импулс да стиже припремљен, квалитетан ваздух, и отварају се скроз. Ако се то не догоди, деца дишу само површно и настаје проблем. Ја сам међу малобројним лекарима који не осуђују мајке које дају цуцлу „варалицу“ детету. Сада постоје анатомске цуцле које не деформишу зубе и деца која их користе знају да дишу на нос. Пре неколико дана имао сам дете од седам година које не зна да издува нос. Значи да га није користило седам година.
Дишите на нос!
Доктор разрешава и питање да ли зими шалом треба заштитити и нос и уста.
– Кад дишемо кроз нос, скоро да је шал непотребан јер је огромна површина на којој ваздух има контакт са слузницом и греје се, док кроз уста улази огромна количина ваздуха која нема контакт са слузницом и директно улази у плућа, тако хладан и неприпремљен. Такође, када се дише кроз нос, лакше се удише, што је веома важно – каже др Антал.
Посвећени чувар одељења
Доктору Анталу прво запослење било је у Сајану, а већ после годину дана, 1982. године, почео је да ради и на ОРЛ одељењу у кикиндској Општој болници.
– Пре подне сам радио у Болници, поподне и ноћу сам био лекар у Сајану.
Затим сам отишао на специјализацију у Београд. Пре три године сам отишао у пензију, у петак, и одмах су ме позвали да потпишем уговор, да останем. Прави пензионер био сам у суботу и у недељу, и у понедељак сам наставио да радим. Волим овај посао, хоћу да помогнем колико год треба – истиче омиљени лекар. – Када се врати колегиница која још није положила испит, на порођајном одсуству је, и колега који је сад отишао на специјализацију, и ја будем вишак, онда ћу одустати. До тада сам ту. Кикинда не треба да остане без ушног лекара и да се затвори одељење јер 80 одсто оболелих стиже код нас, ту су и дечија и патологија одраслих, и наша помоћ је неопходна.
Лекар за човека
Доктор Антал омиљен је и због тога што слуша пацијенте.
– За сваког пацијента имам времена. Јуче сам имао 48 пацијената и за сваког сам одвојио времена колико је год било потребно. И када бих радио приватно, било би исто. Јер, не сме да се дешава да се пацијент не прегледа исто овде као у приватној амбуланти. Лекар који то ради, по мом мишљењу, није за овај позив. Није сваки човек за лекара, није сваки лекар за човека – закључује др Антал.
С. В. О.
Двомесечно гласило „Утрон“ у деветој деценији прошлог века било је својеврсно медијско огледало тадашњег јединственог друштвеног предузећа „Низија“. У мноштву занатски вешто обрађених тема из периода златног доба кикиндског угоститељства, а посебно хотелијерства, издвајамо драгоцене информације и занимљивости о „Авали“, а посебно о „Нарвику“, тада једној од најпрестижнијих југословенских фирми у бранши, а данас – архитектонском руглу Кикинде
„Двадесети фебруар ове године биће златним словима уписан у историју нашег колектива. Тог дана после вишемесечних припрема, отворени су нови садржаји у хотелу „Нарвик“, као и нов, савремени, специјализовани угоститељски објекат. Реч је о ноћном клубу „Паун“ у међупростору између спратова, затим о слободној царинској продавници популарном „фри-шопу“ и о такозваној „Црвеној сали“ – свечаном кутку за пригодне колективне или пак породичне ручкове и прославе. У згради бившег хотела „Авала“ отворена је нова пивница“.
Ово је уводни део ударног текста седмог броја листа „Утрон“ с почетка 1987. године насловљен „У корак са светским угоститељством и туризмом“. Лист бележи да је у априлу 1987. године у новоотворену пивницу „Авале“ дневно свраћало око 300 гостију. За један дан точило се у просеку – 500 литара пива.
А зашто „Утрон“? Језичка кованица изведена од назива Угоститељско-туристичка радна организација допуњена првим словом речи „Низија“ – тада актуелне друштвене фирме настале обједињавањем „Авале“, која је држала локално угоститељство, и „Нарвика“. Идеју о гласилу овог предузећа осмислио је и спровео у дело његов тадашњи први човек Томислав Бата Бошков, који је словио за изузетно предузимљивог привредника са истанчаним осећајем за маркетинг и информисање.
„Утрон“ је, иначе, једно од више гласила из локалног медијског корпуса званог „фабричка штампа“ карактеристичног за последње деценије самоуправног социјализма.
Узимајући у обзир тадашње ограничавајуће техничке и технолошке могућности „производње“ информација и штампања новина у поређењу с данашњим условима, може се закључити да „Утрон“ заслужује све похвале.
Ове новине опстале су неколико година, до момента када су се „Авала“ и „Нарвик“ раздвојили. Не знамо да ли је сачувана комплетна продукција „Утрона“. Одређени број примерака из 1987. и 1988. године проналазимо у Завичајном одељењу Градске библиотеке захваљујући предусретљивости и љубазности тамошњег радног особља.
Посебну пажњу привлаче прилози о „Нарвику“ – тада светлом примеру кикиндске привреде, светионику војвођанског хотелијерства, после београдског „Метропола“ по свим параметрима пословања, 1987. и 1988. године званично другој по квалитету хотелско-угоститељској дестинацији у Србији. У размишљању се намеће паралела између тада блиставог „Нарвика“ као друштвеног предузећа и његовог данашњег руинираног, скоро па апокалиптичног, здања као последице наказне приватизације подупрте немаром и неодговорношћу оних који су велелепни хотел лако купили и још лакше га уништили.
У „Утрону“ налазимо разноврсне информације, почев од обичних вести, преко извештаја са терена и „записа са лица места“, разговора са запосленима, ауторских прилога, репортажа, интервјуа, до карикатура у форми, како их је аутор насловио – „сличица из наших причица“… Да не занемаримо веома читану „лековиту“ рубрику са именима запослених који су дисциплински кажњени.
Главни и одговорни уредник листа била је Јелена Ђурашин, с дипломом професора српског језика и књижевности. О прелому се, у својству техничког уредника, старао чувени зрењанински новинар Момчило Стојков, фоторепортери су били Светозар Гунић и Љуба Милосављевић, док је илустрације и карикатуре радио наш суграђанин Милош Ђурашин, архитекта по струци, иначе супруг прве даме редакције. Лист је штампан у зрењанинској Графичкој радној организацији „Будућност“.
-Није тада било лако направити добре новине – каже Милош Ђурашин, присећајући се времена када је био ангажован у „Утрону“. – Јелена је волела новинарски позив, у потпуности му се тада посветила. Лист је бесплатно дељен запосленима у предузећу. Радо је био читан. Све је трајало неколико година. Не могу тачно да се сетим када је последњи број изашао из штампе. Време је учинило своје. Остало је лепо сећање на период ентузијазма и младалачког заноса…
Превасходна намена „Утрона“ је била да запослене упозна са свим збивањима у радном колективу. Доминирала је афирмативна порука, али је било и критичких тонова. Текстови су ваљано осмишљавани и редакторски веома квалитетно обрађивани. Није ни чудо, јер је Јелена, са уредничке позиције непрекидно инсистирала на језичкој чистоти.
ЈЕЛЕНА
Јелена Ђурашин је након гашења „Утрона“ отишла у просвету. До пензионисања је, као професор српског језика, радила у Основној школи „Вук Караџић“. Преминула је пре годину дана, након дуге и тешке болести. Она и Милош имају сина Стефана и ћерку Ану, који живе у Београду, а од ћерке и унуку Инес.
КОНОБАРИ ЈАЧИ ОД ПОДЗЕМЉА
У „Утрону“ у броју за март и април 1987. године уочавамо текст с необичним насловом „Конобари бољи од Подземља“ о турниру у малом фудбалу у оквиру радне организације одржаном у Спортско-рекреационом центру „Језеро“. Сем неуобичајеног назива губитничке екипе, новинар наглашава да су у њој били све активни фудбалери Ћулибрк, Грубор, Ашкић, Босанчић, Ковачевић и Јевтић. За победнички састав, који је словио за тоталног аутсајдера, наступили су чисти спортски рекреативци који на послу конобаришу – Балањи, Кресоја, Рац, Миолски, Галић Стојановић, Белић, Адамов, Николић, Мађар и Милетић.
.
М. Иветић
Градска смотра рецитатора под називом „Песниче народа мог“, у организацији Културног центра, почиње сутра, у понедељак, 10. марта. Одржаће се у Народном позоришту и трајаће два дана.
Први ће наступити млађи основци, док ће се у уторак, за пласман на зонску смотру, надметати ученици виших разреда основних школа и средњошколци.