Četvrto kolo bilo je na rasporedu u Drugoj ligi Vojvodine, a pobedu 82:63 (22:13, 23:21, 22:19, 15:10) nad Marinom iz Bačke Palanke, ostvarila je Velika Kikinda dok je novokozaračka Sloboda izgubila 97:52 (28:10, 22:22, 30:9, 17:11) u gostima od Sombora. Narednog vikenda Velikokikinđani, sa skorom 3-1, gostovaće Crvenki, a Sloboda (1-3) u Mokrinu će dočekati novobečejsko Jedinstvo.
Month: October 2023
Sedmi ubedljivi poraz u isto toliko utakmica drugoga ranga takmičenja, pretrpile su rukometašice Kikinde. U „Jezeru” savladala ih je Ruma, rezultatom 25:16. Na odmoru bilo je 13:7 za Rumljanke, a u 39. minutu i 20:7…
Poslednje na tabeli, bez osvojenog boda i s gol-razlikom od minus 69, učenice trenera Dejana Karanovića u subotu će u osmom kolu gostovati u Valjevu kod Metalca, koji je pri dnu lestvice, pa se Kikinđanke možda tamo mogu nadati prvom uspehu ove sezone.
ŽORK KIKINDA: Žak, Drljača 4(1), A. Čubrilo 5, Pantović 1, Bjelić, Vukobrat, Matić, Latinović 1, Stevanović, Stepanović, Popadić, Kovačić, N. Čubrilo, Knežev 3, Berta 2.
Kompletirano je 12. kolo u Vojvođanskoj ligi „Istok”, odnosno Područnoj ligi „Zrenjanin”. Na „Istoku”, ŽAK i velikoselska Kozara na Vašarištu odigrali su bez pogodaka, a ruskoselska Crvena zvezda poražena je 2:1 u Starčevu.
U kikindskoj Sinđelićevoj ulici, u prvih pola sata po jedna prilika na obe strane, prvo za Jovandića pa onda i za Kockara, a u 30. minutu oboren je Utržen za kazneni udarac. Međutim, Radivojac je traljavo šutirao, a golman Kozare Francuski istakao se odbranom.
Jovandić je potom opet bio u prilici, još boljoj od prethodne, ali Živkov je sjajno reagovao. U finišu prvoga dela Stojkov je pogodio okvir gola gostiju, a Jovandić pokušao udarcem glavom pod prečku, ali Živkov je vrhovima prstiju izbio loptu u korner.
U nastavku M. Bunić bio je stopostotnoj šansi, Živkov je još jedanput bio izvanredan, a sporni trenutak zbio se u četvrtom minutu nadoknade kada je Spahić bio u prodoru, Radu ga je pratio, a ostala je dilema i je li ga sapleo, arbitar Kristian Kovač, iz Mokrina, smatrao je da faula nije bilo.
ŽAK: Živkov, Knežević, Hodik (Krnić), Reljić (Baba), Kockar, Utržen, Radivojac, Stojkov, Detari, Fučak, Lakić (Radu).
KOZARA: Mi. Francuski, Jelača (Đaković), Terzin, M. Bunić (Latinović), Rofa (Lisica), B. Bunić, Jovandić, Spahić, Petrović, Kočiš, Ma. Francuski.
Na jugu Banata, Borac je protiv Ruskoselaca poveo u 27. minutu, a prednost udvostručio u 53. Pet minuta kasnije Terzin je smanjio, ali do kraja više nije bilo pogodaka.
CRVENA ZVEZDA: Miškov, Laništanin, Jankov, Simić, Terzin, Novković, Knežević (M. Bajić), Čudanov, Kovačević, Čubrilo, P. Bajić (Marković).
Rezultati 12. kola vojvođanskog „Istoka”: Borac – C. zvezda 2:1, Sloboda – Jedinstvo (BK) 1:0, Begej – BAK 2:0, Radnički – Rusanda 2:1, Proleter – Vojvodina 0:2, Jedinstvo (V) – Polet 3:1, Budućnost – Mladost 1:1, ŽAK – Kozara 0:0.
POREDAK: Vojvodina 26, Mladost 24, Jedinstvo (V) 24, Sloboda 22, Kozara 21, Borac 20, Budućnost 18, Begej 18, ŽAK 16, Polet 16, C. zvezda 14, Proleter 12, Radnički 10, Rusanda 8, BAK 8, Jedinstvo (BK) 8.
U 13. kolu, subota i nedelja (13.00), igraće: Kozara – Borac, Mladost – ŽAK, Polet – Budućnost, Vojvodina – Jedinstvo (V), Rusanda – Proleter, BAK – Radnički, Jedinstvo (BK) – Begej, C. zvezda – Sloboda.
U rangu niže, Polet je u Nakovu pobedio 3:0 (Vukobrat dva, Nešić) ekipu Mladosti iz Banatskog Despotovca, topolski Napredak poražen je 2:1 (Đorić) od imenjaka u Česteregu, a mokrinski Delija remizirao je 1:1 (Monoštori) s Bilećaninom u Sečnju.
Preostali rezultati 12. kola Područne lige: Radnički – Banat 2:1, Stajićevo – Vojvodina 7:0, Omladinac – 2.oktobar 1:6, Jedinstvo – MSK 0:2, ŽFK Banat – C. zvezda 2:1.
POREDAK: Napredak (Č) 34, Polet 27, Banat 23, Bilećanin 23, MSK 22, Mladost 22, ŽFK Banat 19, 2.oktobar 19, C. zvezda 18, Radnički 18, Jedinstvo 16, Napredak 16 (BT), Stajićevo 15, Delija 8, Omladinac 0, Vojvodina 0.
U 12. kolu, subota i nedelja (13.00), igraće: C. zvezda – Radnički, Delija – ŽFK Banat, MSK – Bilećanin, Mladost – Jedinstvo, 2.oktobar – Polet, Vojvodin – Omladinac, Napredak (BT) – Stajićevo, Banat – Napredak (Č).
MEĐUOPŠTINSKA LIGA „KIKINDA-ŽITIŠTE”
Rezultati devetog kola: Omladinac – 1.oktobar 3:0, Podgrmeč – Terekveš 1:0, Proleter – Vojvodina 1:6, Bega – Borac (I) 2:1, Roham – Borac (A) 4:4.
POREDAK: Vojvodina 25, Omladinac 25, Proleter 15, Borac (A) 13, Bega 13, Roham 12, Podgrmeč 12, Terekveš 7, Borac (I) 6, 1.oktobar 3.
U 10. kolu, na proleće 2024, igraće: Omladinac – Borac (I), Bega – Vojvodina, Roham – 1.oktobar, Proleter – Podgrmeč, Terekveš – Borac (A).
Rotari klub Kikinda dodelio je stipendije Jovani Zavišin, Sonji Psodorov i Mioni Brkljač. Već po tradiciji stipendije se dodeljuju studentima prve godine fakulteta koji su ostvarili značajne rezultate u dosadašnjem školovanju, a pri upisu na fakultet ostvarili su odlične rezultate. Ukupno je bilo 13 kandidata koji su konkurisali za stipendije.
-Drago mi je što sam dobila ovu stipendiju. Nisam se nadala da ću biti među odabranima i iskoristiću je za kupivinu neophodnih udžbenika za školovanje – istakla je Jovana Zavišin koja je upisala Mediscinski fakultet u Novom Sadu i bila je oslobođena prijemnog ispita iz biologije jer je u srednjoj školi bila prva na republičkom takmičenju.
Sonja Psodorov upisala je Faktultet tehničkih nauka u Novom Sadu, smer građevina.
-Hvala vam na ukazanom poverenju. Trudiću se da opravdam stipendiju koja mi puno znači. Kao budući građeveniski inženjer cilj mi je da gradim našu zemlju i da je učinim lepšom – istakla je Sonja Psodorov, inače učenica generacije SSŠ „Miloš Crnjanski“.
Miona Brkljač upisala je Pravni fakultet u Novom Sadu.
-Divno iskustvo i prelepo iznenađenje. Nisam očekivala stipepndiju i puno mi znači to što se misli na nas koji smo tek na početku studiranja – rekla je Miona Brkljač.
Dodela stipendija jedna je od najvećih akcija kikindskih Rotari kluba, napomenula je Tatjana Pecarski, past predsednica. Ugovori sa brucoškinjama potpisani su u prisustvu kikindskih rotarijanaca.
-Rotari klub je međunarodna organizacija koju čine poslovni ljudi iz čitavog sveta. Stipendiramo najbolje kandidate i nadamo se da ćete i vi ostvariti neke od uspeha koje su postigli neki od članova našeg kluba. Verujemo da ćete se u budućnosti i vi naći u ovoj organizaciji – rekla je Tatjana Pecarski.
Stipepndiju od 6.000 dinara studentkinje će dobijati u narednih godinu dana. Do sada je dodeljeno ukupno 87 stipendija.
Nakon što je tri decenije provela u Kanadi, sugrađanka Erika Banski vratila se u Kikindu. Još uvek, kako kaže, ne zna da li se vratila da ostane zauvek, ali bi to volela. Kako joj je majka Hilda Banski ostala sama, rešila je da sa 59 godina ode u penziju i vrati se svojim počecima.
– Nakon što sam osnovnu i srednju školu završila u Kikindi, u Novom Sadu studirala sam nemački jezik i književnost. Po završetku fakulteta zaposlila sam se u biblioteci Matice srpske. Posao me je ispunjavao, udala sam se, rodila ćerku Ines i imala sam lep život dok se nije pojavio rat devedesetih godina prošlog veka. Kada je moj suprug 1992. godine otišao u Hrvatsku, rat je stigao i na naš prag. Tada smo počeli intenzivno da razmišljamo o odlasku iz zemlje – priča Erika Banski.
Kanada je imigrantska zemlja i niko ne gleda akcenat, boju kože, versko opredeljenje. To, ali i tolerantni ljudi, su doprineli su da odaberu Kanadu, pre nego neku od evropskih zemalja koje su mnogo zatvorenije prema pridošlicama. Uspeli su u svojoj nameri i obreli na zapadu Kanade, u gradu Edmontonu. Tamo je ostala pune 24 godine, a poslednjih šest živela je u glavnom gradu, Otavi.
– U Kanadu sam otišla kao bibliotekar, a moj suprug kao elektroinženjer. Naše diplome, na žalost, nisu bile priznate, tako da sam iznova morala da se školujem. Upisala sam magistraturu iz nemačkog jezika i, pošto sam završila, shvatila sam da sa tim zvanjem ne mogu nigde da predajem. Tada sam rešila da završim magistraturu iz bibliotekarstva, nakon čega sam se zaposlila na Univerzitetu Alberte. Nije bilo lako jer sam uz studiranje morala da radim, a u Kanadi nema besplatnog školovanja. Uz malo dete to je bilo zaista teško. Tamo sam bila zaposlena do 2016. Godine, kada sam prihvatila ponudu da pređem na koledž Karlton – ističe naša sagovornica.
Na Karltonu je postala šef odeljenja i ovaj posao Erika je obavljala pet godina.
– Kada je došlo do toga da odlučim da li da konkurišem za još pet godina, shvatila sam da mi je važnije da se posvetim sebi i majci. Prošle godine vratila sam se u Kikindu i nisam zažalila. Za imigrante kažu da jednom nogom stoje u staroj, a drugoj nogom u novoj domovini i to je potpuno tačno. Kao imigrant život počinjete ispočetka, bez obzira na to koliko godina i znanja imate. Kada ste daleko, kao što sam ja bila, izgube se i roditelji i prijatelji i rodbina. Naša ćerka rasla je bez baka i deka i sa njima je bila leti, kada je mogla da ih poseti, ali to nije isto kao kada su oni konstantno prisutni u njenom i ona u njihovim životima – iskrena je Erika Banski.
Ljudi, na prvom mestu majka, prijatelji, rodbina, doprineli su odluci da se vrati.
– Oni koji nikada ne odu iz Srbije, smatraju da je život van nje obećana zemlja. Činjenica je da sam u Kanadi imala deset puta veći prihod, ali je isto toliko skuplji život. Možda je društvo tamo uređenije i bolje funkcioniše, ali odlaskom se izgubi lepo vreme jer je u Kanadi šest meseci zima, a u Edmontonu zima traje čak osam meseci. Ono što naši ljudi koji čitav život provedu ovde ne shvataju, jeste da treba gledati šta je lepo u životu, a ne šta nemaš. U Kanadi postoji izreka „Broj koliko imaš blagoslova“ i to nikada ne treba izgubiti iz svesti. Ima jako puno dobrih stvari u Srbiji, naročito sada, u odnosu na to kako je bilo devedesetih, kada smo otišli – dodala je Erika Banski.
Kaže da joj prija život u Kikindi jer može da se posveti sebi i svojim potrebama. Kuća u kojoj živi ima bezmalo 100 godina i bavi se njenim renoviranje, uživa u radu u bašti, putuje po Evropi.
– Kada se osvrneš, u životu je najvažnije da si zdrav, da imaš porodicu i prijatelje, da si srećan sa ljudima oko sebe – zaključila je naša sagovornica. – Ćerka Ines govori srpski, ali se oseća Kanađankom, s obzirom na to da je iz Srbije otišla sa tri godine.
Predsednica Nemačkog udruženja
Erika Banski prihvatila je da bude predsednica Nemačkog udruženja Kikinda. Priprema se za proslavu dvadesetogodišnjice, koja će biti obeležena koncertom soprana Pamele Kiš. Veče će biti posvećeno Vagneru, ali i drugim kompozitorima, i to je poklon članova ovog udruženja sugrađanima.
Naša zemlja nije u lakoj poziciji ali ljudi nemaju razloga za brigu, izdržaćemo, zemlja ide napred, rekao je, gostujući danas na TV Prva, predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
– Spremni smo da ispunjavamo stvari koje se ne tiču priznanja nezavisnosti Kosova, teritorijalnog integriteta i članstva Kosova u Un. Spremni smo to da uradimo, ali ako formiraju zajednicu srpskih opština, ali oni to ne žele.
Predsednik je dodao da Albanci izmišljaju trik za trikom, ne bi li prevarili nekog u Evropi ili Sjedinjenim Državama, a sve je na štetu našeg naroda koji mora da trpi Kurtijev teror.
– Nisam tražio nikakvo propratno pismo, napisao sam da smo spremni da ispunimo svoje obaveze, ali sam stavio zapetu: to ne znači da možemo da prihvatimo stvaranje nezavisnog Kosova, rekao je predsednik Vučić i dodao da je to ponavljao svaki put, da neko jednog dana ne bi mogao da zloupotrebi, pošto nemamo potpis i usmeni dogovor, zato uvek iznesem šta nije dogovoreno.
Zašto Kurti ne želi da se spominje zajednica srpskih opština? Zato što to ima veze sa potpisanim Briselskim sporazumom, rekao je Vučić i dodao da postoje i drugi politički akteri koji ne žele da vide zajednicu srpskih opština.
Rezerve nafte za najmanje 40 dana
– Da li će biti problema sa gasom? Pretpostavljam da hoće, ali smo se mi pripremili, gradimo skladište za naftu, imamo dovoljno rezervi – poručio je predsednik Vučić. – Mislim da je svet na ivici svetskog sukoba, sve je veća želja za drugačijom raspodelom dobara, Srbija ima 700 miliona kubnih metara gasa u rezervi, a nafte za više od 40 dana
Govoreći o spekulacijama vezanim za uvođenje sankcija Srbiji, Vučić je pročitao delove tekstova iz strane štampe iz kojih se vidi da je Hrvatska na osnovu priče o tome da je Srbija sarađivala sa albanskim paravojnim formacijama želela da se Srbiji uvedu sankcije.
Kada je reč o izborima, Aleksandar Vučić se osvrnuo na „političke janičare“, koji, umesto da razmišljaju kako da pomognu svojoj državi, gledaju da „čereče“ legitimno izabrane predstavnike.
– Mislim da je važno da ljudi vide ko je uvek uz svoj narod, a ko mu prvi okrene leđa. Za mene je svaka tema važna, i za svaku temu sam spreman da odgovaram. Naravno da grešim, ali se trudim da radim marljivo, da pomažemo svojoj zemlji i narodu.
Raspisujem izbore u sredu ili četvrtak
Izbore raspisujem u sredu ili četvrtak, za 17. decembar, sve smo zahteve opozicije ispunili, ali su izbori važni da onaj ko pobedi ima čist mandat do 2027. godine, neće biti drugih do tada, a onda će biti na svim nivoima, zemlja mora da se ujedini i ide napred.
Srbima na Kosovu je jako teško jer protiv sebe imaju ne samo režim Aljbina Kurtija već i one koji pod izgovorom zaštite kosovske policije – koji nisu ni imali šta da traže jer po Briselskom sporazumu ta policija treba da su sastavljeni od 98 posto Srba – zameraju što nismo ispunili sporazum još iz 2011. godine, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo dovoljno odgovorni da zaštitimo zemlju, uprkos nastojanjima da nam se uvedu sankcije, što se nije dogodilo.
Uvek će postojati naše komšije koje će bezuslovno biti protiv nas, a govorim o jednim našim komšijama, koji će uvek čeznuti za tim da Srbija bude slaba, naglasio je Aleksandar Vučić, ističući da je o priznavanju nezavisnosti Kosova govore oni u čije je vreme 85 zemalja priznalo nezavisnost kosova, i to njemu, u čije je vreme 27 zemalja povuklo priznanje, kao i da imamo puno prijatelja, a to nisu samo Mađarska, Slovačka, Rumunija.
Govoreći o ekonomskoj situaciji, otežanoj ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku, Vučić je poručio da je svestan svega što nedostaje našoj vojsci, ali i da smo za 10-15 godina mnogo napredovali.
– Nikad Srbija nije onoliko jaka koliko bi želela da bude, ni ekonomski ni vojno, rekao je Vučić. -Važno je da ekonomija raste, da ima više zaposlenih, da Srbija napreduje. Čekamo u utorak šta će da kaže MMF, a onda izlazimo sa programom po kome će prosečna plata biti 1 400 evra do kraja 2027 godine, tada će u Beogradu plata biti 1 700 evra, penzije će biti 620 evra, a da se prag siromaštva obriše i da minimalna zarada bude najmanje 650 evra – poručio je predsednik
Pomoćnik direktora policije general policije Dejan Luković izjavio je da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, nakon izjave predsednika Republike Aleksandra Vučića, a na osnovu naredbe ministra unutrašnjih poslova, preduzeli opsežne mere u petak i subotu u sprečavanju ilegalne migracije. u ovim akcijama otkrila je i dislocirala 870 migranata na području Kikinde ,Subotice, Pirota, i Sombora, rečeno je u MUP-u.
Ovom prilikom pronađene su četiri automatske puške, četiri pištolja, određena količina narkotičkih sredstava. Kontrolisano je 11.200 vozila, 15.600 lica je legitimisano.
Takođe je u akciji je pronađeno 28 mobilnih telefona koji će dalje biti predmet veštačenja”, naveo je Luković, saopšteno je iz MUP-a. Luković je naglasio da će pripadnici MUP-a dati sve od sebe se situacija razreši i da građani žive što mirnije i sigurnije.
-Hoću da poručim građanima Srbije, a posebno građanima na terirotiji Subotice, Pirota, Sombora i Kikinde da se osećaju bezbrižno i sigurno, da će pripadnici MUP-a dati sve od sebe da se ova situacija razreši i da oni žive što mirnije i što sigurnije“, istakao je je Luković i dodao da građani treba da imaju poverenje u pripadnike Ministarstva unutrašnjeih poslova.
U ovim akcijama učestvuje nekoliko stotina pripadnika MUP – SAJ, Žandarmerije, Interventne jedinice policije, Antiterorističke grupe Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, Uprave granične policije, UKP, Uprave za tehniku, kao i područnih policijskih uprava, sa svom raspoloživom tehnikom.
Osluškujući potrebe sugrađana koji su u razgovoru sa predstavnicima vlasti u gradu isticali da Kikindi nedostaje moderan tržni centar, gradonačelnik Nikola Lukač i Bojana Koljenšić, direktorica „RC Jurop RSB“ 27. juna potpisali su ugovor o prodaji zemljišta za izgradnju ritejl parka „Nest“. Tada je istaknuto da će radovi početi krajem septembra, početkom oktobra, a dokle se stiglo sa realizacijom ove investicije razgovarali smo sa članom Gradskog veća Sašom Tanackovim.
– „RC Jurop“ dobio je građevinsku dozvolu 28. avgusta ove godine za izgradnju maloprodajnog objekta površine 5.332,64 kvadrata. U toku je izrada Projekta za izvođenje, koji će biti završen početkom novembra, nakon čega će investitor pristupiti odabiru izvođača radova. Za izgradnju objekta je neophodno od osam do deset meseci, tako da je sada planirani rok otvaranja Ritejl parka kraj 2024. godine. Ukoliko vremenske prilike ne budu drugačije, radovi na direktnoj izgradnji trebalo bi da počnu februara sledeće godine – rekao je Tanacov.
Više je razloga zbog će radovi početi nešto kasnije i svi su objektivni.
– Više od mesec dana probijen je rok za uklanjanje bespravno podignutih garaža, pa je poslednja sklonjena 20. juna, iako je rok bio 15. maj. Građani, koji su imali nelegalno podignute garaže, dobili su rok od 45 dana da ih uklone i tek posle više usmenih i pismenih upozorenja poslednja nekolicina je sklonila garaže, u poslednjoj dekadi juna, što je dovelo u startu do kašnjenja u potpisivanju ugovora o prodaji. Grad duguje zahvalnost onim vlasnicima koji su ispoštovali rokove dogovorene 3. aprila na sastanku u Gradskoj kući – istakao je Tanackov.
Nakon kupovine, investitor je precizno analizirao temelje započetog stambenog objekta na placu i tek kada je stupio u posed shvatili su da je za rušenje i nivelaciju terena potrebno više vremena od planiranog. Cilj je da se postojeći betonski stubovi i konstrukcija uklone bezbedno.
– Na placu se nalaze optički i bakarni kablovi „Telekoma Srbija“ i potrebno je da budu izmešteni da bi se krenulo sa bilo kojim radovima. Investitor i „Telekom“ rade na sređivanju dokumentacije za taj poduhvat, izabrana je firma koja ima licencu „Telekoma“ za izvođenje radova, a „RC Jurop“ je podneo tehničku dokumentaciju za te radove i čeka dobijanje građevinske dozvole, nakon čega će uslediti izmeštanje bakarnih i optičkih kablova. Po rečima investitora, izmeštanje „Telekomovih“ instalacija biće urađeno do kraja decembra ove godine – saznajemo Tanackova.
Paralelno sa izgradnjom tržnog centra u planu je i rekonstrukcija ulice Mihajla Pupina od Svetosavske do Jovana Jovanovića Zmaja. Kako je Grad Kikinda neplanirano bio u jednomesečnoj blokadi, sredstva za rekonstrukciju ulice preusmerena su za plaćanje izvršne sudske presude, tako da ih gradska administracija sada planira u budžetu za 2024. godinu.
Za potpunu rekonstrukciju pomenutog dela ulice potrebno je oko 27 miliona dinara, od čega će „RC Jurop“ učestvovati sa oko 13 miliona dinara plaćanjem naknade za izgrađeno građevinsko zemljište – precizirao je naš sagovornik.
Podsetimo da će Ritejl park u Kikindi biti ograđen i imaće obezbeđenje 24 sata, što će povoljno uticati i na bezbednost tog dela Mikronaselja. Investitor se obavezao da će na parkingu sa oko 100 mesta dozvoliti slobodno parkiranje stanarima okolnih zgrada, čime će delimično biti rešen problem još uvek nedostajućih parking mesta u tom delu grada. Ritejl park imaće 14 maloprodajnih objekata u kojima će raditi oko 100 osoba.
„RC Jurop“ posluje u više država centralne Evrope, sedište kompanije je u Češkoj Republici i imaju osam tržnih centara, po četiri u Srbiji i Rumuniji. U našoj državi posluju u Vršcu, Obrenovcu, Kraljevu i Užicu, s tim da su ugovorili prodaju dva najveća objekta u Srbiji, u Kraljevu i Obrenovcu, najvećem ritejleru- izraelskom „BIG-u“.
Kompanija radi u Srbiji od 2014. godine i deo su grupacije „RC Jurop“ koja razvija poslovne aktivnosti u Češkoj, Hrvatskoj, Srbiji i Rumuniji u oblastima izgradnje i iznajmljivanja različitog poslovnog prostora, od ritejl parkova, preko distributivno-logističkih centara, do drugog različitog poslovnog i stambenog prostora. Do sada su realizovali više od 100 projekata, izgradili su preko 250.000 kvadratnih metara različitog poslovnog i 50.000 kvadrata kancelarijskog prostora, te više od 300 modernih stambenih objekata.
Zemljište prodato za 25 evra po kvadratu
Građevinsko zemljište površine 11.383 kvadrata prodato je investitoru za 284.575 evra ili 25 evra po kvadratu, što je 2,16 evra po kvadratnom metru više od početne cene. U izgradnju ritejl parka biće investirano više od šest miliona evra, a u njega će se useliti domaći i strani zakupci koji prodaju hranu, garderobu, obuću i igračke. Na ovom prostoru nalaziće se dečije igralište i kafić.
„Izabrana zenitistička dela” u izdanju Banatskog kulturnog centra Novo Miloševo i Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” ponela su Specijalno priznanje na 66. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.
Nagradu je, od predsednice žirija, akademika Zlate Bojović, primio Radovan Vlahović, direktor i urednik Banatskog kulturnog centra, inicijator ovog poduhvata. Ovogodišnji žiri radio je u sastavu: Zlata Bojović, Anđelka Cvijić, Bojan Jović, Zoran Paunović i Marko Krstić.
– Nepravda učinjena našem najpoznatijem u Evropi umetničkom pokretu, kako pre drugog rata, tako i posle, probudile su u meni ideju da nastavim da sledim konstruktivističku tradiciju u ‘Novom zenitu’, kroz izdavaštvo, a i moje lično stvaralaštvo, kroz pisanje kao večnu žudnju za radošću beskonačnog. Želja da iznova rehabilitujem knjige Ljubomira Micića, Branka Ve Poljanskog, Ivana Gola, Boška Tokina, Marjana Mikca i ostalih zenitista – bio je san koji je čekao punih 40 godina na svoje ostvarenje. Zahvaljujući brojnim saradnicima na ovom kapitalnom projektu ‘Izabrana zenitistička dela’ su videla svetlo dana, a nagrada Beogradskog sajma samo je potvrdila da je za taj novozenitistički san vredelo živeti i raditi i da je sve to itekako imalo smisla, kako za Zenit kao umetnički pokret, takođe i za uzdizanje reputacije srpske kulture i književnosti u Evropi i u svetu – izjavio je Vlahović.
„Izabrana zenitistička dela” sadrže sledeće knjige zenitističkih autora: Ljubomir Micić: „Antievropa“, „Spas duše“, „Ritmi mojih slutnja“, „Istočni greh“, „Aeroplan bez motora“; Ljubomir Micić, Ivan Gol, Boško Tokin: „Manifest zenitizma“, Branko Ve Poljanski: „77 samoubica“, Marijan Mikac: „Efekt na defektu“.
Ovaj kapitalni projekat objavljen je uz podršku Pokrajinske vlade.
Vlada Republike Srbije usvojila je predlog Ministarstva rudarstva i energetike i dopunila Uredbu o energetski ugroženom kupcu, kako bi većem broju građana omogućila popust na cenu električnu energiju, gas i grejanje.
Penzioneri kojima je električno brojilo registrovano na njihovo ime, a koji imaju minimalnu penziju, odnosno manju od 21.766 dinara, imaće pravo na dodatno umanjenje računa. U toku grejne sezone, njima će računi biti manji za 1.000 dinara, odlučćila je Vlada.
Pravo na umanjenje računa za električnu energiju imaće i domaćinstva čiji su članovi ostvarili pravo na uvećanu novčanu pomoć. Osim toga, omogućeno je da se pravo na umanjenje računa stiče po službenoj dužnosti.