najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Svetlosna i zvučna signalizacija na putnom železničkom prelazu Kikinda-Banatsko Veliko Selo, koja nije bila u funkciji dve godine, od danas (utorak, 17. oktobar) je ponovo uspostavljena.
Vozovi se kreću brzinom od 40-50 kilometra na sat i ne zaustavljaju se kod prelaza, što znači da je obavezno zaustavljanje za sve vozače putničkih vozila, ukoliko signalizacija upozorava na dolazak voza, saznajemo na Železničkoj stanici.
Na inicijativu i u organizaciji Stefana Ostojića, diplomiranog glumca, u Novim Kozarcima je, proteklog vikenda, održan trodnevni teatarski festival – „PUK“ – Pozorište u Kozarcima. U sali Doma kulture odigrane su tri predstave i jedan stendap, a tokom dana trajale su dramske radionice za polaznike iz Novih Kozaraca, Kikinde i Novog Sada.
Kuća Ostojića bila je, u toku Festivala, bila umetnička rezidencija za glumce i druge umetnike iz Srbije koji su pratili programe, učestvovali u njima i razmenjivali iskustva.
Festival je otvorila Milica Dimitrijević iz Niša sa svojom monodramom „Kad se zavese spuste“. Talentovana mlada glumica je, sa puno toline donela lik čuvene Radmile Savićević. Sećanje na slavnu glumicu publika je ispratila sa mnogo emocija. Zatim su se gledaoci preselili u park ispred Doma kulture, u kojem je Stefan Ostojić, uz mnogo radosti i komunikacije sa obe strane, odigrao svoj muzički stendap „Mala noćna neugoda“.
Milica Dimitrijević rekla je da joj je bila čast da otvori Festival.
– Osetila sam toliko ljubavi, entuzijazma i pozitivne energije – izjavila je Milica. – Uživala sam igrajući za publiku u Novim Kozarcima, osetila sam da činim nešto značajno. Sam Festival je plemenit čin, a za mene i novo iskustvo koje ću pamtiti. Ovo kratko putovanje me je jako inspirisalo i podstaklo me da razmišljam o glumi i umetnosti na potpuno nov način. Još jednom sam potvrdila sebi da umetnik ne postoji bez publike, zato joj treba pružiti iskrenost, ljubav i kvalitetan sadržaj i ona će to prepoznati.
Drugog festivalskog dana nastupio je glumac iz Šapca, Dušan Simić koji je veoma nadahnuto odigrao monodramu „Srpski Hamlet“. Izzetna energija i zadovoljstvo igre „prešli su rampu“ i publika je, i ovoga puta, aktera nagradila velikim aplauzom. Simić je istakao da je igranje na Festivalu bilo veoma inspirativno.
– Došao sam da podržim svog kolegu jer mislim da radi sjajnu stvar u Novim Kozarcima, a to je pokretanje pozorišta, kulture, oživljavanje umetnosti uopšte, što je velika misija. Možda još uvek nismo svesni da je to jedan veliki pokret kojem se priključuje sve veći broj ljudi kao i kolega koji su došli i dolaziće ovde da igraju predstave za meštane. Bilo je predivno, ljudi su veoma lepo reagovali i prihvatili predstavu, i taj aplauz koji sam dobio je nešto što treba doživeti. Posle predstave sam se obratio publici i poručio im da podrže Stefana u njegovim naumima i idejama i da istraju u tome, da ih bude što više na događajima i predstavama, ali pre svega da šalju svoju decu da stiču nova saznanja o pozorištu, kulturi, umetnosti. Novi Kozarci, u narednom periodu, u Srbiji ali i van granica, mogu da budu poznati kao mesto kulture i jednog novog pokreta koji je upravo Stefan inicirao – rekao je posle predstave glumac Dušan Simić, inače i direktor Turističke organizacije Grada Šapca.
Festival je zatvorila prva srpska klovnovska monodrama Stefana Ostojića, u režiji francuske glumice i rediteljke Li Delong. Kozarčani i gosti razumeli su Laline ljubavne jade, uživali u igri i voleli veoma inspirisanog i razigranog Ostojića.
– Festival je bio uspešniji nego što sam očekivao. Publika je u velikom broju posetila svaku predstavu, radionice su bile odlične, a gosti iz drugih gradova oduševljeni su meštanima. Svakog meseca ćemo organizovati neki događaj, publika će se, nadam se, navići na česta kulturna dešavanja, a posete umetnika iz drugih krajeva osvežiće seosku atmosferu – siguran je Ostojić. – Decentralizacija kulture, i ne samo nje, važna je za opstanak zajednice. Verujem da će se mladi u sve većem broju vraćati u sela. Samo mir koji nudi žuvot na selu veliki je luksuz u odnosu na život u gradu, zato verujem da će i publika jedva dočekati da dođe ovde, da gleda predstavu, učestvuje u radionicama i drugim aktivnostima.
Ostojićev entuzijazam prepoznali su i u Mesnoj zajednici u kojoj su mu pružili logističku podršku u Domu kulture, u kojem su se odvijali programi. Žene iz udruženja takođe su svesrdno pomogle i počastile goste Festivala svojim čuvenim pitama.
Na „PUK“ je pala zavesa, ali ne zadugo. U Novim Kozarcima sa radošću očekuju nove programe, čime je decentralizacija već zaživela. Jer, kultura stanuje u nama, a mesta za njenu manifestaciju nisu rezervisana samo za velike dvorane i centre.
Da Novokozarčani baštine pozorišnu kulturu govori i podatak da je, pre nekoliko decenija, u ovom mestu veoma uspešno radila Dramska sekcija KUD „Petar Kočić“. Srednjoškolci iz ovog mesta redovno su sami pripremali i igrali predstave pred punom salom Doma kulture, ali i nastupali na regionalnim i pokrajinskim festivalima odakle su se vraćali ovenčani nagradama, čega se meštani i danas sa ponosom sećaju.
U organizaciji Sportskog centra „Jezero“ Kikinda, u saradnji sa Turističkom organizacijom, a pod pokroviteljstvom i podrškom Grada, u Kikindi će biti održana manifestacija „Ledeno jezero“.
Zimska bajka počeće 9. decembra ove i trajaće do 15. januara sledeće godine na velikom parkingu kod Sportskog centra „Jezero“. Sugrađani će moći da uživaju u zimskim čarolijama na klizalištu ledene površine od 20 puta 10 metara. Klizaljke svih brojeva moći će da iznajmljuju prilikom kupovine karata.
-Sportski centar „Jezero“ i Grad, osluškujući želje i potrebe sugrađana, a pogotovo onih najmlađih, ove godine prirediće nešto novo , istinsku zimsku idilu. Poslednjih godina, veliki broj dece iz Kikinde, organizovano sa školama odlazi u Novi Sad, kako bi klizali na tamošnjim klizalištima i uživali u zimskim čarolijama. Ove godine imaće priliku da osete te čari u svom Kikindi, na samo par minuta od svojih kuća. Nadam se da će ovo postati tradicija i da ćemo još više oplemeniti turističku ponudu u zimskom periodu. Pored samog klizališta, sa pravim ledom i okolnih zabavnih sadržaja, toplih napitaka i programa za decu, organizovaćemo besplatnu osnovnu obuku klizanja za naše osnovce u prepodnevnim terminima, a u dogovoru sa školama. Potrudićemo se da „Ledeno jezero“ postene tradicija i da svake godine zima u Kikindi bude bajka – istakao je direktor SC „Jezero“ Dejan Pudar.
Radno vreme klizališta će biti radnim danima od 16 do 21 sat, a vikendom od 16 do 22 časa. Cena ulaznice će biti 150 dinara, za sat vremena, a isto toliko će koštati iznajmljivanje klizaljki. Na dan otvaranja, 9. decembra, ulazak će biti besplatan za sve. Na raspolaganju će biti i prateći sadržaji, topli napici koji, mini zabavni park, druženje i slikanje sa Deda Mrazom i Snežnom kraljicom, velika novogodišnja jelka i još mnogo toga.
Enigmatski klub „Kikinda“ zabeležio je još jedan uspeh. Proteklog vikenda na Prvenstvu Hrvatske u Novoj Gradišci, u veoma jakoj konkurenciji, ekipa u sastavu Jovan Nedić, Boris Babič i Slavko Bovan osvojila je drugo mesto, odmah iza šampionske ekipe „Čvora“ iz Bjelovara. Na rešavačkom Prvenstvu Hrvatske, ekipa kikindskih enigmata u sastavu Nebojša Dragomirović, Boris Babič i Slavko Bovan plasirala se na četvrto mesto, što je takođe veliki uspeh. U pojedinačnoj konkurenciji, Nebojša Dragomirović osvojio je prvo mesto u rešavanju logičkih zadataka.
Enigmati iz našeg grada su godinama najbolji u Srbiji, pa je ovim uspehom dokazano da mogu ravnopravno da se takmiče s najboljim hrvatskim enigmatama na njihovom „terenu“ i na hrvatskom jeziku.
U Pekingu je danas potpisano nekoliko bilateralnih dokumenata, kojima se unapređuje saradnja Srbije i Narodne Republike Kine.
Ističe da će radovi na brzoj saobraćajnici početi u narednih mesec dana i da su za prvih 5,5 kilometara već izdate građevinske dozvole.
Potpisan je i ugovor o izgradnji auto-puta između Beograda, Zrenjanina i Novog Sada, sa kompanijom Shandong International Economic and Technical Cooperation Group, koji će biti dug 105 kilometara.
Projektovanje tog auto-puta se završava i očekuje se da radovi počnu sledeće godine, rekao je Vesić i ukazao da će se tako Novi Sad povezati na treći autoput, čime će taj grad dobiti odličnu saobraćajnu povezanost.
„Ove dve saobraćajnice znače da će Banat, koji je bio zapostavljen, sada saobraćajno povezati, što je značajno za razvoj saobraćajne infrastrukture. Ukupna vrednost ovih ugovora biće između 3,5 i četiri milijarde evra. Gradimo skoro 300 kilometara autoputa i brze saobraćajnice, to je ogroman doprinos nastavku izgradnje saobraćajne infrastrukture, što je inače vizija predsednika Vučića, da se Srbija razvija kroz razvoj saobraćajne infrastrukture. Svaki put, svaka pruga znači da ćemo imati nova radna mesta, bolji životni strandard i razvoj privrede“, istakao je Vesić.
Treći ugovor koji je potpisan odnosi se na kupovinu pet kineskih brzih vozova.
„Mi smo dugo pregovorali sa našim prijateljima iz Kine u vezi sa ovim ugovorom. Za 54 miliona evra dobili smo pet vozova, što znači da ćemo sada imati brze vozove, kineske vozove koji će saobraćati na pruzi Beograd Budimpešta. Neki od tih vozova će već biti u funkciji početkom 2025.godine, mi ćemo do kraja 2024.godine završiti naš deo brze pruge do Subotice, i već 2025.godine nakon testiranja pruge, imaćemo brzi voz od Beograda do Subotice, putovaće se sat i deset minuta. Kada naši prijatelji iz Mađarske budu završili svoj deo pruge, ići ćemo do Budimpešte“, rekao je ministar.
Naveo je da svi vozovi koje kupujemo iz Kine imaju sve evropske standarde i da će moći da se koriste na prugama EU.
U ambulanti za febrilna stanja Doma zdravlja dnevno se u proseku javi pedesetak pacijenata, od kojih je između pet i sedam pozitivno na korona virus. Prema rečima dr Miloša Simića, lekara u pomenutoj ambulanti situacija nije zabrinjavajuća.
-Pacijenti koji nam se jave i pozitivni su na kovid imaju lakšu kliničku sliku. Nju prati povišena temperatura, curenje iz nosa i bolovi u leđima i zglobovima. Nikoga, do sada, nismo slali na bolničko lečenje. Podsećam sugrađane da svi koji imaju simptome korona virusa, respiratornih infekcija ili oboljenja sličnih gripu, bez obzira na to da li imaju povišenu telesnu temepraturu ili ne, treba da se jave u amubulantu u Mikronaselju – rekao je dr Simić.
Ambulanta je otvorena od 8 do 16 časova. Kako saznajemo od nadležnih, u Opštoj bolnici hospitalizovana su četiri pozitivna pacijenta. Troje je na Infektivnom odeljenju i jedan je na Dečijem. Svima je stanje stabilno, a većina su stariji sugrađani sa propratnim bolestima.
Iz Doma zdravlja podsećaju i da je u toku vakcinacija protiv sezonskog gripa.
-Za dve nedelje, od kako je počela vakcinacija, zainteresovanost je velika i do sada je data 1.191 doza. Našem Domu zdravlja distribuirano je 3.720 vakcina, tako da pozivam sve kojima je preporučena imunizacija protiv sezonskog gripa da se jave svojim izabranim lekarima i zaštite se – istakla je glavna sestra Doma zdravlja Mira Pećanac.
Vakcina je četvorovalentna i sadrži dva soja tipa A i dva soja tipa B virusa gripa. Za sticanje imuniteta potrebno je dve do tri nedelje nakon vakcinacije a postvakcinalni imunitet varira i traje od šest do 12 meseci .
Desk Kreativna Evropa Srbija, organizacija koja u našoj zemlji sprovodi program Evropske unije za finansijsku podršku ustanovama i organizacijama u oblasti kulture, održaće sutra (sreda, 18. oktobar) u Kikindi Info dan.
U saradnji sa Centrom „Tera“ biće predstavljeni pozivi za konkurisanje kulturnim ustanovama, organizacijama i udruženjima. Učesnici će imati priliku da razmene ideje za potencijalne projekte, govoriće se o primerima dobre prakse i o budućim saradnjama.
Info dan biće održan u Ateljeu „Tere“, u Danila Kosića bb, od 10 sati i ulazak je besplatan.
Kreativna Evropa je glavni program Evropske unije kojim se promovišu i podržavaju evropska kulturna, jezička raznolikost i nasleđe i unapređuju kompetitivnost i ekonomski potencijal kulturnih, a naročito audiovizuelnih delatnosti.
Aktuelni program raspolaže budžetom od 2,44 milijarde evra. Podeljen je u tri potprograma – Kultura, koji pokriva sve oblasti kulture i umetnosti, izuzev audiovizuelnih delatnosti koje pokriva potprogram Media, i Međusektorsko povezivanje koje omogućava saradnju između različitih kreativnih oblasti, pokrivajući, između ostalog, i oblast informisanja i medija.
Trenutno je u okviru programa dostupno više prilika za konkurisanje, kojima se podržavaju posebne oblasti, teme ili tipovi aktivnosti.
Međunarodni dan slepih, 15. oktobar, poznat i kao Dan belog štapa, članovi organizacije slepih i slabovidih „Severni Banat” obeležava realizacijom projekta „Putovanje u nova saznanja” koji je podržala lokalna samouprava. Tim povodom članovi kikindske organizacije, njih 16, su sa svojim pratiocima otputovali na trodnevni odmor do Banje Vrujci. Gradonačelnik Nikola Lukač ispratio ih je i poželeo im lepo vreme i prijatan odmor.
Svetski dan belog štapa je prilika da se skrene pažnja na društveni položaj slepih građana, na njihove potrebe i probleme, mogućnosti i dostignuća. Ovaj dan obeležen je uz poruku da se slepim i slabovidim osobama prizna pravo na jednake šanse u svim oblastima života.
Kulturno-umetničko društvo „Mokrin“ imalo je čast da, proteklog vikenda, nastupi na 51. Saboru narodnog stvaralaštva Srbije u Gornjem Milanovcu, na koji su se plasirali sa Pokrajinske smotre u Vrbasu. U konkurenciji trideset najboljih amaterskih kulturno-umetničkih društava iz cele Srbije koji su predstavili svoje kulturno nasleđe, KUD „Mokrin“ je imao čast da otvori ovu prestižnu manifestaciju i da predstavi svoj region.
Nastup Ženske pevačke grupe, folklornog ansambla sa tradicionalnim igrama iz Banata i orkestra, koji se predstavio sa instrumentalnim numerama „Igre iz Vojvodine“, ispraćen je ovacijama.
– Učešće našeg KUD-a na ovom događaju predstavlja plod selekcije i napornog rada koji su uloženi na smotrama u Kikindi, Zrenjaninu i u Vrbasu. Izvanredna izvedba omogućila je publici da upozna bogatstvo i raznolikost tradicije ovog dela Srbije – ističe predsednik KUD-a, Živko Ugrenović. – Ovaj nastup predstavlja ogroman korak u afirmaciji i očuvanju našeg kulturnog nasleđa u savremenom vremenu. Plasirati se među trideset najboljih kulturno-umetničkih društava u Srbiji bila je prava čast i, svakako, jedan od većih uspeha našeg KUD-a. To je rezultat predanog rada svih naših članova, ali takođe i izuzetnog zalaganja naših umetničkih rukovodilaca, Nere Kovačev i Vladimira Milovanova. Sabor narodnog stvaralaštva Srbije je, još jednom, dokazao ogromnu vrednost očuvanja kulturnog nasleđa, prikupljanja, čuvanja, prikazivanja i obnavljanja tradicionalnih vrednosti, igre, pesme, muzike, nošnji i običaja sa prostora Srbije.
Sedmi Sabor u Gornjem Milanovcu organizovali su Centralni Savez amatera u kulturi Srbije i Kulturni centar ovog grada.
