U Odžacima je održano Prvenstvo Vojvodine za kadetski i mlađokadetski uzrast, a bila je odlična članica kikindske Galadske Lena Terzić, osvojila je zlato u kadetskom dublu, srebro u konkurenciji parova mlađih kadetkinja i pojedinačnu mlađokadetsku bronzu. Još je Mario Banjaš u kadetskom dublu bio bronzani.
D. P.
Dan: 9. mart 2025.
U drugom kolu Kupa Srbije, „B” programa, u Smederevu, mlada strelkinja Kikinde Ema Cvejin u konkurenciji kadetkinja bila je uverljivo prva s 368 krugova, što je za pomenuti uzrast izvanredan rezultat.
S istim skorom u kategoriji mlađih juniorki, a ukupno je nastupilo 27 strelkinja i Cvejin je bila među mlađima, završila je kao druga. Nastupila je i kadetkinja Ana Marija Pača, zauzevši peto mesto.
D. P.
Na Školskom prvenstvu Vojvodine u Inđiji, članovi kikindskog Karate kluba Feniks koji su predstavljali svoje škole, uzeli su tri bronzane medalje: Petar Stupar (kao učenik Tehničke škole, borbe – kategorija do 70kg), Stefan Slavevski (Gimnazija Senta, borbe – kategorija do 63kg), Nina Stojnić (Gimnazija Kikinda, borbe – kategorija do 54kg) i Nikola Kočiš (Tehnička škola, kate).
D. P.
Prvi put u Kikindi, popularni pop-pevač i kompozitor Sergej Ćetković priredio je veče za pamćenje. U ispunjenoj hali Kulturno-sportskog centra „Jezero“, posetioci su uživali u izuzetno emotivnom i profesionalnom nastupu. Koncert pod nazivom „Ženama s ljubavlju“ poklon je lokalne samouprave sugrađankama povodom Dana žena.
– Drago nam je što smo praznik žena obeležili na ovako lep način. Uvek ćemo se truditi da našim damama priredimo trenutke za uživanje, jer su zaslužile pažnju i ljubav svakog dana u godini – poručio je gradonačelnik Mladen Bogdan.
Sergej Ćetković nije krio oduševljenje našim gradom, atmosferom i gostoprimstvom.
– Moja želja je da damama, koje su veliki deo moje publike, svakog dana pokazujemo ljubav i poštovanje. One to zaslužuju – istakao je popularni umetnik.
Od prve numere, Ćetković je, stvarajući prisnu vezu sa publikom, u sjajnoj atmosferi, preneo svojim stihovima romantične emocije. Pevač je, i ovim koncertom, sa svojom publikom, zaokružio 25 godina uspešne karijere, izvodeći najveće hitove poput „Dolazim“, „Ko li te sad miluje“, „Bolje da vidimo ljubav nego rat“ i mnoge druge.
Ovaj izuzetan muzički doživljaj, veče puno topline, Kikinđani će dugo pamtiti. Uz zvuke muzike koja dodiruje srce, koncert je bio pravi praznik ljubavi i emocija.
S. V. O.
Na turniru „8. mart” u Zrenjaninu, mladim džudokama kikindskog Partizana, u odgovarajućim težinskim kategorijama i nekoliko uzrasta, pripalo je devet medalja. Plasmani: Nikola Isakov (zlato), Mateja Džakula, Siniša Popeskov (srebra), Noa Balaž, Katarina Isakov, Ivan Kovačev, Filip Srejin, Anja i Mia Mortvanski (bronze).
D. P.
Na katastrofalno lošem terenu u Perlezu, nedostojnom čak i za najniži, opštinski rang nadmetanja, fudbaleri OFK Kikinde na startu prolećnog dela sezone remizirali su 1:1 s Vojvodinom.
U 16. minutu, nakon loše izvedenog auta domaćih na polovini terena, usledila je kontra Kikinđana, lopta je išla po dubini i nakon nekoliko dodira stigla do Molnara koji je, isprativši sve i ušavši u kazneni prostor Vojvodine, rutinski prebacio golmana Perležana, za vodstvo. Nije dugo trajala radost naših, dva minuta pošto su krenuli s centra, domaći su stigli do poravnanja. S gotovo istog mesta na polovini igrališta opet je izveden aut za Vojvodinu, sada valjano, usledio je napad po krilu, ubačena lopta na prvu stativu i izjednačenje Kalajdžije. Ispostavilo se, i pored više prilika na obe strane, bio je to i konačan ishod.
OFK KIKINDA: Tasić, Hromiš, Čutović, Gajić, Molnar (Vilovski), Ivanović (Kovačević), Mojsilović, Stanković (Pjošta), Stojanov (Đorđević), Viola, Grković (Vasović).
Rezultati 16. kola: Radnički – Borac 3:0, Bečej – Hajduk 0:3, Vrbas – Omladinac 1:1, Kabel – Železničar 1:0, Sloga – Naftagas 2:0, Vojvodina – OFK Kikinda 1:1, Dinamo – Novi Sad 0:3, Podunavac – Sloboda 3:0.
POREDAK: Hajduk 32, Sloga 30, Sloboda 28, OFK Kikinda 26, Naftagas 24, Kabel 24, Vrbas 23, Podunavac 23, Železničar 23, Novi Sad 23, Radnički 23, Omladinac 22, Dinamo 19, Borac 14, Vojvodina 10, Bečej 7.
U 17. kolu igraće: Sloboda – Bečej, Novi Sad – Vojvodina, OFK Kikinda – Radnički (subota, 14.30), Naftagas – Kabel, Železničar – Omladinac, Podunavac – Vrbas, Hajduk – Dinamo, Borac – Sloga.
D. P.
VOJVOĐANSKI „ISTOK”
Rezultati 16. kola: Polet (I) – Napredak 4:3, Rusanda – Polet (N) 0:3, Kozara – Borac 1:0, Budućnost – Jedinstvo (V) 4:1, Mladost – Sloboda 3:0, Crvena zvezda – Proleter 2:1 /Vidić, Golijanin/, Begej – BAK 4:0, Dolovo – Jedinstvo (BK) 2:2.
POREDAK: Mladost 39, Begej 37, Budućnost 36, Borac 28, Jedinstvo (BK) 27, Dolovo 27, Crvena zvezda 26, Sloboda 24, Jedinstvo (V) 23, Kozara 21, Polet (I) 21, Polet (N) 19, BAK 12, Rusanda 9, Napredak 8, Proleter 6.
U 17. kolu, u subotu i nedelju (14.30), igraće: Jedinstvo (BK) – Kozara, BAK – Polet (I), Proleter – Mladost, Sloboda – Jedinstvo (V), Dolovo – Budućnost, Borac – Rusanda, Polet (N) – Begej, Napredak – Crvena zvezda.
PODRUČNA LIGA
Rezultati 16. kola: Jedinstvo – Banat 4:0, Omladinac – ŽAK 2:0, Mladost – 2.oktobar 0:2, Crvena zvezda – Delija 1:0, Napredak – Gradnulica 0:6, Zadrugar – Vojvodina 3:3 /Popov, Gavrić, Bakić/, MSK – Radnički 6:1, ŽFK Banat – Bilećanin 2:3.
POREDAK: Gradnulica 40, Zadrugar 34, 2.oktobar 33, MSK 29, Banat 27, Jedinstvo 25, Napredak 25, Vojvodina 22, Omladinac 20, ŽFK Banat 19, Bilećanin 19, ŽAK 19, Mladost 19, Delija 17, Crvena zvezda 12, Radnički 9.
U 17. kolu, u subotu i nedelju (14.30), igraće: Delija – Mladost, ŽFK Banat – Jedinstvo, Bilećanin – MSK, Radnički – Zadrugar, Vojvodina – Napredak, Gradnulica – Crvena zvezda, 2.oktobar – Omladinac, ŽAK – Banat.
Humanitarnoj akciji za pomoć maloj Jovani Milićev danas su se priključili i članovi Kikindskog konjičkog udruženja „Banat“ – Kikinda. Na gradskom trgu, sugrađani su imali priliku da uživaju u vožnji fijakerom i jahanju konja, a sve sa jednim ciljem – da pomognu hrabroj devojčici u njenoj borbi.
– Članovi našeg udruženja su se svim srcem odazvali pozivu. Došli smo sa šest fijakera i dva konja, spremni da ulepšamo dan svima, a naročito maloj Jovani. Nadamo se da ćemo na ovaj način pomoći – rekao je Ilija Rađenović, predsednik Udruženja.
Jovana je, sa svojim roditeljima i minut mlađom sestrom bliznakinjom Anđelom, prisustvovala događaju, okružena podrškom sugrađana.
– Radimo sve što možemo da joj omogućimo što bolji život. Potrebne su joj redovne fizikalne, defektološke i logopedske terapije u Kikindi, Novom Sadu i Banji Koviljači. Najviše joj prijaju banjski tretmani koji traju najmanje tri nedelje, a posle svakog primećujemo napredak. Jednom nedeljno putujemo u Mađarsku na terapiju koja dodatno pomaže – ispričala je njena mama, Gordana Ilijin.
Ona dodaje da je prve znake kašnjenja u razvoju primetila kada je Jovana imala tri meseca, nakon čega je započeta stalna rehabilitacija. Lekari vide napredak, ali niko ne može da garantuje kakav će ishod biti – jedino je sigurno da svaka terapija znači novu šansu.
Uz sunčan dan i toplu atmosferu, brojni Kikinđani došli su sa svojim mališanima, uživajući u vožnji fijakerom, dok su najmlađi, uključujući Jovanu i Anđelu, jahali konje Sunčicu i Cicu, koje su, kako kažu članice Udruženja, izuzetno mirne i vole decu.
Tokom cele akcije bila je postavljena je kutija za prikupljanje priloga za Jovanine terapije, a oni koji žele da pomognu mogu to učiniti i slanjem SMS poruke sa brojem 1787 na 3030 ili uplatom na račun 160-6000002193007-53, preko Fondacije „Budi human“.
Jovana nije sama – uz nju su njena porodica, prijatelji i svi ljudi dobrog srca koji veruju da se uz ljubav i podršku može ostvariti svaka nada.
Omiljeni lekar Kikinđana i meštana čitavog okruga, doktor Zoltan Antal, specijalista otorinolaringolog, na usluzi je pacijentima pune 44 godine. I danas, sa istom posvećenošću i pažnjom, ne žaleći ni vreme ni energiju, otvorenim, ljudskim pristupom, i, pre svega, sa velikim iskustvom i znanjem, leči pacijente u Opštoj bolnici. Za naš portal govorio je o sve češćim stanjima i bolestima novog doba.
Primećujete li povećanje broja ljudi sa alergijama i oboljenjima koje one izazivaju?
Problem je u tome što se priroda poigrala s nama. Ranije smo imali sezonski karakter alergija. Sada, noću imate zimu, danju proleće, leto. Znači, i do 10 stepeni u februaru, toga ranije nije bilo, i organizam ne zna kako da se ponaša. Zatim, suv vazduh u grejnoj sezoni, velika upotreba herbicida, pesticida, što kvari reakciju organizma u smislu hiperaktivnosti. Ponekad se olako postavlja pogrešna dijagnoza, jer, recimo, ne može svim opstruktivcima da se kaže da su astmatičari. To su dve različite bolesti, različito se leče, različit je uzrok. Simptomi su slični su, ali nisu isti. Opstrukcija je zaštita organizma, ne mora da bude alergijskog tipa, nego, jednostavno, organizam hoće spreči da taj prljav vazduh uđe u pluća, i tada napravi suženje, zaštitu, koju ne treba uvek suzbijati. Znači, ako prepišem terapiju – lekove, injekcije, tablete, suzbijam reaktibilnost organizma, ja ne lečim, nego omogućavam da u organizam uđe ogromna količina lošeg materijala koji je on hteo da spreči i nisam pomogao, nego sam uradio sasvim suprotno.
Koliko je teško tačno dijagnostikovati alergiju i kako se pristupa lečenju?
Potvrditi alergiju je jako komplikovan proces. Danas je, bez kompjuterske obrade, to skoro i nemoguće. Kožne probe su samo kap u moru jer se rade na samo 14 standardnih inhalatornih i nutritivnih alergena. Ako čovek na tom testiranju ne reaguje ni na jedan, to uopšte ne znači da nema alergiju. Da li to znači i da ima više alergičnih? Svakako da ima. Nekada se, takođe, olako nešto odredi kao alergija. Ljudi nam tokom cele godine dolaze sa alergijskim reakcijama: od suvog do produktivnog kašlja, od zapušenosti do sekrecije iz nosa, sa lividnom, ljubičastom sluznicom nosa koja više ne reaguje, često i nakon zloupotrebe kapi. I sve to onda izmeni kliničku sliku, više nemate tačan uvid – da li je osnovni uzrok bila alergija, ili zloupotreba kapi, ili kriva nosna pregrada. I moramo se više potruditi da se utvrdi dijagnoza. Radi se rendgen snimak, uzimaju eozinofilni brisevi iz nosa koji upućuju na to da je organizam nateran da se brani od neke materije. Mi imamo nespecifične antialergene koji ili smanjuju reaktibilnost organizma, ili uspostave bolji protok u sluznici. Ali, tako smo samo uklonili simptome, a nismo našli uzrok, niti smo izlečili, samo smo zalečili. Obimnija ispitivanja uz pomoć novih tehnologija mogu da se rade u velikim centrima, samo je pitanje koliko ima vremena i koliko je to moguće uvesti u svakodnevnu praksu, jer to su, verovatno, skupa ulaganja u provincijske bolnice. Najbolje bi bilo kad bi dijagnoza mogla da se uspostavlja kao što se to čini vrhunskim sportistima: stavi se štipaljka na nos i pacijent trči ili vozi bicikl, u vazduh se ubacuju alergeni, i, uz pomoć računarskog programa se meri da li ima opstrukcije.
Kako se razvijaju problemi sa sinusima i koje posledice mogu imati ako se ne leče na vreme?
Pokušavamo da utvrdimo šta pomaže i onda indirektno dođemo do nekog zaključka jer direktno, u najvećem broju slučajeva, ne može da se dokaže. Simptomi mogu da budu i reakcija na fizičke faktore, na hladnoću ili toplotu. Najveći deo sinusa se, dok sedimo ili hodamo, prazni, dok se u maksilarnim sakuplja sekret i, kada legnemo, oni se izvrnu. Nije to obavezno bakterijski neispravno, ali se „ukiseli“ i noću se sliva po zadnjem zidu ždrela, pa ćelije na sluznici reaguju izbacujući vodu, ali to nije dovoljno. Zato dolazi do sledeće reakcije – širenja krvnih sudova. Sluznica pocrveni, postane edematozna, da bi dopremila nove količine vode i leukocita neohodnih za „ispiranje“ sekreta. To je već drugi stepen odbrane. Kad sluznica nabubri, pošto ne može da pomeri koštane strukture, ona se sve više sužava i još više se zapuši. I onda imamo totalni zastoj u sinusima. Kad to pređe u hronično, kad nema dobrog protoka vazduha, zadržava se sekret koji je izuzetno pogodna podloga za razvoj bakterija i dolazi i do gnojnih sinuzitisa, pogoršava se osnovno stanje, i nos je sve više i više zapušen. Ljudi, onda, koriste kapi i kada postanu zavisni, nervni završeci izumiru, atrofiraju, više nema povratka. Nos je stalno zapušen, ne oseća da vazduh ulazi u pluća, nema nazopulmonalnog refleksa, znači da se pluća ne otvaraju, i čovek se guši jer nema osećaj da je udahnuo vazduh. Kada ovakvo stanje pređe u hronično, može se lečiti, ili malo zalečiti, ali izlečiti – nikada.
Kako se alergije povezuju sa hroničnim oboljenjima nosa i sinusa?
Alergije ubrzavaju taj proces, naročito ako se u organizam unese materija koja izaziva burnu reakciju sa edemom, dolazi do zapušavanja i počinje proces kao kod hroničnog stanja: zastoj vazduha i sekreta, i bolest se razvija. Kod alergija, reaktibilnost organizma samo malo smanjujemo, ne smemo uništiti odbrambeni mehanizam, samo obezbeđujemo bolju prohodnost u nosu, i možemo, eventualno, malo da popravimo stanje, da ne bi došlo do komplikacija. Dosta je teško, mali su izgledi da se izleči. Lekari često kažu da treba stalno menjati posteljinu, tepihe ili ih izbaciti, ali nije to svima lako izvodljivo.
Da li postoje metode kojima se organizam može „naučiti“ da se brani od alergena?
Dok sam bio na specijalizaciji u Beogradu, imao sam nekoliko pacijenata kojima je na Institutu „Torlak“ rađena desenzibilizacija. Pošto se otkrije na šta je reagovao organizam, davao se razblaženi alergen. Po prestanku reakcije davala bi se manje razblažena doza i, na kraju procesa, i čist alergen, i pacijent više na njega nije reagovao.
Koliko je važno, posebno za decu, da dišu kroz nos, a ne na usta, i zašto?
Kada bi se nosna sluznica isteglila, pošto je to trepetljikasti epitel, bila bi veličine dva kvadratna metra. Znači, to je ogromna površina kroz koju prolazi vazduh, greje se, filtrira i vlaži. Dolazi do nazopulmonalnog refleksa, pluća dobijaju impuls da stiže pripremljen, kvalitetan vazduh, i otvaraju se skroz. Ako se to ne dogodi, deca dišu samo površno i nastaje problem. Ja sam među malobrojnim lekarima koji ne osuđuju majke koje daju cuclu „varalicu“ detetu. Sada postoje anatomske cucle koje ne deformišu zube i deca koja ih koriste znaju da dišu na nos. Pre nekoliko dana imao sam dete od sedam godina koje ne zna da izduva nos. Znači da ga nije koristilo sedam godina.
Dišite na nos!
Doktor razrešava i pitanje da li zimi šalom treba zaštititi i nos i usta.
– Kad dišemo kroz nos, skoro da je šal nepotreban jer je ogromna površina na kojoj vazduh ima kontakt sa sluznicom i greje se, dok kroz usta ulazi ogromna količina vazduha koja nema kontakt sa sluznicom i direktno ulazi u pluća, tako hladan i nepripremljen. Takođe, kada se diše kroz nos, lakše se udiše, što je veoma važno – kaže dr Antal.
Posvećeni čuvar odeljenja
Doktoru Antalu prvo zaposlenje bilo je u Sajanu, a već posle godinu dana, 1982. godine, počeo je da radi i na ORL odeljenju u kikindskoj Opštoj bolnici.
– Pre podne sam radio u Bolnici, popodne i noću sam bio lekar u Sajanu.
Zatim sam otišao na specijalizaciju u Beograd. Pre tri godine sam otišao u penziju, u petak, i odmah su me pozvali da potpišem ugovor, da ostanem. Pravi penzioner bio sam u subotu i u nedelju, i u ponedeljak sam nastavio da radim. Volim ovaj posao, hoću da pomognem koliko god treba – ističe omiljeni lekar. – Kada se vrati koleginica koja još nije položila ispit, na porođajnom odsustvu je, i kolega koji je sad otišao na specijalizaciju, i ja budem višak, onda ću odustati. Do tada sam tu. Kikinda ne treba da ostane bez ušnog lekara i da se zatvori odeljenje jer 80 odsto obolelih stiže kod nas, tu su i dečija i patologija odraslih, i naša pomoć je neophodna.
Lekar za čoveka
Doktor Antal omiljen je i zbog toga što sluša pacijente.
– Za svakog pacijenta imam vremena. Juče sam imao 48 pacijenata i za svakog sam odvojio vremena koliko je god bilo potrebno. I kada bih radio privatno, bilo bi isto. Jer, ne sme da se dešava da se pacijent ne pregleda isto ovde kao u privatnoj ambulanti. Lekar koji to radi, po mom mišljenju, nije za ovaj poziv. Nije svaki čovek za lekara, nije svaki lekar za čoveka – zaključuje dr Antal.
S. V. O.
Dvomesečno glasilo „Utron“ u devetoj deceniji prošlog veka bilo je svojevrsno medijsko ogledalo tadašnjeg jedinstvenog društvenog preduzeća „Nizija“. U mnoštvu zanatski vešto obrađenih tema iz perioda zlatnog doba kikindskog ugostiteljstva, a posebno hotelijerstva, izdvajamo dragocene informacije i zanimljivosti o „Avali“, a posebno o „Narviku“, tada jednoj od najprestižnijih jugoslovenskih firmi u branši, a danas – arhitektonskom ruglu Kikinde
„Dvadeseti februar ove godine biće zlatnim slovima upisan u istoriju našeg kolektiva. Tog dana posle višemesečnih priprema, otvoreni su novi sadržaji u hotelu „Narvik“, kao i nov, savremeni, specijalizovani ugostiteljski objekat. Reč je o noćnom klubu „Paun“ u međuprostoru između spratova, zatim o slobodnoj carinskoj prodavnici popularnom „fri-šopu“ i o takozvanoj „Crvenoj sali“ – svečanom kutku za prigodne kolektivne ili pak porodične ručkove i proslave. U zgradi bivšeg hotela „Avala“ otvorena je nova pivnica“.
Ovo je uvodni deo udarnog teksta sedmog broja lista „Utron“ s početka 1987. godine naslovljen „U korak sa svetskim ugostiteljstvom i turizmom“. List beleži da je u aprilu 1987. godine u novootvorenu pivnicu „Avale“ dnevno svraćalo oko 300 gostiju. Za jedan dan točilo se u proseku – 500 litara piva.
A zašto „Utron“? Jezička kovanica izvedena od naziva Ugostiteljsko-turistička radna organizacija dopunjena prvim slovom reči „Nizija“ – tada aktuelne društvene firme nastale objedinjavanjem „Avale“, koja je držala lokalno ugostiteljstvo, i „Narvika“. Ideju o glasilu ovog preduzeća osmislio je i sproveo u delo njegov tadašnji prvi čovek Tomislav Bata Boškov, koji je slovio za izuzetno preduzimljivog privrednika sa istančanim osećajem za marketing i informisanje.
„Utron“ je, inače, jedno od više glasila iz lokalnog medijskog korpusa zvanog „fabrička štampa“ karakterističnog za poslednje decenije samoupravnog socijalizma.
Uzimajući u obzir tadašnje ograničavajuće tehničke i tehnološke mogućnosti „proizvodnje“ informacija i štampanja novina u poređenju s današnjim uslovima, može se zaključiti da „Utron“ zaslužuje sve pohvale.
Ove novine opstale su nekoliko godina, do momenta kada su se „Avala“ i „Narvik“ razdvojili. Ne znamo da li je sačuvana kompletna produkcija „Utrona“. Određeni broj primeraka iz 1987. i 1988. godine pronalazimo u Zavičajnom odeljenju Gradske biblioteke zahvaljujući predusretljivosti i ljubaznosti tamošnjeg radnog osoblja.
Posebnu pažnju privlače prilozi o „Narviku“ – tada svetlom primeru kikindske privrede, svetioniku vojvođanskog hotelijerstva, posle beogradskog „Metropola“ po svim parametrima poslovanja, 1987. i 1988. godine zvanično drugoj po kvalitetu hotelsko-ugostiteljskoj destinaciji u Srbiji. U razmišljanju se nameće paralela između tada blistavog „Narvika“ kao društvenog preduzeća i njegovog današnjeg ruiniranog, skoro pa apokaliptičnog, zdanja kao posledice nakazne privatizacije poduprte nemarom i neodgovornošću onih koji su velelepni hotel lako kupili i još lakše ga uništili.
U „Utronu“ nalazimo raznovrsne informacije, počev od običnih vesti, preko izveštaja sa terena i „zapisa sa lica mesta“, razgovora sa zaposlenima, autorskih priloga, reportaža, intervjua, do karikatura u formi, kako ih je autor naslovio – „sličica iz naših pričica“… Da ne zanemarimo veoma čitanu „lekovitu“ rubriku sa imenima zaposlenih koji su disciplinski kažnjeni.
Glavni i odgovorni urednik lista bila je Jelena Đurašin, s diplomom profesora srpskog jezika i književnosti. O prelomu se, u svojstvu tehničkog urednika, starao čuveni zrenjaninski novinar Momčilo Stojkov, fotoreporteri su bili Svetozar Gunić i Ljuba Milosavljević, dok je ilustracije i karikature radio naš sugrađanin Miloš Đurašin, arhitekta po struci, inače suprug prve dame redakcije. List je štampan u zrenjaninskoj Grafičkoj radnoj organizaciji „Budućnost“.
-Nije tada bilo lako napraviti dobre novine – kaže Miloš Đurašin, prisećajući se vremena kada je bio angažovan u „Utronu“. – Jelena je volela novinarski poziv, u potpunosti mu se tada posvetila. List je besplatno deljen zaposlenima u preduzeću. Rado je bio čitan. Sve je trajalo nekoliko godina. Ne mogu tačno da se setim kada je poslednji broj izašao iz štampe. Vreme je učinilo svoje. Ostalo je lepo sećanje na period entuzijazma i mladalačkog zanosa…
Prevashodna namena „Utrona“ je bila da zaposlene upozna sa svim zbivanjima u radnom kolektivu. Dominirala je afirmativna poruka, ali je bilo i kritičkih tonova. Tekstovi su valjano osmišljavani i redaktorski veoma kvalitetno obrađivani. Nije ni čudo, jer je Jelena, sa uredničke pozicije neprekidno insistirala na jezičkoj čistoti.
JELENA
Jelena Đurašin je nakon gašenja „Utrona“ otišla u prosvetu. Do penzionisanja je, kao profesor srpskog jezika, radila u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“. Preminula je pre godinu dana, nakon duge i teške bolesti. Ona i Miloš imaju sina Stefana i ćerku Anu, koji žive u Beogradu, a od ćerke i unuku Ines.
KONOBARI JAČI OD PODZEMLJA
U „Utronu“ u broju za mart i april 1987. godine uočavamo tekst s neobičnim naslovom „Konobari bolji od Podzemlja“ o turniru u malom fudbalu u okviru radne organizacije održanom u Sportsko-rekreacionom centru „Jezero“. Sem neuobičajenog naziva gubitničke ekipe, novinar naglašava da su u njoj bili sve aktivni fudbaleri Ćulibrk, Grubor, Aškić, Bosančić, Kovačević i Jevtić. Za pobednički sastav, koji je slovio za totalnog autsajdera, nastupili su čisti sportski rekreativci koji na poslu konobarišu – Balanji, Kresoja, Rac, Miolski, Galić Stojanović, Belić, Adamov, Nikolić, Mađar i Miletić.
.
M. Ivetić
Gradska smotra recitatora pod nazivom „Pesniče naroda mog“, u organizaciji Kulturnog centra, počinje sutra, u ponedeljak, 10. marta. Održaće se u Narodnom pozorištu i trajaće dva dana.
Prvi će nastupiti mlađi osnovci, dok će se u utorak, za plasman na zonsku smotru, nadmetati učenici viših razreda osnovnih škola i srednjoškolci.