Kulturni centar sledeće sedmice u svom dvorištvu ponovo organizuje Dečiju letnju kuvarsku školu. Mališani od 7 do 11 godina imaće priliku da nauče osnovne pojmove zdrave ishrane, kako nastaju omiljene poslastice, i da se oprobaju u svetu kulinarstva.
Škola će trajati od ponedeljka, 5. avgusta do petka, 9. avgusta, svakog dana od 9 do 11 sati. Sa polaznicima će kuvati predstavnice udruženja žena i profesionalni kuvari, a u petak, poslednjeg će mali kuvari sa članovima Odreda izviđača „Proka S. Plavi“ pripremiti gulaš.
Škola je besplatna, ali je broj mesta ograničen, zato je neophodna prijava, najkasnije do 5. avgusta, na broj telefona 064 86 88 312.
Kamp folklora, organizovan u Sajanu, okupio je pedesetoro dece i mladih iz Sajana, Kikinde, Ade, Padeja, Gunaroša, Mađarske i Nemačke. Tokom trodnevnog druženja, deca uzrasta od četiri i mladi do 20 godina, imali su priliku da učestvuju u muzičkim, pevačkim i igračkim radionicama, ali i da se oprobaju u izradi rukotvorina.
– Naš prvenstveni cilj bio je da učesnike kampa upoznamo sa mađarskim narodnim igrama iz različitih krajeva. Želja nam je da što više dece i mladih zavoli folklor, ali i da upoznaju običaje i tradiciju. Ovo je najbolji način i da se domaćini i gosti upoznaju, druže i kvalitetno provedu vreme – istakao je Robert Tapai, jedan od pokretača kampa.
Za mlađu decu organizovane su igrarije. Naučili su kako su se nekada igrali njihovi roditelji, ali i bake i dede. Stariji su učili tradicionalne igre središnjeg dela Mađarske, Transilvanije i predela južno od jezera Balaton.
Kamp su organizovali KUD „Adi Endre“, Udruženje prosvetnih radnika Banata „Pastor Vera“ i Društvo za negovanje tradicije i ekologije „Delibab“. Podršku događaju dali su Grad Kikinda, Mesna zajednica Sajan, Pokrajinska Vlada, kao i fondacije „Betlen Gabor“ i „Čori Šandor“ iz Mađarske.
Dve penzionerke, Snežana Budimir i Snežana Milićev, penzionerske dane provode smišljajući i izrađujući didaktičke knjige. Snežana Budimir je profesorica srpskog jezika u penziji, a Snežana Milićev radni vek provela je kao vaspitačica. Njihov kreativni kutak nazvale su „Ninolina“, a kako su najveći deo života provele podučavajući decu, rešile su da svoje znanje pretoče u interaktivne, odnosno “tihe knjige”.
– Sve knjige izrađujemo od prirodnih materijala i svaka je unikatna. Svaki deo knjige i sve što se u njoj nalazi ručno je sašiven. Imamo knjige za određeni uzrast od jedne do pet godina. Cilj je da mališani razvijaju maštu, da se igraju, da razvijaju finu motoriku, da uče o bojama, oblicima, matematiku – kaže Snežana Milićev.
Njena imenjakinja napominje da su knjige prvenstveno zabavne i prilagođene deci.
– Pored toga što su knjige osmišljene da obrazuju mališane, trudili smo se i da podstiču decu da budu kreativna i da sama dođu do određenih zaključaka. Ima puno interaktivnih knjiga, ali ne i u ovakvom obliku. Pojedine stranice u knjigama je lakše, a pojedine teže rešiti – saznajemo od Snežane Budimir.
Deca mogu da nauče puno toga iz ovih interesantnih knjiga, poput toga kako se postvlja sto, kako se jede, šta može da se skuva u loncu, tu su i životinje i sve ono što ih okružuje.
– Podučavamo i kako se veže pertla na patici, kako se zakopčava dugme, da igraju iks oks i puno toga korisnog i edukativnog, ali i lepog jer se trudimo da sve izradimo od veselih boja koje privlače decu. Ova knjiga može da se koristi svakog dana i da se otkrije nešto novo, što joj daje dodatnu vrednost – istakla je Milićeva.
Za izradu knjige treba vremena. Svaki deo se pravi posebno i svaki se ručno izrađuje. Cena im je 3.500 dinara. Interaktivne knjige naše sagovornice prodaju preko društvenih mreža i kažu da ima zainteresovanih.
Ukoliko imate pitanje, komentar, sugestiju ili bilo kakav problem koji je iz okvira nadležnosti Gradske uprave grada Kikinde ili drugog organa grada, pošaljite nam svoju poruku i potrudićemo se da vam odgovorimo u najkraćem roku. Ukoliko vaš problem izlazi iz okvira naših ovlašćenja, prosledićemo poruku nadležnoj instituciji, navodi se u saopštenju iz Gradske uprave.
Građani se mogu obratiti Gradskoj upravi na sledeće načine:
– lično, u Uslužnom centru (zbog radova, ulaz je sa Trga)
– telefonom, na broj 0230/30-60-60
– mejlom: crm@kikinda.org.rs
– popunjavanjem kontakt forme na linku: http://lupa.kikinda.org.rs/index.php.
U petoj, pretposlednjoj letnjoj, proveri, fudbaleri OFK Kikinde pobedili su u Temerinu vojvođanskog ligaša iz grupe „Jug” – tim TSK-a, rezultatom 1:0. Strelac pogotka bio je novajlija Mojsilović, kojem je ovaj meč bio i debi, u poslednjem minutu susreta. Pogodio je iskosa iz slobodnog udarca.
Za subotu, na Gradskom stadionu, OFK Kikinda ima zakazanu poslednju proveru. U takozvanoj generalnoj probi pred početak povratničke srpskoligaške sezone, Kikinđani će dočekati Vojvodinu iz Perleza, članicu vojvođanskog „Istoka”.
Blizu 40 godina stvarali smo pozorište u koje će mladi ljudi želeti da dođu i mislim da smo uspeli u tome, kaže glumac Slavoljub Matić, po rođenju Paraćinac, po opredeljenju Kikinđanin, koji je čitav svoj radni glumački vek posvetio kikindskom Narodnom pozorištu.
Glumačka profesija drukčija je i po tome što glumci, kako sami kažu, ne odlaze u penziju i najčešće jeste tako. Posle zvaničnog završetka radnog veka, uvek ostanu predstave u kojima igraju, a iz ljubavi i nemogućnosti da se oproste od scene, prihvataju i nove uloge. Glumac Slavoljub Matić Mata u penziji je već duže od dve godine i vratio se u rodni Paraćin.
“Slučaj Kandid”
Kikinda je, zapravo, grad koji si izabrao.
Moj prvenstveni motiv da dođem u Kikindu nije bila samo mama naše kćeri već i ovo pozorište, koje je tada bilo jedno od najbolje organizovanih amaterskih pozorišta u SFRJ, sa sjajnim repertoarom. Ispunio sam svoj san. Učestvovao sam i u njegovoj profesionalizaciji i u tome da postanemo respektabilni teatar. U Kikindu sam se doselio 1987, a već naredne godine imali smo premijeru „Nastojnika“ koji je najdugovečnija predstava u Srbiji u nepromenjenom sastavu.
Pozorište je, u to vreme, imalo Umetnički savet koji je, pre premijere, davao mišljenje o predstavi. Nisu svi članovi bili sasvim saglasni, mislim da tada nisu bili u mogućnosti da percipiraju to što smo mi, tada mladi, hteli da kažemo. Komad je napisao Harold Pinter koji je zastupao interesa laburista, radnička prava, ali smo mi to još prilično zakomplikovali. Ipak je izvedena premijera, a predstava je dobila mnoge nagrade.
“Nastojnik”
Posle 18. rođendana verifikovana je i na „Joakim festu“ u Kragujevcu, na kojem je napravljen presedan i dodeljene su tri ravnopravne glumačke nagrade celom ansamblu: Draganu Ostojiću, Branislavu Kneževiću i meni, što znači da smo, samo svojom energijom i verom u to da smo napravili dobru predstavu koja postavlja značajna pitanja, uspeli da je održimo toliko godina. „Nastojnik“ je ove godine proslavio jubilej – 35 godina i 150 izvođenja. Smatra se da je toliko izvođenja u provincijskom pozorištu isto što i hiljadu igranja u Beogradu.
Eston iz te predstave ti je, pretpostavljam, jedna od omiljenih uloga. Koje su ostale?
Da, Eston u „Nastojniku“ je i moja prva premijera u ovom pozorištu. Voleo sam i lik Joleta u predstavi „Kod večite slavine“, draga mi je i uloga u „Preljubnicima“. Ne mogu da odvojim uloge od, za mene značajnih predstava, kao što su „Nosorog“, „Kandid“, „Revizor“. Uvek mi je bilo zadovoljstvo da sa kolegama delim scenu, i tuge i radosti.
“Preljubnici”
U čemu je najveća razlika između pozorišta u koje si došao i Pozorišta danas?
– Pozorište je, generalno, stigmatizovano u Srbiji. Nije bolje, za mene je najbolje pozorište ono koje je prst u oku, koje postalja suštinski teška pitanja, angažovano pozorište koje ne služi samo za laku zabavu. U tom smislu mislim da gubi oštrinu i jednu vrstu aktuelnosti koju mora da nosi sa sobom, kao i svaka umetnost. Pozorište mora da bude značajnije, da postavlja ozbiljna društvena i sociološka pitanja, da polemiše sa javnošću. Mi smo, pre 10-15 godina, imali „Ožalošćenu prododicu“ i Joneskovog „Nosoroga“. Mislim da to pozorištu danas nedostaje.
Koju ulogu si želeo, a nisi je, do sada, odigrao?
Do pre izvesnog vremena želeo sam da igram Sirana de Beržeraka, to je uloga koja me se dojmila u smislu šta je sve čovek spreman da uradi, do koje mere može i želi da žrtvuje sebe zarad ljubavi, prijateljstva, dobrog odnosa sa drugim ljudskim bićem. Vremenom sam shvatao da možda i nisam za takav komad jer sam gledao glumce koji su igrali tu ulogu i imali su potpuno drukčije fizičke karakteristike od mene. Mada, imam Siranova duhovna svojstva i mogu da prikažem taj karakter. Sada je već kasno da to pokažem na sceni, ali u životu je to odavno moje svojstvo i moj način življenja.
“Rodoljupci”
Da li sebe vidiš kao komičara ili kao dramskog glumca?
– Mislim da sam vrlo ozbiljan čovek i vrlo ozbiljan glumac, što potvrđuje i činjenica da sam komičar. Jer, baviti se komedijom podrazumeva ozbiljnost, to je vrhunac komike. Moje svojstvo je da sam optimista, radostan i srećan čovek, i to želim da podelim sa svojom okolinom.
Za mene si uvek bio dobri duh ovog pozorišta.
– Hvala ti. To je moj način funkcionisanja, što sam i pokazao pre mnogo godina kada sam uveo pravilo da, pre svake probe, treba da se zagrlimo, da podelimo dobru energiju. U kojoj meri je važna dobra kreativna energija, pokazuje i „Nastojnik“. Vrhunac toga bio je u predstavi „Slavuj i kineski car“, u kojoj je bila jako dobra atmosfera, vladala je vedrina i lepota igre koju smo emitovali sa scene. Predstava se dobro pokazala i na festivalima, na kojima je dobijala nagrade. Kao i svuda, dobra atmosfera je pola dobrog posla. Hajde da mi tom dobrom enerijom pobedimo sivilo i mrak, da budemo pozitivni, uvek.
“Slavuj i kineski car”
Poznat si i kao glumac koji vrlo dobro reaguje na improvizaciju na sceni.
– Naš borravak na sceni, u pozorištu, podrazmeva i nekonvencionalno ponašanje i odnos, mi smo jedna porodica, i anegdota sa predstava, sa putovanja, ima mnogo. To je i dobar motiv za improvizacije koje su nam potrebne i koje se vide na sceni. Igrali smo „Kod večite slavnine“ i trebalo je da, u jednom momentu, izađem sa scene između portala i zavese kako bi se, za samo nekoliko minuta, presvukao i da bi mi promenili šminku. Pitao sam tehničara Jošku pre toga da li je prolaz raščišćen i on mi je rekao da jeste. Međutim, kada sam izašao sa scene u toku predstave, naleteo sam na prepreke, neki linoleum je bio tamo i stolice, nikako nije moglo da se prođe, a nazad, na svetlo scene, ne mogu. Joška me je tako jako vukao da sam uspeo da prođem, ni sam ne znam kako. Stigao sam i da se presvučem i da mi se promeni maska. U normalnim okolnostima tako nešto ne bi bilo moguće.
Kakav je osećaj vratiti se u Kikindu iz nekog drugog, opet svojeg, mesta u kojem sada živiš?
Ja to spajam sa svojom nemogućnošću da potpuno procesuiram svoj status penzionera, a to je već duže od dve godine. Još uvek imam predstave na repertoaru ovde, one u kojima sam igrao pre penzionisanja. Čak nisam procesuirao ni to da više nisam stanovnik Kikinde. Dolazim ovde na 15 dana, družim se sa prijateljima i nemam osećaj da sam potpuno otišao, ali osećaj da mi nedostaje Kikinda – imam. Nije mi samo Pozorište važno, ono je u fokusu mog bivstvovanja ovde, nego i Kikinda ima čudnu privlačnost koja je pomalo neobjašnjiva, i možda zbog toga, na poseban način, dražesna. Nemam racionalno objašnjenje, to je nekakva mistika koja je toliko privlačna za mene da se osećam Kikinđaninom, nikada me to nije napuštalo. Ipak, malo sam izneveren od mog pozorišta, osećam da imam tretman stranca jer se Pozorište nalazi u nezavidnoj finansijskoj situaciji, pa nema para za glumce „sa strane“ u novim predstavama. Taj osećaj da sam „glumac sa strane“ pomalo je tužan.
Tri hiljade izlazaka na scenu
Slavoljub Matić je u svojoj, gotovo četiri decenije dugoj karijeri, odigrao 176 uloga u matičnom, kikindskom Narodnom pozorištu. Na scenu u našem gradu izašao je više od dve i po hiljade puta. Uključujući i gostovanja u predstavama teatara u Kruševcu, Kragujevcu, Paraćinu, Senti, to je zbir od oko tri hiljade odigranih predstava. Godinama, čak decenijama, uz nekolicinu kolega, „nosio“ je repertoar pozorišta u našem gradu.
Dobitnik je mnogobrojnih glumačkih nagrada, između ostalih i za ulogu sluge u predstavi „Ti ludi tenori“ na Danima komedije u Jagodini, dok je za ulogu u vodvilju „Preljubnici“ nagrađen čak sedam puta!
Svetom arhijerejskom liturgijom i rezanjem kolača, u prisustvu vernika, u Novim Kozarcima je obeležena crkvena slava Sveti Ilija. Liturgiju je, sa lokalnim sveštenstvom, služio Episkop banatski Nikanor, a prisustvovali su i gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik Skupštine grada, Mladen Bogdan.
Srpska pravoslavna crkvena opština u Novim Kozarcima osnovana je 1991. godine, uz blagoslov tadašnjeg Episkopa banatskog Amfilohija. Pre 13 godina Hramu Svetog Proroka Ilije poklonjena je kopija hilandarske Ikone Presvete Bogorodice Trojeručice.
U Turističkoj organizaciji Grada danas su najavljeni 38. „Dani ludaje“ koji će se održati od 14. do 17. septembra. U muzičkom delu nastupiće i Stefan Milenković, „Ju grupa“, Nele Karajlić, Milica Pavlović i Saša Matić.
– Programi počinju u četvrtak, 14. jula, aktivnostima za decu, a u petak će se održati i najlepši događaj manifestacije, karneval predškolaca. U subotu, dan započinjemo gastronomskom ponudom, „Banatskim fruštukom“, koji je na programu i u nedelju. U „Gostinskoj sobi“ nastupiće kulturno-umetnička društva iz Srbije i iz inostranstva. Prvi put će nam, iz rumunskog grada Brajla, doći ansambl „Pandora“, koji neguje i grčki melos. Iz Bugarske, iz Silistre, stižu nam gosti sa svojom gastronomskom ponudom, a očekujemo i dolazak predstavnika Turističke organizacije iz Velenja. Neće izostati ni „Evropski kutak“, ni Sajam preduzetnika, kao ni mnogi drugi, već tradicionalni programi u organizaciji ustanova i udruženja iz grada i okolnih sela – najavila je v. d. direktorica Turističke organizacije Grada, Jasmina Milankov.
Dani ludaje“ svake godine podižu lestvicu kvaliteta sadržaja, ocenio je gradonačelnik, Nikola Lukač.
– Ovo je naša najvažnija manifestacija. Tada se okupljamo u našem gradu, dočekujemo porodicu i prijatelje. Želimo da se prikažemo u najlepšem svetlu i da cela Kikinda bude jedna velika gostinska soba. Potrudili smo se da pripremimo sadržaje koji predstavljaju gastronomsku ponudu, tradiciju i običaje naše multinacionalne sredine. Biće to još jedna prilika za susrete sa prijateljima iz okruženja i iz bratskih gradova, kao i za uspostavljanje nove saradnje – rekao je Lukač.
Centralni deo manifestacije svakako je merenje ludaja za koje još uvek stižu prijave, kažu u Trističkoj organizaciji. I ove godine nagrade će biti 40 hiljada, 60 hiljada, i, za najdužu i najtežu bundevu – sto hiljada dinara. Rezultate će objaviti i Svetska asocijacija uzgajivača bundeva koja i najavljuje kikindsku manifestaciju.
Gostima će biti ponuđeni i proizvodi od bundeve, brendirani u Kikindi. Pored sapuna, šampona, ulja, putera, piva, ove godine biće predstavljeni i noviteti – „Nuto“ namaz od bundeve i lešnika, i med sa golicom Poljoprivrednog gazdinstva „Žeravica“ iz Bašaida.
U večernjim programima na Trgu, u četvrtak će nastupiti Stefan Milenković, u petak stižu „Ju grupa“ i dr Nele Karajlić sa „Osiromašenim uranijumom“. Milica Pavlović i Saša Matić održaće koncerte u subotu, dok će u nedelju nastupiti južnobački trubaduri, „Banda drvena“.
„Dane ludaje“ i ove godine najavljivaće najbolji prezenteri, kikindski predškolci, koji se pripremaju za posete Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Temišvaru, Zrenjaninu i Somboru.
Inače, najveći i najpoznatiji kikindski turistički program proglašen je, 2017. godine, za najbolju turističku manifestaciju u državi i tada je od Turističke organizacije Srbije, nagrađen „Turističkim cvetom“.
U Pozorištu „Lane“ u subotu, 5. avgusta, priliku da naprave svoju lutku i probaju je na sceni imaće svi zainteresovani, kako se navodi u pozivu, „deca od 3 do 103 godine“, najavio je Milan Vujić iz ovog teatra.
– Radionicu će voditi naša koleginica, profesionalna lutkarka iz Berlina, Olja Beker. Svaki učesnik će praviti svoju lutku koja će, na kraju, i stati na scenu, a lutku će svako i odneti kući. Decu ćemo poslužiti voćem i sokom, a mame, tate, bake i deke mogu, takođe, da ostanu, i da popiju kafu dok čekaju – kaže Vujić.
Radionica će se odvijati od 11 do 14 sati, za učešće je neophodna prijava na broj 0641589314, a cena je 500 dinara.
Iz „Laneta“, takođe, najavljuju igranja na svojoj letnjoj sceni u dvorištu, u toku avgusta, ukoliko vremenske prilike to dozvole. Predstave su na repertoaru u redovnom terminu, od 19 sati. Za nedelju, 6. avgust, zakazan je „Sukob bajki“ sa Aleksandrom Maletinom i Jovanom Milošev, po tekstu i u režiji Bojane Marić.
Ovih dana počele su i pripreme za mjuzikl „Snežana i sedam patuljaka“ u kojem će nastupiti i mladi polaznici škole glume „Laneta“. Premijera se, kaže Vujić, očekuje na jesen.
U bioskopu na otvorenom na Starom jezeru, u petak, 4. avgusta, od 21 sata, biće prikazana „Oluja“, srpski ratni film iz 2023. godine. Film prati etničko čišćenje Srba na prostoru Republike Srpske Krajine tokom operacije Oluja.
Scenario i režiju potpisuje Miloš Radunović, a glavne uloge tumače Jovo Maksić, Marija Pikić, Ivan Vujić, Zlatan Vidović, Ljubiša Milišić i Davor Janjić.
U petoj, pretposlednjoj letnjoj, proveri, fudbaleri OFK Kikinde pobedili su u Temerinu vojvođanskog ligaša iz grupe „Jug” – tim TSK-a, rezultatom 1:0. Strelac pogotka bio je novajlija Mojsilović, kojem je ovaj meč bio i debi, u poslednjem minutu susreta. Pogodio je iskosa iz slobodnog udarca.
