Настојим да врхунске културне садржаје доведемо у Кикинду. Ове године морамо да подигнемо лествицу. Могу само да откријем да ће један догађај на овогодишњем Опен ер фестивалу бити сличан Рок опери, рекао је Марковљев у интервјуу за Комуну
Кратко и јасно: испуњава га када окупи много људи на једном месту и приреди неки садржај који ће их учинити срећним. То је мисија којој је посвећен још од првих догађаја које је организовао па све до летошњег Опен ер фестивала, круне досадашњих напора. Добро памти да је у Културни центар, на чијем је данас челу, тадашњи Дом омладине, први пут ушао пре 31 годину, са својим другаром Владом, долазећи на ликовну радионицу Маријане Мирков. Марко Марковљев је крајем прошле године награђен за изузетан допринос развоју културе градским признањем „Јован Ћирилов”.
– Веома сам почаствован што сам добио награду за културу која носи име великог ствараоца Јована Ћирилова. Суштински све што сам радио, посвећено је граду и организовано за моје суграђане. Ћирилов је бард наше културне сцене, заједно са Миром Траиловић. По мени суштина је да кренете да се бавити нечим што мало ко верује да ћете успети, и да истрајете. Иако понекад заиста много прође од идеје до реализације- каже у интервјуу за Комуну Марковљев.
Дводневни фестивал Опен ер одушевио је Кикинђане. Ти си све „закувао”, наравно уз подршку градоначелника и сарадника?
– Сво своје знање и искуство сам уложио у тај фестивал. Никакав сличан догађај на Старом језеру није одржан, чак ни када је био концерт Здравка Чолића 2008. Желели смо да оживимо тај простор и организујемо велики културни догађај. Велики проблем је био недостатак инфраструктуре. Није било струје која може такав концерт да издржи. Оно што посетиоци нису видели то је да смо иза бине, која је била до сада највећа икада постављена у нашем граду, подигли цео мали град у ком су биле свлачионице, места за ручавање, тоалети, шминкернице.
Откуда идеја да Рок оперу доведеш у Кикинду?
– Наизглед сасвим случајно, иако ја верујем да ништа није случајно. Јако верујем у судбинске моменте. Наш хор Атендите изводи Велики староградски валцер за који је, за Хор РТС-а, аранжман радио Федор Вртачник. Ноте нисмо могли да нађемо, па је наша диригенткиња професорка Биљана Јеремић контактирала Федора. Он нам је послао аранжман. Годину дана касније, у Кикинди је био концерт Здравка Чолића, за којег аранжмане, такође ради Федор Вртачник. Кад је прошао концерт, Чолин менаџер је причао са Федором о томе како су сјајан концерт имали у Кикинди, падала је киша, али то није нимало умањило феноменалну атмосферу. Федор је помислио како Рок оперу нису никада извели у овом делу земље, сетио се Биљане и позвао је, а она га је повезала са мном. Тако смо се упознали и родила се идеја о великом фестивалу на Старом језеру. Позвали смо и гудаче Стефана Миленковића. Желео сам да споменик послужи као сценографија за достојанствен уметнички догађај. По угледу на бројне друге градове, дошао сам на идеју да фестивал понесе назив Опен ер. Разговарао сам са градоначелником и отишли смо да погледамо Рок оперу у Новом Саду. Био је помало скептичан јер је датум био 27. август, баш када се одржавају „Великогоспојински дани” у Новом Бечеју.
Ове године, крајем августа, очекује нас други Опен ер фестивал. Да ли ће бити тешко остати на нивоу прошлогодишњег?
– Моја идеја је била да врхунске културне садржаје доведемо у Кикинду. Ове године морамо да подигнемо лествицу. Могу само да откријем да ће један догађај бити сличан као Рок опера. Крајњи циљ је да цео фестивал буде на Старом језеру. Опен ер морају бити велики културни догађаји као на прошлом где се осетила та фестивалска атмосфера. Имали смо и базар као пратећи садржај. Наши, локални произвођачи су доносили још производа и све су распродали. Догађај није имао ни један једини негативни коментар, а мене и данас суграђани заустављају да пренесу дивне утиске.
Хајде сад да се вратимо уназад. Како је све почело? Својевремено си основао удружење „Креативиа”.
– Одрастао сам редовно посећујући Дом омладине, Позориште, Музеј, Библиотеку. Мама је радила у Библиотеци и играла у луткарском позоришту. Удружење „Креативиа” је 2008. године почело да организује Матурантску параду, догађај који је мене одушевио. Волим догађаје са много учесника где су сви срећни. А матурски плес је чиста радост. Ове године биће 17. Матурантска парада.
Учествујеш и у организацији Дана лудаје, а организовао си и бројне друге догађаје и манифестације у граду?
– Први велики музички догађај који сам организовао био је концерт Симфонијског оркестра РТС-а, 2010. године, на градском тргу. Десетак година учествујем у организацији Дана лудаје, и скоро свих градских догађаја. Летос смо приредили, испред Градске куће, предиван концерт Полицијског оркестра МУП-а Републике Српске.
Иницијатор си и оснивања Хора Атендите?
– Моје чедо је хор Атендите и сада дечији хор. Првобитно је била идеја да оснујемо мушки хор, али схватили смо да је то тешко, због недостатка мушких певача, па смо направили мешовити хор који данас употпуни сваки значајан градски догађај.
Фестивал хорова Мелодианум, Тамбурашке свечаности, Ноћ младости, љубави, културе, Недеља жена, Градски дувачки оркестар који је настао од ДВД-а… Подугачак је списак.
– Додао бих да смо после 20 година вратили Градску смотру фолклора.
Видим овде на плакату да је мото Културног центра – Кућа великих идеја. Претпостављам да си га ти осмислио?
– Чини добро, добрим ти се враћа. Заиста верујем у то. Кад је нешто добро, све некако легне на место. Уз досадашње искуство, увек настојим да организујући догађаје и манифестације, предупредимо евентуални проблем.
Рекла бих да си локал патриота?
– Кикинда је, по мени, савршен град за живот, на одличном је месту, близу Београда, Новог сада, Темишвара, Будимпеште…Ово је лепо место са срдачним људима. Имамо леп трг, одлично је место за одрастање и породицу. Прилично је чист, поготово у односу на остале градове у којима сам био. На тргу видиш жене које чупкају коров између коцки, па где то још можеш да видиш? Не треба нам суштински још много тога да бисмо били идеално место за живот.
НОВО РУХО КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА
У току је реновирање зграде Културног центра. Кренуло се од крова, шта је следеће?
– Кад сам дошао овде да радим 2017. као организатор програма, задао сам себи циљ да морамо реновирати ову зграду. КЦ је био мало по страни у односу на остале установе културе, али смо и тад као и сад имали највећи број програма и посетилаца. Радимо седам дана недељно. Имамо балетску школу, ликовну, креативну, стрип радионицу, школу шаха, имаћемо драмску радионицу, имамо хор и дечији хор, степ аеробик, јогу… Свако ко жели да употпуни слободно време, а да се осећа добро, ту смо. Да, кренули смо од крова, радове финансира Министарство културе.
Планирате и реконструкцију фасаде. Да ли су обезбеђена средства за ту намену?
– Ове године смо конкурисали за фасаду, чекамо резултате, надамо се подршци Министарства културе . Скуп је пројекат, фасада мора да се обије скроз до цигле и врати у оригиналу назад. Надам се да ћемо успети. Никада нисмо имали такву политичку личност на челу Министарства културе као што је Маја Гојковић. Улагања су већа, Министарство видљивије. Рекао бих да читава држава данас гледа на културу боље него раније. Ипак, мора да се лобира, и у томе нам је много помогао народни посланик Миленко Јованов.
Помињано је и проширење простора Културног центра, мултифункционална сала, биоскоп. Да ли су то само идеје, или је у плану реализација?
– Граду недостаје концертни простор, односно мултифункционална сала. Моја и жеља колектива је да направимо још једну салу која би задовољила те потребе. Уколико би се створили услови да Спортском центру „Језеро” више не би био потребан простор Партизана, ми бисмо се проширили у тај део зграде. Наравно, отворени смо и да размишљамо о другим решењима. Уколико бисмо се проширили, један од простора би био и мали биоскоп, попут оног какав има Сомбор, са седамдесетак места.
Она додаје да се школовање у ВШССОВ промовише у средњим школама и да су млади веома заинтересовани за нове смерове јер прате потребе времена у којем живимо.
