најчитанији портал Севернобанатског округа
На снимку се јасно и тачно види када је и који лидер опозиције састанчио са страним амбасадама.
Још један доказ да је опозиција само понизни слуга страних амбасада, сведочи често гостовање лидера опозиције у њиховим просторијама.
На снимку се јасно и тачно види када је и који лидер опозиције састанчио са страним амбасадама, што само доказује да су они ништа друго до понизне слуге.
У наставку погледајте снимак који све говори.
Извор: 24седам
Музички спектакл донео је други концертни дан „Мелодианума“, четвртог Међународног фестивала хорова. На отварању вечери, 200 учесника заједно је отпевало химну Фестивала, „Viva La Musica“. Госте је поздравио градоначелник, Никола Лукач.
– Захваљујем се Марку Марковљеву, директору Културног центра и његовом тиму што већ четврти пут организују Фестивал који, сигуран сам, доприноси промоцији Кикинде и томе да они који су први пут код нас, дођу поново. Кикинда је град добрих људи али и младих талената, чији ентузијазам подржавамо – рекао је Лукач.
Наш град је овог викенда средиште музичке културне сцене на којој су врхунски хорови, рекла је заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.
– Поносни смо што је идеја за организовање оваквог фестивала потекла из нашег града, што говори о томе да постоји свест о значају промоције и афирмације хорске музике која, посебно данас, представља значајну компоненту нашег друштва. Верујем да ће се Фестивал још развијати и обогаћивати новим садржајима – закључила је заменица градоначелника.
После заједничког наступа, који је, иначе, обележио и крај програма, наступио је дечији хор Основне музичке школе „Петар Коњовић“ из Београда, а затим и хорови Првог певачког друштва из Шапца, „Ars vocalis“ из Београда, Хор Саборне цркве Свети Георгије из Новог Сада, Хор Катедрале Светог Петра у Бару и Хор „Attendite“ Културног центра у Кикинди.
Хор из Црне Горе стигао је, за ову прилику, у камерном саставу.
– Ситуација у хоровима је веома тешка, немамо континуитет, немамо одакле да узимамо певаче. Сви хорови имају проблем јер су певачи пензионери, односно људи који немају искуства са хорским певањем. Одлично је што нам долазе соло певачи, али добар хорски певач се постаје са десетогодишњим стажом, тако се стиче хорска координација – рекла је диригенткиња Варвара Лојко.
С обзиром на то да, од ове године, Фестивал није такмичарски, сви учесници су прилагодили репертоар публици која је салу Музеја испунила до последњег места.
Сутра, последњег дана „Мелодианума“, у Музеју, такође од 18 сати, наступиће Хор Западног универзитета из Темишвара и Хор „Краљ Петар Први“ из Београда.
Манифестацију су подржали Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Град Кикинда.
Своје клизалиште, Ледено језеро, од данас имају и Кикинђани. Налази се између отворених базена и Старог језера, и већ је донео много радости. Више стотина малишана са родитељима и бакама и декама посетило је програм под називом „Зимска бајка“, односно Децембарски базар. На свечном отварању наступили су чланови бубњарске секције Студија „Маус“.
– Знали смо да ће бити велика заинтересованост, али посета превазилази наша очекивања. Управо зато смо и покренули овај пројекат, због осмеха наших најмлађих суграђана – рекао је Дејан Пудар, директор Спортског центра „Језеро“ којем припада ново клизалиште са правим ледом.
Нови садржај у граду остварен је у сарадњи са Туристичком организацијом и под покровитељством Града.
– После много година поново имамо клизалиште и мислим да смо обрадовали не само Кикинђане, него и грађане околних самоуправа, а наши произвођачи имају још једну прилику да понуде своје производе. Потрудићемо се да ово постане традиција и да сваке зиме, бар месец дана, имамо отворено клизалиште – рекао је градоначелник Никола Лукач који је са сарадницима обишао Базар и разговарао са суграђанима.
До сада су малишани из Кикинде који су за то имали прилику, одлазили на клизање у веће центре и зато је кикиндска „Зимска бајка“ садржај који је препознат као потреба, рекла је Јасмина Миланков, в. д. директорица Туристичке организације.
– На овај начин подржавамо и наше мале произвођаче. Данашњи догађај нам је и тест да видимо да ли ћемо и убудуће организовати Базар и највероватније је да ће то бити сваке суботе. Одличан је одзив и драго ми је што смо, пре свега младима, пружили нешто ново – додала је Миланкова.
Трогодишњи Стефан каже да му се све свиђа. Мама Ивана додаје да је лепо што је град понудио нове садржаје.
Светлана и Драган Татомир су довели своје синове, Михајла, Ивана и Алексу.
– Ово је предивно, управо оно што је требало нашем граду – каже мама Светлана. Тата додаје да ће доћи поново када буде мања гужва, како би се сви заједно опробали на леду.
Дечаци Виктор и Александар дошли су са мамом и татом, Иваном и Силвестером Пап.
– Тек смо стигли, али свиђа ми се што су све лепо окитили – каже Александар. – Доћи ћемо поново.
– Јако је лепа идеја, ми смо били у Новом Саду и ово је слично ономе што смо тамо видели. Мислим да је пун погодак. Ми живимо у комшилуку и драго ми је што је оживео овај крај – рекла је мама Ивана.
Новогодишњи украси, Деда Мраз и пано за фотографисање на „Леденом језеру“ обрадовали су малишане, а многи су успели да дођу и до клизаљки које су се данас изнајмљивање бесплатно, па је на леду било деце свих узраста.
Клизалиште ће бити отворено сваког дана, од 16 до 21 сата, а викендом од 16 до 22. Цена изнајмљивања клизаљки биће 150 динара, колико кошта и сат клизања. Општи утисак је да је зима у Кикинди од данас још лепша и да ће јој се посебно радовати деца.
Глобални тренд у уметничком свету донео је и нове начине повезивања и стварања уметничких дела у свим областима. Тако настају и код нас све популарније уметничке резиденције, када се креативци позивају да живе у друкчијем окружењу и сарађују и стварају са другим уметницима.
Једна таква сарадња довела је у Нове Козарце Тању Андерсон, плесачицу, кореографкињу и професорицу модерног плеса из Шведске. Тања је студирала у Стокхолму и Њујорку, живи у Гетеборгу, а у Нове Козарце је стигла захваљујући пријатељству започетом на самом северу Шведске, на фестивалу „Strange places“ („Чудна места“).
– Тамо сам сам упознала глумца Стефана Остојића. Ја сам изводила плесни перформанс „Други језици“, а он је играо своју представу „Лала“. Спријатељили смо се, много смо разговарали о радионицама и наступима, а он је био и на мојој радионици плеса. Заинтересовала сам се за кловновску игру и импровизацију и остали смо у контакту. Након тога добила сам идеју за пројекат и пожелела сам да Стефан буде део њега. Има још једна ствар која нас повезује – опседнута сам бициклима, а баш у то време Стефан је био на турнеји бициклом по селима. И ја желим то исто да урадим са својим пројектом.
Твој први долазак у Србију био је управо у Нове Козарце, на уметничку резиденцију.
– Да, дошла сам у Стефанову кућу на осам дана и ту смо започели пројекат „Страшна Тили“. Ради се о светској шампионки у бициклизму, Швеђанки Матилди Тили Андерсон која је са 16 година отишла у Чикаго. Био је то крај 19. века, када су многи Швеђани емигрирали у Америку. Тили је зарађивала као кројачица како би купила бицикл, и седам година је била шампионка у више бициклистичких дисциплина. Звали су је „Страшна Швеђанка“. Онда се догодило да су у Сједињеним државама забранили женама да се баве бициклизмом, уопште спортом, са образложењем да је неморално, опасно по здравље и није женствено. Био је то крај њене каријере и њених снова. Представа је о томе шта нам је усађено да смемо или не смемо да радимо у животу – каже Тања.
Рад ће се наставити на уметничким резиденцијама, на истој или сличним релацијама?
– Како је представа комбинација модерног плеса, кловновског и физичког театра, и живе музике, поред нас двоје, учествују двојица музичара на синтисајзеру и тромбону, из Малмеа и Гетеборга, а редитељка је глумица-кловн из Стутгарда, тако да ћемо, већ почетком наредне године наставити рад, вероватно у Малмеу. Премијера је планирана, најкасније, за пролеће 2025, након чега ћемо путовати са представом.
Какви су твоји утисци о Србији? Колико се разликују од онога што си очекивала?
– У Србији је било лудо и дивно. Била сам упозорена, али нисам очекивала гостопримство које је неисцрпно и толико пријатељки расположених људи. Мислила сам да ће све бити мало грубље, али овде су сви дивни, а гостопримство је неисцрпно. И јако волим бурек. Сигурно долазим поново.
Која је главна разлика између Швеђана и људи у Србији коју си уочила?
– Разликују се у гласноћи. Уз то, Србија – Шведска је колектив наспрам индивидуалности. Код нас су људи више окренути себи, затварају се у своје станове. Постоје истраживања о томе колико су и зашто Швеђани толико усамљени, то је проблем. Зато сам још увек сам под утиском и фасцинирана сам колико су ме овде људи срдачно прихватили.
Домаћин у Руралној резиденцији Нови Козарци, Стефан Остојић, каже да је срећан због свих дивних сусрета које је његова гошћа имала у нашој земљи и утиска који су људи оставили на њу.
– Мислим да јој је прво све било мало чудно. Доживела је велику промену, живела је овде, радили смо заједно и драго ми је сваки пут када видим колико се људи који долазе на мобе или играња представа, саживе са селом и увек се радују новом доласку и сусрету са мештанима и публиком. Доживљавају дивне ствари, што је знак колико су и једни и други срећни због оваквих догађаја – каже Остојић.
Тањин боравак у Козарцима, иако је посетила и Кикинду и Нови Сад, протекао је у склапању нових пријатељстава и то на иницијативу домаћина. Када је први пут изашла на улицу, добила је три јабуке, стално су стизали позиви за дружење и кафу, имала је бесплатну вожњу таксијем и сви су имали потребу, без обзира на језичку баријеру, да се друже са својом Швеђанком, драгом особом и великом уметницом. А она је, у домовину, понела и шлапе.
(Фото: Jamie Michael Bivard, Donovan von Martens, Eva Svaneblom, Кикиндски портал)
О актуелним темама поводом предстојећих покрајинских избора говорила је кандидаткиња изборне листе „Александар Вучић- Војводина не сме да стане”
Предизборна кампања која је изнедрила филм „Ја Александар, државни гамбит”, текстове у режији Шолакових медија у којима се помиње породица Александра Вучића, али и протесте који су злоупотребили велике трагедије, користи се темама недопустивим за демократски политички процес, оценила је Станислава Хрњак, кандидаткиња листе „Александар Вучић- Војводина не сме да стане” у гостовању на ТВ Еуроњуз упитана о досадашњем току предизборне кампање.
– Са друге стране, имате листу „Војводина не сме да стане” где причамо о периоду од 2016 до 2023. године, и о томе шта је била полазна тачка у АП Војводини и колико је за седам и по година урађено у којим областима. Резултати осликавају нашу кампању- истакла је Хрњакова. На питање да ли су покрајински избори у сенци републичких, одговорила је:
– Резултат не може да буде у сенци. Разговарамо дуго са нашим грађанима, сада још интензивније, а некада смо били опција која у време Демократске странке, 2012. није имала простора у медијима, па смо добили највећи број гласова. Добар глас се далеко чује.
Хрњакова је напоменула да покрајинску листу чине, пре свега, поштени људи, који разумеју да АП Војводина и Србија треба да наставе путем развитка, те да су присутни сви представници локалних самоуправа у Војводини, као и коалициони партнери.
Достигнућа Покрајинске владе у протеклих седам и по година значајна су у свим сегментима друштва, истакла је.
– Буџет АП Војводине је 2016. године износио 57,8 милијарди, 11 милијарди је био дуг, стопа дуга близу 20 одсто. Током 2023. имамо три ребаланса, завршавамо годину са 123 милијарде, а стопа јавног дуга је испод 5 одсто. То све сведочи о привредном расту. Кикинда је, када смо дошли на власт, имала буџет 2,1 милијарду, а 50 одсто је био задужен. У Војводини је било 160.000 незапослених, а данас испод 90.000. Направили смо заиста велику разлику, а да ли има онога што чека и тек треба да се уради, има- рекла је Хрњакова.
ГРАЂАНИ ПРЕПОЗНАЈУ РАЗЛИКУ
Осврнула се и на период бивше власти у Војводини предвођене Бојаном Пајтићем.
– Локалне самоуправе нису имале озбиљне инвеститоре, велика је била незапосленост, велики дугови, подсетићу и на Развојну банку Војводине која је обезбеђивала кредите без покрића демократама.
Кандидаткиња за покрајинску посланицу напоменула је да актуелна власт решава проблеме лошег квалитета пијаће воде, а да се деценијама тиме нико није бавио. Кикинда има 99 одсто завршену фабрику воде, треба да крену суве пробе, објаснила је Хрњакова.
– Ми смо искрено и посвећено радили, уверена сам да народ не греши, да све види и прави разлику између оног ко мрзи и нема политичку платформу и оних који праве резултате. Имате опозицију коју окупља Ђилас, више нико не крије, без обзира да ли је то десница или прозападне странке. Грађани бирају да ли ће се вратити у прошлост, јер ми имамо искуства с тим људима, то нису нова лица на политичкој сцени. Верујем у грађане, избори су прилика да се сви представимо, а они да оцене- поручила је Станислава Хрњак.
У БОЛНИЦИ НЕКАДА 9, САДА 53 СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ
На констатацију водитеља да је један од претходних гостију, Бојан Костеш из ЛСВ, истакао да кикиндска болница има само једног ортопеда, Хрњакова је подсетила да болница сада има савремени ЦТ, док је 2013. у време ДС, добила сервисиран из панчевачке болнице.
-Ако хоћете да добијете специјалисту, знате да за то треба пет година. Ми имамо ортопеда који ради и двојицу лекара на специјализацији ортопедије. У време када се ЛСВ питала, они су седели скрштених руку на блокираном рачуну. Имали смо тада девет, а сада 53 специјализације. Данас на имамо ултразвук произведен 2022. године. Кључна разлика је када имате план и када га немате- рекла је Хрњакова.
О КОАЛИЦИОНИМ ПАРТНЕРИМА
На питање водитеља о коалиционим партнерима, кандидаткиња за посланицу у Скупштини Војводине, одговорила је:
– Ми смо најпре у коалицији са народом, јер дневно комуницирамо. У разговору са грађанима, знате тачно шта их мучи, шта можете да решите сад, а шта за годину, две, односно у перспективи. СВМ је наш коалициони парнер који је већ традиционалан. Нажалост изгубили смо Иштвана Пастора, председника Скупштине АП Војводине који је био изврстан човек, врло мудар политичар, имали смо јаку добру сарадњу- навела је Хрњакова.
Упитана да прокоментарише снимак на ком функционер СПС-а из Блаца пева увредљиву песму о председнику Вучићу, рекла је:
– Мислим да је то врло непримерено и непристојно. Наш једини фокус је да представимо грађанима резултате и наставимо да се боримо за Војводину и Србију.
У организацији Спортског центра „Језеро“, а у сарадњи са Туристичком организацијом и под покровитељством и подршком Града, Кикиндa ће бити домаћин манифестације „Ледено језеро“.
Зимска бајка почеће у суботу, 9. децембра и трајаће до 15. јануара на простору некадашњег „Скејт парка“ код Спортског центра „Језеро“ . На дан отварања клизалишта биће организован и децембарски базар. На платоу испред улаза на отворене базене од 16 до 22 сата представиће се домаћи излагачи.
-Спортски центар „Језеро“ и локална самоуправа, ослушкујући жеље и потребе својих суграђана, а поготово оних најмлађих, ове године приредиће нешто ново , истинску зимску идилу. Последњих година, много деце из Кикинде, организовано са школама иде у Нови Сад, како би клизали на тамошњим клизалиштима и уживали у зимским чаролијама. Ове године имаће прилику да осете све те чари у свом граду. Надам се да ће ово постати традиција и да ћемо још више оплеменити туристичку понуду нашег Града и у зимском периоду. На дан отварања, улаз ће бити слободан – истакао је Дејан Пудар, директор СЦ „Језеро“.
Поред самог клизалишта, са правим ледом и околних забавних садржаја, топлих напитака и програма за децу, СЦ „Језеро“ ће организовати потпуно бесплатну основну обуку клизања за наше „основце“ у преподневним терминима, а у договору са школама. Клизаљке свих бројева моћи ће да изнајмљују при куповини карата.
Биће и мини забавни парк, дружење и сликање са Деда Мразом и Снежном краљицом, велика новогодишња јелка и још много тога. Радно време клизалишта ће бити радним данима од 16 до 21 сата, а викендом од 16 до 22 часа.
Цена улазнице ће бити 150 динара, за термин у трајању од једног сата, а исто толико новца ће бити потребно за изнајмљивање клизаљки.
Нема одмора за носталгичаре, романтичаре и хуманитарце. И пред ове празнике, „Pazzia Night Club“ и Фејсбук група „Кикиндски корзо“ приређују две музичко-тематске вечери које, сваки пут, доносе сјајну музику и атмосферу и наилазе на велико интересовање суграђана, без обзира на датум рођења.
Вече „Волим 90-те“ са DJ-ем Момчилом Момексом Марковим, биће одржано у петак, 22. децембра, од 21 сата. Журка је хуманитарног карактера – улазница је слаткиш за пакетиће „Црвеног крста“.
Најбољи дочек Нове године можда ће бити управо на следећем догађају, на Великој новогодишњој диско журци, поново у петак, 29. децембра, са музиком по избору DJ-а Саве Грабића. Вече незаборавних хитова почиње у 21 сат, цена улазнице је 200 динара.
Сарадња овог клуба и носталгичара из „Кикиндског корзоа“ траје већ неколико година, организацијом, по мишљењу многих, најбољих музичких журки у граду. Да то проверите, уколико већ нисте, будете хумани и сретнете се с генерацијом, пред ове празнике имате две лепе прилике у Доситејевој 36.
Поводом 200 година од рођења Ђоке Радака, у Народном музеју су приредили изложбу под називом „Ђорђе Радак Кикинђанин“.
Ђорђе Ђока Радак био је иницијатор буне у Великој Кикинди априла 1848. године и велики добротвор. Радак је, судећи по делу, био наш најзначајнији суграђанин 19. века који је цео живот провео у Великој Кикинди.
Осим као бунтовника и добротвора, требало би да га памтимо као писца, песника, преводиоца, народног трибуна, политички ангажованог адвоката и варошког сенатора, борца за права и опстанак српског народа.
Био је пријатељ Вука Караџића, Светозара Милетића, Данила Медаковића… Био је строг, али праведан, вредан и уредан. Такође, тврдица и свађалица. Завирите у историју Ђорђа Радака Кикинђанина у уторак, 12. децембра у 18 сати у галерији „Нова“, наводи се у позиву из Музеја.
У позоришту „Лане“ током децембра традиционално се игра новогодишњи репертоар. На то да стиже Нова Година малишане подсећа окићена башта, као и сала, фоаје и све просторије које су у знаку предстојећих празника.
-Сутра, 10. децембра, је премијерно извођење представе „Чаробна капа Деда Мраза“ за коју сам писао текст, док је режија колективна. Ова представа обићи ће већи део наше земље, а у комаду су два патуљка, добра вила, Деда Мраз и сви они биће окупирани проблемима које ћемо уз помоћ деце успешно решити. Недеља, 24. децембар резервисана је за још једну премијеру „Вецин новогодишњи колачић“ по тексту драматурга Српског народног позоришта Николине Ђукановић. Текст је распеван, има и доста певања, лепих гегова. Реч је о комедији чија радња се дешава у вештичиној кући – сазнајемо од Александра Малетина, директора овог позоришта.
У недељу 17. децембра је комад „Новогодишњи украс“, а 31. децембра у 14 сати је дочек дечије Нове године.
Сваке недеље у децембру представе ће се играти у два термина у 17 и у 19 часова.
