U ambulantama Doma zdravlja danas (ponedeljak) počela je vakcinacija protiv sezonskog gripa. Četvorovalentna vakcina sadrži dva soja tipa A i dva soja tipa B virusa gripa, prema preporukama koje je izdala Svetska zdravstvena organizacija. Na teritoriju Severnobanatskog okruga distribuirano je 7.000 doza vakcina „influvak tetra“, dok je u kikindske ambulante stiglo 3.720 doza.
Vakcinu treba da prime hronični bolesnici sa poremećijama plućnog i kardiovaskularnog sistema, dijabetičari, osobe sa oslabljenim imunitetomm, deca koja su imuno komprovitovana, stariji od 65 godina. Imunizacijom je potrebno obuhvatiti osobe smeštene i zaposlene u gerontološkim centrima i ustanovama socijalne zaštite, kao i zaposlene i smeštene u ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost, kao i osobe zaposlene u javnim službama koje su u riziku.
Vakcinacija protiv gripa ima za cilj smanjenje širenja gripa među stanovništvom i zaštitu građana, posebno rizičnih grupa, od potencijalno ozbiljnih komplikacija koje grip može da izazove. Za sticanje imuniteta potrebno je dve do tri nedelje nakon vakcinacije a postvakcinalni imunitet varira i traje od šest do 12 meseci .
Zavod za javno zdravlje u Kikindi osnovan je 2. oktobra 1993. godine i od tada do danas, nekadašnji i sadašnji zaposleni trude se da budu na usluzi stanovništvu, rekla je dr Sandra Radlović, direktorica, prilikom svečanog skupa kojim je obeleženo tri decenije postojanja ove ustanove.
-Ovom prilikom ne bih da govorim o pojedincima koji su zaslužni za rad Zvoda za javno zdravlje jer ova ustanova je više od pojedinca i više od direktora. Zavod čini zajednica ljudi koji su trude da daju maksimalnu podršku jačanju zdravstvenog potencijala stanovništva. Svi zaposleni kontinuirano se usavršvaju, prate sve svetske standarde, da ustanova bude akreditovana po najnovijim zahtevima i na nama je da učinimo sve da budemo lider u očuvanju zdravlja stanovništva – kazala dr Sandra Radlović.
Obeležavanju značajnog jubileja, pored kolega iz drugih zdravstvenih ustanova sa teritorije grada, okruga i Pokrajine prisustvovao je i gradonačelnik Nikola Lukač.
-Jedna od najznačajnijih zdravstvenih ustanova u gradu je Zavod za javno zdravlje i svim zaposlenima čestitam 30. rođendan sa željom da još bolje napreduju i da uslovi za rad budu na najvišem nivou. Svi koji su radili i rade u ovoj ustanovi suočavali su se sa izazovima sa kojima su izborili na pravi način. Lokalna samouprava, ali i Pokrajina potrudiće se da uslovi za rad budu još bolji, kao i da se znanje zaposlenih unapređuje – dodao je Nikola Lukač.
Zavod kao visokospecijalizovana ustanova svojim delovanjem pokriva teritoriju Severnobanatskog okruga odnosno Grad Kikindu i opštine: Senta, Kanjiža, Čoka, Novi Kneževac i Ada kojima pripada 50 naseljenih mesta.
Na području Policijske uprave u Kikindi u toku vikenda dogodilo se šest saobraćajnih nezgoda u kojima je petoro učesnika u saobraćaju zadobilo lakše telesne povrede. Procenjena materijalna šteta je u iznosu od 448 hiljada dinara.
Zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 28 učesnika u saobraćaju i izdato je 125 prekršajnih naloga. Istovremeno, iz saobraćaja je, zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, isključeno 11 vozača. Četvoro je zadržano do 12 sati.
Takođe, otkriveno je 28 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 26 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 103 ostala prekršaja.
Svečani prijem studenata prve godine danas je upriličen u Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača. Upisano je ukupno 70 brucoša; na smeru strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta – 59 i 11 na smeru strukovni vaspitač za tradicionalne igre.
– Zadovoljni smo brojem upisanih. Sa diplomom naše škole i po završetku master studija, naši vaspitači mogu da se zaposle u državnim i privatnim predškolskim ustanovama u zemlji kao i u inostranstvu – u Mađarskoj, Nemačkoj i Austriji, gde prepoznaju našu diplomu – rekla je direktorica, dr Angela Mesaroš Živkov.
Na svečanosti održanoj u amfiteatru Škole, nastupili su mališani iz Predškolske ustanove i studenti sa smera za tradicionalne igre. Studentima i njihovim profesorima obratio se gradonačelnik Nikola Lukač.
– Za tri godine naučićete mnogo od svojih profesora, ali morate i voleti svoj posao jer će deca učiti od vas. Porodica je narušena, ona je osnov svega, a vaspitanje dece zavisi i od vas. Kradite znanje od profesora, unapredite sebe, a mi u Gradu ćemo podržati Školu i vama pružiti šansu. Studentima koji nistu iz Kikinde želim da uživaju u našem gradu i da steknu nova prijateljstva – rekao je Lukač.
Brucošima je početak akademske godine čestitala i resorna članica Gradskog veća, Valentina Mickovski.
– Ja bih da izrazim divljenje za njihov entuzijatzam i što su učinili prvi korak ka boljoj budućnosti i upisali ovu školu. Nastavni kadar je izuzetan i sigurna sam da će studenti dobiti sva znanja i veštine koji su im potrebni. Podržaćemo i sve ideje i inicijative kojima doprinose našoj zajednici – istakla je Valentina Mickovski.
Dragana Sarapka iz Novog Bečeja studentkinja je prve godine na smeru strukovni vaspitač za tradicionalne igre
– Dvoumila sam se između dva smera i tradicionalni smer mi se ipak više sviđa. Za sada mi se sve dopada i srećna sam što sam upisala ovu školu. Volim da radim sa decom, i želja mi je da radim u vrtiću – kaže Dragana.
Draganina koleginica, Marija Nestorov iz Aleksandrova, odabrala je smer vaspitač za predškolski uzrast.
– Interesuje me rad sa decom – kaže Marija. – Zanimljiv mi je rad u vrtićima, to mi je životna želja.
VŠSSOV trenutno pohađa oko 300 studenata. Ovog septembra biće održan još jedan upisni rok, za preostalih osam mesta na master studijama. Takođe, za april naredne godine najavljuju obeležavanje jubileja – 70 godina postojanja Škole, pa će im ova školska godina, kažu, biti u znaku priprema za proslavu tog važnog dana.
U okviru IPA projekta prekogranične saradnje Srbija – Rumunija u Kikindi je realizovan projekat „Rehabilitacija ekosistema i očuvanje prirodnih dobara u Žombolju i Kikindi” – Ekolejks. Cilj projekta dodatno uređenje Starog jezera, kao najveće urbane, zelene oaze u gradu, je postignut, istakao je povodom njegovog završetka Saša Tanackov, član Gradskog veća.
-Vrednost projekta je više od 780.000 evra, a Gradu Kikindi pripalo je 413.000 evra. Trstik, neuređen i zakorovljen prostor pretvoren je u park. Sada imamo više od 700 metara pešačkih staza, postavljeno je pedesetak stubova javne rasvete, tridesetak klupa, a pored stabala koja su postojala zasađena su nove mladice, ali i drugo zelenilo. U samom jezeru, ali i u obodnom kanalu postavljeno je pet aeratora što je podiglo kvaliteta vode. Oni nisu fontane i njihova svrha je ubacivanje kiseonika u vodu čime će se poboljšati njen kvalitet – rekao je Tanackov.
Dva aeratora su u obodnom kanalu, a tri veća su u samom jezeru. U okviru projekta urađena je i studija o kvalitetu vode u jezeru čime su dobijena saznanja kakva je voda, kog je hemijskog sastava i šta treba uraditi da kvalitet bude bolji.
-Konkurisali smo sa dva dodatna projekta u okviru novog poziva saradnje prekograničnih projekata. Jedan projekat je, u neku ruku nastavak Ekoljeksa, i tiče se trajnog i potpunog rešenja za Staro jezero. U prvoj fazi predviđeno je čišćenje korita jezera i priprema tehničke dokumentacije, dok se druga faza odnosi na povezivanje Velikog kikindskog kanala, preko obodnih kanala, sa kanalom koji ide oko Starog jezera čime bismo omogućili da postane tekuća voda, umesto stajaća kakva je sada. Drugi projekat se odnosi na uređenje parka „Blandaš“ odnosno njegovu kompletnu rekonstrukciju u skladu sa uslovima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode – pojasnio je Tanackov.
Potencijalni problem koji se javio tokom postavljanja aeratora vrlo brzo je rešen, dodao je član Gradskog veća Nebojša Jovanov.
– Bilo je neophodno što pre sanirati obodni deo kanala koji je bio pun rastinja, trske i ostale vegetacije. Bilo je upitno kako će aeratori funkcionisati. Javno preduzeće „Vode Vojvodine“ finansiralo je sa milion dinara čišćenje koje su obavili zaposleni u Vodoprivrednom društvu „Severni Banat“. Posao je obavljen brzo i efkasno i u tom momentu bili smo im prioritet – pojasnio je Jovanov.
Osim konkretnih radova, projekat je imao i edukativni karakter. Organizovano je nekoliko manifestacija i kampova u kojima su deca školskog i predškolskog uzrasta iz Žombolja i Kikinde više naučila o nužnosti očuvanja životne sredine.
Izgradnja smeštajnih kapaciteta
Staro jezero je najveće ekološko blago Kikinde. Iz tog razloga lokalna samouprava pokušava da zainteresuje potencijalne investitore da ulože u izgradnju hotela ili velnes i spa centra.
– Smatramo da ovaj prostor ima ogroman potencijal, naročito ukoliko se uzme u obzir da je u neposerdnoj blizini SC „Jezero“, ali je i jedina zelena oaza u užem centru grada – precizirao je Tanackov.
Popis poljoprivrede u Srbiji počeo je juče i trajaće do 15. decembra, objavio je Republički zavod za statistiku koji priprema, organizuje i sprovodi ovaj popis.
Za vreme trajanja popisa za sva pitanja i nedoumice biće, besplatno, dostupan broj telefona 0800 444 005 u Info-centru Zavoda.
Biće popisana porodična poljoprivredna gazdinstva, privredna društva, zemljoradničke zadruge, drugi oblici organizovanja sa statusom pravnog lica i preduzetnici registrovani da pretežno obavljaju delatnosti poljoprivredne proizvodnje, zatim privredna društva, zemljoradničke zadruge, drugi oblici organizovanja sa statusom pravnog lica i preduzetnici registrovani u drugoj delatnosti koji imaju organizacione delove u kojima se obavlja delatnost poljoprivredne proizvodnje.
Na popisu će raditi 253 opštinska koordinatora i 2.842 popisivača.
Na predlog Ministarstva rudarstva i energetike Vlada Srbije je usvojila preporuku da Elektroprivreda Srbije i predstojeće zime obračunava građanima popuste od 20 do 40 odsto za racionalnu potrošnju električne energije, izjavila je resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović.
Svi građani koji budu smanjili potrošnju za više od pet odsto u odnosu na isti mesec u prethodne dve godine dobiće umanjene račune za struju za 20 do 40 odsto narednih šest meseci.
– Ove godine smo najviši prag umanjenja računa za racionalnu potrošnju uvećali sa 30 na 40 odsto, a dodatno ćemo podsticati da se deo potrošnje preseli u tzv. nižu tarifu, odnosno noću, kako bismo podstakli građane da energiju više troše u periodu kad je ona najjeftinija – izjavila je ministarka.
Popusti će važiti počev od oktobarskih računa ove godine, zaključno sa računom za mart sledeće godine.
Za uštede energije od pet do 15 odsto obračunava se popust od 20 odsto, a za potrošnju od 15 do 20 odsto, popust je 25 odsto.
Građani koji smanje potrošnju struje između 20 i 25 odsto, moći će da računaju na popust od 30 odsto, dok će oni koji uštede između 25 i 30 odsto energije, ostvariti popust od 35 odsto.
Najveći popust, od 40 odsto, imaće domaćinstva koja potrošnju električne energije smanje za više od 30 odsto.
Iz Ministarstva su naveli i da će se domaćinstvima obračunavati popust od pet procenata ukoliko učešće niže tarife u mesečnom obračunu uvećaju za najmanje pet odsto u odnosu na učešće niže tarife u obračunu za isti mesec prethodne godine.
Pojašnjavaju da je važno da domaćinstvo ostvari uštedu ili u odnosu na isti mesec prethodne godine ili na isti mesec 2021. godine, kako bi se popusti obračunali na računu.
Uslov za odobravanje popusta je da kupci imaju potrošnju u obračunskom periodu.
Za prethodnu grejnu sezonu, na preporuku Vlade Srbije, Elektroprivreda Srbije je domaćinstvima koja su smanjila potrošnju električne energije obračunavala popuste od 15 do 30 odsto na mesečni račun od 1. oktobra 2022. do 31. marta 2023. godine, i u tom periodu popust na račun ostvarivalo je između 36 i 45 odsto kupaca mesečno.
Ministarka Dubravka Đedović Handanović
Struja od 1. novembra skuplja za osam odsto
Savet Agencije za energetiku (AERS) je dao saglasnost da se, od 1. novembra, poveća cena struje u Srbiji od za osam odsto, saopšteno je iz ove agencije.
Kilovat-sat struje za domaćinstva i male kupce od novembra će biti 10,26 dinara, a sa porezom na dodatu vrednost (PDV), 14,29 dinara.
Struja je prethodno u Srbiji poskupela 1. maja, takođe za osam odsto, i trenutno njena cena iznosi 13,31 dinar po kilovat-satu sa porezom.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je ranije da je za socijalno ugrožene građane obezbeđeno tri i po puta više sredstava u budžetu da bi, kada dođe do povećanja cena struje i gasa, mogli da ostvare popust.
AERS je pre nekoliko dana takođe dao saglasnost da se od 1. novembra poveća i cena prirodnog gasa u javnom snabdevanju za 10 odsto ili na 4,54 dinara po kilovat-satu bez poreza i taksi, odnosno 5,02 din/kWh sa porezima i taksama.
Ovo poskupljenje struje i gasa od 1. novembra biće drugo poskupljenje tih energenata ove godine, s obzirom na to da je i gas, od 1. maja, poskupeo za 10 odsto.
Međunarodni beogradski sajam knjiga biće održan od 21. do 29. oktobra na Beogradskom sajmu. Slogan ovogodišnje manifestacije je „Živele knjige“, a zemlja počasni gost je Francuska, najavili su organizatori.
Predsednik odbora Sajma knjiga, dramaturg Dušan Kovačević, rekao je da je za jedan od najposećenijih kulturnih događaja u Srbiji i ove godine interesovanje izdavača i čitalaca izuzetno i može se očekivati poseta za pamćenje.
On je ocenio da će „uprkos raznim katastrofičnim pričama o kraju književnosti“, među sajamskim štandovima biti hiljade posetilaca od sedam do poznih godina, koji će „sa žarom kupovati knjige“.
Koordinatorka projekta, Ljiljana Šoškić, rekla je da će ovogodišnji, 66. sajam, biti duži za jedan dan u odnosu na prethodne, i da će se održavati u halama 1, 2 i 4.
Prema njenim rečima, interesovanje izdavača je veliko, prijavljeno je 400 direktnih izlagača iz zemlje i inostranstva, a lista još nije konačna. Najavila je da će školski dan biti 26. oktobar, dok će porodice moći da uđu uz jednu porodičnu ulaznicu.
Savetnik za kulturu ambasade Francuske i direktor Francuskog instituta Stanislas Pjere je istakaoda je njegova zemlja počastvovana što je gost na najvećoj srpskoj kulturnoj manifestaciji koja okupi i do 200 hialjada posetilaca.
Pjere je istakao da žele da predstave savremenu francusku misao u svim oblicima, posebno književnost, i to u svim žanrovima, od društvenih nauka do knjiga za decu, uključujući stripove i francuske mange, „koji privlače brojnu publiku naročito mladu“.
Prema njegovim rečima, francuski štand na sajmu će imati „pariski šmek, podsetiće na pariski kafe“, jer je želja da posetioce prenesu u Pariz i Francusku, i tu će biti održavani susreti sa srpskim i francuskim književnicima, izdavačima i prevodiocima, uz potpisivanje knjiga.
