фебруар 3, 2026

Dan: 18. oktobar 2023.

Kreativna Evropa 3

Predstavljen program „Kreativna Evropa“ Evropske unije za finansiranje projekata u oblastima kulture i medija

Igor Crnogorac oktobar 18, 2023 0

Predstavnici institucija i ustanova kulture danas su Ateljeu „Tera“ u Kikindi imali priliku da se upoznaju sa programom Evropske unije „Kreativna Evropa“ kojim se, po različitim konkursima, finansiraju projekti u oblastima kulture, audio-vizuelnih delatnosti i međusektorske saradnje.

Za šestogodišnji period koji traje do 2027. godine opredeljen je ukupan budžet od 2,4 milijarde evra. U prethodnom periodu projekti iz Srbije su veoma dobro prošli na konkursima, rekla je Mina Radmilović Pjevac iz kancelarije „Antena kultura desk Srbija“ programa „Kreativna Evropa“ u Novom Sadu.

– Već sutra nas očekuje raspisivanje jednog konkursa i zato smo ovde da bismo predstavili kako možemo da pomognemo da institucije, ustanove i udruženja na pravi način konkurišu i da dobiju sredstva od EU. Organizovaćemo i trodnevni seminar na Fruškoj Gori tokom novembra, kada ćemo konkretno zainteresovanima pomoći da formulišu svoje projektne predloge, kako bi na konkursu dobili što više bodova.

Do marta će, kažu u „Anteni“, biti raspisano pet konkursa. Svaki zahteva partnersku saradnju sa učesnicima iz drugih zemalja na zajedničkom cilju.

– Svrha projekta treba da bude unapređenje određenih segmenata kulture i audio-vizuelnih delatnosti i važno je da budu poštovani pricipi EU – rodna ravnopravnost, uključivanje ugroženih socijalnih grupa i osoba sa invaliditetom. U pronalasku partnera takođe možemo da pomognemo jer imamo saradnju sa kancelarijama u drugim zemljama – rekla je Radmilović Pjevac.

Informacije o konkursima kao i kontakt sa zaposlenima u Kancelariji nalaze se na sajtu kreativnaevropa.rs.

Zamena prozora (1)

Privremeno stopirano primanje zahteva za subvencionisanje energetske efikasnosti

Aleksandra Djuran oktobar 18, 2023 0

Od danas, 18. oktobra, privremeno  je obustavljeno primanje zahteva  sugrađana  za mere energetske efikasnosti koje subvencionišu lokalna samouprava i Ministarstvo rudarstva i energetike. Za šest dana, od kako je otvoren poziv, pristigao je dovoljan broj zahteva da se obuhvati predviđeni budžet od 20 miliona dinara.

Komisija obilazi sva domaćinstva koja su konkurisala i ukoliko je činjenično stanje onakvo kakvo je u zahtevu, donose se rešenja po svakoj prijavi ponaosob. Nakon što se donesu rešenja znaće se da li je ostalo novca. Ukoliko  bude sredstava zahtevi će se ponovo primati o čemu će građani biti blagovremeno obavešteni.

Podsetimo da su ove godine građani mogli da konkurišu za pakete mera koji podrazumevaju da se više srodnih mera primeni u jednom domaćinstvu. Za pojedinačne mere subvencija je 50 odsto ukupnih sredstava, za osnovni paket je 55, za standardni 60, a za napredni je do 65 procenata.

copper_wire_cable_269563

Uhapšena petorka zbog 100 teških krađa: Krali bakar i prodavali ga

Aleksandra Djuran oktobar 18, 2023 0

Pripadnici MUP-a uhapsili su pet osoba zbog sumnje da su od početka godine izvršile oko 100 krivičnih dela teška krađa. Uhapšeni  S. R. (45), V. Š. (43), T. A. (42), I. D. (43) i B. M. (43), sumnjiče se da su na području policijskih uprava Kikinda, Sremska Mitrovica, Zrenjanin, Pančevo, Subotica, Novi Sad, Požarevac, Sombor, Smederevo, Valjevo i Čačak, na štetu EPS i drugih javnih i privatnih preduzeća, nasilno otvarali trafostanice iz kojih su uzimali bakar i druge metale, koje su prodavali kao sekundarnu sirovinu.

Neposredno nakon izvršenog krivičnog dela, na području  Novog Kneževca T. A, I. D. i B. M. Kako saznaje naš portal na području Policijske uprave Kikinda potvrđeno je šest krivičnih dela.

U vozilima koje su koristili, pronađeni su ukradeni predmeti iz trafostanica. Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnim tužilaštvima.

 

izložba košarke

U subotu pred Gradskim muzejom: Izložba „100 godina košarke u Srbiji”

Dejan Panić oktobar 18, 2023 0

Košarka u Srbiji slavi 100. rođendan, a KSS širom države organizuje izložbe koja svedoče o najvećim uspesima, pa će tako u subotu od 11 do 17 sati pred Gradskim muzejom, biti upriličena izložba predmeta i fotografija.

Kikinđani će videti trofeje, zapisnike, odevne predmete, lopte i još puno toga što od zaborava čuva neke od najblistavijih momenata nekadašnje jugoslovenske te srpske košarke.

Feješ Klara zgrada

Pokrajinska vlada potvrdila na sednici: Za rekonstrukciju „Feješ Klare“ 150 miliona dinara

Aleksandra Djuran oktobar 18, 2023 0

Na sednici Vlade Vojvodine doneta je odluka da se izdvoji novac za rekonstrukciju Osnovne škole „Feješ Klara“ u Kikindi. Procenjena vrednost radova je 400 miliona dinara, a u 2023. godini Pokrajinska vlada je obezbedila 150 miliona.

Objekat površine preko 2.000 kvadratnih metara nalazi se u gradskom jezgru Kikinde i odlukom Vlade Republike Srbije proglašeno je za prostornu kulturno-istorijsku celinu.

Škola „Feješ Klara“ jedna je od dve najstarije škole u Kikindi, i osnovana je 1812. godine, kao Parohijalna narodna škola. S obzirom na to da se broj učenika konstantno povećavao, 1893. godine je počela izgradnja nove zgrade, koja je zbog svoje arhitektonske vrednosti pod zaštitom države.

U školi se nastava odvija na srpskom i mađarskom jeziku.

Radionica - projekat Vanredne situacije, Tehnicka skola 18.10.2023. godine (10)

Za srednjoškolce iz Kikinde i Rumunije predavanje o požarima

Aleksandra Djuran oktobar 18, 2023 0

U okviru Intereg programa prekogranične saradnje Srbija – Rumunija u toke je realizacija projekta „Vanredne situacije“ (Romanian – Serbian Cross Border Risk Monitoring in case of Emergency Situations, RORS 218). Tim povodom danas, 18. i sutra, 19. oktobra su predavanja na temu „Reagovanje u vanrednim situacijama“.

Na radionici održanoj u Tehničkoj školi, kojoj su pored srednjoškolaca iz Kikinde prisustvovali i njihovi vršnjaci iz mesta Rekaš iz Rumunije, bili su u prilici da saznaju nešto više o vrstama požara i kako reagovati u datoj situaciji. Tema radionice u četvrtak biće „Požari na otovrenom“ koji su najčešći u Kikindi i dešavaju se dominantno u sezoni obavljanja radova u poljoprivredi. Gosti iz Rumunije upoznaće se i sa turističkim znamenitostima najvećeg severnobanatskog grada.

Osim Kikinde i Zrenjanina, partneri na projektu su Agencija za vanredne situacije iz Temišvara, Inspektorat za vanredne situacije „Banat“ za županiju Timiš iz Temišvara i Inspektorat Žandarmerije županije Timiš iz Temišvara.

Kikindi, kao jednom od partnera u projektu, pripalo je oko 110 hiljada evra. Na taj način, obezbeđena je vatrogasna oprema, namenjena Odeljenju za vanredne situacije, kao i višenamensko vozilo-cisterna.

streljaštvo

Predstojećeg vikenda: Kikinda na svetskoj mapi streljaštva

Dejan Panić oktobar 18, 2023 0

Streljačka družina Kikinda predstojećeg vikenda drugi put upriličiće međunarodno takmičenje u streljačkim olimpijskim disciplinama (10 metara pištolj i puška) – „Kikinda kup 2023”.

Otvaranje u dvorani „Jezero” predviđeno je za subotu u 12.30 sati, a povodom toga danas su u Gradskoj kući govorili gradski većnik za sport Dragan Pecarski, predsednica Sportskog saveza Kikinde Jelena Čudanov i strelac Kikinde Duško Petrov.

– Dobar posao odradili smo prošle godine pa smo se našli i u kalendaru takmičenja, da ceo svet tako vidi da se u Kikindi dešava ovaj događaj. Imaćemo više od 200 strelaca iz pet država, a od naših najboljih olimpijaca svi će da nastupe osim Zorane Arunović koja je prehlađena – rekao je Petrov.

Nadovezao se Pecarski:

– Prvi turnir je bio na zavidnom nivou, prepoznato je to od Saveza, a odziv  ove godine je i mnogo bolji. Tu smo da damo podršku našim strelcima, a pogotovo Dušku da se u dogledno vreme kvalifikuje i na Olimpijske igre.

Čudanov je zaključila:

– Drago mi je što ćemo opet da imamo ovo takmičenje, fantastično je bilo prošle godine, nadam se da će da bude lepo i ove. Mi ćemo uvek da podržimo ovakve događaje u našem gradu, pogotovo ovako vrhunske sportiste, uključujući i našeg Petrova, a ovo je najbolje što imamo u ovoj grani sporta.

agricultural-machine-1918989_1920

Setva ozmih kultura sporadično počela: Stručnjaci savetuju ne treba žuriti sa pšenicom

Aleksandra Djuran oktobar 18, 2023 0

Setva ozimih kultura sporadično je počela u kikindskom ataru. Na manjim površinama ratari zasnivaju raž, ječam, ovas i uljanu repicu. Najveći deo poljoprivrednika još uvek priprema zemljište za setvu, a najrasprostanjenija jesenja kultura biće pšenica.

-Većina agronoma zauzela je stav da o setvi pšenice pre 20. oktobra ne treba razmišljati. Optimalno vreme za ovaj posao, usled promene klimatskih uslova koje je sve izraženije u proteklih nekoliko godina, je poslednja dekada oktobra i prva u novembru – istakao je agronom Robert Nemeš.

Tractor agricultural machine cultivating field.

 

 

Ranija setva je problematična zbog temperatura koje su više od proseka za jesen i zimu. To praktično znači da nema mirovanja kultura, tako da biljke prerasle ulaze zimski period.

-To dovodi do bolesti tako da su potrebne češće prihrane, ali i prskanje herbicidima i pesticidima. Pored bolesti problem stvaraju štetočine poput miševa i voluharica, sa kojima su ratari imali problema prošle sezone jer su štete bile nenadoknadive. Rani rokovi setve, pokazalo se prethodnih godina, dovode do toga da biljka prevelika uđe u zimski period, a do proleća ima još dva meseca. Na takvim parcelama prinosi su bili znatno manji i kvalitet zrna lošiji – precizira naš sagovornik.

Uslovi za setvu trenutno su nepovoljni zbog nedostatka vlage u zemljištu. Nemešova preporuka je da se sačeka kiša, pa tek onda da se valjano pripremi zemljište i obavi setva. Pretpostavka je da će ove godine najveći deo proizvođača sejati takozvanu pšenicu sa tavana. Razlog je niska otkupna cena žita koja je trenutno između 16 i 17 dinara za kilogram. Po toj ceni ne isplati se prodaja, pa će većina gazdinstava ovogodišnji rod iskoristiti za setvu.

-Seme sa tavana nije dobro rešenje. Uslovi skladištenja pšenice, ali i kvalitet tog zrna su pod znakom pitanja. Takvu pšenicu je neophodno dodatno tretirati i to će se sigurno odraziti na kvalitet proizvoda. Sve je počelo pre tri godine i dobar deo proizvođača nije uspeo da naplati rad, tako da su dugovi preneseni u ovu godinu, koja nije bila toliko dobra u našem rejonu, da bi se moglo uglagati na standardnom nivou. Očekujem da će se taj trend nižih ulaganja i skromnijih očekivanja nastaviti – zaključio je Nemeš.

Najveći izdaci i ove sezone biće nafta i upotreba veštačkog đubriva.

Biblioteka Gvozdenovic

Veče rumunskog i srpskog književnika Slavomira Gvozdenovića: čuvamo svoje da bismo postojali

Igor Crnogorac oktobar 18, 2023 0

Pola veka književnog rada sažeo je u svoje najnovije delo Slavomir Gvozdenović, rumunski i srpski pesnik, urednik, univerzitetski profesor, poslanik u rumunskom Parlamentu, osnivač Saveza Srba u Rumuniji i prvi predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu. Zbirku „Autobiografija sa poezijom“ predstavio je u Temišvaru, a prva promocija u Srbiji upriličena je u našem gradu sinoć, u Narodnoj biblioteci.

– Raduje me ovo predstavljanje u Kikindi jer je ona daleko ispred svih gradova u Srbiji kada je u pitanju saradnja sa srpskom zajednicom u Rumuniji – rekao je profesor Gvozdenović. – Knjiga je moja biografija kroz poeziju, a u temeljima te poezije je puno toga od naše istorije, duhovnosti, kulture i pamćenja, svega što nas karakteriše kao poseban narod u Rumuniji i pokazuje da smo, uprkos svim nevoljama kroz koje smo prolazili, sačuvali svoj obraz, čast i dostojanstvo, i nismo poklekli ni pred kim. Skupo smo platili svoj srpski ponos i dostojanstvo, ali bar smo to sačuvali za svoju decu. Sve je to u mojoj poeziji, sve to čuvam od zaborava.

Gvozdenović je doktor srpskog jezika i književnosti, a karakteriše ga izvanredno poznavanje jezika, istakla je književna kritičarka Marija Tanackov.

– Slavomir Gvozdenović ima, među našim pesnicima u dijaspori, možda i najznačajnije mesto. Izuzetno dobro poznaje jezik, ušao je u njegove tajne i po osećaju za jezik uporedila bih ga sa Vaskom Popom. Začudno je da jedan Rumun i jedan srpski pesnik u Rumuniji toliko vole srpski jezik, da ulaze u njegove dubine i da, na temelju toga, mogu da nam pokažu svu njegovu lepotu. On ima pesme sa rimom, bez rime, eksperimente sa interpunkcijom i sa postmodernom, ali po meni, on je pesnik koji je izuzetno oslonjen na tradiciju i neguje kulturu sećanja. Ipak, on nije samo srpski pesnik, njegov lirski subjekat predstavlja se kao građanin sveta. Celokupna kultura, od antičke do današnje evropske i svetske civilizacije, sadržana je u njegovim pesamama na nivou asocijacija i primera. On neguje kulturu sećanja, protiv je postmodernističkog haosa i uništenja svega što je iza nas, vezan je za našu veru, običaje i tradiciju, i sve to nalazi jedan lepi splet u njegovoj poeziji – rekla je Marija Tanackov.

Gvozdenović je najavio da će se, 23. i 24. novembra u Temišvaru, u okviru Dana srpske kulture, održati mini-sajam srpske knjige što je, kako je rekao, jedinstvena manifestacija u čitavom srpskom rasejanju. Programi će uslediti posle Dana srpskog jezika koji je, na njegovu inicijativu, izglasan u Parlamentu Rumunije. „Mi čuvamo svoje jer bez imena i jezika ne bismo ni postojali“, zaključuje Gvozdenović.

Na dobro posećenoj književnoj večeri književnika iz Rumunije i prijatelja Kikinđana, nastupila je Ženska pevačka grupa „Gusala“.

Don`t copy text!