najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Nada Komanov, kuglašica Kike 0230, podelila je treće mesto na pojedinačnom Prvenstvu Srbije (sprint) održanom u Novom Bečeju.
Osim nje, na šampionatu na kojem se okupilo 16 najboljih, nastupile su još četiri Kikinđanke: Ljiljana Frenc, Jelena Santo (obe zaustavljene u borbi za odličje), Snežana Šibul i Natalija Kresoja.
D. P.
Karatistkinji kikindskog Feniksa Nini Stojnić izmaklo je odličje na Prvenstvu Balkana za juniorke, u kategoriji do 53 kilograma, pošto je reprezentativka Srbije, u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, poražena minimalnim rezultatom u borbi za bronzu i to tri sekunde pre kraja okršaja s Turkinjom.
– Ostao je žal, jer, preneli su mi iz naše reprezentacije, Nina se u Sarajevu borila kao lavica, čak bila tehnički bolja od Turkinje, a pre toga savladala je Rumunku i Kipranku u kategoriji u kojoj je bilo čak 36 borkinja iz 13 država – kaže Tanja Sili, Ninina klupska trenerica.
D. P.
Na upravo završenom, drugom Festivalu prirodnjačkog filma Muzeja u Smederevu, naša sugrađanka Ljubica Vojvodić, diplomirani biolog, nagrađena je za svoj kratki dokumentarni film „Ciletova bašta Mesečeve ulice“. Odlukom sedmočlanog stručnog žirija konkursa „Filmski istraživači prirode“, ovo ostvarenje, odnosno njegova autorka, zauzeli su visoko drugo mesto.
Iako su joj proučavanje prirode struka, ali i strast, nagrađeni film je njeno prvo kompletno autorsko filmsko ostvarenje – sama je potpisala sve segmente, od ideje, scenarija, snimanja do montaže, i u jakoj, međunarodnoj konkurenciji, od žirija eksperata u ovim oblastima, osvojila nagradu.
– Film prati dešavanja u mom dvorištu tokom mesec dana. Snimala sam ga početkom prošle godine, kada sam postavila hranilicu za ptice. Prvo su se okupile senice, a zatim i vrapci. Senice su agresivne i ne dopuštaju vrapcima da priđu, zato sam napravila još jednu hranilicu i ostavila masne kugle od zrnevlja za senice kojima je to glavna hrana tokom zime. Na taj način sam ih razdvojila i počela da ih posmatram. Satima i danima sam ih pratila i radovala se. Najveći deo filma snimila sam kroz prozor. Zatim sam izašla u dvorište, i, na kraju sam mogla i da im priđem. Sve to mi je davalo mnogo pozitivne energije, prosto mi je bila terapija i samo da ih posmatram. Ptice mnogo lepog mogu da vam vrate, samo ako im pružite malo pažnje. Kosa sam dugo čekala da ga lepo snimim i na kraju mi je i pozirao – priča Ljubica Vojvodić.
Tokom procesa Ljubicu je, kaže, kao svojevrsni asistent, pratio njen mali sijamski mačor Cile.
– Kada je snimanje bilo završeno i kada sam započela montažu, a bilo je to u vreme pomora ptica u Nakovu, moj Cile je pronađen otrovan ispred moje kapije u Donjoj vodoplavnoj, nekada Mesečevoj ulici, i zbog svega toga, odlučila sam da filmu dam naziv „Ciletova bašta Mesečeve ulice“.
U svom prvom velikom ostvarenju autorka je spojila dve ljubavi – prema prirodi i prema muzici jer je muzička podloga opus grupe „EKV“.
Njenu strast pretočenu u osam filmskih minuta, prepoznao je žiri i, samom nagradom, motivisao je za dalje stvaranje. Na svečanosti uručenja dobila je i monografije i knjige, ali i vaučer za kupovinu opreme za snimanje.
Ovaj festival prirodnjačkog filma, napominje Ljubica Vojvodić, poseban je po tome što, osim profesionalcima iz filmske industrije, priliku daje i amaterima u ovoj oblasti. S obzirom na to da Festival ima i kategorije za osnovce i srednjoškolce, to je prilika da se motivišu i nastavnici i đaci da učestvuju na konkursu.
– Kikinda je jedinstvena po tome što je, gradskom odlukom 2013. godine, deo trga proglašen za zaštićeno stanište sova utina. Ovo bi mogao da bude i poziv da se sada, u sezoni kada je pticama potrebna hrana, u saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, na mestima u gradu gde bi to bilo pogodno, postave hranilice i voda, i po tome bismo bili prvi u državi. Svim pticama stanaricama potrebna je hrana a hranilice se prave pretežno za ptice pevačice koje žive u gradskoj sredini, za senice – veliku, plavu, jelovu, vrapce – poljske i pokućare, za crvendaće, kosove, zelentarke, kraljiće, zebe – navodi Ljubica Vojvodić.
Ona dodaje da Društvo za zaštitu i proučavanja ptica organizuje akciju pod nazivom „Ptice moje hranilice“ u kojoj se pozivaju ljudi da naprave hranilicu u svom dvorištu, da pronađu zadovoljstvo u posmatranju ptica iz topline svog doma i da ih izbroje i dostave podatke Društvu koje ih sabira. Upravo ova akcija i Ljubicu je inspirisala, što je dovelo i do sledećeg koraka, a to je da svoje uživanje u tome i dokumentuje.
– To nije veliki izdatak. Dovoljno je i da stavite šaku suncokreta na svoj prozor. Pomoći ćete i to će vam pričiniti veliko zadovoljstvo. Ako posmatramo prirodu, sigurno je da ćemo se osećati bolje, a ako se malo udubimo, mnogo toga možemo da naučimo – ističe Ljubica Vojvodić, biolog, inače muzejski savetnik u kikindskom Narodnom muzeju i dodaje:
„Ptice su moja ljubav i oduvek su me inspirisale. Moj film posvećen je bespomoćnim, nevinim, divnim i osećajnim živim bićima stradalim od bezdušne (ne)ljudske ruke“.
Ljubica se već priprema za sledeći film o pticama. „Videću koju će priču sada da mi ispričaju“, kaže. I nastaviće svoju misiju, verujući u to da će joj se pridružiti svi koji prirodu osećaju kao i ona.
S. V. O.
Nagrađeno ostvarenje Ljubice Vojvodić možete gledati ovde.
(Foto: Muzej u Smederevu i privatna arhiva)
Fudbaleri iđoškog Borca danas su trijumfalno okončali jesenju polusezonu, u 10. kolu Međuopštinske fudbalske lige „Kikinda-Žitište”, rezultatom 7:0, na domaćem terenu, savladali su novocrnjanski Roham.
Bitnija od današnjeg rezultata jeste činjenica da Iđošani, nakon višegodišnje pauze, od prošle kalendarske godine opet imaju seniorski tim, koji je ove jeseni još i zablistao. Prezimiće Borac na drugoj poziciji šestog ranga, s bodom zaostatka u odnosu na prvoplasiranog imenjaka iz Aleksandrova pa su i ambicije Iđošana jasne, napominje predsednik Uprave Marko Čeleketić, od letos na funkciji.
– Pojačaćemo se predstojeće zime, želimo u područni rang, a zahvaljujemo se i prethodnoj garnituri Uprave koja je odradila veliki posao, krenuvši prošle godine od nule. Sada nas petorica, još uvek registrovanih igrača, činimo Upravni odbor, ali je i veliki broj meštana uz nas i pomaže. Ekipu čine uglavnom momci iz Iđoša, imamo i nekoliko donatora, brojnu publiku, a igrači redovno treniraju, efikasni su, a rezultati su došli kao kruna svega pomenutog. Fudbal se vratio na velika vrata u Iđošu, a želim još da dodam da u klubu imamo oko 30 dece – kaže Čeleketić.
Trener Ivan Vujin nadovezuje se:
– Ići ćemo na proleće iz utakmice u utakmicu i verujem da smo sposobni da se plasiramo u viši stepen iako nam to nije imperativ, a ako i ne budemo prvi tu je i baraž pa i na taj način možemo do područnog ranga.
Ljubiša Jakšić, kapiten tima, dodaje:
– Rešili smo da napadnemo višu ligu ove sezone, vredno smo trenirali čitave jeseni i ova visoka pobeda nad, do ovog kola, trećeplasiranim Rohamom samo je pokazatelj da je i Borac kao klub postao ozbiljan sportski kolektiv.
Veteran među stativama Antal Karačonji pouzdan je i u 51. godini.
– Prvu seniorsku utakmcicu branio sam davne 1989. godine pa sve do 2015, potom sam načinio pauzu od pet sezona, radio sam u inostranstvu, onda sam se aktivirao pre četiri godine, a sada sam u Iđošu i nadam se da ću golmanski trajati još nekoliko sezona, a najpre se s Borcem plasirati se na proleće u Područnu ligu i ako treba i tamo im biti još na raspolaganju – veli popularni Anti.
Dragan Magarašev, nekadašnji igrač Borca, jedan od onih koji je tu da prvi pripogne Upravi, zaključuje:
– Moj brat Goran i ja dugo smo bili tandem u Borcu, a sada, posle dugo godina, mogu da kažem da mi je drago da naš klub opet ima mogućnost da ispriča lepu fudbalsku priču koja tek treba da zaživi u punom sjaju. Klub je postojao sve vreme, ali, ipak, tek sada kada ima seniorsku ekipu onda je to klub u pravom smislu.
Za Borac su, u poslednjem jesenjem kolu, nastupili: Karačonji, Horvat, Vukobrat, Šugić (Koldan), Jakšić, Matijević (Jonić), Svirčev (Milivojac), Terek (Elezović), Števanov, Mesaroš, Grujić (Mendergiš), u zapisniku bili su još: Bećagul i Mirčevski, a do sedam protiv Rohama, „brojali” su: Svirčev, Jakšić (dvaput), Terek, Matijević (dvaput) i Šugić,
D. P.
Rezultati 10. kola: Vojvodina – Podgrmeč 10:1, Terekveš – Jedinstvo 2:5, Borac (I) – Roham 7:0, Bega – 1.oktobar 7:3, Proleter – Borac (A) 1:5.
POREDAK: Borac (A) 25, Borac (I) 24, Bega 21, Roham 20, Jedinstvo 17, Vojvodina 17, 1.oktobar 8, Proleter 7, Terekveš 6, Podgrmeč 0.
U 11. kolu, na proleće 2025, igraće: Vojvodina – Terekveš, Podgrmeč – Proleter, Borac (A) – Bega, 1.oktobar – Borac (I), Roham – Jedinstvo.
KK Velika Kikinda ostvarila je rutinsku pobedu nad dosta oslabljenim sastavom od šest igrača KK Sivac Sivac rezultatom 133:44 u utakmici petog kola 2. MRL na domaćem terenu.
Odlučni od samog starta, ušli su u utakmicu sigurno sa odličnim šutem za tri poena i jakom odbranom. Prvu četvrtinu završili su sa 17 poena prednosti, nastavili u pozitivnom ritmu i na pauzu otišli sa rezultatom 66:25. Nakon pauze u treći kvartal vratili su se još dominantniji i završili ga sa 70 poena u plusu. Već tada je bilo jasno da je domaći teren odbranjen. Do najubedljivije pobede od početka takmičenja KK Velika Kikinda stigla je prvenstveno timskom igrom u kojoj su svi igrači dobili šansu da se pokažu. Dvocifreni su bili čak šest igrača među kojima su Vukašin Savković sa 19 poena, Nikola Dunjić i Ivan Oličkov sa po 18 poena, Dejan Glogovac sa 16 poena, Stefan Žigon sa 15 poena i Dušan Simjanovski sa 12 poena. Neverovatnoj timskoj pobedi doprineli su i Luka Šarenac sa 9 poena, Dušan Maksimović, Danilo Mijatović i Mateja Bunghart sa po 6 poena, Novak Gole sa 5 poena i Bojan Santrač sa 3 poena i 12 skokova. Kapiten KK Velika Kikinda, Mateja Bunghart, navodi da je saradnja u ekipi odlična, a u prilog tome govori i niz od pet pobeda.
– Želim prvenstveno da se zahvalim publici na podršci i dolasku u velikom broju. Njihova podrška nam uvek znači. Nastavili smo niz pobeda što je potvrda našeg rada i dobre hemije ove sezone.
KK Velika Kikinda je u narednom kolu slobodna, pa će u subotu, 23. novembra, dočekati ekipu KK Sport Keu nadomaćem terenu u sportskom centru „Jezero” u okviru sedmog kola druge muške regionalne lige u grupi Sever B.
IZVOR: KK Velika Kikinda
Na Izbornoj skupštini Srpske akademije nauka i umetnosti izabrano je 17 novih redovnih članova. Među njima je i Kikinđanin, doktor istorije umetnosti, Dragan Vojvodić. Takođe su izabrana i 22 nova dopisna člana i pet kandidata za inostrane članove. Ovaj naš nekadašnji sugrađanin se putem tajnog glasanja u sedištu SANU, našao među 17 odabranih redovnih članova, u konkurenciji 55 kandidata.
Dragan Vojvodić (1959) je istoričar umetnosti i redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U statusu dopisnog člana SANU bio je od 2018, a od prošlog četvrtka je dobio i najvišu titulu -status redovnog člana ove ugledne institucije.
– Činjenica da u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, kao krovnoj nacionalnoj stvaralačkoj insituciji, postoje dva stepena članstva, odnosno dopisni i redovni članovi, ukazuje na kretanje u njoj kao izraz stalnog pregnuća i napredovanja u naučnoj i umetničkoj delatnosti – kaže Vojvodić i dodaje: – Zato izbor za njenog redovnog člana doživljavam ne samo kao veliku čast, nego i priziv da nastavim s tim kretanjem u svom naučnom radu.
Vojvodić je osnovno i srednje obrazovanje stekao u našem gradu. U Beograd su ga odvele studije, a u našem glavnom gradu je nastavio karijeru, kao i postdiplomsko usavršavanje.
–Pošto sam rođen i odrastao u Kikindi, uvek se s ponosom setim da je vrata Akademije otvorio i među njene članove ušao još pre Drugog svetskog rata, jedan Kikinđanin, vizantolog Filaret Granić, i to u oblasti istorijskih nauka, kojima i moj rad pripada.
Kad je reč o dolascima naš grad, akademik Vojvodić konstatuje:
– Svoj rodni grad, u kojem živi moja sestra, mnogi rođaci i dragi prijatelji, nažalost, retko stignem da posetim, ali uspomene, iskustva i narav s kojima sam pošao iz njega, uvek me prate i čine neizbrisiv deo mog identiteta.
Vojvodić je svojevremeno bio član Komisije za istoriju vizantijske umetnosti pri Međunarodnom udruženju vizantijskih studija, potom upravnik Instituta za istoriju umetnosti u Beogradu. Objavio je mnoštvo stručnih i naučnih radova, a vrlo je popularna i njegova knjiga „Vizantijsko nasleđe“ koju je izdao Službeni glasnik.
Veliki je poznavalac i proučavalac srpske sakralne umetnosti i srednjovekovnog kulturnog nasleđa, naročito na Kosovu i Metohiji i njegov naučni i javni rad prepoznat je od institucija kao delo visoke naučne vrednosti. Bio je svojevremeno i urednik časopisa za srednjovekovnu umetnost „Zograf“, kao i vršilac mnogih drugih istaknutih naučnih funkcija.
Na istoj sednici na kojoj je Kikinđanin Dragan Vojvodić proglašen redovnim članom Srpske akademije nauka i umetnosti, među dopisnim članovima našla su se i neka od poznatih imena kulturnog, naučnog i javnog života naše zemlje – Vida Ognjenović, Drago Kekanović, Želimir Žilnik…
N. Savić
Nakon četiri utakmice u nizu bez pobede, a tri su remija u tom razdoblju upisana na domaćem terenu i pretprljen poraz u Divošu, i uz samo dva postignuta gola tokom 360 minuta igre, Zdravko Trivković, koji je inače zbog crvenog kartona, juče, protiv Slobode, prisilno komandovao ekipi s ograde a ne klupe, danas je smenjen s mesta šefa struke OFK Kikinde.
– Rezultatska kriza posle jučerašnjeg meča više je nego evidentna i zato smo zahvalili na saradnji Trivkoviću. Do kraja jeseni, ekipu će s klupe predvoditi dosadašnji pomoćni trener Vladimir Kitanović, a u ovom trenutku najbitnije je da se ekipa trgne i da pokušamo da izvučemo maksimum u poslednja tri kola i sakupimo koliko god je moguće više bodova – jasan je Marko Vukobrat, direktor kluba iz Distričke ulice.
D. P.
Vodvilj „Pidžama za šestoro“ na repertoaru je Narodnog pozorišta u utorak, 12. novembra. U četvrtak će se igrati „Siroti mali hrčki“ koji su bili otkazani. Iz Pozorišta poručuju da se već kupljene ulaznice tada mogu iskoristiti.
Najnovije ostvarenje, „Savršen partner“, zakazano je za petak, 15. novembar. Predstave počinju u 20 sati.
Jedan od prvih i malobrojnih baletana u Kikindi od kada postoji Osnovna baletska škola, bio je i on. Nije bilo stida, ni treme, bio je samo korak, i pokret, i, odmah je bilo jasno da ima zadivljujući, urođeni talenat. Tako je rođena zvezda.
– Ljubav se rodila čim sam prvi put stao na scenu. Imao sam devet godina – kaže Danilo Stankić, baletan, plesač i pevač, svestrani umetnik.
Njegova sigurna „niša“ su ples i muzika. A put do toga da se time i bavi zarađujući za život, uprkos talentu, stalnom radu, usavršavanju i nagradama, bio je težak i pun izazova.
Prvi Danilovi plesni koraci donosili su mu samo uspehe. Ni sam ne zna u koliko predstava i scenskih projekata je nastupao. Po završetku Baletske škole u Kikindi, razvijao je svoj talenat s lakoćom – bez prethodnog iskustva u savremenom plesu počeo je da nastupa na regionalnim takmičarskim festivalima u ovoj kategoriji – i pobeđivao. Najveće nagrade bila su dva prva mesta na internacionalnom takmičenju u Rumuniji.
Da je put do zvezda trnovit, Danilo je osetio u trenutku kada je shvatio da od plesa ne može da se živi. Nije želeo pasivno da čeka nove prilike i potpuno je promenio profesiju.
– U Novom Sadu sam, u jednom periodu, bio izlagač mlečnih proizvoda i stolar. Zatim sam otišao u Nemačku, gde sam radio kao spremačica i pomoćni kuvar. Ni u jednom momentu nisam odustao od plesa, štedeo sam novac da mogu ponovo da odem u Hrvatsku u kojoj sam već radio jednu sezonu kao plesač – priča Danilo. – Ukazala se prilika da se vratim, da pevam, glumim i plešem u mjuziklu „Jesus Christ Superstar“ u Teatru Komedija u Zagrebu. Pozvali su me i dobio sam prilično veliku ulogu, igrao sam Anasa.
Usledio je angažman u Umagu za jednu plesnu agenciju, da bi se, konačno, dogodilo i to da neosporni, blistavi talenat, primeti neko ko Danilu može da pruži priliku da postane zvezda, a da on sam, radeći ono što najviše želi, sebi obezbeđuje i sigurne prihode.
– Sada imam najbolji posao, radim kao plesač u kabareu u jednom klubu u Zagrebu. To su razne vrste plesa: moderan, hip hop, džez balet, latino. Ovaj angažman me je, zapravo, trajno vratio na scenu i ojačao mi veru u to da mi je na njoj i mesto. Jako sam zadovoljan jer radim ono što volim, dobro sam plaćen i stičem izvanredno iskustvo. Lepo je živeti ovde, uvek ima posla i novih prilika za napredak – iskren je Danilo.
Još jedan talenat, pevački, svojevremeno je pokazao u formatu „Zvijezde letnji hit“ jedne hrvatske televizije. Nastupio je sa pesmom „Skin“ Rag’n’bone Man-a i oduševio žiri u kojem su bili Tonči Huljić, Petar Grašo, Nina Badrić, Andrea Andrasi i Branko Đurić Đuro.
– Ušao sam tada u top 10, ali nisam nastavio pevačku karijeru. To mi je samo hobi, teško od pevanja mogu da zarađujem jer ne pevam cajke i narodnjake – konstatuje Danilo. – U klubu u kojem radim sreo sam, godinama posle tog takmičenja, Petra Grašu. Lepo je što me se setio, popričali smo malo, jako je prijatan i drag čovek.
Ipak, priznaje, nedostaje mu Srbija.
– Fali mi kuća, uželim se porodice, svog društva u Kikindi. I dan danas razmišljam o tome kako bi bilo lepo da napravimo bar još jedan koncert, mi iz nekadašnje Baletske trupe „Talarium Creativia“ koja je bila u Centru kreativnih ideja „Creativia“, a činili su je polaznici Baletske škole u Kikindi, klase Ingride Vojvodić. Voleo sam i predstavu „Tango attendite“, često se sećam svega toga i nedostaje mi.
Sa neopisivom vedrinom i šarmom, Danilo Stankić, plesač i umetnik, ne opterećuje se previše planovima za budućnost. „Najbolja stvar koju sam uradio je to što sam došao tu gde sam sada“, kaže. Iako se čini da su mu ambicije zadovoljene, oni koji ga poznaju i videli su ga na sceni, znaju da svetske pozornice čekaju na njega, nekada omiljenog malog baletana, koji sada pleše na sceni svakog dana i svakog dana se raduje tome.
– Srećan sam jako, uspeo sam, samo ovo sam oduvek želeo. Napokon radim ono što volim i još sam plaćen za to – zaključuje Danilo uz osmeh.
Ta i takva radost ulepšava život i Danilu i svima oko njega i pomogla je da, uprkos svemu, do svoje sreće, sigurnim plesnim korakom, i stigne.
S. V. O.
(Foto: privatna arhiva i @milosvojnovicphotography)
Žiri nagradnog konkursa za najbolji trejler za knjigu koji je raspisala Narodna biblioteka „Jovan Popović” u Kikindi, doneo je odluku o najboljim autorima, saopšteno je iz ove ustanove.
Nevena Simić, učenica trećeg razreda OŠ „Vuk Karadžić”, nagrađuje se specijalnom pohvalom za trejler za knjigu Jasminke Petrović „100 lica stolica”, u kategoriji mlađih osnovaca.
U kategoriji starijih osnovaca, Ljubica Savić, učenica sedmog razreda Osnovne škole „Dušan Jerković” u Užicu, osvojila je prvu nagradu za trejler za trilogiju Terija Pračeta „Nuomi“ – „Kamionci”, „Buldožerci”, „Krilci”.
Drugu nagradu dobija grupa „Majstori glume“, sedam učenika i učenica viših razreda OŠ „Feješ Klara”, za trejler za knjigu Jasminke Petrović „Ovo je najstrašniji dan u mom životu”.
Trećenagrađeni u ovoj kategoriji su Jovana Živojinov i Stefan Sili, učenici sedmog razreda OŠ „Đura Jakšić” u Kikindi, za svoj trejler za knjigu Elizabete Georgiev ,,Tri lica i ptica”.
U kategoriji srednjoškolaca pobedila je autorka trejlera za delo Franca Kafke „Pisma Mileni”, Mirjana Veselinović, učenica šestog razreda Srednje škole „Svetozar Miletić” u Novom Sadu.
Za knjigu Dragoslava Mihailovića „Kad su cvetale tikve”, trejler je uradila Marija Milutinović koja pohađa drugi razred Gimnazije u Kuršumliji i zaslužila drugu nagradu.
Autorka trejlera za knjigu Arčibalda Rajsa „Čujte, Srbi!”, Jovana Vujičić, učenica četvrtog razreda Srednje škole „Svetozar Miletić“ u Novom Sadu dobiće nagradu za treće mesto u ovoj kategoriji.
Žiri je preporučio da mentoru učesnika konkursa iz Srednje škole „Svetozar Miletić” u Novom Sadu bude uručeno specijalno priznanje za najagilnijeg mentora, zbog najviše poslatih trejlera.
Priznanja će nagrađenima biti uručena na svečanosti u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović” u utorak, 19. novembra, u 17 sati.
