U Narodnom muzeju održano je predavanje književnice Laure Barne uz projekciju filma, u okviru tematske večeri posvećene velikoj i značajnoj ženi srpske kulture – Isidori Sekulić.
Laura Barna, rođena u Jazovu, živi i radi u Beogradu. Piše prozu i stručne radove iz istorije umetnosti, koji se objavljuju u domaćoj i inostranoj književnoj periodici. Veliki deo svog istraživačkog rada posvetila je proučavanju života i dela prve žene akademika u Srba, o kojoj je i napisala knjigu „Moja poslednja glavobolja“.
– Isidora je rođena u Mošorinu i čitav svoj život posvetila je ovom podneblju i kulturnom nasleđu. U okviru projekta „Isidora“ nastao je i film, snimljen 2016. godine na izložbi posvećenoj njenom životu u Kući Kralja Petra u Beogradu. Bio je to prvi put posle njene smrti da su njeni predmeti izneseni iz legata. U filmu vodim publiku kroz izložbu, govoreći o predmetima koji su je okruživali i tako rekonstruišem njen život. Pokušavam da sažmem 82 godine njenog stvaralaštva i da, pored njenog književnog značaja, prikažem i Isidoru kao ženu, kao čoveka, kao biće koje je u sebi nosilo čitav kosmos. Iako je smatrana ikonom srpske književnosti, često naglašavam – nije bilo poznatije, a manje čitane književnice od nje. Jedan od razloga za to je neadekvatno predstavljanje njene ličnosti. Isidora je bila prefinjena, osećajna, a ipak nedovoljno shvaćena. Koliko god se trudili, nikada nećemo u potpunosti sagledati njen doprinos našem identitetu, jeziku i kulturi – rekla je Barna.
Na početku večeri, publici je prikazan film sa izložbe, pružajući joj jedinstvenu priliku da „zavire“ u Isidorinu sobu, da zamisle njen radni ambijent, vide njenu malu ćiriličnu pisaću mašinu, bakarnu posudu u kojoj je spaljivala pisma i rukopise kojima nije bila zadovoljna i mali deo njene biblioteke od 4.500 naslova koji se čuvaju u Univerzitetskoj biblioteci. Publika je saznala i da je Isidora imala svoj sistem verovanja i deset molitvi koje je sama napisala, da je volela klasičnu muziku i da su četvrtkom vrata njene kuće u Takovskoj 3 bila otvorena za intelektualnu elitu Beograda.
Školovala se u Novom Sadu, Somboru, Pešti, Londonu, Parizu i Berlinu, izučavajući prirodne nauke, pedagogiju, filozofiju i komparativnu književnost. Govorila je engleski, francuski, ruski, nemački, norveški i švedski. Živela je sama, udaljena od palanačke malograđanštine, bežeći u književnost. Jednom prilikom je napisala: „Naš svet voli svakodnevno da pojede dobar ručak. Zimi, nedeljom, i sarmu. Kad li će tako zavoleti knjigu?”
Njena dela često su bila osporavana. Jovan Skerlić je 1913. godine oštro kritikovao njenu prvu knjigu „Saputnici“, a godinu dana kasnije i „Pisma iz Norveške“, koja danas važe za najlepše putopisno delo srpske književnosti. Njen roman „Đakon Bogorodičine crkve“ ismejao je Miroslav Krleža. Koliko su je bolele ovakve kritike, govore njene reči na samrti upućene pesniku Miodragu Pavloviću: „Čitavo moje delo je šaka šodera bačena u velike rupe naše nekulture.“
– Nažalost, te rupe danas su još veće – zaključila je Barna.
„Nedelja žena“ Kulturnog centra završava se sutra, koncertom Aleksandre Padrov „Počnimo ljubav ispočetka“, koji će biti održan u sali Gradskog udruženja penzionera od 19 sati.
S. V. O.
O modelu upravljanja kojim je „Toyota” postala svetski šampion i kako ga uspešno primeniti u našem poslovnom okruženju govorio je prof. dr Ivan Beker.
Prof. dr Mijodrag Milošević govorio je o novim tehnologijama pod nazivom „Industrija 4.0”.
Ideja je da se u okviru komorskog sistema sarađuje i da se predavanja približe privrednicima, objasnio je Nenad Petković, viši samostalni stručni saradnik u Udruženju industrije Privredne komore Vojvodine.
