најчитанији портал Севернобанатског округа
У празничном подкасту Кикиндског портала угостили смо градоначелника Младена Богдана. Након је у интервјуу за „Комуну” први човек града резимирао годину на измаку, остварене резултате градске власти и планове за 2025. годину, овај разговор конципирали смо из другачијег угла.
Како изгледа радни дан градоначелника? Шта су највећи изазови на овој функцији?
Ко су му узори у политици, а ко највећи критичар? Шта би пожелео суграђанима за Нову годину?
Породицу Ивана Миклуца (34) из Иђоша, повређеног у несрећи у чоканској „Аутофлекс ливници“ посетио је градоначелник Младен Богдан. Овом приликом разговарао је са супругом повређеног Сузаном Миклуц и са троје њихове деце. Иван се и даље налази на лечењу у Клиничком центру Војводине и, према речима лекара, очекује га дуг опоравак.
Сузана је првом човеку града говорила о свакодневним изазовима са којима се суочава, укључујући бригу о деци, домаћинству и финансијским тешкоћама које су сада још израженије услед несреће.
-Разумемо колико је тешко носити се са оваквом ситуацијом, посебно када је реч о породици са децом. Град ће бити уз вас и учинити све да помогне да што лакше пребродите овај изазов- поручио је градоначелник Богдан.
Град ће урадити све да породица Миклуц што лакше преброди тешке тренутке и помогне породици.
-Сигуран сам да ће сви који могу такође помоћи. Наши суграђани су увек ту да се нађу другом у тешким тренуцима и невољи. Позивам све људе доброг срца да пруже помоћ овој породици и покажу солидарност, јер заједно можемо постићи доста, а наше мало може значити много – навео је Младен Богдан.
Жиро рачун на који може да се уплати помоћ је : 325-9300707519041-64 Сузана Миклуц.
Тачно у подне, 31. децембра, одбројавајући последње секунде Старе, кикиндски малишани дочекали су Нову годину. На Градском тргу окупили су се у великом броју како би заједно са Деда Мразом и глумцима позоришта „Лане“ послали најлепшу слику из Кикинде.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Међу окупљенима је била и Тина Толимир која је уживала у представи „Новогодишњи квиз“.
-Био ми је један Деда Мраз који ми је донео и додатне поклоне. Добила сам лутку, пингвина, кућицу за лутке, као и украсну кућицу. Ту су били и слаткиши. Рекао ми је да сам била најбоља у доброти ове године – сазнали смо од Тине.
Да је Матија Терек био добар потврдио је и Деда Мраз.
-Добио сам слаткише, флашицу и перницу. Очекујем и ноћас Деда Мраза који ће ми током ноћи оставити поклон испод јелке. Добар сам ученик и сигурно ћу добити шта сам пожелео – открио нам је Матија.
Деца су уживала у својој прослави, добили су и слаткише и на крају и запевали са Деда Мразом и глумцима.
А.Ђ.
Уочи великог празника који се прославља 7. јануара, верници православне вероисповести данас улазе у последњу седмицу великог поста, када је пост најстрожи и припрема се само храна на води.
Божићни пост траје од 28. новембра до 6. јануара и у овом периоду не једу се месо, бели мрс и јаја.
Последња недеља Божићног поста пости се строжије, без употребе рибе, а по могућности „на води“. Ово се посебно односи на Бадњи дан, када се не употребљавају ни уље ни вино.
У православљу је, по дужини трајања, овај пост други по дужини, након Васкршњег поста, а по строгости је блажи од Васкршњег и Великогоспојинског.
Прве акције добровољног давања крви у новој години, у кикиндском Црвеном крсту биће одржане 3. (петак) и 23. јануара (четвртак). У просторијама ове организације, драгоцена течност моћи ће да се дарује од 8 до 13 сати, уз претходни преглед лекара.
Наредна прикупљања крви заказана су за 3. и 20. фебруар.
Од 4. новембра до 27. децембра урађене су 3.793 коронарографије чиме је практично укинута листа чекања на ту интервенцију, рекао је саветник министра здравља и кардиолог Небојша Тасић.
Проф. др Тасић је за Танјуг навео да то значи да ће сви термини заказивања бити до 30 дана.
„Министарство здравља на челу са министром Златибором Лончаром заиста је обавило по мени један историјски подвиг. Од 4. новембра до данас, урађене су 3.793 коронарографије чиме је практично укинута листа чекања на ту интервенцију и то је веома значајно, јер је то процедура која се користи за дијагностику коронарне болести срца. И оно што је веома важно, након тога се одлучује о даљим терапеутским модалитетима“, рекао је он.
Наглашава да је у питању трећа листа чекања коју је ресорно министарство у протекла три месеца завршило.
„Да подсетим да више нема листе чекања за скенере, ЦТ прегледе и катаракту. Сада нема чекања ни за коронарографију, а да подсетим да управо од кардиоваскуларних болести практично умире сваки други становник Србије“, нагласио је он.
Појашњава да је Министарство здравља направило концепт по којем се фокус ставља на превенцију, посебно кардиоваскуларних болести.
„Желимо да активном превенцијом спречимо, пре свега, да пацијенти добију коронарну болест. С друге стране ту је рад стручних комисија, које ће поставити јасне индикације за сва обољења, поготово она за која постоје листе чекања“, поручио је др Тасић.
Суштина је, како истиче, добром организацијом и рационалном употребом здравственог система спречити настајање листи чекања.
„Желим и да похвалим здравствене раднике, они су показали невероватан ентузијазам. Србија има и едуковане стручне лекаре и добро опремљене здравствене установе, а и много богатије земље имају листе чекања и немају овакве резултате. Ова брига државе о људима је веома важна и показује добру организованост здравственог система“, закључио је Тасић.
(Извор: РТВ)
У новогодишњој ноћи Јавно предузеће „Топлана“ грејање ће радити до поноћи, сазнајемо од в.д. директора Душана Марјановића. И 1. јануара грејање ће бити продужено, до 22 сата.
-Као и сваке године, на сам дан дочека, продужићемо грејни дан. Многи наши корисници за дочек ће бити код куће, тако да ћемо и ми радити дуже. И првог дана Нове, 2025. године, изаћи ћемо у сусрет корисницима и грејати до 22 сата – истакао је Марјановић.
Током предстојећих новогодишњих и божићних празника Управа саобраћајне полиције Министарства унутрашњих послова спроводи појачануа контролуа саобраћаја која је усмерена на најдоминантније прекршаје који доводе до саобраћајних незгода – прекорачење брзине и вожњу под дејством алкохола.
Појачана контрола саобраћаја почела је 27. децембра и трајаће до 7. јануара наредне године. Циљ је очување што повољнијег стање безбедности у саобраћају на путевима. Активности у контроли саобраћаја биће, пре свега, усмерене на оне прекршаје који највише утичу на настанак незгода, као што су прекорачење брзине и вожња под дејством алкохола. Сви расположиви ресурси саобраћајне полиције, и материјални и нематеријални – људски, бити укључени у ову акцију.
Прошле године током празника у свега осам дана било је више од 700 незгода, 15 погинулих особа, више од 400 повређених од чега 68 са тешким телесним повредама.
Кикинђани су достојно, различитим занимљивим и квалитетно осмишљеним садржајима, обележили стогодишњицу смрти песника експресионисте, прозног и драмског писца Душана Васиљева, подсећајући на његов књижевни опус, аутентичан уметнички сензибилитет и представљајући га новим генерацијама читалаца.
Донекле је изненађујуће колико дело Душана Васиљева ни век касније, није изгубило на свежини и актуелности, те снажним емоцијама и бритким увидима кореспондира са данашњим читаоцем. Овим фељтоном, желели смо да осветлимо и личност Васиљева- његово одрастање, породичне околности, тадашње историјске и ратне (не)прилике, амбиције и размишљања младог ствараоца, књижевне утицаје…
Како је написао др Срђан Срдић, књижевник, издавач, професор и руководилац Регионалног центра за таленте који као и кикиндска Гимназија, носи име познатог песника, „Васиљев из рата није изашао жив; не онако како живи људи живе. Вратио се као с оног света, да прибележи и запише оно што други неће“.
-Ово је година рекапитулације свега што је рађено у претходном периоду. У последњих десетак година урађено је више за афирмацију Васиљева него у претходних педесет и више година – каже за „Комуну“ др Срђан Срдић. -Имали смо 1950. године објављивање његове сабране поезије, крајем 70-тих публиковање његових прозних текстова и драма и чињеницу да су се песме Душана Васиљева налазиле у свим читанкама широм бивше Југославије. Мислим да се негде у бившим републикама то и задржало. Такође, и именовање кикиндске Гимназије-указује Срдић чија је издавачка кућа „Партизанска књига“ значајно допринела оживљавању дела Душана Васиљева објављујући његове песме, али и прозу и драмске текстове.
-Изложба одржана у марту у Музеју била је врхунац процеса. Објављена су сабрана дела Душана Васиљева, и то у облику у ком раније није био случај, са текстовима који су пронађени. Музеј је пронашао још једну причу за коју смо знали да постоји, али је нико није видео. У неком наредном издању, и та приповетка биће публикована- најављује наш саговорник и додаје:
-Васиљев није престао да буде актуелан. Напротив, показало се да постоји врло континуирано интересовање за ове књиге и ми смо чак пре годину дана дошли у ситуацију да их више немамо. Просечан читалац зна за пет или десет антологијских песама, можда чак и мање, а до ранијих књига није лако ни доћи. Виктор Шкорић је написао једну књигу о Васиљеву која је доста инструктивна за људе који нису упознати са аутором, ту се може наћи доста референци, литературе, успео је све то са сакупи што је писано о Васиљеву.
Моје инсистирање било је да се реши питање гробног места Васиљева, исти случај је са бистом испред Гимназије која је такође сређена. У међувремену је Регионални центар за таленте понео име Душана Васиљева, тако да данас на такмичењима, сусретима, колегијумима, остаје уписано његове име. То све укупно није мало, ако посматрамо у поређењу са оним што се дешава у другим градовима. Делујемо пионирски у односу на неке средине, немамо разлога да будемо негативни. Да може још тога да се уради, може, никада није упитно. Волео бих да се што више младих укључи, информише, да дете које је полазник Регионалног центра за таленте или ученик Гимназије зна зашто се те институције тако зову- истиче Срдић у разговору за наш лист.
-Читав његов живот био је стицај тешких и несретних околности. У Народној библиотеци у Београду, у препискама које се тамо чувају, ви видите да је он био у комуникацији са разним људима, и да су постојала врло јасна обећања да ће његова књига поезије бити објављена, што се заборавило када је преминуо. Његова поезија је израз његовог талента, не неког систематског образовања у књижевним круговима. За ових двадесетак година рада са младима, идентификовао сам њихову склоност да осете Васиљева као неког ко је њима близак, ко је вечно млад, како би то рекли они који се баве теоријом популарне културе. Млађи, чини ми се, ту пре свега читају побуну, то одговара њиховим интересовањима, и идентитету у тим годинама. То им је емоционално јасно. Осећају човека као некога ко им је близак. То је сачувало његову поезију од заборава- наводи Срдић.
Кућа у којој је у Кикинди живео Васиљев, налази се на углу улице која носи његово име и улице Светозара Милетића. Од садашње власнице сазнајемо да делегације из суседне Румуније и данас долазе, фотографишу спомен плочу која сведочи да је ту некада живео велики песник.
-У наредном периоду, сматрам да би требало засновати културни туризам, не само на бази имена Душана Васиљева, имамо ми још аутора, као што је нпр. Јован Поповић и неки други, чак не само људи из књижевности. Мислим да би у стратешком смислу требало о томе размишљати- закључује Срдић.
ИСТИ МОТИВИ И КОД ЈОВАНА ПОПОВИЋА
-Код прозе таленат мање спасава аутора, чини ми се, ту је много више рад, не само аутора, већ и уреднички. Код Васиљева, постоје исти мотиви и у прози. Када смо касније радили на књигама Јована Поповића, приметне су велике сличности. Два човека који су практично вршњаци, али се никада нису срели. Јован Поповић је познавао Спасоја Васиљева, Душановог брата, али нигде нисам нашао траг да је Спасоје покушавао да преко тада веома утицајног Јована Поповића, човека који тридесетих година у Београду оснива књижевне часописе и веома значајно учествује у културном животу, поново објави песме. У Поповићевој прози и поезији види се невероватна сличност у размишљању, што долази од експресионизма- каже Срдић.
ЧЕНЕЈ ПАМТИ СВОГ УЧИТЕЉА
Поменимо и то да је на објекту школе у Ченеју у којој је радио Васиљев, спомен плоча постављена 1991. године. Уприличеној свечаности, присуствовале су бројне званице из наше земље и суседне Румуније. Спомен плочу открио је тадашњи министар културе у Влади Републике Србије Радомир Шарановић, иначе универзитетски професор и редитељ заједно са Дорелом Борзом, префектом Тамишке жупаније.
ЖИВОТ ПЕСНИКА НА ПОЗОРИШНОЈ СЦЕНИ
У част Васиљева, кикиндско Народно позориште поставило је представу „Облаци“ у којој главни лик тумачи Владимир Максимовић, млади глумац префињеног сензибилитета и талента.
– Као да је све што је могло да пође по злу у животу Душана Васиљева, пошло. За шта год да се ухватио, то је нестајало. Није имао времена да живи своју младост, још од малих ногу био је приморан да буде глава породице. Силом прилика, морао је да одрасте. Био је изузетно талентован, а тај таленат је пробудила, нажалост, невоља. Није ми било тешко да се идентификујем са њим, а доста ми је помогао редитељ Стеван Бодрожа– каже за „Комуну“ Максимовић.
У овој години, представа која говори о Васиљеву постављена је и на сцени Битеф театра под називом „Мистерија Душан Васиљев“ .
