најчитанији портал Севернобанатског округа
Нада Команов, куглашица Кике 0230, поделила је треће место на појединачном Првенству Србије (спринт) одржаном у Новом Бечеју.
Осим ње, на шампионату на којем се окупило 16 најбољих, наступиле су још четири Кикинђанке: Љиљана Френц, Јелена Санто (обе заустављене у борби за одличје), Снежана Шибул и Наталија Кресоја.
Д. П.
Каратисткињи кикиндског Феникса Нини Стојнић измакло је одличје на Првенству Балкана за јуниорке, у категорији до 53 килограма, пошто је репрезентативка Србије, у главном граду Босне и Херцеговине, поражена минималним резултатом у борби за бронзу и то три секунде пре краја окршаја с Туркињом.
– Остао је жал, јер, пренели су ми из наше репрезентације, Нина се у Сарајеву борила као лавица, чак била технички боља од Туркиње, а пре тога савладала је Румунку и Кипранку у категорији у којој је било чак 36 боркиња из 13 држава – каже Тања Сили, Нинина клупска тренерица.
Д. П.
На управо завршеном, другом Фестивалу природњачког филма Музеја у Смедереву, наша суграђанка Љубица Војводић, дипломирани биолог, награђена је за свој кратки документарни филм „Цилетова башта Месечеве улице“. Одлуком седмочланог стручног жирија конкурса „Филмски истраживачи природе“, ово остварење, односно његова ауторка, заузели су високо друго место.
Иако су јој проучавање природе струка, али и страст, награђени филм је њено прво комплетно ауторско филмско остварење – сама је потписала све сегменте, од идеје, сценарија, снимања до монтаже, и у јакој, међународној конкуренцији, од жирија експерата у овим областима, освојила награду.
– Филм прати дешавања у мом дворишту током месец дана. Снимала сам га почетком прошле године, када сам поставила хранилицу за птице. Прво су се окупиле сенице, а затим и врапци. Сенице су агресивне и не допуштају врапцима да приђу, зато сам направила још једну хранилицу и оставила масне кугле од зрневља за сенице којима је то главна храна током зиме. На тај начин сам их раздвојила и почела да их посматрам. Сатима и данима сам их пратила и радовала се. Највећи део филма снимила сам кроз прозор. Затим сам изашла у двориште, и, на крају сам могла и да им приђем. Све то ми је давало много позитивне енергије, просто ми је била терапија и само да их посматрам. Птице много лепог могу да вам врате, само ако им пружите мало пажње. Коса сам дуго чекала да га лепо снимим и на крају ми је и позирао – прича Љубица Војводић.
Током процеса Љубицу је, каже, као својеврсни асистент, пратио њен мали сијамски мачор Циле.
– Када је снимање било завршено и када сам започела монтажу, а било је то у време помора птица у Накову, мој Циле је пронађен отрован испред моје капије у Доњој водоплавној, некада Месечевој улици, и због свега тога, одлучила сам да филму дам назив „Цилетова башта Месечеве улице“.
У свом првом великом остварењу ауторка је спојила две љубави – према природи и према музици јер је музичка подлога опус групе „ЕКВ“.
Њену страст преточену у осам филмских минута, препознао је жири и, самом наградом, мотивисао је за даље стварање. На свечаности уручења добила је и монографије и књиге, али и ваучер за куповину опреме за снимање.
Овај фестивал природњачког филма, напомиње Љубица Војводић, посебан је по томе што, осим професионалцима из филмске индустрије, прилику даје и аматерима у овој области. С обзиром на то да Фестивал има и категорије за основце и средњошколце, то је прилика да се мотивишу и наставници и ђаци да учествују на конкурсу.
– Кикинда је јединствена по томе што је, градском одлуком 2013. године, део трга проглашен за заштићено станиште сова утина. Ово би могао да буде и позив да се сада, у сезони када је птицама потребна храна, у сарадњи са Друштвом за заштиту и проучавање птица Србије, на местима у граду где би то било погодно, поставе хранилице и вода, и по томе бисмо били први у држави. Свим птицама станарицама потребна је храна а хранилице се праве претежно за птице певачице које живе у градској средини, за сенице – велику, плаву, јелову, врапце – пољске и покућаре, за црвендаће, косове, зелентарке, краљиће, зебе – наводи Љубица Војводић.
Она додаје да Друштво за заштиту и проучавања птица организује акцију под називом „Птице моје хранилице“ у којој се позивају људи да направе хранилицу у свом дворишту, да пронађу задовољство у посматрању птица из топлине свог дома и да их изброје и доставе податке Друштву које их сабира. Управо ова акција и Љубицу је инспирисала, што је довело и до следећег корака, а то је да своје уживање у томе и документује.
– То није велики издатак. Довољно је и да ставите шаку сунцокрета на свој прозор. Помоћи ћете и то ће вам причинити велико задовољство. Ако посматрамо природу, сигурно је да ћемо се осећати боље, а ако се мало удубимо, много тога можемо да научимо – истиче Љубица Војводић, биолог, иначе музејски саветник у кикиндском Народном музеју и додаје:
„Птице су моја љубав и одувек су ме инспирисале. Мој филм посвећен је беспомоћним, невиним, дивним и осећајним живим бићима страдалим од бездушне (не)људске руке“.
Љубица се већ припрема за следећи филм о птицама. „Видећу коју ће причу сада да ми испричају“, каже. И наставиће своју мисију, верујући у то да ће јој се придружити сви који природу осећају као и она.
С. В. О.
Награђено остварење Љубице Војводић можете гледати овде.
(Фото: Музеј у Смедереву и приватна архива)
Фудбалери иђошког Борца данас су тријумфално окончали јесењу полусезону, у 10. колу Међуопштинске фудбалске лиге „Кикинда-Житиште”, резултатом 7:0, на домаћем терену, савладали су новоцрњански Рохам.
Битнија од данашњег резултата јесте чињеница да Иђошани, након вишегодишње паузе, од прошле календарске године опет имају сениорски тим, који је ове јесени још и заблистао. Презимиће Борац на другој позицији шестог ранга, с бодом заостатка у односу на првопласираног имењака из Александрова па су и амбиције Иђошана јасне, напомиње председник Управе Марко Челекетић, од летос на функцији.
– Појачаћемо се предстојеће зиме, желимо у подручни ранг, а захваљујемо се и претходној гарнитури Управе која је одрадила велики посао, кренувши прошле године од нуле. Сада нас петорица, још увек регистрованих играча, чинимо Управни одбор, али је и велики број мештана уз нас и помаже. Екипу чине углавном момци из Иђоша, имамо и неколико донатора, бројну публику, а играчи редовно тренирају, ефикасни су, а резултати су дошли као круна свега поменутог. Фудбал се вратио на велика врата у Иђошу, а желим још да додам да у клубу имамо око 30 деце – каже Челекетић.
Тренер Иван Вујин надовезује се:
– Ићи ћемо на пролеће из утакмице у утакмицу и верујем да смо способни да се пласирамо у виши степен иако нам то није императив, а ако и не будемо први ту је и бараж па и на тај начин можемо до подручног ранга.
Љубиша Јакшић, капитен тима, додаје:
– Решили смо да нападнемо вишу лигу ове сезоне, вредно смо тренирали читаве јесени и ова висока победа над, до овог кола, трећепласираним Рохамом само је показатељ да је и Борац као клуб постао озбиљан спортски колектив.
Ветеран међу стативама Антал Карачоњи поуздан је и у 51. години.
– Прву сениорску утакмцицу бранио сам давне 1989. године па све до 2015, потом сам начинио паузу од пет сезона, радио сам у иностранству, онда сам се активирао пре четири године, а сада сам у Иђошу и надам се да ћу голмански трајати још неколико сезона, а најпре се с Борцем пласирати се на пролеће у Подручну лигу и ако треба и тамо им бити још на располагању – вели популарни Анти.
Драган Магарашев, некадашњи играч Борца, један од оних који је ту да први припогне Управи, закључује:
– Мој брат Горан и ја дуго смо били тандем у Борцу, а сада, после дуго година, могу да кажем да ми је драго да наш клуб опет има могућност да исприча лепу фудбалску причу која тек треба да заживи у пуном сјају. Клуб је постојао све време, али, ипак, тек сада када има сениорску екипу онда је то клуб у правом смислу.
За Борац су, у последњем јесењем колу, наступили: Карачоњи, Хорват, Вукобрат, Шугић (Колдан), Јакшић, Матијевић (Јонић), Свирчев (Миливојац), Терек (Елезовић), Штеванов, Месарош, Грујић (Мендергиш), у записнику били су још: Бећагул и Мирчевски, а до седам против Рохама, „бројали” су: Свирчев, Јакшић (двапут), Терек, Матијевић (двапут) и Шугић,
Д. П.
Резултати 10. кола: Војводина – Подгрмеч 10:1, Тереквеш – Јединство 2:5, Борац (И) – Рохам 7:0, Бега – 1.октобар 7:3, Пролетер – Борац (А) 1:5.
ПОРЕДАК: Борац (А) 25, Борац (И) 24, Бега 21, Рохам 20, Јединство 17, Војводина 17, 1.октобар 8, Пролетер 7, Тереквеш 6, Подгрмеч 0.
У 11. колу, на пролеће 2025, играће: Војводина – Тереквеш, Подгрмеч – Пролетер, Борац (А) – Бега, 1.октобар – Борац (И), Рохам – Јединство.
КК Велика Кикинда остварила је рутинску победу над доста ослабљеним саставом од шест играча КК Сивац Сивац резултатом 133:44 у утакмици петог кола 2. МРЛ на домаћем терену.
Одлучни од самог старта, ушли су у утакмицу сигурно са одличним шутем за три поена и јаком одбраном. Прву четвртину завршили су са 17 поена предности, наставили у позитивном ритму и на паузу отишли са резултатом 66:25. Након паузе у трећи квартал вратили су се још доминантнији и завршили га са 70 поена у плусу. Већ тада је било јасно да је домаћи терен одбрањен. До најубедљивије победе од почетка такмичења КК Велика Кикинда стигла је првенствено тимском игром у којој су сви играчи добили шансу да се покажу. Двоцифрени су били чак шест играча међу којима су Вукашин Савковић са 19 поена, Никола Дуњић и Иван Оличков са по 18 поена, Дејан Глоговац са 16 поена, Стефан Жигон са 15 поена и Душан Симјановски са 12 поена. Невероватној тимској победи допринели су и Лука Шаренац са 9 поена, Душан Максимовић, Данило Мијатовић и Матеја Бунгхарт са по 6 поена, Новак Голе са 5 поена и Бојан Сантрач са 3 поена и 12 скокова. Капитен КК Велика Кикинда, Матеја Бунгхарт, наводи да је сарадња у екипи одлична, а у прилог томе говори и низ од пет победа.
– Желим првенствено да се захвалим публици на подршци и доласку у великом броју. Њихова подршка нам увек значи. Наставили смо низ победа што је потврда нашег рада и добре хемије ове сезоне.
КК Велика Кикинда је у наредном колу слободна, па ће у суботу, 23. новембра, дочекати екипу КК Спорт Кеу надомаћем терену у спортском центру „Језеро” у оквиру седмог кола друге мушке регионалне лиге у групи Север Б.
ИЗВОР: КК Велика Кикинда
На Изборној скупштини Српске академије наука и уметности изабрано је 17 нових редовних чланова. Међу њима је и Кикинђанин, доктор историје уметности, Драган Војводић. Такође су изабрана и 22 нова дописна члана и пет кандидата за иностране чланове. Овај наш некадашњи суграђанин се путем тајног гласања у седишту САНУ, нашао међу 17 одабраних редовних чланова, у конкуренцији 55 кандидата.
Драган Војводић (1959) је историчар уметности и редовни професор на Филозофском факултету у Београду. У статусу дописног члана САНУ био је од 2018, а од прошлог четвртка је добио и највишу титулу -статус редовног члана ове угледне институције.
– Чињеница да у Српској академији наука и уметности, као кровној националној стваралачкој инситуцији, постоје два степена чланства, односно дописни и редовни чланови, указује на кретање у њој као израз сталног прегнућа и напредовања у научној и уметничкој делатности – каже Војводић и додаје: – Зато избор за њеног редовног члана доживљавам не само као велику част, него и призив да наставим с тим кретањем у свом научном раду.
Војводић је основно и средње образовање стекао у нашем граду. У Београд су га одвеле студије, а у нашем главном граду је наставио каријеру, као и постдипломско усавршавање.
–Пошто сам рођен и одрастао у Кикинди, увек се с поносом сетим да је врата Академије отворио и међу њене чланове ушао још пре Другог светског рата, један Кикинђанин, византолог Филарет Гранић, и то у области историјских наука, којима и мој рад припада.
Кад је реч о доласцима наш град, академик Војводић констатује:
– Свој родни град, у којем живи моја сестра, многи рођаци и драги пријатељи, нажалост, ретко стигнем да посетим, али успомене, искуства и нарав с којима сам пошао из њега, увек ме прате и чине неизбрисив део мог идентитета.
Војводић је својевремено био члан Комисије за историју византијске уметности при Међународном удружењу византијских студија, потом управник Института за историју уметности у Београду. Објавио је мноштво стручних и научних радова, а врло је популарна и његова књига „Византијско наслеђе“ коју је издао Службени гласник.
Велики је познавалац и проучавалац српске сакралне уметности и средњовековног културног наслеђа, нарочито на Косову и Метохији и његов научни и јавни рад препознат је од институција као дело високе научне вредности. Био је својевремено и уредник часописа за средњовековну уметност „Зограф“, као и вршилац многих других истакнутих научних функција.
На истој седници на којој је Кикинђанин Драган Војводић проглашен редовним чланом Српске академије наука и уметности, међу дописним члановима нашла су се и нека од познатих имена културног, научног и јавног живота наше земље – Вида Огњеновић, Драго Кекановић, Желимир Жилник…
Н. Савић
Након четири утакмице у низу без победе, а три су ремија у том раздобљу уписана на домаћем терену и претпрљен пораз у Дивошу, и уз само два постигнута гола током 360 минута игре, Здравко Тривковић, који је иначе због црвеног картона, јуче, против Слободе, присилно командовао екипи с ограде а не клупе, данас је смењен с места шефа струке ОФК Кикинде.
– Резултатска криза после јучерашњег меча више је него евидентна и зато смо захвалили на сарадњи Тривковићу. До краја јесени, екипу ће с клупе предводити досадашњи помоћни тренер Владимир Китановић, а у овом тренутку најбитније је да се екипа тргне и да покушамо да извучемо максимум у последња три кола и сакупимо колико год је могуће више бодова – јасан је Марко Вукобрат, директор клуба из Дистричке улице.
Д. П.
Водвиљ „Пиџама за шесторо“ на репертоару је Народног позоришта у уторак, 12. новембра. У четвртак ће се играти „Сироти мали хрчки“ који су били отказани. Из Позоришта поручују да сe већ купљене улазнице тада могу искористити.
Најновије остварење, „Савршен партнер“, заказано је за петак, 15. новембар. Представе почињу у 20 сати.
Један од првих и малобројних балетана у Кикинди од када постоји Основна балетска школа, био је и он. Није било стида, ни треме, био је само корак, и покрет, и, одмах је било јасно да има задивљујући, урођени таленат. Тако је рођена звезда.
– Љубав се родила чим сам први пут стао на сцену. Имао сам девет година – каже Данило Станкић, балетан, плесач и певач, свестрани уметник.
Његова сигурна „ниша“ су плес и музика. А пут до тога да се тиме и бави зарађујући за живот, упркос таленту, сталном раду, усавршавању и наградама, био је тежак и пун изазова.
Први Данилови плесни кораци доносили су му само успехе. Ни сам не зна у колико представа и сценских пројеката је наступао. По завршетку Балетске школе у Кикинди, развијао је свој таленат с лакоћом – без претходног искуства у савременом плесу почео је да наступа на регионалним такмичарским фестивалима у овој категорији – и побеђивао. Највеће награде била су два прва места на интернационалном такмичењу у Румунији.
Да је пут до звезда трновит, Данило је осетио у тренутку када је схватио да од плеса не може да се живи. Није желео пасивно да чека нове прилике и потпуно је променио професију.
– У Новом Саду сам, у једном периоду, био излагач млечних производа и столар. Затим сам отишао у Немачку, где сам радио као спремачица и помоћни кувар. Ни у једном моменту нисам одустао од плеса, штедео сам новац да могу поново да одем у Хрватску у којој сам већ радио једну сезону као плесач – прича Данило. – Указала се прилика да се вратим, да певам, глумим и плешем у мјузиклу „Jesus Christ Superstar“ у Театру Комедија у Загребу. Позвали су ме и добио сам прилично велику улогу, играо сам Анаса.
Уследио је ангажман у Умагу за једну плесну агенцију, да би се, коначно, догодило и то да неоспорни, блистави таленат, примети неко ко Данилу може да пружи прилику да постане звезда, а да он сам, радећи оно што највише жели, себи обезбеђује и сигурне приходе.
– Сада имам најбољи посао, радим као плесач у кабареу у једном клубу у Загребу. То су разне врсте плеса: модеран, хип хоп, џез балет, латино. Овај ангажман ме је, заправо, трајно вратио на сцену и ојачао ми веру у то да ми је на њој и место. Јако сам задовољан јер радим оно што волим, добро сам плаћен и стичем изванредно искуство. Лепо је живети овде, увек има посла и нових прилика за напредак – искрен је Данило.
Још један таленат, певачки, својевремено је показао у формату „Звијезде летњи хит“ једне хрватске телевизије. Наступио је са песмом „Skin“ Rag’n’bone Man-а и одушевио жири у којем су били Тончи Хуљић, Петар Грашо, Нина Бадрић, Андреа Андраси и Бранко Ђурић Ђуро.
– Ушао сам тада у топ 10, али нисам наставио певачку каријеру. То ми је само хоби, тешко од певања могу да зарађујем јер не певам цајке и народњаке – констатује Данило. – У клубу у којем радим срео сам, годинама после тог такмичења, Петра Грашу. Лепо је што ме се сетио, попричали смо мало, јако је пријатан и драг човек.
Ипак, признаје, недостаје му Србија.
– Фали ми кућа, ужелим се породице, свог друштва у Кикинди. И дан данас размишљам о томе како би било лепо да направимо бар још један концерт, ми из некадашње Балетске трупе „Talarium Creativia“ која је била у Центру креативних идеја „Creativia“, а чинили су је полазници Балетске школе у Кикинди, класе Ингриде Војводић. Волео сам и представу „Tango attendite“, често се сећам свега тога и недостаје ми.
Са неописивом ведрином и шармом, Данило Станкић, плесач и уметник, не оптерећује се превише плановима за будућност. „Најбоља ствар коју сам урадио је то што сам дошао ту где сам сада“, каже. Иако се чини да су му амбиције задовољене, они који га познају и видели су га на сцени, знају да светске позорнице чекају на њега, некада омиљеног малог балетана, који сада плеше на сцени сваког дана и сваког дана се радује томе.
– Срећан сам јако, успео сам, само ово сам одувек желео. Напокон радим оно што волим и још сам плаћен за то – закључује Данило уз осмех.
Та и таква радост улепшава живот и Данилу и свима око њега и помогла је да, упркос свему, до своје среће, сигурним плесним кораком, и стигне.
С. В. О.
(Фото: приватна архива и @milosvojnovicphotography)
Жири наградног конкурса за најбољи трејлер за књигу који је расписала Народна библиотека „Јован Поповић” у Кикинди, донео је одлуку о најбољим ауторима, саопштено је из ове установе.
Невена Симић, ученица трећег разреда ОШ „Вук Караџић”, награђује се специјалном похвалом за трејлер за књигу Јасминке Петровић „100 лица столица”, у категорији млађих основаца.
У категорији старијих основаца, Љубица Савић, ученица седмог разреда Основне школе „Душан Јерковић” у Ужицу, освојила је прву награду за трејлер за трилогију Терија Прачета „Нуоми“ – „Камионци”, „Булдожерци”, „Крилци”.
Другу награду добија група „Мајстори глуме“, седам ученика и ученица виших разреда ОШ „Фејеш Клара”, за трејлер за књигу Јасминке Петровић „Ово је најстрашнији дан у мом животу”.
Трећенаграђени у овој категорији су Јована Живојинов и Стефан Сили, ученици седмог разреда ОШ „Ђура Јакшић” у Кикинди, за свој трејлер за књигу Елизабете Георгиев ,,Три лица и птица”.
У категорији средњошколаца победила је ауторка трејлера за дело Франца Кафке „Писма Милени”, Мирјана Веселиновић, ученица шестог разреда Средње школе „Светозар Милетић” у Новом Саду.
За књигу Драгослава Михаиловића „Кад су цветале тикве”, трејлер је урадила Марија Милутиновић која похађа други разред Гимназије у Куршумлији и заслужила другу награду.
Ауторка трејлера за књигу Арчибалда Рајса „Чујте, Срби!”, Јована Вујичић, ученица четвртог разреда Средње школе „Светозар Милетић“ у Новом Саду добиће награду за треће место у овој категорији.
Жири je препоручио да ментору учесника конкурса из Средње школе „Светозар Милетић” у Новом Саду буде уручено специјално признање за најагилнијег ментора, због највише послатих трејлера.
Признања ће награђенима бити уручена на свечаности у Народној библиотеци „Јован Поповић” у уторак, 19. новембра, у 17 сати.
