Month: November 2023

Slika-priznanja-PKS

У просторијама Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа додељене су награде кикиндске коморе, награде за успех и јубиларнa признања Привредне коморе Србије.

Награда Привредне коморе Србије за пословног лидера припала је Крсти Ћорићу, власнику и директора „Ћорић аграра“ из Башаида превасходно  зато што из године у годину бележе раст броја запослених, повећање вредности капитала и повећање прихода. Улаже и у обновљиве изворе енергије  и  уз своје четири  фарме са преко 3.500 грла изградио је и три биогасна постројења.

Привредна комора Србије за пословни успех наградила  је и „Аутофлекс-Ливницу“ из Чоке превасходно због повећања инвестиција и улагања која су имали у проширење производње  и унапређење заштите животне средине, током 2022. и 2023. године.  Њима ће награде бити додељене на Скупштини Привредне коморе Србије у Београду,

За регионалног пословног лидера награђен је Небојша Недељковић, директор „Мекафора“. У овој фабрици пословни приходи су у односу на 2018. годину учетворостручени, а нето резултат је у 2022. години пет пута већи него у 2021. години. Повећава се и број запослених, а прошлу годину су завршили са 149 запослених, а већ од 2023. повећали  су њихов број за пар десетина запослених. Пословни приходи сваке године расту за више милиона евра, по години. „Мекафор“ је друштвено одговорна фирма и активно учествује у развоју Кикинде.

Фирма „ЕМС-ПЕЛЕТ“ из Чоке која  је једна од највећих инвестиција на подручју ове општине у претходних неколико година добила је награду за посебан допринос развоју индустрије у региону.  Исто признање, али за допринос у сектору услуга добило је предузеће „Марков“  из Кикинде.

 

Додељене су и плакете Привредне коморе Србије за јубиларних 20 односно 30 година рада фирмама: „Ле Белиер“, „Гриндекс“, ЈП „Топлана“, Телевизији Кикинда, „Технобор“, „Аутофлекс Ливница“ из Чоке и „Ко-на“ из Кикинде.

371085337_314621591383902_8011755976518150837_n

Милан Ружић, председник Друштва за заштиту и проучавање птица Србије представио је у Културном центру књигу „Птице Србије и Европе“. Како је овом приликом образложио окупљеној публици ауторска права за књигу су откупљена и прилагођена потребама Србије. На насловној страни је кикиндска сова ушара.

-Могли смо да бирамо једну од свих врста дивљих птица које живе у Европи и да је ставимо на насловну страну. Себе сам прозвао главним уредником књиге и одабрао сам да то буде фотографија утине настале у Кикинди. За мене су оне посебно важно и сада, када споменемо птице у међународним круговима, прво се помисли на сове које зимују у Кикинди. У протеклих више од деценије пуно тога смо урадили у Кикинди и сентиментално сам везан за ваш град – сазнајемо од Ружића.

Ово је први пут да се у Србији штампа оваква књигу на српском језику и она је основни водич сваком ко жели боље да упозна птице.

-У њој је представљено 928 врста дивљих птица, колико је забележено у Европи од чега је 328 које повремене или стално живе у Србији. Богата је фотографијама које приказују птице у најтипичнијом позама, мужјаке, женке, развојне стадијуме младунаца и служи сваком човеку који у природи види птицу да може брзо да је препозна – рекао је Милан Ружић.

Упознавање птица важно је због њиховог очувања јер су птице и природа под великим притиском човека. На овај начин природа и птице могу да се заволе и да се очувају. Књига је за свакога и надања су да ће доћи до великог броја читалаца у нашој земљи. Аутори књиге су Роб Хјум, Роберт Стил, Хју Харолд и Енди Сваш, а подједнако су важни и фотографи, њих око стотину који су наменски фотографисали птице за ову књигу, као и сви они који су је прилагодили потребама Србије.

laibach

Пројекција филма “Победа под сунцем”, аутора Горана Гајића из 1988. године о групи „Laibach“ организује се од данас (петак, 24. новембар), у Галерији „Нова“ Народног музеја. Повод је предстојећи концерт овог култног метал-бенда из Словеније у „Мokrin House“-у.

Филм се емитује током целог дана, до 20 сати (у недељу до 14 сати), закључно са уторком, 28. новембром.

У организацији „Mokrin House-a“, а у оквиру програма под називом „Rurban Days“, у понедељак, 27. новембра, у 17 сати, у свечаној сали Музеја биће организовано књижевно вече на ком ће учествовати списатељице Румена Бужаровска и Саша Савановић, писац и сценариста Стефан Бошковић и редитељ и писац Срђан Драгојевић. Разговор ће водити глумац Горан Богдан.

Своју овогодишњу европску турнеју „Love is Still Alive” „Laibach” у Србији завршава у „Мokrin House“-у где ће, у среду, 29. новембра, од 20 сати, наступати под ведрим небом.

Више информација о догађају и картама доступно је на линку.

368644833_1094979765001261_8601439242165617610_n

Победници квиза „Свет сова ушара“ су основци школе „Вук Караџић“. екипа у саставу Зоја Деспотовић, Давид  Мохачи и Михајло Миланов, показала је најбоље знање које се тиче утина у односу на остале три које су се такмичиле у финалу.

-Спремали смо се три недеље за квиз и пуно тога смо научили о совама које су бренд нашег града. Очекивали смо победу јер смо били сигурни у своје знање. Питања нису била тешка и пуно нам значи то што смо донели  победу својој школи – рекла  је Зоја.

Квиз су помно пратили градоначелник Никола Лукач и његови сарадници председник градске Скупштине Младен Богдан, као и чланови Градског већа Небојша Јованов, Валентина Мицковски и Мелинда Гомбар.

-Честитам свим учесницима квиза на показаном знању, а школе и наставнике желим да похвалим што се сваке године прикључују овој манифестацији и уче децу о нашим совама. Сви ми, који волимо Кикинду, волимо да се добар глас о нашем граду далеко чује, а сове су наш заштитни знак – истакао је градоначелник Лукач приликом доделе награда учесницима квиза.

Друго место заузели ђаци ОШ „Иво Лола Рибар“ из Нових Козараца, трећи су били ученици школе „Свети Сава“, а четврти „Јован Поповић“.

Приликом централне прославе Совембра организован је и мини базар, а сове су биле одлична инспирација ученицима основних и средњих школа који су израдили велики број предмета са ликом најпопуларније кикиндске птице.

-Наша школа исекла је маске сова од папира и сви који су дошли на базар имали су прилику да их обоје онако како желе и да је задрже за успомену. Осим тога направили смо обележиваче књига, фигурице и све као мотив имају сове – сазнали смо од Иване Француски из школе „Фејеш Клара“.

Штанд који је привукао велику пажњу припремили су ученици ОШ „Петар Кочић“.

-Наша сова прављена је од шишарки и на подлози од стридора од картона. стигла је ове године и на сајам образовања у Београду и где год да се појави изазива интересовање – додала је наставница Јелена Грбић и напоменула да су сову више од недељу дана израђивали ученици који су чланови еколошке секције.

 

Sova patrola (14)

Најважнији део „Совембра“, целомесечне манифестације којом се жели добродошлица совама у наш град, њихово највеће зимовалиште на свету, одвијао се данас, када су, у преподневним сатима, основци из Кикинде и Зрењанина формирали „Сова патролу“ и бројали ове птице у крошњама на Тргу. Припадници патроле најбоље познају сове јер су, истовремено, и учесници квиза који се, такође, одржава данас.

– Иначе у школи, у настави, једва споменемо сове, али ми смо се припремали за квиз и много тога смо научили. Најзанимљивије су ми гвалице, то су избљувци сова у којем се налазе кости и перје, све што сова не може да свари из оброка – каже Филип Тунић, ученик шестог разреда Основне школе „Свети Сава“.

Његовој другарици из разреда, Наташи Ђурин, најинтересантније је како сове уравнотежују своју популацију.

– Сове су корисне јер балансирају број глодара. Такође, ако има више глодара, те године и сове имају више младунаца – објашњава Наташа.

Још један члан овог тима, Вукашин Булајић, има и своју омиљену сову.

– Сове су ми јако слатке због наранџастих очију и ушију, које и нису уши, него ушке, што је само украс, док су им уши са стране – каже Вукашин. – Мени се највише свиђа кукувија, најлепша је.

Више десетина ђака у бројању су предводили орнитолози из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, на челу са извршним директором Друштва, Миланом Ружићем, који је први наш град препознао као град сова.

– Одушевљен сам јер смо у најужем делу Трга пребројали 150 сова, остаје да завршимо бројање у околним двориштима. Вегетација је још увек велика, лишће још не опада и то нам доста отежава бројање – каже Ружић. – Процена је да, овог момента, у Кикинди има око 230 сова, то је више него ранијих година. Птице су ту, мирне су, навикле су на људе. Уз то, деца сваке године све више знају о њима, имају мотивацију и желе да сачувају природу. Кикинђани су савршени домаћини, нема места у свету које је битније од Кикинде за сове и то је глобално позната ствар.

Ружић додаје да су за децембар већ најављене две групе туриста из Велике Британије, као и да су туристичке туре за посету совама за наредну годину већ распродате. Сада морамо да водимо рачуна да не буде превише људи како се птице не би узнемиравале, додаје Ружић.

Данашњој акцији на тргу присуствовали су и градски челници.

– Само у Кикинди је новембар „совембар“ јер смо по совама познати у целом свету – подсетио је Младен Богдан. – Оне обитавају у нашем граду јер им прија атмосфера, а наш слоган и јесте да је Кикинда град добрих људи. Сви који желе да дођу у наш град су добродошли и свим организаторима ове туристичке манифестације пружамо подршку.

Богдан је додао да је жеља Града да млађе генерације учествују у оваквим манифестацијама на којима уче да чувају своју околину и како би ово знање и свест о томе преносили генерацијама које долазе.

Највише малих ушара – утина избројано је 2009. године. Тада их је било 743. На једном стаблу “скућило” се чак њих 145, тешких укупно 33 килограма.

Pedagoska 7

Предавање на тему „Изазови родитељства“ организује Висока школа струковних студија за образовање васпитача у понедељак, 27. новембра, у амфитеатру Школе, од 18 сати. Предавач ће бити магистар Дијана Копуновић Торма, психолог и психотерапеут. Програм се организује у оквиру обележавања јубилеја Школе – 70 година постојања.

penzioneri 2

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) објавио је јуче да ће 30. новембра почети исплата помоћи од по 20 хиљада динара свим пензионерима који су, закључно са 23. новембром, поднели захтев за остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања, без обзира на датум када ће им бити донето решење.

Директор Фонда ПИО Реља Огњеновић истакао је да су, у протекле две године, укључујући и повећање пензија од 14,8 одсто које ће уследити у јануару, пензије у Србији повећане за 56 одсто.

(Извор: Танјуг)

NSZ Kikinda

Национална служба за запошљавање (НСЗ) организује Виртуелни сајам запошљавања коришћењем иновативне интернет технологије која обезбеђује једноставан приступ и виртуелно окружење прилагођено корисницима. Сајам се одржава онлајн, у четвртак, 30. новембра, од 10 до 16 сати. Регистрација се обавља овде.

На Сајму могу да учествују сви незапослени, без обзира на то да ли се налазе на евиденцији НСЗ. Регистрација на веб платформи је једноставна, корисници добијају лични налог за будућа приступања платформи на којој је обезбеђена политика приватности.

Поред могућности да директно разговарају са послодавцима из бројних компанија које ће бити присутне на платформи (чет опција, кликом на штанд са називом компаније), тражиоци посла моћи ће да сазнају како се пише радна биографија и да се директно пријаве на понуђене послове.

Сајам се организује уз подршку Немачке развојне сарадње коју спроводи Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit – GIZ.

1266515_10200774866398449_1756570176_o

Опанчарка Мирна Рацков и иконописац Сандра Станковић ускоро ће понети знак „Најбоље из Војводине”. Ознака квалитета је заправо  признање свима онима који, у областима којима се баве, достижу и престижу не само домаће већ и европске стандарде. Додељује је Покрајински секретаријата за привреду и туризам, а нашим суграђанка биће уручено у среду, 29. новембра у Влади Војводине.

Подсетимо Мирна Рацков једина је жена опанчарка у Србији, власница је занатске радње „Маца папучарица”. Бави се израдом опанака и обуће за фолклор, а осим са домаћим културно-уметничким друштвима сарађује и са иностранством тако да однедавно њене опанке носи и чланови српског друштва у Бечу. Позната је и њена сарадња са филмском индустријом те је тако израђивала опанке за серије и филмове међу којима су најпознатији „Корени”, „Краљ Петар Први”, „Дјеца с Козаре” и „Константиново раскршће”. Између осталих признања, добитница је и награде „Јунаци микробизниса 2023″.

Иконописац Сандра Станковић ради канонске иконе уз благослов Српске православне цркве и носилац је сертификата старих заната. Њене иконе део су многих домова и цркава, а готово 3.000 до сада урађених икона красе бројне храмове у земљи и иностранству, Српску цркву у Сарајеву трајно улепшава стална поставка њених радова – Српске краљице и принцезе. Посебно је поносна на иконостас који је урадила у Храму светих Козме и Дамјана, али и на осликавање црквице на Водицама. Тренутно израђује и иконе за манастир Преображење  Господње у Црној Гори.

Знак се додељује у области производа, услуга, програма односно манифестација, и у категорији стари занати. Да се у Кикинди стари занати негују потврђују и наше две суграђанке јер су од укупно три додељена признања два стигла у наш град.

 

450362_narodna-stanka-02072022-0015_f

Грађани Србије често имају слабо памћење и зато није лоше да се с времена на време подсетимо шта су изговарали политички актери пред милионским аудиторијумом.
Други кандидат на републичкој листи окупљеној око Ђиласове коалиције Србија против насиља, Мирослав Мики Алексић имао је занимљив политички пут. Каријеру је започео у Уједињеним регионима Србије Млађана Динкића и након локалних избора 2012. године дошао је на место председника општине Трстеник.

Све би било у реду, али ако узимемо у обзир Микијеве погледе на свет данас, постоји једна зачкољица.

Мирослав Мики Алескић је постао председник општине Трстеник захваљујући подршци коју је добио од стране СНС, СПС, Нове Србије и ПУПС. У периоду од 2012. до 2016. године за Микија Алексића је Александар Вучић био човек који уздиже Србију и привлачи инвестиције.

За Микија, градови и општине у Србији добијају стабилне изворе финансирања тек након 2012. године и доласка СНС и Александра Вучића на власт. До 2012. године, како је Мики говорио, Србију је Демократска странка на челу са Тадићем и Ђиласом довела до просјачког штапа.

Поставља се питање, шта се десило са Мирославом Микијем Алексићем из Трстеника?

Да ли су га занела светла великог града?

Да ли је новац Драгана Ђиласа одиграо пресудну улогу па је Мики одлучио да стане у колону са онима који су по његовим речима довели Србију до просјачког штапа?

У видеу који следи погледајте како је Мирослав Мики Алексић причао о онима који су Србију уништили, а који су данас његови саборци и са којима планира да привлачи инвестиције када дође на власт.

Извор: NSuživo