јануар 31, 2026

Dan: 28. jul 2023.

BVS KUD 5

Veče folklora – mladi u Banatskom Velikom Selu čuvaju tradiciju zavičaja predaka

Igor Crnogorac jul 28, 2023 0

U okviru obeležavanja Dana Banatskog Velikog Sela večeras je, na sportskim terenima, u organizaciji Kulturno-umetničkog društva „Marija Bursać“, održano Veče folklora.

– Gosti su nam članovi KUD „Budućnost“ iz Dobanovaca i Kulturnog centra „Svetozar Marković“ iz Zrenjanina sa kojima sarađujemo i razmenjujemo nastupe. Naše Društvo ima 120 članova i večeras premijerno predstavlja koreografiju „Binačka Morava“ – rekao je predsednik KUD-a „Marija Bursać“, Predrag Santrač.

Događaju je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima.

– Pružamo podršku i KUD-u i Mesnoj zajednici u organizaciji ovakvih događaja – kazao je predsednik Skupštine Grada, Mladen Bogdan. – Uprkos tome što nam spočitavaju da smo na svim događajima, želimo da poručimo da je važno da budemo sa svojim narodom, sa svojim sugrađanima, da im pružimo podršku, da uslišimo njihove ženje, da pokažemo da je glavni cilj rast i razvoj svih mesnih zajednica.

Velikoselcima i njihovim gostima obratila se zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski.

– Ovakvi događaji podsećaju nas na neko zaboravljeno vreme kada su postojale određene vrednosti, kada se znao red u svim segmentima društva, kada se negovao i poštovao kult porodice, zajedništva i ognjišta, kada se znalo ko je ko u kući i postojalo je poštovanje prema starijima, prema majci i ocu, kada smo vaspitavani da pružamo i širimo ljubav u porodici, prema svom bližnjem. Ukoliko u ovakvim prilikama bar malo uspevamo da osvestimo sve to, da se setimo tih životnih vrednosti i da ih vratimo, onda treba da poželimo da ovakvi susreti traju jer se, na taj način, čuva ono najbolje i najlepše u tradiciji našeg naroda i zavičaja – istakla je Dijana Jakšić Kiurski.

Pred prepunim tribinama tri izuzetna folklorna ansambla izvela su igre iz svih krajeva naše zemlje, kao i iz zavičaja svojih očeva i dedova.

Programi Dana Banatskog Velikog Sela nastavljaju se tokom vikenda – u subotu, od 14 sati, Udruženje žena „Orhideja“ će, kod Zavičajne kuće organizovati takmičenje „Najlepši krajiški kolač“, a za 21 sat zakazan je „Krajiški višeboj“. U nedelju će se, na jezeru „Laguna“, od 12 sati, održati takmičenje u kuvanju riblje čorbe.

Programe proslave Dana sela organizuju udruženja iz ovog mesta, uz podršku Mesne zajednice i Grada.

357319036_2002982103379060_4691951285786218172_n

Grad pomaže kikindskim preduzetnicima da unaprede proizvodnju

Aleksandra Djuran jul 28, 2023 0

Vlasnici malih, mikro i srednjih preduzeća sa teritorije grada, koji su konkurisali i ispunjavali uslove, dobili su sredstva za unapređenje proizvodnje. Podsticaji su odobreni  vlasnicima 15 firmi, a ugovore sa njima potpisao je gradonačelnik Nikola Lukač koji je rekao da je grad na usluzi preduzetnicima.

Među onima koji su dobili sredstva je i  Tatjana Tanović, vlasnica firme „Vodonoša“ koja se bavi distribucijom vode i aparata.

-Firma prvi put konkuriše i dobili smo iznos od 165.000 dinara. Pomoć nam je dragocena jer ćemo unaprediti opremu koju posedujemo kupovinom stakera, mašine koja može da diže robu na najviše police u magacinu. Na taj način bićemo efikasniji, a doprineće i boljoj organizaciji posla. Imamo osam radnika i nadam se proširenju posla i zaposlenih – rekla je Tatjana Tanović.

Štamparija „Borac“ iz Kikinde odnosno njen vlasnik Filip Karanović dobio je 250.000 dinara.

-Firma radi pune 23 godine i imamo sedam radnika. Sa dobijenim sredstvima kupićemo mašinu za lepljenje kartonske amblaže. Cilj nam je da proširimo i ubrzamo proizvodnju što će doprineti da budemo konkurentniji na tržištu. Konkurisali smo i pre šet godina i tada smo sredstvima Grada kupili mašinu za šlicovanje kutija koju koristimo i danas – saznajemo od Karanovića.

Gradskim budžetom za ovu namenu  predviđeno je tri miliona dinara, za milion dinara više u odnosu na prošlu godinu.

-Najniži odobreni iznos je 75.000 dinara, a najviši je 360.000 dinara. Prema uslovima konkursa maksimalni iznos koji smo mogli da odobrimo je 400.000 dinara odnosno 50 odsto od ukupno tražene sume – pojasnio je Saša Tanackov, član Gradskog veća – Putem ovog konkursa vodimo računa i o ženskom preduzetništvu koje se dodatno boduje tako da smo odobrili sredstva za šest žena, preduzetnica. Novac se odobrava isključivo našim lokalnim firmama koji su poslovno i životno vezani za naš grad.

Na konkurs je pristigla 21 prijava, a sufinasiraće se preduzetnici koji rade u oblastima građevinarstva, štamparskih i komunalnih usluga, električarskih poslova, ugostiteljstva i starih zanata.

IMG_20230728_115836

Zašto su prazni lokali u centru grada

Aleksandra Djuran jul 28, 2023 0

Cena zakupa poslovnog prostora u javnoj svojini grada ostaće nepromenjena do kraja godine. Naime, izmenu i dopunu odluke o uslovima i načinu davanja u zakup poslovnog prostora u javnoj svojini grada, koja je razmatrana na sednici Skupštine grada, odbornici su jednoglasno podržali. Kako je obrazložio Saša Tanackov, član Gradskog veća, cena zakupa, prema odluci,  usklađuje se sa rastom cena na malo. S obzirom na to da postoje ekonomska kretanja koja uslovljavljaju otežano poslovanje, lokalna samouprava želi da pomogne lokalnim, malim, privrednicima. Novom odlukom do kraja godine zamrznuće se cene zakupa poslovnog prostora koje su bile u junu.

– U javnosti se spekuliše da imamo praznh lokala u centru i da je razlog tome loše ekonomsko stanje u našem gradu. Ne slažem se sa tim jer su svi lokali u javnoj svojini popunjeni i da ih imamo još i u njima bi bili zakupci. Lokali koji su prazni pripadaju fizičkim licima ili privrednim društvima i cena zakupa koju traže nije realna za tržišne uslove u Kikindi – rekao je Saša Tanackov.

Predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan povodom ove odluke podsetio je da  su slične mere podrške mali privrednici i preduzetnici imali tokom pandemije korona virusa. I tada se nije menjala cena zakupa gradskih lokala.

-Lokali koji su prazni nalaze u zgradi koja je vraćena restitucijom. Nakon toga ona je prodata i sadašnji vlasnici podigli su cenu kvadrata na hiljadu i više evra. Ovu cenu niko neće da plati jer nije isplativa i zato nema zakupaca. Lokali u svojini lokalne samouprave su svi pod zakupom, a i ovom odlukom poručujemo da grad vodimo domaćinski i odgovorno – poručio je Bogdan.

Gradski lokali podeljeni su u pet zona i u njima je 146 zakupaca. Najviše ih je u prvoj i drugoj zoni, na Gradskom trgu i širem centru, gde je i najveća cena. U junu je za prvu zonu trebalo izdvojiti  537,48 dinara po metru kvadrtanom, a za drugu 430 dinara za kvadrat.

IMG_20230728_105749

Ne odustajemo od bolje i naprednije Kikinde, poručio Nikola Lukač sa skupštinske govornice

Aleksandra Djuran jul 28, 2023 0

Većinom glasova odbornici su, na sednici lokalnog parlamenta, usvojili konsolidovani izveštaj o izvršenju odluke o budžetu za period januar- jun. U gradsku kasu u prvih šest meseci slilo se milijardu 616 miliona dinara odnosno 42 odsto od ukupno planiranog prihoda od tri milijarde 875 miliona dinara.

– Realizacija budžeta je zadovoljavajuća. Transferna sredstva imala su nešto lošiju realizaciju jer od planiranih 400 miliona dinara 300 miliona nije uplaćeno u prvoj polovini godine, ali će biti uplaćeno do kraja. Reč je o sredstvima Uprave za kapitalna ulaganja koja su namenjena započetoj rekonstrukciji vodovodne mreže i budućoj izgradnji sekundarne atmosferske kanalazacije što ukupno iznosi 270 miliona dinara.  – istakla je zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

– Budžet grada od 12. juna bio je blokiran zbog prinudne naplate, a deo mera izlaska iz ove situacije bili su i svakodnevni kontakti sa velikim finansijerima da se uplate odlože za period izlaska iz blokade kako bi sredstva utrošili za namenu za koju su i odobrena. Zadovoljni smo i sa trećom tranšom rudne rente u iznosu većem od 93 miliona dinara.

Blokada nije dugo trajala, dodala je Jakšić Kiurski, i normalno poslovanje uspostavljeno je 14. jula.

– Država je pokazala spremnost da pomogne našem gradu da prebrodimo što pre blokadu tako što nam je dodelila 60 miliona dinara. Krizni period je iza nas i sada možemo očekivati sredstva koja će značajno povećati realizaciju prihoda do kraja godine – kazala je zamenica gradonačelnika.

Na primedbu odbornika Miroslava Grujića da tačka dnevnog reda treba da nosi naziv neizvršenje budžeta odgovorio je gradonačelnik Nikola Lukač.

– Projekti i planovi realizuju se po planiranoj dinamici i znam da vam to ne odgovara. Zbog vašeg mentora Zorana Mileševića zaustavili smo transfere za velike projekte koje ćemo realizovati u drugoj polovini godine. Znam da vas boli to što smo uspeli, da dobrom organizacijom i domaćinskim raspolaganjem budžeta, nijedan korisnik ne ostane uskraćen za sredstva i da grad funkcioniše. Mislite li da se nismo spremali za ovu blokadu i da smo neodgovorni? Tako biste vi radili i dali biste novac nekome ko to nije zaslužio. Moraju se poštovati odluke suda i zato smo zaustavili veće transfere da ne bismo došli u dodatni problem. Svi sugrađani vide gde se rekonstruiše vodvodna mreža, koje su ulice asfaltirane, gde je zamenjena rasveta, gde su izgrađeni trotoari. Isto ulažemo u centar, na periferiju grada i na selima. Ne vidite izgradnju fabrike vode, rekonstrukciju Opšte bolnice, radove u školama, podršku mladima, porodiljama, pronatalitetnoj politici, našu borbu da u grad dođu novi investitori? Za tih 220 miliona, znate li šta smo sve mogli da uradimo? Da izgradimo novi vrtić koji nam je potreban, ta suma je dvogodišnji budžet za rekonstrukciju kolovoza, da uredimo seoske domove kulture i mnogo toga drugog. Ko će se ovde izviniti i reći da nije verovao da ćemo moći tako brzo da izađemo iz blokade i zbog toga što ste mislili da nismo sposobni da sami rešimo nastali problem? Imamo viziju i podršku naroda da vodimo grad i rešavamo sve probleme. Rezultati rada pokazuju našu borbu i ne odustajemo od bolje i naprednije Kikinde – rekao je Lukač i napomenuo da je ponosan na svakog pojedinca iz svog tima i sve budžetske korisnike koji su bili svesni situacije.

I pored blokade računa, sve obaveze prema predškolskom, osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju, ustanovama kulture i sporta,  prema mesnim zajednicima i socijalnoj zaštiti su ispoštovane, precizirano je za skupštinskom govornicom.

 

 

 

28.7. basket 0

Drugi basket turnir 3h3 na trgu: Start u nedelju od 11 sati

Dejan Panić jul 28, 2023 0

Drugi turnir u basketu 3h3 u organizaciji Sportskog saveza Kikinde, na rasporedu je u nedelju od 11 sati, na trgu, preko puta fontane, najavila je danas Jelena Čudanov, predsednica SSK.

– I ove godine od Pokrajinskog sekretarijata za sport i Sportskog saveza Vojvodine dobili smo teren, nadamo se da ovo postaje tradicionalni turnir, imamo 16 ekipa, nismo očekivali ovoliki odziv ekipa pa smo morali da ograničimo broj učesnika i da odbijemo tri ekipe – rekla je Čudanov.

Sve će biti organizovano tokom jednog dana, a dolaze, osim kikindskih, i ekipe iz nekoliko mesta srednjeg Banata te jedna iz Vrnjačke Banje.

– Predvideli smo i gađanje trojki, imaćemo i mažoretkinje, nadamo se da će nas vreme poslužiti, možda će oko 13 sati morati da bude  napravljena pauza zbog kiše i da ćemo onda ipak da nastavimo takmičenje do finala koje planiramo za oko 21 sat – zaključila je Čudanov.

Tamas Kis 4

Tamaš Kiš ostvaruje dečački san – odlučno grabi ka Milanskoj skali

Igor Crnogorac jul 28, 2023 0

Mladi bariton, Kikinđanin Tamaš Kiš upravo se vratio iz Trsta u kojem je premijerno odigrao naslovnu ulogu u operi Bele Bartoka „Zamak Plavobradog“. Pored zapaženog nastupa i odličnih kritika stručnjaka, ocenjeno je i da je, ovim „preskočio“ nekoliko faza u razvoju operskog pevača.

Tamaš je tek na prvoj godini solo pevanja na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu, ali je i najbolji primer kako se, ne oslanjajući se samo na talenat, uspeh postiže radom i upornošću. Ovaj mladić ima 24 godine i, posle završene dve srednje škole, trenutno je na masteru novosadske i redovnim studijama beogradske muzičke akademije.

– Još kao dete sam želeo da se bavim operskim pevanjem, to sam jako rano odlučio. Porodično imamo sluha, deda i brat su muzičari, ali niko, osim mene, nije klasičar – kaže Tamaš.

Svoje školovanje, koje obuhvata po dve osnovne i srednje muzičke škole i dve muzičke akademije, opisuje kao svoj put snova.

– Iako sam od početka znao da želim da budem solista, prvo sam hteo da završim muzikologiju jer smatram da je veoma važno da, kao solo pevač, imam znanje o teoriji – objašnjava Tamaš.

Pohađao je Osnovnu muzičku školu u Kikindi, odsek klavir. Na završnoj godini Srednje muzičke škole, smer teorija muzike u Zrenjaninu, ubrzano završava dve godine osnovne muzičke škole – smer solo pevanje, sve kod profesorice Svetlane Birkin. Zatim upisuje muzikologiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i, paralelno, pohađa solo pevanje u Srednjoj muzičkoj školi „Isidor Bajić“. Tada mu je, kaže, mnogo pomogla profesorka Marta Balaž, koja ga je i prepoznala kao baritona.

– Moj sledeći i glavni cilj bio je da upišem solo pevanje kod profesora Nikole Mijailovića, evropski poznatog solistu i pedagoga, na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu i u tome sam uspeo – otkriva Tamaš i dodaje da je, ponovo istovremeno, u Novom Sadu završio master studije muzikologije.

Već na prvoj godini solo pevanja imao je brojne nastupe u operama. Od 2021. godine deo je projekta beogradske Muzičko-opersko-teatarske organizacije. U operi Stanislava Biničkog „Na uranku“ nastupio je u dvema ulogama – glasa iz naroda i Redžepa. Ulogu oca izveo je u operi „Dečija soba“, nastupio je u kamernoj operi „Ničija ruža“, a u delu „Hajde da napravimo operu/Mali dimničar“ Bendžamina Britna, ponovo je u dvostrukoj ulozi – Crnog Boba i Toma.

Profesor Mijailović preporučuje ga za međunarodni projekat tri muzičke akademije – beogradske, novosadske i Konzervatorijuma „Đuzepe Tartini“ u Trstu u kojem dobija noseću i naslovnu ulogu u delu Bele Bartoka „Zamak Plavobradog“. U Kikindu je stigao pravo sa premijere, održane u okviru „Mitelfesta“ u Italiji.

– Prvi put sam imao tako veliku, ulogu prvog faha. Ovim sam, na neki način preskočio manje uloge i nastupio u Bartokovom delu, što nije tipično za početak karijere, a sve zahvaljujući veri mog profesora da sam, karakterno i glasovno, iako mlad, spreman da iznesem ovako tešku i zahtevnu ulogu – kaže Tamaš. – Dobio sam veoma lepe komplimente i pozitivne kritike. Bilo je to divno iskustvo.

Tamašov talenat prepoznat je i mnogo ranije – dva puta dobijao je stipendije „Dositeja“ za mlade talente i Fonda za unapređenje vokalne umetnosti mladih Melanije Bugarinović i ćerke Mirjane Kalinović Kalin. Vojvođanski savet za podršku talentima nagradio ga je, prošlog meseca, za zapažene rezultate u muzičkoj kulturi.

Kao najvažnija priznanja izdvaja prvu nagradu na takmičenju „Vera Kovač Vitkai“, gran pri na onlajn Festivalu slovenske muzike, zatim specijalnu nagradu za najperspektivniji muški glas na takmičenju solo pevača „Nikola Cvejić“ u Rumi i nagradu „Miroslav Čangalović“ Srpskog narodnog pozorišta u kojem je nastupao kao solista u oratorijumu „Apoteoza Crnjanskog“.

Otkriva da mu je velika želja da dobije ulogu Figara u Rosinijevom „Seviljskom berberinu“, najpoznatiju baritonsku rolu, kao i ulogu Grofa de Lune u Verdijevom „Trubaduru“. I svestan je, kao i uvek, da su velika odricanja i dalje pred njim.

– Često se osećam kao sportista, moram da pazim na ishranu i da budem naspavan, odmor je važan koliko i vežbanje. Želim da dostignem vrhunske nivoe, a to podrazumeva određene žrtve. Moram da odbijem mnogo stvari u kojima uživaju moji vršnjaci. Disciplina je neophodna da bih stigao do najvećih operskih podijuma – „Metropolitena“ i Milanske skale – siguran je Tamaš. – Imam veliku podršku porodice i to mi mnogo znači. Radim ono što volim, obožavam da budem na sceni, volim da se povezujem sa ljudima, da podelim sa drugima ono što je meni dato.

Sudeći po dosadašnjim dostignućima, upornosti i odlučnosti u ostvarenju svojih umetničkih i životnih ciljeva, šanse da Tamaš ne stane na daske scene u Njujorku ili Milanu sasvim su zanemarljive. On zna svoj put i odlučno gazi ka najvišem cilju. I za to mu čak ni sreća nije potrebna.

kukuruz dzeparac

Do džeparca prodajom mladog kukuruza

Aleksandra Djuran jul 28, 2023 0

 

Nadežda Šibul, Anđela Marinkov i Mina Ćurčija osmislile su odličan način kako da dođu do džeparca. Prodaju kuvan, pečen i sirov mlad kukuruz u Njegoševoj 74. Nadeždina mama Zorica, koja im pomaže, odnosno kuva i peče mlad kukuruz otkriva nam kako je sve počelo.

-Ćerka i ja bile smo na pijaci u Mikronaselju i videle da jedan dečak prodaje kukuruz. Na njegovoj tezgi bila je gužva i to nam je dalo ideju da se i mi probamo isto. Nadežda je okupila svoje drugarice koje su rado pristale da joj se pridruže – kaže Zorica Miucin.

Kukuruz stiže sa njive Nadeždinog tate Duška koji se bavi poljoprivredom. Svakog dana se bere svež za prodaju.

-Ima kupaca tokom čitavog dana. Tu su naše komšije, prijatelji, rodbina, ali i oni koji prođu ulicom i vide da se prodaje kukuruz. Oglašavamo se na društvenim mrežama i sada imamo i porudžbine. Sve što zarade ide deci za džeparac – napominje naša sagovornica.

Mlad kukuruz prodavaće se još neko vreme, dok ga bude bilo. Gazdinstvo Šibul zasnovalo je kukuruz na četrdesetak jutara. Zorica ističe da je u solidom stanju, ali da mu treba kiše u narednom periodu.

laptop (2)

Frilenseri do 31. jula da prijave i plate porez

Jelena Trifunović jul 28, 2023 0

Manje od nedelju dana ostalo je da frilenseri prijave i plate porez preko posebnog portala Poreske uprave. Prvi put Poreska im ne šalje rešenja, već su dužni da sami prijave prihod i uplate odgovarajući porez. Do sada je stiglo oko 2.500 prijava.

Na osnovu pitanja na portalu svako najpre saznaje da li spada u kategoriju frilensera. Onaj ko izabere prvi model oporezivanja, na tromesečni prihod do 96.000 dinara ne plaća porez, a preko tog iznosa stopa je 20 odsto. Zdravstveno i penzijsko osiguranje plaća ako želi.

Procenjuje se da je za one koji prihoduju do 160.000 dinara to isplativije.

Za one koji zarađuju više, bolji je drugi model, neoporezivo je 57.000 dinara, ostalo se oporezuje sa 10 odsto, uplata penzijskog doprinosa je obavezna.

„Za sada nekih 60 odsto frilensera se opredelilo za model 2, što znači da plaćaju sebi doprinose za penzijsko osiguranje. Sa jedne strane možemo reći da su zapravo i čekali uspostavljanje ovog sistema kako bi sami sebi mogli da uplaćuju doprinose“, kaže Irena Đorđević iz NALEDA-a.

Uz one koji rade za strane poslodavce, na ovaj način porez i doprinose mogu platiti i oni koji kod nas pružaju usluge fizičkim licima, poput bebisiterki ili majstora.

Iako rok ističe 31. jula, do sada je stiglo oko 2.500 poreskih prijava, a prema ranijim procenama u Srbiji radi najmanje 70.000 frilensera. Među do sada podnetim prijavama, prednjače oni sa višim primanjima.

(RTS)

Don`t copy text!