јануар 30, 2026

Dan: 22. mart 2024.

IMG-084ad0073408778017b3e6473573fe31-V

Najlepše projice od kukuruznog brašna napravila Nada Lukač iz Novih Kozaraca

Aleksandra Djuran mart 22, 2024 0

Pobednica manifestacije „Kukuruzno proleće“ koju je organizovalo udruženja žena „Novi Kozarci“, uz podršku mesne zajednice i Grada, je Nada Lukač iz pomenutog udruženja. Drugo mesto zauzela je Nada Marinković iz udruženja žena „Kumane“ i treća je Branislava Drinić iz udruženja žena „Đura Jakšić“.

Izbor najboljih slatkih i slanih proizvoda, napravljenih od kukuruznih prerađevina, organizovano je treći put.

-Naš cilj je da sačuvamo tradicionalna jela od zaborava. Ovo je jedan od načina da doprinesemo gastronomskoj ponudi našeg grada i da je obogatimo zaboravljenim jelima. Tome doprinosi i dobro poznata „Pitijada“ kojom čuvamo pitu krompirušu. Drago mi je što se manifestaciji odazvao veliki broj udruženja žena sa kojima rado sarađujemo – istakla je Boja Oljača, predsednica udruženja „Novi Kozarci“.

Događaju je prisustvovao predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan.

-Žene iz Novih Kozaraca osmislile su manifestaciju koja ima za cilj da očuva sve tradicionalne recepte krajeva odakle potiču. Ovo je način da očuvaju sećanje na svoje majke i bake, ali i da svoje znanje prenesu na mlađe generacije. Hvala im na tome što se trude da nas podsete na korene, kulturu i običaje.  Ovo je ujedno odlična prilika da se uspostavi saradnja i sa drugim udruženjima – rekao je Bogdan.

Žene iz Novih Kozarac, Nakova, „Suvače“ iz Kikinde, Iđoša, Mokrina, Kumana su za takmičenje donele projice, pite, razne đakonije gde je osnova kukuruzno brašno i krompir. Bilo je i cicvare, ali i mleko od kukuruznog brašna odnosno skrobovo mleko.

 

A.Đ.

1711133993275

U Narodnom muzeju otvorena izložba „Čitanje Vasiljeva“

Aleksandra Djuran mart 22, 2024 0

Izložba „Čitanje Vasiljeva“ otvorena u  Galeriji „Nova“ Narodnog muzeja realizovana je u okviru obeležavanja stogodišnjice smrti pesnika Dušana Vasiljeva. Posvećena je kikindskom pesniku ekspresionisti, dramskom i proznom piscu, čoveku koji je preminuo pre sto godina u nepunoj 24. godini.

-Pokušali smo dobijemo odgovor na pitanje kako mi danas čitamo Dušana  Vasiljeva, šta nam danas znače njegova poezija i proza, da li možemo da ga razumemo i da li smo u pravu. To su pitanja na koja, verovatno, nikada nećemo dobiti odgovor, ali možemo da probamo. Dali smo i publici mogućnost da nam kažu šta čitaju u delima Dušana Vasiljeva, a svi posetioci moći će da pročitaju, u originalnom rukopisu, dve njegove priče koje nikada nisu objavljene. Važno je da promovišemo kikindskog pesnika koji se čita i u osnovnim i u srednjim školama i nalazi se i udžbenicima  – istakla je direktorica Narodnog muzeja Lidija Milašinović.

Izložba je realizovana uz podršku pisca Srđana Srdića, a saradnici su bili Nataša Ivetić, profesorka književnosti, Tisa Felbab, Emilija Reljin i Nikolina Ružić, učenice Gimnazije „Dušan Vasiljev“.

-Dušan Vasiljev nije zaboravljen i zapostavljen i nije jedan od autora o kojima se retko govori. Naprotiv, od sređivanja spomenika, objavljivanja sabranih dela, osnivanja regionalnog centra za talente koji nosi ime Dušana Vasiljeva, do dodeljivanja književne nagrade i književnog konkursa koji je raspisala Gimnazija, dali smo doprinos da se njegovo delo ne zaboravi. Kako je Vasiljev, na žalost, život završio u ranoj mladosti, on je ostao večno mlad i sa njim mladi mogu da se identifikuju i razumeju ga na pravi način –  rekao je Srđan Srdić.

Otvaranju izložbe prisustvovale su zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski i članice Gradskog veća Valentina Mickovski i Melita Gombar.

-Naš dug prema ovom pesniku je višestruk i književnom nagradom koju Grad dodeljuje pokušavamo da se odužimo Dušanu Vasiljevu. Na ovaj način činimo da njegovo ime živi u sponi sa svim dosadašnjim laureatima, ali i budućim. Po svom kvalitetu nagrada zaslužuje epitet nacionalnog priznanja. Današnjim mladim, ali i budućim generacijama treba da govorimo o delu Dušana Vasiljeva, koji je tragično, premlad izgubio život i stvarao je svoja dela u surovim uslovima, krajnje bede, siromaštva, bez podrške, bez prisustva majke. I pored svega našao je nadahnuće i snagu da stvori dela koja ostaju – navela je Dijana Jakšić Kiurski.

 

Pomoć izložbi pružili su i Vladimir Maksimović, glumac Narodnog pozorišta Kikinda, kao i Dragana Mladenović, Zvonko Karanović, Lazar Pavlović i Mića Vujičić , dobitnici nagrade „Dušan Vasiljev“ u proteklih deset godina.

Vasiljev će ostati upamćen kao autor pesama „Čovek peva posle rata“, „Domovina“, „Plač matere čovekove“, „Suton“. Interesantno je da za života nije objavio nijednu knjigu, a vek kasnije je više nego poznat u čitavoj Srbiji. Izložba je otvorena do 15. aprila.

A.Đ.

1707495429836

Za knjigu „Čudo u Banatu“ dr Milanu Miciću pripala nagrada „Dušan Vasiljev“

Aleksandra Djuran mart 22, 2024 0

Milan Micić za delo „Čudo u Banatu“ dobtnik je nagrade „Dušan Vasiljev“ koju Grad Kikinda tradicionalno dodeljuje za najbolju knjigu na srpskom jeziku u protekloj godini. Na konkurs je pristiglo ukupno 152 naslova, a žiri u sastavu: Radovan Vlahović, predsednik, dr Zoran Đerić, potpredsednik, i Đorđe Pisarev odlučio je da ovogodišnji lauerat bude doktor istorijskih nauka, književnik i istoričar i generalni sekretar Matice srpske.

U obrazloženju se navodi: „Već u naslovu knjige priča „Čudo u Banatu“, istaknute su dve njene najvažnije karakteristike. Najpre, da je reč o Banatu, konkretnije o događajima koji se odnose napočetak HH veka, neposredno posle završetka Prvog svetskog rata, na novoustanovljenim granicama između Jugoslavije i Rumunije, kada je Banat ostao podeljen između dve susedne države. Druga reč, a prva po mestu pojavljivanja, je čudo. Aluzija na čuveni film Federika Felinija „Čudo u Milanu“ je nesumnjiva. Da podsetimo: film je neorealistička bajka, koja objašnjava živote grupe građana u posleratnom Milanu. Tako se i Micićeva proza može čitati kao neorealistička, jer je bazirana na stvarnosnim događajima i ličnostima, ali i kao bajka, jer je prepuna odlazaka u nestvarno, u fantastiku. Iz realnog sveta u svet čudesnog. Izvesna paradoksalnost, u tom odnosu između realnog i fiktivnog sveta, odnosno između činjenica i mašte, koja je sad već prepoznatljiva u piščevom opusu, od njegove prve knjige priča, pa do ove najnovije, postala je Micićev kredo, izbija i sa stranica knjige „Čudo u Banatu“. Micić je vešt pripovedač, ali i dobar poznavalac istorijskih činjenica, tako da se prepliću ljudske sudbine do te mere da se knjiga čini kao hronika života u Banatu, sa jasnim moralnim stavom. S druge strane, što ne umanjuje istoričnost, nesumnjiva je piščeva imaginacija, njegova veština da u sve događaje i ličnosti o kojima pripoveda unese oniričnost, pa čak i mističnost. „Vidljivo se pretapa u nevidljivo, fakcija u fikciju i vice versa, zbog čega priče nalikuju bajkama“. To ovu prozu dovodi u vezu, po srodnosti i ne samo po tome, već i po književnom postupku, a potom i po krajnjem rezultatu, sa Miloradom Pavićem. Mada su Pavićevi junaci iz drukčijeg sveta i vremena, Micićeva naracija i fabula nalikuju postupcima velikog prethodnika, i upućeni su istim čitaocima. Dakle, onima koji tragaju za istinom, za autentičnim svetom i likovima, svesni ili nesvesni zavođenja onog koji pripoveda, a ne svedoči, jer pred nama je ipak proza i umetnička kreacija, a ne udžbenik iz istorije.

Nagrada „Dušan Vasiljev“ će laureatu biti uručena u sredu, 27. marta u 19 časova, na Svečanoj akademiji u Narodnom pozorištu.

U najužem izboru se našlo pet autora i njihovih knjiga među kojima je nagrađena, ali i knjige: „Psihologija gravitacije“ Nenada Šaponje, „Slike i prilike“ Đorđa Kuburića, „Krevet-zmija i Mala Prosvetina enciklopedija“ Dušana Radaka i „Očinstvo“ Borisa Lazića.

A.Đ.

 

 

 

povelja-Bovan-ESS

Posle niza priznanja u enigmatici, Bovanu i Povelja za životno delo

Igor Crnogorac mart 22, 2024 0

Kikinđanin Slavko Bovan, saradnik „Komune“, dobio je, od Enigmatskog saveza Srbije (ESS), Povelju za životno delo, najznačajnije priznanje koje enigmata može da dobije u Srbiji.

Za 40 godina postojanja Enigmatskog saveza, ova povelja je dodeljivana dvadesetak puta. Najčešće je, godišnje, bio jedan dobitnik, uz nekoliko izuzetaka kada su uručene dve povelje. Ove godine, pored Bovana, nagrađen je i Marjan Radaković iz Niša.

– Vrlo sam ponosan jer sam se našao u odabranom društvu najboljih enigmata Srbije. Predsedništvo ESS je procenilo da moj dosadašnji doprinos srpskoj enigmatici zavređuje ovo priznanje, i zahvalan sam im na tome. Obećavam da ću nastaviti da radim sa istim žarom i energijom – izjavio je Bovan.

Značajno je da su, među dvadesetak dobitnika ovog priznanja, čak trojica Kikinđana. Ilija Stančul je nagrađen 2012. godine, a Zlatan Pupezin 2017, pa se može reći da je naš grad enigmatska metropola Srbije.

Enigmatski klub „Kikinda“, za devet godina postojanja, postiže samo uspehe, i među enigmatima Balkana slovi za udruženje na koje se valja ugledati.

Bovan se enigmatikom bavi 43 godine, objavio je preko 50 hiljada zadataka, osvojio mnoštvo pehara i medalja na enigmatskim takmičenjima u Srbiji i u zemljama u okruženju. Godinama sarađuje sa više listova u Srbiji, Hrvatskoj i BiH, a čitaoci „Komune“, u svakom broju, imaju priliku da rešavaju zadatke koje priprema Enigmatski klub „Kikinda“, a uređuje upravo Slavko Bovan.

Dinko-Gruhonjic-izvor-Preentscreen-AlJazeera-Youtube

Dinko Gruhonjić dobija 330.000 dinara po tekstu od stranih fondacija

Igor Crnogorac mart 22, 2024 0

Dinko Gruhonjić, novinar, urednik i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, postao je sinonim za ekstremni autošovinizam. Poslednjih dana posebno su aktuelne njegove otrovne izjave prema srpskom narodu i državi.

Nažalost, ovo nije prvi put, ali jeste jedan od najgnusnijih napada do sada. Gruhonjić koristeći poziciju profesora utiče i na obrazovanje i moguće formiranje kritičkog mišljenja budućih generacija novinara, a svojim toksičnim stavovima utiče na mlade iz pozicije autoriteta.

Njegova groteskna izjava o zadovoljstvu zbog toga što deli ime sa notornim ustaškim zločincem Dinkom Šakićem samo je vrh ledenog brega njegovog autošovinizma.

Ono što treba napomenuti je da je ovaj profeosor angažovan i na drugim projektima iz oblasti medija, gde pored dodatnih finansija koje dobija od stranih fondacija, piše i distribuira tekstove čiji cilj je blaćenje i unižavanje države Srbije.

Dinko Gruhonjić je osnivač i dugogodišnji predsednik NDNV – Nezavisnog društva novinara Vojvodine (od 2006. do 2014. godine), koje kontroliše brojne portale, i medijske kuće (Autonomija info, Voice) u severnoj srpskoj pokrajini.

Sa kojim ciframa barata Gruhonjić vidi se na primeru finansijske donacije od strane NED-a (National Endowment for democracy) kada je za sajt Autonomija info, uoči predsedničkih izbora 2012. godine, dobio 242.000 dolara za 80 tekstova – preciznije nešto malo više od 330.000 dinara po tekstu!

Gruhonjićev NDNV je iste godine dobio i 250.000 dolara od Rokfelerove fondacije, 180.000 evra od Evropske komisije i više desetina hiljada evra od drugih stranih fondova.

Sve do 2016. godine Dinko Gruhonjić je predsedavao Komisijom Ministarstva kulture Srbije za finansijsku podršku medijskim projektima. Kao predsednik te komisije, dodelio je sam sebi (tj. Nezavisnom društvu novinara Vojvodine – NDNV) samo u jednoj godini (2015.) milion dinara. Te 2015. godine od kancelarije EU u Beogradu NDNV je dobio 130.000 evra donacije.

Tokom prošle godine, samo od Rokfeler fondacije NDNV je dobio 120.000 dolara, 2021. godine 100.000 dolara, a 2019. godine 180.000 dolara.

Tokom prošle godine njegov sajt autonomija.info objavljuje, između ostalog, i seriju članaka „posvećenih ruskoj i kineskoj propagandi u Srbiji”, a zatim i publikaciju u kojoj su svi ti članci sabrani – u okviru projekta Analysis of Russian and Chinese Political, Economic and Cultural Propaganda in Serbia and the Region: Trends and Consequences. Nije naznačeno koliko je koštala ova kompilacija tekstova i ko ju je platio. Ako nije finansirana od strane spoljašnjih donatora, što bi po Kodeksu novinara moralo da se naznači, može se pretpostaviti da je NDNV sam osmislio i za svoje potrebe napisao date tekstove i publikaciju.

I pored svega navedenog, da poseduje i kontroliše deo medija u Vojvodini, koji se između ostalog finansiraju i iz stranih donacija, da je godinama predsedavao državnom komisijom za dodelu sredstava medijima, da ima slobodne ruke da oblikuje umove budućih novinara na državnom fakultetu kao profesor, Dinko Gruhonjić daje sebi za pravo, uživajući u slobodi govora, da spinuje trenutnu situaciju i optužuje državu i druge medije da ga napadaju.

(„Vojvodina uživo“)

434128786-18423827533027813-2805584337240055624-n

Andreju Popoviću pripala čast da mu prvotimac KK Partizan Džejlin Smit uruči vredan ček

Aleksandra Djuran mart 22, 2024 0

Na jučerašnjoj košarkaškoj utakmici između Partizana i Real Madrida odigranoj u okviru 31. kola Evrolige, specijalni gost KK Partizan Mocart Bet bio je najbolji mladi fizičar na svetu, osvajač zlatne medalje na međunarodnoj Olimpijadi iz fizike, Andrej Popović iz Kikinde.

Poklon ček na 50.000 dinara, koji daruje „Adiko banka“, Andreju je uručio prvotimac crno belih, Džejlin Smit.

-Izuzeta je čast biti gost ovako velikog sportskog događaja na zlatnoj stolici u Štark areni, posebno što smo baka i ja strastveni navijači Partizana. Atmosfera je bila neopisiva i iako je Partizan izgubio, podrška svih koji su prisustvovali na utakmici bila je ogromna. Prvi put sam, na ovaj način, iz prvog reda, gledao neki sportski događaj i sada mogu da kažem da je to prelepo iskustvo. Navijam da se moj tim nađe u plej in fazi do kraja sezone – otkrio nam je Andrej.

Andreja i u narednom periodu očekuje mnoštvo obaveza, završava naučni rad, ovoga puta iz kvantne fizike, a priprema se i za republičko takmičenje iz matematike koje mu je važno zbog upisa na željeni fakultet. Naime, ukoliko osvoji visoko mesto fakultet upisuje bez prijemnog ispita. Kako nam je ranije otkrio, mladi gimnazijalac želi da upiše astro fiziku.

Valentina-c

Prvi „Dani Dušana Vasiljeva“ – višednevni programi pesniku u čast

Igor Crnogorac mart 22, 2024 0

U saradnji sa ustanovama kulture, povodom sto godina od smrti pesnika Dušana Vasiljeva, Grad Kikinda prvi put organizuje „Dane Dušana Vasiljeva“.

– Naš cilj je da sačuvamo sećanje na našeg Dušana i da, na dostojanstven način, obeležimo jubilej – rekla je za Kikindski portal Valentina Mickovski, članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje. – U programima je angažovano mnogo mladih ljudi jer smatramo da je bitno da razumemo kako oni čitaju poeziju Vasiljeva, kao i da ih animiramo da saznaju nešto više o njegovom životu i delu, u nadi da ta saznanja mogu da ih inspirišu u umetničkom, duhovnom, i u smislu očuvanja pravih vrednosti, kojima su protkani Dušanovi stihovi.

Manifestacija počinje večeras (petak, 22. mart), u 19 sati, u Galeriji „Nova“ Narodnog muzeja, izložbom „Čitanje Vasiljeva“, koje se sastoji iz tri celine: predstavljanja istorijskog okvira, zatim intervjua na temu kako danas čitamo Vasiljeva, dok treću celinu čini čitaonica u kojoj će posetioci moći da pročitaju novinske članke i dve Dušanove priče koje se čuvaju u Muzeju i nisu objavljivane do sada.

Sledeći događaj zakazan je za ponedeljak, 25. mart, za 18 sati, u Biblioteci, gde će, u saradnji sa Maticom srpskom, biti organizovan Okrugli sto „Dušan Vasiljev i njegovo doba 1914-1918“. Predavači će govoriti o istorijskim okolnostima Dušanovog veka: o Velikom ratu, nestanku Austrougarske, stvaranju kraljevine SHS, crtanju nove banatske granice i pojavi komunizma u Banatu, najavila je Valentina Mickovski.

– Predstava „Oblaci“ koja će se igrati u utorak, od 20 sati, u Pozorištu, dočaraće Dušana na potpuno drukčiji način od prethodna dva događaja i uz veoma jake emocije – kaže Mickovska. – S obzirom na to da je ovaj pesnik bio ekspresionista, i predstava je rađena u tom duhu. Veoma je potresna i prikazuje njegov unutrašnji svet, svet bola, njegove jake emocije i zaista neobično stanje njegove psihe.

Finalni događaj održaće se 27. marta, na dan smrti Vasiljeva i na Dan Gimnazije koja nosi njegovo ime. Od 19 sati, u Narodnom pozorištu, biće održana Svečana akademija „Naš Dušan – čovek peva posle rata“.

U prvom delu biće uručene književne nagrade „Dušan Vasiljev“. Povodom jubileja, Gimnazija je, prvi put, raspisala konkurs za najbolje prozne i poetske radove gimnazijalaca. Najbolja tri rada biće prezentovana na Akademiji. Organizator i pokrovitelj ovog programa je Grad Kikinda, a scenario i režiju potpisuje Dragan Ostojić. Ostojić program najavljuje kao priču o životu ispunjenom poezijom i o poeziji o životu. Naš Dušan piše gorke istine i živi težak život, ali nama ostavlja da budemo dobri, miroljubivi i plemeniti. On nesebično daje svoje bolno i životno i poetsko iskustvo. Njegovo život je poetska istina, rekao je Ostojić. Poeziju će govoriti Anđela Kiković, Vladimir Maksimović i Stefan Ostojić.

– Ovaj veliki pesnik, zaslužuje da se njegov život obeleži na dostojanstven način i veoma mi je drago da Grad realizuje „Dane Dušana Vasiljeva“ i to uz podršku ustanova kulture: Kulturnog centra, Narodnog pozorišta, Narodne biblioteke „Jovan Popović“, kao i uz učešće Gimnazije. I sama organizacija ovih događaja protkana je istinskim ljudskim vrednostima –  zajedništvom, ljubavlju i humanošću, a to su, u stvari, vrednosti kojima nas je Dušan Vasiljev naučio svojim životom i delom – zaključila je Valentina Mickovski.

Isključenja struje

Igor Crnogorac mart 22, 2024 0

Prema najavi iz kikindske „Elektrodistribucije“, zbog radova na mreži, danas (petak, 22. mart), od 9 do 15 sati, struje neće biti na Vincaidu.

U ponedeljak, 25. marta, od 8 do 12 sati, biće isključeni potrošači u sledećim ulicama u Kikindi:

– Suvačarska, od Dimitrija Tucovića do Đure Daničića i

– Laze Kostića, od Donje Vodoplavne do Albertove.

1711051121599

Ako tražite misteriju, potražite je u kapi vode, poručio Mladen Đuran na zanimljivom predavanju

Aleksandra Djuran mart 22, 2024 0

,,Akva“ je naziv predavanja koje je u  Galeriji Kulturnog centra  održao diplomirani hemičar Mladen Đuran. Kako ističe naučno-popularni prikaz mogao bi se sažeti u jednoj rečenici koja glasi ,,Ako tražite misteriju, potražite je u kapi vode“.

-Fenomen vode je izuzetno interesantan i želeo sam sugrađanima da je predstavim iz nekog drugog aspekta. Danas kada govorimo o vodi, to je najčešće zbog njenog zagađenja, ali i o težnji da se kao prirodan resurs sačuva. Voda je prirodni fenomen i njene anomalije predstavljaju razlog za postojanje živog sveta. Nauka je do danas prihvatila 72 anomalije vode i ovo je bila prilika da sugrađane upoznam sa najznačajnijima – rekao je Đuran i napomenuo da je neophodno da svi imaju više poštovanja prema vodi.

Voda je resurs koji nije nepresušan.

-Grad se u proteklih nekoliko godina maksimalno zalaže da obezbedi zdravu pijaću vodu, izgradnjom fabrike vode. To je velika i značajna investicija. Kada se toliko ulaže u zdravu vodu za piće, moramo da naučimo i kako da se prema njoj ponašamo – zaključio je Mladen Đuran.

Organizator predavanja bila je Turistička organizacija, a povod je 22. mart Svetski dan voda.

-Naša želja bila je da svi koji su došli na predavanje kroz naučno – popularno predavanje nauče više, čuju zanimljive činjenice i budu odgovorniji prema vodi. I u narednom periodu pridružićemo se obeležavanju datuma koji su važni za čitavu planetu – istakla je v.d. direktorica Turističke organizacije Jasmina Milankov.

A.Đ.

 

Don`t copy text!