У специјалној епизоди емисије „Радна акција са Тамаром”, уређен је запуштени објекат у оквиру Атељеа Тера намењен одржавању различитих активности, као и едукацији деце и особа са посебним потребама. За десет дана рада Тамарини мајстори су реновирали и уредили објекат за професоре и децу.
-Све добре приче крећу крећу случајно али са добрим разлогом уз иницијативу ентузијаста који верују у то што раде, а ова наша је протекла овако. Крајем маја 2023 контактирали смо Тамару и екипу емисије „Радна акција са Тамаром”, после њене посете Центру Тера, за помоћ око објекта „зимског атељеа и портирнице” са идејом да га претворимо у мултифункционални, едукативно-резиденцијални објекат у ком би се одржавале различите едукативно-радионичарске активности за децу, младе и особа са инвалидитетом, али и других социјалних група и у чијем другом делу би се направио смештај за менторе, едукаторе и волонтере у програмским активностима.
– Тада нисмо знали за постојање „специјал” емисија те смо стидљиво питали да ли постоји и подршка институцијама, правним лицима. На нашу срећу Тамара је реаговала позитивно и веома заинтересовано за овај друштвено одговорни пројекат, са напоменом да би се све морало реализовати наредне, 2024. годионе јер је продукцијска шема за 2023. већ била закључана- објашњава Александар Липован, директор ЦЛПУ „Тера”.
У међувремену, Министарство културе одобрило је три милиона динара за пројекат реконструкције старог крова на истом објекту, по Конкурсу за заштиту културног наслеђа Републике Србије. Град Кикинда и ЈП Кикинда су пројекат помогли обезбеђивањем дела грађевинског материјала, као и ангажовањем радника на пословима постављања изолације, водовода и канализације.
-Почетком септембра 2024, за десет дана рада Тамарини мајстори су реновирали и уредили објекат за професоре и децу и стару портирницу вратили првобитној намени, након чега су уследили радови на крову.
Да задовољство буде веће, добијамо позив из Serbia Better Energy компаније да ће нам уз подршку УСАИД на кров објекта поставити и соларне панеле како и објекат био енергетски ефикаснији и употребљив током целе године. Да се лепе приче нижу, пре неколико дана добијамо информацију да су нам по конкурсу АСИТЕЖ фондације одобрена средства за оснивање Омладинског клуба Тера чије ће седиште управо и бити реновирани објекат и где практична примена већ бити видљива почетком 2025- најављује Липован.
У Тери додају да су изузетно захвални Тамари и читавој екипи емисије, као и свим спонзорима који су учествовали, и да су пресрећни што се мисија Тере препознаје и прихвата.
За ову реномирану установу културе, није сам крај године обележен добрим вестима. такав ће бити и почетак идуће, када ће скулптуре настале на „Терином” симпозијуму бити изложене у Културном центру Србије у Паризу, о чему смо већ писали.
Слобода је најбоље пласирана екипа са шире територије града. Новокозарчани су јесен окончали на седмом месту, остварили су по шест победа и ремија, уз три пораза.
Не потенцира тренер Слободе, али треба напоменути и да распоред није ишао на руку његовој екипи. Управо на старту, Новокозарчани су одмерили снаге с три најбоље екипе у том периоду. Ривали су им били Омољичани, који сада зимују на врху, а ремизирали су с њима код куће. Потом су поражени у Влајковцу од Јединства које је имало силовит старт, у првих шест кола изело је 15 бодова, а онда је Слобода поражена од Српскоцрњана који су највећи део јесени били лидери.
Старт Рускоселаца био је фуриозан, у прва четири кола забележили су све победе, а у петом ремизирали на тешком гостовању у Старчеву. Српсколигашке амбиције нису имали па се чинило да ће кројити врх и, евентуално, опробати се у баражу на крају пролећа. Уследио је међутим пад форме и игре у стилу топло-хладно уз изразито лоших 90 минута на самом крају јесени, када их је Слобода дотукла поменутом четворком, па Црвена звезда зимује на деветом месту с 23 бода.
Укупно гледано солидан је то скор, али, и поред тога, дошло је до разлаза с тренером Јовицом Лакићем који пак није био расположен за коментар, а остаје да се види ко ће и с каквим амбицијама повести Црвену звезду у наставку сезоне.
Двојица тренера предводили су Козару током јесени. После Зорана Карановића, који је у шест утакмица узео четири бода, кормило је преузео Раде Медић, а потом су Великоселци, у преосталих девет рунди, освојили још 14 па их укупно имају 18 и на 10. су позицији.
– Сматрам да се Козара није консолидовала летос и мојем претходнику није било лако радити, али када се све сабрало, била је ово задовољавајућа јесен за колектив који има дугачак стаж, можда и најдужи, у четвртом степену, а и културу тренирања за разлику од већине клубова у окружењу. Када говорим о периоду у којем сам био на клупи, морам напоменути да су временом играчи схватили шта од њих очекујем и то је донело резултате, а у последњих неколико кола дошли смо и до добре игре – вели Медић.
Након шест година наковачки Полет летос је опет заиграо на војвођанском „Истоку”, а после првог круга 12. је на табели са 16 бодова.
Међутим, јесен је обележио инцидент након утакмице у Накову, против Напретка из Честерега.
– Захваљујући донацији НИС-а у износу од два милиона динара, успели смо да заменимо струјну инсталацију на спрату и да обновимо део крова до улице и према дворишту. Ови радови биће завршени до краја године. Надамо се да ћемо, ускоро, имати новца и да поправимо део крова изнад сале и улаза – да заменимо цреп и део грађе која је пропала – каже председница Савета Месне заједнице, Иванка Грујић.
Да се у овом месту труде да што више ураде са расположивим средствима, показали су и на тај начин што су рестаурирали Споменик палом борцу у центру села, и поставили спомен-плочу са именима четворице погинулих мештана у ратовима 1991-1993. године.
У Дому културе редовно се окупљају чланови удружења и КПД „Миливој Оморац“ који ових дана обележавају годину дана од када је обновљен рад Друштва. Чланови неколико секција – глумачке, фолклорне и хора, од најмлађих до одраслих чланова вредно су радили и приређивали премијере и програме за своје мештане. У недељу, од 19 сати, заказали су прославу годишњице у Дому културе, у којем ће извести приредбу под називом „Нек’је живот игра и песма“.
Према статистици, изнесеној на седници, безбедност у саобраћају мало је лошија ове у односу на претходну годину, али је на нивоу 2021. и 2022. године, навео је градоначелник.
Небојша Јованов, начелник СБУО, оценио је да је састанак био изузетно продуктиван и да су договорене координисане активности.
Он је изнео и податке да је у саобраћајним незгодама са настрадалима у 40 одсто случајева утицајни фактор било погрешно извођење радње, у 13 одсто – брзина кретања и у 12 одсто случајева алкохолисаност возача.
Стана Ђембер, председница Општине Чока, напоменула је да је њихово Радно тело за безбедност у саобраћају иницирало овај састанак.
