У школе у Србији из надлежног министарства, прошле седмице су стигла три нова правилника. Неке од ставки, односно инструкција, изазвале су незадовољство дела просветних радника.
Психолог у Гимназији „Душан Васиљев“, Миљана Китановић, каже да правилници, у суштини, прецизирају постојећи Закон о основама система образовања и васпитања из новембра прошле године. У питању су: Правилник о протоколу поступањa у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, о оцењивању ученика у основном и средњем образовању и о друштвено-корисном и хуманитарном раду.
– Новина коју доносе је поступање установе у односу на кризни догађај, односно њен адекватан одговор и дефинисано је шта је то кризни догађај. Такође, неопходно је да се направи план поступања у кризним ситуацијама, што је део плана већ постојећег Тима за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања. Када се догоди кризна ситуација, директор именује Тим за кризне ситуације. У Правилнику су и набројане кризне ситуације и мере које школа треба да предузме. Новине су: од насилног екстремизма, трговине људима, експлоатације, и кризних догађаја – природне смрти, убиства, покушаја убиства и самоубиства, дојава о бомби, до природних катастрофа и терористичких напада – каже професорица Китановић и додаје да је новост и поступање установе у одговору на кризни догађај.
Тим за кризне ситуације мора и да сачини план заштите од насиља ученика за други и трећи ниво насиља. За трећи ниво се обавезно спроводи васпитно-дисциплински поступак. Сада су кораци и редослед поступака јасније дефинисани, ко шта и када ради, објашњава професорица Китановић.
– И када то није било прописано, ми смо за трећи ниво насиља, вршњачко насиље, спроводили васпитно-дисциплински поступак.
Што се тиче Правилника о оцењивању, споран је Члан пет који је изазвао незадовољство једног броја наставника и по којем, уколико више од половине родитеља није задовољно радом наставника, реализацијом наставе, оцењивањем, писменим путем обраћају се представнику Савета родитеља који документ предаје у процедуру, тако да се приговор родитеља анализира на нивоу Стручног већа. Наставник даје одговор на приговор директору који, са сарадницима, одлучује о мерама, заправо препорукама за побољшање рада наставника – педагошко-инструктивном раду, посећивању часова колега, упућивању на семинар. Уколико родитељи и даље нису задовољни, обраћају се Школској управи и Министарству просвете.
– Мислим да је незадовољство изазвано погрешним тумачењем да родитељи могу да избаце наставника из школе – каже професорица Китановић. – То се не дешава јер постоје други начини и рад наставника се прати, спроводе се анкете међу ученицима.
Још једна новина је да, у средњим школама, по Правилнику о оцењивању, јасније дефинисано оно што имамо у Закону. Сада је прецизирано да је оцена из владања и описна и бројчана, и да се оцењује најмање два пута у току полугодишта – појашњава професорица. – До сада само једном у току полугодишта могли да изрекнемо меру, али није подразумевала и смањење оцене из владања. Тога је некада било у школама, само је сада враћено.
Недоумицу је изазвала и информација о поступању у случају да је ученик одсуствовао из наставе дуже од 15 дана. Појавила се информација, која је изазвала револт, да треба да се успостави план рада, а тачно је да је само неопходно направити план оцењивања, прецизира професорица и наглашава да ће сви Правилници бити обрађени на педагошким колегијумима.
– Школе одржавају педагошке колегијуме, а на основу правилника правници и усклађују статут школе. За одељенске старешине ја направим извод из правилника, најосновније ствари, као подсетник како да поступају.
Што се тиче друштвено-корисног или хуманитарног рада, сада је обавезан уз појачан васпитни рад. Направи се план, а ученик се прати и вреднује – суштина је у томе, каже професорица, да се догоде промене у понашању ђака, а не да се он кажњава.
