April 18, 2026

Day: October 26, 2023

Godisnjica kolonizacije (9)

Godišnjica kolonizacije u Banatskom Velikom Selu – sećanje na životni podvig predaka

Igor Crnogorac October 26, 2023

Krajiški živalj doseljen je u današnje Banatsko Veliko Selo tokom novembra 1945. godine. Prve koje su stigle bile su porodice Jarić i Trtica. Za njima su dolazile takođe čitave porodice, sa najmlađim i najstarijim članovima, preko Osijeka do Novog Sada, zatim do Kikinde u kojoj su prespavali na Železničkoj stanici. Svedočili su da su ih Kikinđani lepo dočekali i da su im doneli hranu. Sledećeg dana odlazili su u kuće u selu koje su im bile dodeljivane. Stizali su iz Bihaća, Bosanskog Petrovca, Drvara i Ključa.

Sećanje na to vreme hrabrosti, poleta, ali i teškog i predanog rada danas čuvaju treća i četvrta generacija kolonizovanih. Svakog 26. oktobra u Banatskom Velikom Selu održava se Dan kolonizacije.

– Ništa nije slučajno, naši dedovi su bili dobri ratnici, dobri branioci države, pa su kolonizacijom stacionirani uz obode naše zemlje. Mi smo ponosni potomci jer je njihov težak život nama stvorio uslove za našu bolju budućnost. Zadužili su nas da mi to isto činimo za našu decu. Ovom manifestacijom čuvamo naš identitet i korene našeg naroda – rekla je Mira Pećanac,  predsednica Saveta mesne zajednice.

Velikoselci su danas u Domu kulture dočekali goste iz Pokrajine i Republike,  gradonačelnika Nikolu Lukača sa saradnicima, pokrajinsku poslanicu Stanislavu Hrnjak.

– Ovom manifestacijom sećamo se naših predaka koji su došli iz Krajine i čuvamo tradiciju kulturu i običaje zavičaja. Učimo se na njihovom junaštvu i hrabrosti. Moramo znati gde su nam koreni kako bimo znali kako ići u budućnost – istakao je gradonačelnik Lukač.

Prisutnima se obratio general Milorad Stupar, savetnik potpredsednika Vlade i ministra odbrane Miloša Vučevića.

– Mi, potomci srpskog naroda imamo šta da slavimo. Pripadamo narodu koji je oduvek svoju slobodu plaćao krvlju najboljih sinova, narodu koji je uvek bio na pravoj strani istorije – rekao je general Stupar. – Prenosim vam poruku ministra Vučevića da se, kulturom sećanja, suprotstavimo kulturi zaborava i podsećam vas da je jedinstvo osnov opstanka srpskog naroda.

Vojvodina je izrazito imigraciono područje i ovde su svi nekada i odnekud došli, rekao je Aleksandar Đedovac direktor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Autonomne pokrajine Vojvodine.

– Trebalo je u to, poratno vremne, u sasvim novoj sredini, samo sa zavežljajima koje su poneli, započeti ovde novi život. I ti ljudi su u tome uspeli jer su bili vredni, hrabri i odlučni. Bio je to životni podvig. Danas stasavaju treća i četvrta generacija kolonista i na njima je da čuvaju sećanje na zavičaj, na mesta iz kojih su došli u Vojvodinu. Zato i ova manifestacija ima i širi opšti značaj, deo je opšteg mozaika kojim čuvamo kulturu i tradiciju. U ime Pokrajinske vlade i Fonda, obećavam da podrška neće izostati – dodao je Đedović.

Banatsko Veliko Selo bilo je najveće kolonističko selo u Banatu. Ovde su doseljene 674 porodice sa 4.322 člna. Među njima su bili: 984 borca, 101 nosilac Spomenice, 302 invalida i 152 dece – ratne siročadi. Prvih meseci hranili su se na zajedničkom kazanu. Kasnije su dobijali po jednu kravu na dve ili tri porodice. Ovo mesto bilo je proglašeno za prvo socijalističko selo u Jugoslaviji, ispričao je, između ostalog, istoričar, Dušan Dejanac, autor dokumentarnog filma sa živim svedočenjima kolonizovanih, koji je emitovan večeras.

U programu pod nazivom „Živećemo, dašta ćemo!“ nastupili su đaci OŠ „Slavko Rodić“, prvi i drugi ansambl i muška i ženska pevačka grupa KUD-a „Marija Bursać“, i solisti, instrumentalisti, Milan i Vid Vašalić.

U holu Doma kulture bile su izložene slike na temu kolonizacije sa ovogodišnje Likovne kolonije „Dušan Kerkez Džev“. Godišnjica kolonizacije pripremljena je uz podršku Grada i Pokrajine i u organizaciji Mesne zajednice.

 

 

 

 

download-_14_

Glasajmo da „Sovembar” dobije prestižnu nagradu „Turistički cvet”

Aleksandra Djuran October 26, 2023

Turistička organizacija Srbije raspisala konkurs za izbor najboljih u 2023. godini u više kategorija koji će dobiti najprestižniju nagradu u oblasti turizma u Srbiji – „Turistički cvet”. Kategorije su: turistička organizacija, turistička manifestacija, turistička agencija, hotel, ostali ugostiteljski objekti za smeštaj, pravni subjekt za doprinos u unapređenju turističke ponude i promocije turizma, influenser – bloger i elektronski ili štampani medij za predstvljanje Srbije.

Turistička organizacija poslala je nominaciju za „Sovembar“ u kategoriji manifestacije. Glasanje je počelo 25. oktobra i traje do 7. novembra, obavlja se isključivo elektronski,  a moguće je glasati jedan put sa jedne IP adrese.

-„Sovembar” je jedinstvena manifestacija u Srbiji i smatramo da zaslužuje ovo prestižno priznanje. Kikinda je jedino priznato urbano zimsko stanište sova ušara na planeti Zemlji. Ornitolozi širom sveta rado dolaze tokom zime da posmatraju i izučavaju ove ptice. Dejvid Lindo, britanski ornitolog i novinar, jedan od najvećih promotera kikindskih sova, kao i Milan Ružić, predsednik Društva za proučavanje i zaštitu ptica Srbija koji nam svake godine pomaže u brojanju utina, ali i promociji ovog prirodog fenmena. Pozivamo sve da glasaju – istakla je Jasmina Milankov, v.d. direktorica Turističke organizacije.

 

Jedino je u našem gradu novembar „Sovembar“, a manifestacija se organizuje od 2012. godine. Kikinđani se na poseban način odužuju pticama koje su postale simbol grada.

-Ciljna grupa manifestacije su deca od predškolskog uzrasta do šestog razreda. I ove godine, od prvog do poslednjeg dana novembra, imaćemo niz manifestacija posvećenih utinama tokom kojih će biti organizovan veliki broj radionica, edukativnih sadržaja i predavanja koja deci približuju značaj sova ušara za naš grad. Ujedno ih učimo kako da čuvaju i sačuvaju njihovo najveće urbano zimsko stanište. Prvo brojanje sova i sova patrola planirano je za 24. novembr. Tada će biti i centralno obeležavanje „Sovembra“ uz kviz znanja „Svet sova ušara“ i mini bazar – saznajemo od Jasmine Milankov.

Duže od  dve decenije sove ušare zimuju u gradskom jezgru Kikinde. Tokom proteklih 12 godina biolozi i ornitolozi prate njihovo kretanje i život na Gradskom trgu jer sa padom temperature i opadanjem lišća, povećava se broj simpatičnih i korisnih ptica po kojima je naš grad postao planetarno poznat.

Decembra 2009. godine izbrojan je rekordan broj, 734 jedinke, u samom gradskom jezgru. Tako, ove, po danu nepomične ptice, noću kada krenu u lov, štite lokalna gazdinstva i ljude od glodara. Na osnovu istraživanja ishrane utina, one na teritoriji grada Kikinde u toku pet zimskih meseci pojedu oko pola miliona mišolikih glodara.

Podsetimo i da je Kikinda dobila „Turistički cvet” 2017. godine za  „Dane ludaje“, kada je ova manifestacija proglašena za najbolju u zemlji.

395854992_6680929848680426_598630467486272587_n

Škola „Miloš Crnjanski” obrazovna ustanova za primer, istaknuto povodom Dana škole

Aleksandra Djuran October 26, 2023

Srednja stručna škola „Miloš Crnjnaski” obeležila je Dan škole. Ovom prilikom priređen je prigodan program koji su osmislili profesori i đaci, a na prvom spratu učenici arhitektonskog smera iscrtali su mural koji simbolizuje svih osam smerova kojih ima u ovoj obrazovnoj ustanovi.

-Trudom, radom i zalaganjem nastavnika naša škola je moderna i dobro opremljena. Trudimo se da učestvujemo na svim konkursima, kako za adaptaciju i opremanje, tako i onima gde je cilj razmena đaka i iskustava. Tako smo u junu mi bili gosti Gimnaziji u albanskom mestu Lješa, našem partneru na Međunarodnom projektu „RAJKO“. Uzvratna poseta realizovana je tokom „Dana ludaje“ kada smo nastavili druženje sa 12 učenika i dve profesorice. U protekloj godini  od Pokrajisnkog sekretarijata za obrazovanje dobili smo 1,5 miliona dinara za kupovinu vredne opreme za medicinski, arhitektonski i hemijski kabinet, i dve mašine koje su za smer operater i pekar – rekao je direktor Milorad Karanović.

Proslavi 62-godišnjice prisustvovali su članica Gradskog veća Valentina Mickovski i sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe Bogdan Tasovac.

-Ovo je škola za primer i u ime Grada đacima i zaposlenima čestitam njihov dan. Angažovani su u međunarodnim projektima koji učenicima omogućavaju da steknu šira znanja, da upoznaju različite kulture, steknu nove prijatelje i kontakte za budućnost. Lokalna samouprava ima odličnu saradnju sa školom i nastavićemo da ih podržavamo – dodala je Valentina Mickovski.

SSŠ „Miloš Crnjanski“ ima 15 odeljenja i 350 đaka, a kao Dan škole obeležava datum rođenja našeg slavnog pisca.

395629749_1519354592143644_7560177486621524507_n

Učenik iz Indonezije na razmeni đaka u Gimnaziji: Razlike nas spajaju i obogaćuju, kaže Ifal

Aleksandra Djuran October 26, 2023

Muhamed Kasif Darinaufaldi, za svoje prijatelje Ifal, iz Indonezije, u našem gradu boraviće godinu dana u okviru programa „Interkultura“. Pre dva meseca stigao je iz dvomilionskog grada Surabaja, u kako kaže, mirnu i lepu Kikindu. U četvrtom je razredu prirodno – matematičkog smera Gimnazije „Dušan Vasiljev“, a njegovi domaćini su porodica Raca iz Nakova.

-Grad je manji nego što sam očekivao, ali ono što je moj prvi utisak su ljubazni i gostoprimljivi ljudi. Svi se puno druže i posećuju, a ono što sam primetio je da su glasniji u odnosu na sredinu u kojoj živim. Često se grle, udaraju po ramenima i leđima, dodirom se ovde pokazuje puno emocija. Vreme je puno hladnije u odnosu na klimu iz koje dolazim, a kažu mi da tek predstoji prava zima. Na to tek treba da se priviknem – otkrio nam je Ifal.

Razlika u načinu života, kulturi, tradiciji je puno, ali je cilj ovih razmena razumeti zemlju u kojoj ste na razmeni i lokalnom stanovništvu, pre svega mladima, preneti deo svoje kulture.

-U Indoneziji ne koristimo nadimke nego se oslovljavamo punim imenom. Većina stanovnika Indonezije su muslimani, a u Srbiji su pravoslavne vere. Molim se pet puta na dan, a ovde se to ne radi. Isto tako u mojoj kulturi ne koristi se leva ruka kako bi se nekom nešto dalo, to je kod nas nepristojno, a razlozi leže u religiji –  dodaje naš sagovornik.

Razlike u obrazovnom sistemu postoje, ali u načinu kako se primenjuje. Sa druge strane predmeti koji se izučavaju su manje više slični. U Indoneziji deca osnovni nivo obrazovanja stiču u osnovnim školama koje traju šest godina. Nakon toga upisuju srednju školu koja je dvosmerna. Učenici koji imaju ambicija da studiraju pripremaju se za fakultet, a oni koji ne žele na fakultet uče jedan ili dva zanata.

-Isto tako u Srbiji učenici jednog meseca idu pre podne, a drugog posle podne u školu. Kod nas škola za sve traje od 7 do 16 sati, nakon čega smo slobodni. Razlika je i što imamo takozvane skaut časove odnosno nastavu u prirodi. Tada kampujemo u prirodi i učimo puno toga o životnoj sredini. Najviše razlika je u hrani. U Indoneziji jedemo ljutu hranu i puno povrća, u Srbiji toga nema. Naša hrana je jaka i začinjena. Do sada sam probao puno srpske hrane i burek sa sirom je moj favorit – istakao je Muhamed Kasif.

Noćni život takođe je nešto na šta naš gost nije navikao.

-Mladi u Indoneziji ne izlaze noću u kafiće i diskoteke. Uglavnom se družimo tokom dana u tržnim centrima, a uveče i noću smo kod svojih kuća. Ovde se mladi potpuno drugačije zabavljaju. Moji vršnjaci koji žive u gradovima oblače se isto kao i svi drugi mladi širom sveta. Za mlade koji žive u selima i ruralnim sredinama svakodnevna odeća je ujedno i tradicionalna. Svako selo u Indoneziji ima drugačiju tradiciju i u skladu sa njom je i odeća – dodaje Ifal.

U Evropi je prvi put bio pre desetak godina. Boravio je u Velikoj Britaniji kod brata koji je tamo bio na studijama.

-Od tada je moj san bio da istražim Evropu i kada mi ukazala prilika da dođem u Srbiju na razmenu nisam se puno dvoumio. Od kompanije koja radi u mojoj zemlji dobio sam školarinu tako da sam zadovoljan što sam ovde – napominje mladi Indonežanin.

Srpski jezik, napominje, težak je za pamćenje, ali se nada da će ga pre odlaska dobro savladati.

-Naučiću više o drugim kulturama, a steći ću i nove prijatelje. Veoma mi se svideo folklor, naročito kolo jer je veselo, kao i vaša tradicionalna muzika. Moj cilj je da mojim novim drugarima prenesem deo svoje kulture, da im pripremim tradicionalnu hranu i da im pokažem naš tradicionalni ples – otkrio nam je Muhamed Kasif Darinaufaldi.

Program Interkultura spaja učenike

Od 2011. godine Gimnazija „Dušan Vasiljev” deo je programa Interkultura koji podrazumeva razmenu đaka iz čitavog sveta.

 

– Cilj ovih razmena je da se mladi upoznaju sa kulturom, običajima, tradicijom naše zemlje, da nauče srpski jezik i steknu nova prijateljstva. Desetak naših učenika takođe je bilo na razmeni, a do kraja ove školske godine, u okviru Interkulture, planiramo razmenu odeljenja sa školom iz Turske  – otkrila nam je profesorica Miljana Kitanović.

Do sada je na jednogodišnjoj razmeni u našem gradu boravilo tridesetak učenika iz Brazila, Rusije,Nemačke, Paragvaja, Belgije, Kalifornije, Italije, Turske, Grčke, Italije i sa Tajlanda.

ofk kikinda

Vladimir Šponja, trener OFK Kikinde: Odlična hemija među igračima za nastavak niza

Dejan Panić October 26, 2023

Treća pobeda na strani, od ukupno šest jesenjih, može pojačati apetite na  rubu Blandaša odnosno biti putokaz za zimski prelazni rok i prolećne ambicije OFK Kikinde. Opšti je to utisak ljubitelja fudbala na severu Banata, nakon što su Kikinđani slavili minimalcem protiv Tise, kada je strelac jedinog pogotka bio je Aleksandar Mirkov iz kaznenog udarca sredinom nastavka, pošto je prethodno oboren Aleksa Spaić. Adorjanci su potom pritiskali, Kikinđani pretili iz polukontri, zadnji bedem je izdržao i na kraju naši su stigli do velikog trijumfa za pozicioniranje pri samom vrhu.

Kapiten Nebojša Đukić veli:

– Dobra utakmica podjednakih ekipa, nismo krili pobedničke ambicije i zasluženo smo uspeli, pre svega, timskom igrom. Delujemo sve sigurnije iz kola u kolo, ali valja to potvrditi u subotu. Moramo pokazati da nismo slučajno treći na lestvici.

Nadovezuje se šef struke Vladimir Šponja.

– Bilo je iscrpljujuće pogotovo u psihološkom pogledu, ali to nas je pratilo u većini mečeva ove sezone. Ispadaće, najverovatnije, veliki broj ekipa i zato je tako. Tisa igra dopadljivo, želeli su da izađu iz manje krize protiv nas, ali mi smo bili strpljivi i disciplinovani i istrajali smo u zamislima. Bilo je, doduše, trenutaka kada smo bili podređeni, ali nismo klonuli duhom, jer hemija je među igračima odlična.

U subotu na Gradski stadion dolazi teško ranjena Bačka iz Bačke Palanke.

– Bez obzira na sve, čeka nas rovovska borba, detalji će odlučiti. Bačka je ušla u sezonu s velikim ambicijama i zaista ima kvalitetan sastav, ali zasad su negativno iznenađenje lige. I pored svega, poštujem ih i siguran sam da ne zaslužuju dno tabele. Međutim, mi sada imamo niz dobrih rezultata, pet mečeva smo bez poraza, srčani smo i stalno imamo želju za dokazivanjem pa, uz podršku navijača, očekujem novi trijumf – jasan je Šponja.

Rezultati 11. kola: Dinamo – Borac 2:3, Kabel – Podunavac 1:1, Tisa – OFK Kikinda 0:1, Bačka – Sloven 0:5, Radnički – Naftagas 0:2, 1.maj Ruma – Hajduk 0:0, Železničar – Jedinstvo 0:0, Omladinac – Bečej 2:0.

POREDAK: Sloven 24, Železničar 24, OFK Kikinda 20, Kabel 19, Omladinac 18, Bečej 18, Naftagas 16, Dinamo 16, Tisa 15, Podunavac 14, Hajduk 12, 1.maj Ruma 12, Radnički 11, Borac 10, Jedinstvo 9, Bačka 9.

U 12. kolu, u subotu i nedelju (13.30), igraće: Borac – Bečej, Jedinstvo – Omladinac, Hajduk – Železničar, Naftagas – 1.maj Ruma, Sloven – Radnički, OFK Kikinda – Bačka, Podunavac – Tisa, Dinamo – Kabel.

landscape-1462216860-gettyimages-534577083

„Sajam roditeljstva” prvi put u Kikindi pod sloganom „Roditelji su sve”

Aleksandra Djuran October 26, 2023

Kikinda će u subotu biti domaćin  „Sajmu roditeljstva” koje organizuju Vlada Srbije i UNICEF uz podršku lokalne samouprave. U 12 sati u sali Kulturnog centra biće održana tribina “Srećno roditeljstvo” namenjena roditeljima. Koordinatori UNICEFA, Centra za socijalni rad, Doma zdravlja izlagaće o prenatalnom periodu, dojenju, ranim stimulacijama kod malih beba i dece značaju igre i čitanja – od igre do vaspitanja. U 13 časova na platou ispred ove ustanove planiran je program čiji je nosilac Predškolska ustanova „Dragoljub Udicki”. Ovom prilikom biće predstavljena dva porodična kluba vrtića „Plavi čuperak” i „Kolibri”.


Roditelji, deca i vaspitači iz „Plavog čuperka” imaće radionicu na temu „Moja porodica” u okviru koje će mališani zajedno sa vaspitačima i roditeljima različtim likovnim tehnikama predstaviti porodicu. Porodični klub „Kolibrija” roditelji, deca i vaspitači praviće pinjate koje će posle biti iskorišćene za proslave projekata u vrtićima.
Kroz ovakve aktivnosti podstiče se kreativnost kod dece, kao i to da mališani i njihovi roditelji mogu biti odlični partneri u igri i stvarati lepe i korisne stvari.
Ovom prilikom predstaviće se i predškolci iz „Plavog čuperka” koji će sajam podržati pesmom i plesnom tačkom.


Osim Predškolske ustanove štand  će imati i Centar za socijalni rad koji će deliti promotivni materijal o svojim uslugama. Dom zdravlja i Patronažna služba predstaviće Školicu za trudnice i projekat „Porodično orijentisane rane intervencije” koji je namenjen deci sa smetnjama i teškoćama u razvoju, tako da će ovom prilikom biti predstavljene besplatne usluge i podrška koja se pruža.
Centar socijalne zaštite „Naša kuća” organizovaće poligon za decu čiji je cilj razvoj motorike i koordinacije. Roditelji će moći da dobiju uputstva i ove vežbe primenjuju kod kuće, a posebno će se odnositi na faze razvoja bebe kao što su sedenje, puzenje, prvi koraci.

gume

Zimske gume obavezne od 1. novembra

Igor Crnogorac October 26, 2023

Iz Agencije za bezbednost saobraćaja saopšteno je da će zimske gume biti obavezne od  srede, 1. novembra do 1. aprila, ukoliko su na kolovozu sneg, led ili poledica. Zimski pneumatici su preporučljivi i kada su kolovozi suvi, ako su temperature niže od sedam stepeni.

Na ovim temperaturama, letnje gume gube svoju najvažniju karakteristiku – dobro prijanjanje, a njihov zaustavni put prilikom kočenja je i do dva puta duži od uobičajenog traga koji ostavljaju zimski pneumatici, navodi se u saopštenju,

Na zimskim pneumaticima dubina šare mora biti minimum četiri milimetra.

Preporuka vozačima je da postavljaju zimske pneumatike na sva četiri točka jer, ukoliko se gume stave samo na prednju osovinu, lako može doći do proklizavanja automobila i zakretanja vozila u krivinama. Sa druge strane, ukoliko se postave samo na zadnju osovinu, može se dogoditi da tokom skretanja prednje gume izgube prijanjanje i vozilo nastavi pravo.

Pneumatike starije od pet godina potrebno je detaljno kontrolisati jednom godišnje.

Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, vozač je dužan da u saobraćaju na putu poseduje zimsku opremu i koristi je na propisan način. U suprotnom, predviđena je novčana kazna. Kazne za nekorišćenje zimskih pneumatika su, od pet hiljada za fizička do 200 hiljada dinara za pravna lica.

Izvan naseljenih mesta, obavezno je u prtljažniku imati lance ili druga sredstva za povećanje trakcije. Kada je sneg na kolovozu, lanci se montiraju na pogonske točkove i to na onim saobraćajnicama gde je označena obavezna upotreba.

U naseljenim mestima, vozila ne moraju biti opremljena lancima, a u zimskoj opremi autobusa i teretnih vozila obavezna je još i lopata.

Agencija za bezbednost saobraćaja apeluje na sve učesnike u saobraćaju da svoja vozila pripreme za vožnju u zimskim uslovima.

Pozoriste a

Pozorišni repertoar za novembar

Igor Crnogorac October 26, 2023

U Narodnom pozorištu sledećeg meseca na repertoaru će biti šest domaćih ostvarenja i jedno gostovanje.

Prvi termin, petak, 3. novembar, pripada „Kovačima“, Miloša Nikolića. Igraju: Branislav Knežević, Marina Vodeničar i Mihailo Laptošević.

U utorak, 7-og, na maloj sceni biće odigrani „Oblaci“, predstava o Dušanu Vasiljevu kojeg igra Vladimir Maksimović.

Takođe na maloj sceni, komad „Pa se vidimo u snu“ biće na repertoaru u petak, 10. novembra.

U utorak, 14-og, igraće se „Smrt čoveka na Balkanu“, crna komedija po kojoj je snimljen i film. predstavu je režirao pisac, Miroslav Momčilović.

Najnovija predstava, „Džepovi puni kamenja“, duodrama u kojoj igraju Nikola Joksimović i Vladimir Maksimović, na repertoaru je u petak, 17-og.

Jubilarno, 50. izvođenje klovnovske monodrame „Lala“ Stefana Ostojića, u režiji Li Delong i u produkciji Grada Kikinde, Kompanije „Grindeks“, Kompanije „Lark“ iz Pariza i Teatra „Gusani u magli“, zakazano je za petak, 24. novembar.

U utorak, 28. novembra, gostovaće Kraljevačko pozorište sa predstavom Vide Davidović i u režiji Snežane Trišić, „Crna Ovca“. U državi lopova postoji jedan pošteni čovek koji odbija da krade. Poštenjačina je anomalija i njegovo postojanje dovodi do urušavanja i kolapsa kompletnog sistema, navodi se u najavi predstave.

 

U oktobru će još dve predstave imati svoja repertoarska izvođenja – “Ljubavno pismo”, u petak, 27-og, i “Džepovi puni kamenja”, druga repriza, u utorak, 31. oktobra.

Sve predstave u Narodnom pozorištu počinju u 20 sati. Cena ulaznice je 400 dinara, a popust od 50 odsto ostvaruju đaci, studenti, penzioneri i korisnici socijalne pomoći.