April 17, 2026

Day: March 8, 2024

1709931503716-(1)

Поводом Дана жена,  локална самоуправа је за све суграђане организовала концерт Хариса Џиновића. У препуној хали СЦ „Језеро“ дочекале су га овације, а публика, међу којима је било више жена, свих генерација,  заједно са Харисом певала је његове највеће хитове. Концерт је започео нумером „Заволех те лудо“ са којом отвара све наступе, а ређале су се песме „Ако можеш ти сузу пустити“ „Како ми недостајеш“, „Рано је за тугу“, „Познаћеш ме и по мраку“, „Муштулук“ и друге.

-Само да знате да сам у давно, у прошлом веку, служио војску у Кикинди. Током војног рока био сам у Панчеву и Зрењанину, али најбоље ми је било када ми кажу да морам у Кикинду – открио је Харис Џиновић.

Концерту су присуствовали и челници локалне самоуправе, заједно са покрајинском посланицом Станиславом Хрњак и градоначелником Николом Лукачем који је  свакој суграђанки која је присуствовала концерту даровао је ружу.

-Свим женама желим да буду испуњене љубављу током свих 365 дана у години, да буду поштоване, да буду уважене, да уживају у сваком дану. Жене су стуб породице и бољи део нашег друштва. И овај концерт и све што чинимо за наше даме за 8. март, треба да чинимо свакодневно. Харис Џиновић одушевио је све наше суграђане и сви заједно имали смо незаборавно вече  – истакао је градоначелник Лукач.

IMG-3cdb2fecef3aac987705f02166595e1c-V

На територији града током недеље пронађено је 19 мртвих срна и срндаћа. У атару Банатског Великог Села ловци су пронашли четири мртве срне и једног срндаћа, а у кикиндском атару пронађено их је 14. Како сазнајемо од Дамира Бјелића, председника Ловачког удружења „Велебит“ из Банатског Великог Села, дан након што је у наковачком атару пронађено 800 мртвих врана, јављено му је да је у атару угинула дивљач.

-Када сам отишао видео сам једног срндаћа који је још увек био жив. Наредног дана поново сам обишао атар како бих се уверио у каквом је стању срндаћ и имао сам шта да видим. Затекао сам пет лешева дивљачи у кругу од 300 метара. Био сам затечен призором и алармирао сам полицију, инспектора за лов и све који су надлежни. Чекамо резултате пошто су угинуле срне послате на обдукцију у Научни институт за ветеринарство у Новом Саду, али сам 99 одсто уверен да је у питању тровање и да је крив човек. Никада пре нисмо имали овакав случај да нађемо пет угинулих животиња на малом простору. У протекла два месеца било је дојава да је пронађен по један или два срндаћа, али то није било алармантно. На месту где смо нашли угинуле животиње био је велики чопор и важно је да се истражи шта се десило – појаснио је Бјелић и додао да очекује да ће, пошто анализе буду готове и сазна се који отров је крив за угинуће дивљачи, кривци бити кажњени.

Већ наредног дана у кикиндском атару према Руском Селу и Банатској Тополи чланови Ловачког удружења „Кикинда“ пронашли су 14 угинулих срна и срндаћа, што нам је потврдио председник Младен Бањац. Лешеви животиња пронађени су приликом обиласка терена и бројања дивљачи.

-Случај смо одмах пријавили надлежном ловном инспектору, ветеринарској инспекцији, полицији, локалној самоуправи. У рекордном року су сви изашли на терен и урадили увиђаj. Делови дивљачи узети су за анализу, а лешеви су закопани према свим прописима. У току је истрага како је дошло до угинућа јер никада до сада нисмо имали овакав случај. Дивљач није одстрељена, а шта се десило остаје да видимо. Терен и даље контролишемо и волео бих да се ова ситуација не понови – рекао је Бањац.

 

У току је ловостај на сву племениту дивљач и лове се само предатори. Сезона је годишњег бројања дивљачи како би могла да се ураде планска документа. Нова ловна сезона почеће 14. априла на трофејне срндаће.

У Полицијској управи потврдили су нам да је случај пријављен Основном јавном тужилаштву у Кикинди и да ће се тачан узрок угинућа знати након што буду стигле анализе са новосадског Института.

А.Ђ.

mamuti

За недељу дана започеће нова сезона Првој лиги Србије у америчком фудбалу, а Мамути, након фузије с Новим Садом, имаће амбиције као никада досад, напомиње Бранислав Фекете, главни тренер и квотербек кикиндске екипе.

У прилог томе и додатна чињеница, појачали су се из Синсинатија (Охајо, САД), дошао им је Barry Daniels.

– Игра на позицији сејфтија у одбрани и тркача у нападу. Играо је Д2 колеџ и Senior Bowl као један од најбољих играча на поменутој позицији у Савезној држави Охајо. Очекујемо да буде велико појачање у сезони у којој желимо да се пласирамо у полуфинале и тада, у најгорем случају, намучимо ривала, а треба нагласити и да смо једини војвођански клуб у елити – каже Фекете.

Daniels је још и већи оптимиста од главног тренера Кикинђана.

– Након разговора с Браниславом и његовим информацијама о Кикинди и прилици која ми се пружа овде, моја логична одлука била је да се придружим Мамутима који имају добар темељ за предстојећу сезону. Прошле сезоне Мамути су застали у утакмици за улазак у плеј-оф, а сада су моја очекивања, поред тога што желим да изградим име у вашој држави, да помогнем овом тиму да освоји и шампионски наслов – наглашава Американац.

У првом колу, 16. или 17. марта, Мамути ће бити гости земунских Плавих змајева, а премијеру у Кикинди наш тим имаће последњег викенда овога месеца када ће дочекати пожаревачке Пастуве.

Д. П.

1709892577419

Интерактивне књиге из едиције „Књиге са којима се расте“ са QR кодовима, ауторке Драгане Малешевић, професорице ВШССОВ, које је обезбедила локална самоуправа, уручене су директорици Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ Кристини Дрљић. Овом догађају присуствовали су градоначелник Никола Лукач и Валентина  Мицковски, чланица Градског већа.

-Књиге су специфичне јер QR кодови имају звуке и видео. То омогућује деци да ситуационо уче, непосредно опажају, односно виде нешто, што није у њиховом окружењу. Тако могу да виде како лептир излази из своје чауре, како се оглашавају животиње, које им је природно окружење и још много тога. Књиге су написане на три нивоа, користе се више година и омогућавају развој детета и изнад свог узраста. Сви видео записи су на сајту издавача, тако да су деца безбедна на интернету. Примењен је најсавременији рад са децом тако да постоји игрица преко које деца посматрају ствари из више различитих углова. Књига се чита са уживањем, а мобилни телефон је у функцији учења – навела је Драгана Малешевић

На међународном Сајму књига у Београду у октобру едиција је проглашена за најбоље књиге за децу и освојиле је награду „Дечија књига године“. Донација ће омогућити да се деца развијају и уче на најсавременији начин.

-Градска управа обезбедила је по шест комплета књига за свих 18 вртића што ће помоћи васпитачима да унапреде васпитно-образовни рад. Књиге су интерактивне, имају QR код, интересантне су и необичне. Сигурна сам да ће нам књиге бити од изузетног значаја за учење и развој – рекла је Кристина Дрљић.

Наука је, кроз ове књиге, примењена у пракси, додала је чланица Градског већа.

-Став локалне самоуправе је да је веома важно инвестирати у образовање. Стога смо предшколцима и омогућили да на иновативан начин уче из најсавременијих књига. Наша обавеза је да пратимо трендове и да идемо у корак са савременим училима како би их ускладили са потребама – додала је Валентина Мицковски.

Књиге су, осим у Београду, представљене на сајму у Франкфурту, у априлу ће бити изложене на Међународном сајму књига за децу у Болоњи. Ове књиге јединствене су и аутентичне на свету.

А.Ђ.

 

 

1709892450405

Слика која се не виђа често, осим за Дан жена. Овог дана јачег половине потруде се да својим дамама уз цвеће и осмех честитају 8. март.

 

osmi-mart-1

Осми март, Међународни дан жена, настао је као дан борбе за женска људска права, односно за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца.

Идеја се појавила почетком 20. века, у доба брзе индустријализације, која је често доводила до протеста због лоших радних услова. Један од најважнијих организовале су 8. марта 1857. године жене запослене у индустрији одеће и текстила у Њујорку. Најпознатији протест био је 1908, када је 15 хиљада жена марширало кроз Њујорк тражећи краће радно време, боље плате и демократско право гласа и за жене.

Први пут званично национални Дан жена обележен је 28. фебруара 1909. у САД након декларације Социјалистичке странке Америке. Прва Међународна конференција жена у Копенхагену, у организацији Социјалистичке Интернационале, организована је 1910.

Инспирисана америчком акцијом, немачка левичарка Луиз Циц предложила је организовање Међународног дана жена. Немачка феминисткиња и левичарка Клара Цеткин преузела је иницијативу спровођења идеје у дело. Предлог је прихваћен и установљен је Међународни дан жена са стратегијом промовисања једнаких права, укључујући и демократско право гласа за жене.

Клара Цеткин и Роза Луксембург

Следеће године је Међународни дан жена обележен у Аустрији, Немачкој, Данској и Швајцарској, уз многе демонстрације феминисткиња широм Европе. Жене су тражиле да им се омогући право да гласају и да имају право да обављају јавну функцију, а биле против дискриминације на основу пола приликом запошљавања. На почетку Првог светског рата жене широм Европе одржавале су антиратне демонстрације за мир.

Обележавање Међународног дана жена 1914. године у Немачкој било је посвећено женском праву на гласање, које нису освојиле до 1918. године. У Лондону је 8. марта 1914. године одржан марш као подршка женском праву гласа.

Александра Колонтај

Након бољшевичке револуције, бољшевичка феминисткиња Александра Колонтај наговорила је Лењина да осми март постане државни празник. Празник је прихваћен и од стране касније насталих једнопартијских режима.

У многим државама овај празник је изгубио своју основу идеју – постао је прилика мушкарцима за исказивање љубави и поштовања према припадницама супротног пола, паралела Мајчином дану или Валентинову у западним државама. Тамо је, углавном, престао да се обележава у првој половини 20. века, јер је био повезиван са једнопартијским системом и бољшевичким комунизмом. Остао је државни празник у Русији, Белорусији, Украјини, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Монголији, Таџикистану и другим земљама.

plivanje-teodora-ćurčin

На међународном пливачком митингу „Живојин Мишић” у 50-метарском базену у Ваљеву, млади чланови Велике Кикинде освојили су шест медаља, четири златне и две сребрне. Највише успеха имала је Теодора Ћурчин, на 50 односно 100 метара краулом била је најбржа.

Михајло Киурски и Михајло Томић освојили су прва места на 100 метара делфином, а Леа Пајташев заузела је два друга места, на 50 и 100 метара краулом.

Д. П

visibaba

Протекли фебруар у Србији био је најтоплији у историји мерења и најсушнији у последње 74 године, објавио је Републички хидрометеоролошки завод.

Томе су допринели временски системи који су доносили топао ваздух са југа и подизали температуру, чинећи фебруар чак 6,3 степена топлијим у односу на референтни период 1991- 2020, преноси РТС.

Највеће одступање од нормале забележено је у Кикинди и Београду, где је било 7,4 степена топлије.

Највиша температура од 22,8 степени измерена је 6. фебруара у Зајечару.

postarka-nada

Иђош је једино место на територији Града које може да се похвали да има поштарку. Нада Танасић (58) разноси пошту својим мештанима и нема куће у селу која је не зна. Занимањем, нимало типичним за жене, почела је да се бави сасвим случајно.

-Почела сам да радим као замена и првобитно је требало да останем месец дана у пошти. За то време мени се посао свидео, ја сам се добро показала, мештани су били задовољни и тако сам остала поштарка пуних 38 година -сазнајемо од Наде.

Као и сваки посао има и лепих и мање лепих тренутака.

-Предност је што сам сваког дана у контакту са људима. Разговарам са мојима Иђошанима о свим темама, неретко чујем добре савете, а за оне који живе сами и понекад су усамљени ту сам да их саслушам. Најлепши тренуци су када младенцима носим телеграме честитке, али и они када се у породици роди принова. Тада и ја учествујем у њиховом слављу и срећи јер од мене добијају телеграме са најлепшим жељама – додаје наша саговорница.

Поштарка Нада радни дан почиње разврставањем поште. Након што заврши овај део посла седа на бицикл и креће да разноси писма.

-Без обзира на то да ли је напољу киша, снег, сунце, ветар пошту достављам бициклом. Сваке четири године добијамо ново превозно средство јер се са њим пређе пуно километара. Моји мештани никада нису имали предрасуде о томе што им пошту носи жена – напомиње поштарка.

На почетку радног века било је пуно више посла.

-Било је пуно више писама које је требало доставити. Само честитки за Нову годину било је пуне две велике вреће. Достављала сам и рачуне, новине и много тога другог, а у Иђошу је било и више становника. Пензија када стигне требало ју је разделити за један дан, а на списку је било 170 пензионера. Нарочито у време инфлације било је важно да се она подели одмах. Тада се радило читав дан, али није било тешко. За две године пуним 40 година стажа и планирам одлазак у пензију – истиче Нада Танасић.

Годину дана радила је и у Кикинди и са колегама поштарима одлично сарађује. Иако је поштарка постала случајно, како каже, сплетом сретних околности, када би могла да бира поново би радила овај посао.

А.Ђ.

bolnica 1

Кадровска политика у Општој болници је веома динамична, истакла је в.д. директорица др Весна Томин. Једни лекари одлазе, други долазе, а радници у здравству, нарочито лекари су увек потребни.

-Вакум од десет година, када специјализација није било је највећи проблем. Ми покушавамо да га решимо и надам се да ћемо у томе успети – напоменула је др Весна Томин.

То што наш град има медицински смер у средњој школи је добро јер се већ са 15 година негује и школује кадар.

-Ђаке медицинских смерова прво научимо да је медицина позив, а не професија. Трудимо се да укажемо на то да су људски живот и здравље непроцењиве вредности. Поносна сам на чињеницу што су многи моји ученици веома успешни на Медицинском факултету и увек се налазе међу најбољим студентима. Трудимо се да што већи број наше деце, након добијања дипломе Медицинског факултета, приволимо да се врате назад у родни град и да им дамо шансу да се професионално развијају. Када чујем да је неком од студената медицине из нашег града остало још пар испита до краја студија, зовем их да буду део Болнице  – рекла је др Томин.

Одличан пример за ову тврдњу је чињеница да на Пријемном одељењу има девет нових лекара. Међу њима су и Кикинђани који су довели своје будуће супружнике.

-Са њима разговарамо и планирамо њихове специјализације. Они су изразили своје жеље и ми смо их ускладили са планом специјализације. Надамо се да ће, на општу радост, наш план да се оствари. Са друге стране сви лекари који су отишли из Болнице, запослили су се на клиникама, што је степеник више. Отишли су као вредни специјализанти и добри ђаци, будући предавачи на Медицинском факултету – навела је наша саговорница.

Овог момента у Болници раде два хирурга др Бојан Миладинов и др Драган Грубор. Ускоро их очекује појачање у виду две колегинице које ће бити и прве жене хирурзи у Кикинди. Др Милена Иванић до краја године завршава специјализацију, а др Јелена Ристић ће се такође врло брзо придружити тиму хирурга.

А.Ђ.