Уметници који су ове године имали привилегију да стварају на 42. Симпозијуму „Тера“, полако завршавају своје радове и сабирају утиске после једномесечног боравка у нашем граду. У простору Атељеа, у пуном уметничком комфору, једну скулптуру великог и две мањег, галеријског формата, оставиће и Саша Панчић из Београда, сликар по вокацији, али и вајар чије су скулптуре у металу већ годинама део јавног простора.
– Скултпутре су мало ван мог уобичајеног рада и поетике. Из поштовања према материјалу који вам одређује шта можете и шта не можете, морате бити спремни да изађете из личног поетског комфора који сте зидали годинама – прецизира Панчић. – „Тера“ је за нас прилика да пуно научимо, без обзира на искуство. Све је ново. Мало је рећи да смо задовољни, постали смо тим.
Ледија Костандини, прва је уметница из Албаније, учесница Симпозијума. Ствара у различитим медијима, укључујући и инсталације, те јој рад са глином није стран. Стационирана је у Тирани где има свој студио и ради као слободни уметник.
– Сада се питам зашто раније нисам више радила у глини јер сам овде схватила да имам талента и за то. Када је у питању тема, хтела сам да изаберем нешто компликованије, што је изазов, хтела сам да се помучим. Изабрала сам две руке, за то ме је инспирисала глина, не као материјал, већ као објект, она означава нашу повезаност са земљом – објашњава Ледија. – Не могу ни да опишем осећај који имам овде, и није у питању само радно искуство, јаке везе створили смо и на људској основи. Све је јако добро организовано, „Тера“ тим је предиван, све нам омогућавају. Упознала сам много људи у Кикинди, били смо на многим догађајима, видела сам и алтернативну и андерграунд живот града који је јако миран и има дивна места за опуштање. Надам се да ћу имати прилику поново да дођем и надам се даљој сарадњи са „Тером“ – и других уметника и организација из Албаније.
Са Ла Палме на Канарским Острвима стигао је вајар Хорхе Веда.
– Веома сам пријатно изненађен, осећам се јако лепо овде. Рад на „Тери“, град и људи, све је дивно – каже Хорхе. – Моје дело је триптих по грчком миту „Отмица Европе“. Надам се да ћу се вратити следеће године да видим своје скулптуре на изложби и све људе које сам овде упознао.
На 42. сазиву стварају и Никола Ненадић из Хрватске и Чедомир Васић и Мирољуб Стаменковић из Србије.
Радове са овогодишњег симпозијума Кикинђани ће имати прилику да виде на Тргу од следећег лета и отварања 43. Симпозијума. До тада, као и увек, „Теру“ промовишу њени учесници, они који су имали част да Симпозијум упишу у своју уметничку биографију.
Козара ће у нову сезону војвођанског „Истока” ући без четворице из минулог првенства, каже тренер Владимир Китановић.
И наредне такмичарске године Великоселци ће стремити да избегну борбу за опстанак.
Зорица Деспотов је васпитачица у вртићу „Невен“ у Мокрину. Рођена у Мојковцу, на северу Црне Горе, по завршетку Више педагошке у Кикинди, у Мокрин се, некако, вратила.
За прву збирку рецензију је написао познати писац за најмлађе, Тоде Николетић. Да стихови више не могу да чекају било је јасно кад је, непуне две године касније, 2021, изашла још једна књига поезије за децу, „Скакутаво детињство“.
Поезија Зорице Деспотов део је бројних зборника песама за децу, уз стихове истакнутих савремених писаца. Ипак, постоји нешто што је Зорици важније.
Песникиња коју у Мокрину с љубављу називају поетесом и наследницом Мике и Раше, васпитачица којој деца трче у загрљај и када одавно више нису у забавишту, сада се спрема за још једно остварење својих жеља – припрема књигу песама за одрасле, у сарадњи са својом Емилијом, наравно.