Анђелија Кнежевић (19) након што је завршила Гимназију „Душан Васиљев“, као ђак генерације, уписала је студије психологије у Бремену у Немачкој. Шта ће студирати није било дилеме с обзиром на то да је психологија одувек била њен избор, па је тако, као члан Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев“ освојила друго место на државном такмичењу из ове науке, али је све изненадила када се одлучила за интернационални универзитет у Бремену.
-Као други језик у основној и средњој школи учила сам италијански и у четвртом разреду Гимназије три месеца провела сам на размени ђака у Италији. То је на неки начин била припрема за будућност јер сам имала понуду да добијем део стипендије за студирање у овој земљи. Када је стигла понуда из Бремена која је обухватила пуну стипендију решила сам да пружим прилику Немачкој. Одлуку сам донела када сам први пут посетила Бремен и универзитет на ком ћу студирати. Град је прелеп, а студијски програм одличан. Била је то љубав на први поглед – каже Анђелија.
Крајем августа, после опроштајне журке коју су јој приредили пријатељи из Кикинде, наша млада суграђанка започела је нову етапу живота у Немачкој.
-Никада раније нисам учила немачки језик и прибојавала сам се да ће ми језичка баријера бити огроман проблем. На моју срећу, преварила сам се. Универзитет је интернационални и има нас из свих крајева, па се највише користи енглески језик. Немачки учим, али без пресије, тако да ћу га знатно лакше савладати. Након четири месеца знам довољно да се снађем у продавницама, у јавном превозу или кафићу – напомиње Анђелија Кнежевић.
Након завршеног првог семестра дошла је у Кикинду где ће провести празнике.
-Искрено, било је тренутака када је било тешко и када је носталгија преовладала, али пријатељи које сам упознала увек су ми у тим тренуцима били велика подршка. Признајем да је у почетку није било нимало лако, али сам се навикла на то да сам одвојена од породице и пријатеља. Схватила сам да сам сада потпуно сама и да сам званично ушла у свет одраслих и колико је тешко толико је и лепо – открива нам наша саговорница.
У Немачкој Анђелија има пуно обавеза и прија јој такав начин живота. Вратила се спорту с обзиром на то да је у Кикинди тренирала одбојку.
– Мој дан изгледа тако што устанем, одем на предавања, а послеподне учим и идем на тренинге јер сам део одбојкашког тима са којим ћу током наредног семестра ићи на турнир који се одржава у Белгији. Вечерњи сати су време за дружење. Стекла сам пуно пријатеља и сви су дружељубиви и увек спремни да пруже помоћ и подршку – додаје Анђелија.
Анђелијини планови су да заврши основне студије у Бремену, а затим да упише мастер студије. Још увек се двоуми између мастера организационе и спортске психологије.
Учи их обичај чашћавања
Млади људи сличних интересовања и ставова брзо се зближе, без обзира на то којим језиком говоре.
-Препознаје се разлика код младих. Много су опуштени, али и организовани, и иако су широких схватања озбиљно схватају студије. Радо прихватају другачије и увек су спремни за дружење. Преостало је још да им појасним обичај чашћавања када одемо на кафу или у ресторан и тада ће бити савршени – нашалила се млада Кикинђанка.
-Рукометашице ЖОРК Кикинде наставиле с претпоследњег места табеле АРКУС лиге надметање у државном шампионату.
МАРТ
АПРИЛ
-У Мионици на Првенству Србије у стрељаштву (пушкари и пиштољаши из 30 клубова), састав СД Кикинда: Јелена Томић/Душко Петров, поражен је у финалу од пиштољ-микса београдског Полицајца, а појединачна бронза припала је Петрову. СД Кикинда (Петров, Борис Миклуц, Стефан Попаживанов) била је екипно друга испред Полицајца.
-Куглашица кикиндске Кике Јелена Санто била је чланица репрезентације Србије на екипном Првенству света у хрватском граду Вараждину, а наша изабрана екипа стигла је до четвртфинала.
– Наш пројекат „Роњењем и пливањем до здравља” Министартство за рад, запошљавање и социјалну политику, подржало је с 400 хиљада динара и то нам омогућило да дођемо до опреме за пливање и роњење. Планирамо да месечно реализујемо кампове роњења за особе оболеле од мултипла склерозе из целе Војводине, али и наших суграђана. Током две минуле године реализовали смо их с Ронилачким клубом Орка. Иначе, наше Удружење има 48 чланова, активни смо на друштвеним мрежама, а недавно смо похваљени због тога и у војвођанском Удружењу.
