Centralna manifestacija 24. „Dani vina“ organizuje se u subotu, 17. februara. Tradicionalno u podne u Domu kulture u Iđošu biće osveštana takmičarska vina, nakon čega će simbolično započeti orezivanje porodice Stepanov, prošlogodišnjih pobednika.
Od 13 sati počeće degustacija vina, a u 14 je dodela pehara, medalja i nagrada.
Generalni i gradski pobednik je Nenad Miladinski sa crnim vinom “Granit”, odlučili su enolozi nakon što su probali 195 uzoraka takmičarskih vina.
Mesni pobednik je, takođe sa crnim vinom kaberne sovinjon, udruženje vinara i vinogradara „Šasla“ iz Iđoša, koje je i organizator pokrajinske manifestacije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na sve da ne zloupotrebljavaju policiju u političke svrhe i iznose netačne informacije.
Mediji pod kontrolom Dragana Šolaka iskonstruisali su danas vest da je Miloš Pavlović, potpredsednik Narodnog pokreta Mikija Aleksića, uhapšen.
Pošto su pokušali da ovo predstave kao politički skandal, oglasio se MUP Srbije koji je u saopštenju naveo da je M.P. (46) zaustavljen zbog korišćenja mobilnog telefona tokom vožnje i da je doveden u PU Užice jer je za njim raspisana potraga, što je procedura koja bi usledila prema bilo kom građaninu.
– U Policijsku upravu u Užicu danas je doveden M. P. (1978) koji je prethodno zaustavljen na putu Užice-Zlatibor, jer je koristio mobilni telefon tokom vožnje. Prilikom kontrole, utvrđeno je da je za njim raspisana potraga od strane PU za grad Beograd, zbog čega je doveden u službene prostorije PU u Užicu, gde mu je uručen poziv da se javi PU za grad Beograd prvog radnog dana, nakon čega je napustio prostorije policijske uprave”, naveo je MUP u saopštenju.
Dodaju da mu je zbog korišćenja mobilnog telefona tokom vožnje, napisan prekršajni nalog.
– Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na sve da ne zloupotrebljavaju policiju u političke svrhe i iznose netačne informacije, dodaje se u saopštenju.
Na Sretenje su stigle lepe vesti iz dva gradska konjička udruženja. Na zajedničkom sastanku predstavnika i članova Kikindskog konjičkog udruženja i Konjičkog kluba „Banat“ dogovoreno je da se dva kluba spoje u jedan, pod nazivom Kikindsko konjičko udruženje „Banat“ Kikinda.
Predsednici dva kluba, Dragan Šorak i Ilija Rađenović, u saglasnosti sa svojim članovima, odlučili su da svi ljubitelji konja budu okupljeni u jednom klubu jer dele istu ljubav prema ovim plemenitim životinjama, rekao je Rađenović.
– Konjički klub „Banat“ ima tradiciju dugu 40 godina, a mi imamo školu jahanja, svi idemo na smotre – objašnjava Rađenović. – Na zahtev kolega ja ostajem predsednik kluba. Na svečanosti koju smo priličili povodom ujedinjenja, uručili smo zahvalnice Draganu Strajniću i Miroslavu Alasevu, koji su i počasni predsednici novog kluba, kao i Draganu Pecarskom, članu Gradskog veća, u znak zahvalnosti za podršku lokalne samouprave.
Novi klub ima više od 50 članova, uzrasta već od 16 godina.
– Imamo više od 25 fijakera, predstavljaćemo naš grad na Sajmu fijakera i sarađivaćemo sa Turističkom organizacijom. Sve više mladih se bavi konjarstvom, to mi je posebno drago. Klub je otvoren za svakoga ko želi da nam se priključi. Mi svi volimo konje i predstavljaćemo naš grad na najbolji način – zaključuje Rađenović.
On podseća da škola jahanja radi vikendom, kada je lepo vreme, od 10 do 14 sati na prostoru nekadašnjeg Pogona 3 fabrike „Toza Marković“ i prima sve, starije od šest godina. U toku letnjeg raspusta radiće svakog dana. Broj telefona za prijavljivanje je 0694350680.
U velikom stilu Jevto Jarčević predvodio je kao šef struke OFK Kikindu i vratio ju ekspresno u društvo srpskoligaša, a onda je i definitivno, kako tvrdi, trenersku klupu zamenio još stresnijim poslom.
– Čestitke OFK Kikindi, zimuje na trećem mestu srpskoligaške „Vojvodine”. Neka oni koji se razumeju u fudbal sude, ko je udario temelje, uveo radnu etiku i razvio i ojačao karakter ekipe s 14 bonusa… Način na koji smo osvojili pehar spada u red istorijskih, bez ijedne mrlje. Titula je to o kojoj će se dugo pričati! Nismo bili baš pod moranjem da osvojimo naslov, ali ja priznajem samo prvo mesto. Podmetali su nam klipove, nije bilo idealno ni u internim relacijama, ali imao sam dovoljno iskustva da prepoznam i izborim se i s tim poteškoćama – priča Jarčević.
Bilo je, ipak, trenerskih ponuda.
– Prelomio sam, a nemam ni vremena niti motiva. Mnogo sam uložio u menadžerski posao, koji je sve samo nije lak. Putuje se, radi i potrebno je brdo strpljenja. Tržište Rumunije primarno mi je, a od leta aktivnije ću raditi Poljsku i, preko Hrvata iz Ciriha Josipa Vukoje, Švajcarsku. Igrači iz Afrike u prvom su mi planu, brzinske i motorične karakteristike sjajne su im, a imam i dobrih veza u tom delu sveta.
Na upravo završenom Afričkom kupu nacija, Jarčević je imao dvojicu igrača u reprezentaciji Ekvatorijalne Gvineje.
– Emilio Nsue kapiten je i legenda te zemlje. Ima 34 godine i s pet golova bio je prvi strelac turnira. Igrao je u Španiji, Engleskoj, Kipru i kada je izrazio želju da odigra šest meseci na bivšem jugo-prostoru, doveo sam ga u Bosnu i Hercegovinu, u Tuzla Siti. Kada završi karijeru on će mi biti glavni saradnik za područje Španije i Afrike. Davao je golove Realu i Barseloni i on je božanstvo u Ekvatorijalnoj Gvineji. Drugi igrač koga zastupam je Esteban Orozko, ima 26 godina i već 30 nastupa za reprezentaciju. On igra u Rumuniji, uspeli smo da ga iz četvrte lige Španije dovedemo na glavnu scenu naših istočnih suseda. Plan je da za 18 meseci ode među arapski svet ili dalje u Aziji. Njega mi je preporučio Nsue, a uskoro ćemo voditi brigu o još jednom reprezentativcu te zemlje.
Posao agenta u fudbalu zahteva velika odricanja i čelične živce.
– Poslednji put bio sam u rumunskoj Krajovi, Univerzitatja je veliki klub, a tamo sam vodio reprezentativnog golmana Crne Gore u selekciji do 17 godina. Vuk Dragović imao je probni period, ostavio je sjajan utisak. No, za Orozka platili smo trening kompenzaciju pa nije baš sve tako bajno ni u ovom poslu kao što sa strane neupućenima izgleda.
Vratimo se našem fudbalu…
– Pratio sam uživo sve ekipe iz ovoga dela Banata, kada sam imao vremena. Najviše OFK Kikindu i zrenjaninski Radnički. Bodovno, OFK Kikinda najprijatnije je iznenađenje, struka vuče ekipu, kao što je bilo i u četvrtom rangu, i zato sve pohvale treneru Šponji! Takođe, Jelena Pantelić suvo je zlato u oblasti marketinga, međutim postoji vakuum između samog vrha kluba i struke, to mora da se prevaziđe da bi klub bio još jači. Da me neko ne shvati pogrešno, pojedinci mogu mirno spavati, jer mene funkcija u klubu ne zanima, ali da treba novih ljudi, to svakako smatram. Recimo, Miroslav Đenić sjajan je sportski radnik, u preteškim uslovima pravio je rezultate. Voleo bih ga zato videti u nekom stabilnom i uređenom sistemu, kakav je stvorio, na primer, Milenko Jovanov u OFK Kikindi.
O pravilu mladih, bonus igrača, Jarčević kaže da nije donelo dobroga.
– Najveći potencijal u Banatu ima Miloš Maljukan iz Radničkog. Bio je godinama u sistemu mladih selekcija Srbije. Ima motoriku, radnu etiku, tehniku, završni pas i igra unapred. Sposoban je da postiže golove s obe noge, a i glavom, ne zanemaruje defanzivu i može da igra visoki presing u jakom ritmu. On će sigurno igrati ozbiljan fudbal u budućnosti, prototip je moderne osmice, a može da igra i na poziciji 10 i da bude kreator – zaključuje Jarčević.
D. P.
NSUE:
– Jevto je fudbalski genije. Kada je radio analizu nekih igrača iz moje reprezentacije, ostao sam zatečen koliko je bio detaljan i tačan. Trenirali su me u Engleskoj i Španiji treneri top nivoa, smem da kažem da po znanju može biti s njima u ravni. Uveravam ga da se bavi trenerskim poslom no izabrao je drugi put i tu će takođe biti sjajan.
OROZKO:
– Jako mi je važno da imam agenta koji mi veruje, a često dobijam kritike i analize gde ide u detalje. Imam prostora da budem bolji, zato kritike uvek prihvatam kao dobronamerne, jer je Jevto perfekcionist i želi mi dobro.
Jedna je od najuposlenijih glumica u kikindskom Narodnom pozorištu. Od svih predstava koje su trenutno na repertoaru, mlada Anđela Kiković nije u podeli samo za dve. U svim ostalim je na sceni. Puna je reči hvale, ne samo za ansambl, već i za ovdašnju teatarsku publiku. Pored kikindskog, angažovana je i u nizu uloga u prestoničkim pozorištima, najviše u „Slaviji“ u kojoj je i započela svoju glumačku karijeru. Od malih nogu je bila okrenuta glumi, njenim stopama ide i mlađa sestra Kaja, a i predak im je jedan ovdašnji slavni glumac.
Njen lični i glumački razvoj vodio je preko četiri toponima koji počinju na slovo K. O svemu tome i mnogo čemu drugom što je mladu Anđelu Kiković profilisalo kao glumicu, govorila je za naš list.
U Narodnom pozorištu Kikinda ste se obreli tako što je bila audicija za ulogu Jelice u „Laži i paralaži” kod reditelja Stevana Bodrože i onda ste se, uz kolegu Aleksu Markovića, javili i dobili ste ulogu. Posle te predstave je krenuo vaš glumački angažman u Kikindi?
– Pozorište i reditelj Stevan Bodroža su odlučili da naprave audiciju za ulogu Jelice u komadu „Laža i paralaža” Jovana Sterije Popovića. Na poziv kolege Mihaila Laptoševića, člana ansambla, sa kojim igram i predstavu u pozorištu „Slavija”, došla sam na audiciju. Dobila sam ulogu i ugovor na određeno vreme. Posle te predstave usledilo je „uskakanje” u predstavu „Pidžama za šestoro” u režiji Olje Đorđević i rad na novim predstavama: „Pa se vidimo u snu” u režiji Nikole Zavišića, „Ljubavno pismo” u režiji Dragana Ostojića, i „Oblaci” u režiji Stevana Bodrože. Uvek se radujem novim izazovima i ulogama u NP Kikinda.
Ljubavno pismo- Foto: V. Sretenović
Što se tiče kikindskog pozorišta, danas ste takoreći nosilac repertoara. Ne igrate samo u „Kovačima” i „Džepovima punim kamenja”, u svim drugim predstavama ste na sceni. Kako je raditi u kikindskom pozorištu i uopšte kakvu imate interakciju sa kolegama i publikom?
– Kikindsko pozorište jako volim, to je moja druga kuća. U kikindskom pozorištu mi je pružena prilika da se razvijam i rastem kao glumica i kao biće, i beskrajno sam zahvalna na šansi koja mi je pružena. Kao i u „Slaviji”, i ovde imam sreću da radim sa odličnim, inspirativnim i vrednim kolegama. Za dve godine imala sam priliku da radim sa celim ansamblom. Svi mi jako poštujemo i volimo kikindsku publiku, jer je iskrena, podržavajuća i kulturna. I naravno, puno nam je srce kada vidimo da je sala puna ljudi, što se, nažalost, ne dešava uvek. Ipak, komunikacija sa publikom, njene konstruktivne kritike i pozitivne reakcije nam daju vetar u leđa da i pored svih poteškoća, sa kojima se kao jedna institucija kulture u Srbiji suočavamo, nastavimo dalje da stvaramo, negujemo prave vrednosti i služimo umetnosti, sa verom da će se poteškoće prevazići i da će naš rad biti prepoznat i podržan.
Da se dotaknemo i vaših studentskih dana. Diplomirali ste u klasi Dragane Varagić, profesorke originalne metodike i umetničke poetike. Vaše kolege glumci kažu da su glumci sa njene klase potpuno neobični, drugačije profilisani i da su vrlo inspirativni. Kakvo je vaše iskustvo u vezi sa metodikom profesorice Varagić?
– Pored klasičnih metoda koje se rade u Evropi, poput Stanislavskog, Mihaila Čehova, Grotovskog, mi smo sa njom radili i metode koje se izučavaju na Zapadu, kao što su npr. divajzing, Šekspir, na način koji se to radi u Engleskoj, Stratfordu, tako da mislim da mi imamo prilično jedinstvenu mešavinu tradicionalne škole i modernih tehnika sa Zapada.
Foto: V. Sretenović
I vaša sestra je odabrala glumački poziv. Da li potičete iz umetničke porodice, i taj poriv vam je preneo neko od predaka ili su to jednostavno bili vaši izbori?
– Moja sestra, Kaja Banićević, je sada na trećoj godini glume. Ona je išla na glumu još od detinjstva u Kotoru, a i njen deda-stric je naš čuveni i veliki gospodin glumac Petar Banićević, tako da je taj dar ona verovatno nasledila od njega. U četvrtoj godini srednje škole otišla sam na razmenu studenata u Ameriku, u Kanzas, i zbog bržeg i boljeg prilagođavanja zajednici, uzela sam u školi glumu kao predmet (kod njih je to predmet, kao kod nas srpski, matematika, biologija). Tu sam otkrila svoju do tada neznanu veliku ljubav prema glumi, kao i čaroliju te umetnosti, tako da su studije glume bile prirodna posledica te ljubavi.
Glumite dosta i u Pozorištu „Slavija” i Ustanovi kulture „Parobrod”, šta možete reći o predstavama u kojima ste angažovani?
– U „Slaviji”, gde sam započela svoju karijeru, igrala sam u sedam predstava. Četiri su trenutno na repertoaru, tri komedije, „Krevet za šestoro”, „Ulovi muža” i „Lopuže” i drama „Kirija”. Predstave imaju izuzetan odziv publike, uvek se igraju na kartu više. Imam sreću da sarađujem sa divnim kolegama. U UK „Parobrod” igram predstavu „Tajne žena”, sa koleginicama sa klase. Predstavu igramo već treću sezonu i ona je naš autorski rad.
Šta biste još dodali vezano za Kikindu, njene stanovnike i uopšte ritam grada?
– Kikinda, dom ljudi širokog osmeha i još šireg gostoprimstva. Dom Mike Antića, Dušana Vasiljeva, Jovana Ćirilova, dom najlepše ulice u Evropi. Gnezdo sova utina, mamutice Kike i ludaja. Vlasnik Tere, Blandaša, Starog jezera, dudovače kao i najlepše supe na svetu. Mislim da nije potrebno ništa više dodati.
DOM JE TAMO GDE MOŽETE DA IZRASTETE U NAJBOLJU VERZIJU SEBE
U vašoj glumačkoj karijeri i u vašem ličnom razvoju nameću se toponimi koji počinju na slovo K. Rođena ste Kraljevčanka, u Kotoru ste završili osnovnu i srednju školu, u Kikindi ste zaposleni. Može li se povući neka paralela između crnogorskog juga i severa Banata, odnosno morske i panonske klime, naravno preko vašeg rodnog Kraljeva?
– Za svojih trideset godina, kao što ste i napomenuli, puno sam se selila i svakako su ovi gradovi ostavili veliki trag u meni. Ključno, što bih izvukla iz svog dosadašnjeg životnog iskustva je da je dom tamo gde su dobri ljudi koji vas prihvataju i gde možete da izrastete u najbolju verziju sebe i da podelite svoje darove i date sebe kao biće; da budete tu za druge i da se radujete životu i budete zahvalni na svemu što vam je dato. Tada klima i geografija nisu toliko bitne. A što se tiče slova K, prezivam se Kiković, rođena sam u Kraljevu, odrasla u Kotoru, živela sam i u Kanzasu u Americi, sada radim u Kikindi, pa je šala, ali sumnjam i slučajnost da imam sreće sa gradovima na K. Živim u Beogradu, i on je svakako značajan, jer sam odmalena dolazila zbog svojih prijatelja. Videćemo šta će još život da donese.
Slika profesora Milorada Stepanova iz Kikinde odabrana je da predstavlja našu zemlju na izložbi World Art Expo u Seulu, u Koreji, koja se održava od 15. do 18. februara.
„Plavi kanal“ jedna je od deset slika koje je odabrao stručni žiri Udruženja likovnih umetnika Srbije. Na konkurs se prijavilo 20 slikara, a prilikom žiriranja, članovi komisije vodili su računa da se tema uklapa sa misijom izložbe – pospešivanjem tržišta za savremene forme umetničkih dela na internacionalnom nivou.
Slika „Plavi kanal“ rađena je kombinovanom tehnikom, na starom platnu, u kikindskom ataru, na jednom od malih kanala . Takođe je deo ciklusa radova koji će biti zastupljeni i na izložbi „Od PoEtike do Metodike“, povodom jubileja Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i dve decenije nastavničke delatnosti Stepanova u ovoj obrazovnoj ustanovi. Izložba će biti održana ovog leta u Narodnom muzeju.
Stabla četinara na Železničkom groblju posečena su nakon što su dobijene sve dozvole nadležnih javnih i crkvenih institucija. Brigu o ovom groblju vodi Crkvena opština, a kako ističe Dragan Todorović, predsednik Crkvene opštine Kikinda pri hramu Svetog Nikole u proteklih sedam godina radi se na iznalaženju najboljeg rešenja za uklanjanje drveća.
-U vreme sadnje četinari su imali svoju ulogu. Kako godine prolaze došlo je do inverzije korena koji oštećuje nadgrobne ploče, a postojala je i opasnost da se naruše spomenici. Stabla su visoka i krta tako da se grane odlamaju i realna su opasnost, a ukoliko bi samo drvo palo oštetilo bi najmanje desetak spomenika. Crkvenoj opštini stiglo je više pritužbi građana na oštećenja koja su izazvali četinari – objasnio je Todorović.
Poštovani su svi zakoni doneti u javnom interesu, ali i pravila Srpske pravoslavne crkve pre nego što su stabla posečena.
-Pre sedam godina zatražili smo mišljenje o zdravstvenom stanju stabala gde nam je potvrđeno da 29 četinara treba ukloniti usled bolesti jer postoji opasnost da padnu. Ovaj zaključak uputili smo Eparhiji banatskoj i dobili smo saglasnost da se sruše stabla koja nisu zdrava. Čitav ovaj proces trajao je sedam godina i pošto su sve dozvole dobijene organizovano je obaranje drva prilikom kog je strogo vođeno računa da ovaj posao ne ošteti spomenike – precizirao je naš sagovornik.
U interesu crkve, ali i građana je da se ovo groblje uredi.
-Na Železničkom groblju najmanji problem bila su stabla. Ono je neograđeno i, na žalost, erozija može dovesti do ozbiljnih oštećenja. Crkvena opština dugo godina unazad pokušava da uredi ovo groblje, međutim to ne zavisi ni od crkve, ni od lokalnih organa. Naime, bilo je sahranjivanja van granica groblja i sada smo u problemu jer ne možemo da postavimo ogradu, a da ona ne ide preko grobova. Oni su posebno zaštićeni i njihovo narušavanje je krivično delo. Lokalna samouprava ima razumevanja za ovu situaciju, a siguran sam da bi i građani pozdravili našu inicijativu da Železničko groblje dobije izgled kakav zaslužuje – kaže Dragan Todorović.
Crkvena opština u planu ima i izgradnju kapele i uređenje prilaza groblju i parkinga, ali za bilo kakvo projektovanje i radove najpre je neophodno utvrditi granicu groblja.
– Čestitke OFK Kikindi, zimuje na trećem mestu srpskoligaške „Vojvodine”. Neka oni koji se razumeju u fudbal sude, ko je udario temelje, uveo radnu etiku i razvio i ojačao karakter ekipe s 14 bonusa… Način na koji smo osvojili pehar spada u red istorijskih, bez ijedne mrlje. Titula je to o kojoj će se dugo pričati! Nismo bili baš pod moranjem da osvojimo naslov, ali ja priznajem samo prvo mesto. Podmetali su nam klipove, nije bilo idealno ni u internim relacijama, ali imao sam dovoljno iskustva da prepoznam i izborim se i s tim poteškoćama – priča Jarčević.
Bilo je, ipak, trenerskih ponuda. 
Na upravo završenom Afričkom kupu nacija, Jarčević je imao dvojicu igrača u reprezentaciji Ekvatorijalne Gvineje. 
Posao agenta u fudbalu zahteva velika odricanja i čelične živce. 
Vratimo se našem fudbalu… 
O pravilu mladih, bonus igrača, Jarčević kaže da nije donelo dobroga. 
NSUE: 
