фебруар 1, 2026

Дан: 17. јун 2023.

Sabor frulasa 8

Иђош је вечерас, 27. пут, био домаћин Сабора трубача под називом „Шкрипи ђерам“. Манифестација вредна поштовања, која деценијама одолева, у континуитету, сваког јуна угости мајсторе овог инструмента из читаве Војводине, али и из централних делова државе. Овога пута такмичари, њих тринаесторо, стигли су из Београда, Лештана, Сремске Каменице, Суботице, Новог Пазара, Кикинде и Иђоша.

Мирослав Весовић из Лештана вишеструки је победник Сабора у Иђошу. Пензионисани је наставник физике и математике. Свира од малена, а фруле израђује дуже од пет деценија.

– Мој отац је свирао кларинет и фрулу и од њега сам то наследио. Ако је виолина краљица инструмената, фрула је одмах до ње. Веома је важна за очување традиције. На фрули добар мајстор може све да свира, и класичну музику – каже Весовић.

Најмлађа учесница, десетогодишња Дуња Јеловац, стигла је из Београда.

– Први пут учествујем. Свирам фрулу од девете године, научила ме је  моја наставница Соња Шипић из Музичке школе „Мокрањац“ – каже Дуња.

Фестивал фруле отворио је председник Скупштине града, Младен Богдан.

– Само трајање манифестације показује колико је она важна – рекао је Богдан. – Град Кикинда ће је, као и до сада, увек подржавати, јер желимо да покажемо колико је значајно чувати и неговати традицију везану за овај стари инструмент у Срба. Важно је да се и млади заинтересују, како би и нови нараштаји неговали нашу баштину.

Наступе фрулаша оцењивали су др Данка Лајић Михајловић, етномузиколог у Музиколошком институту Српске академије наука и ументости, председница жирија, Дејан Анђеловић, професор методике музике, уметник на фрули, члан групе „Искон“ из Суботице и др Далибор Тодоровић, мајстор фруле из Рашке.

– Ово је и прилика да подстакнемо младе свираче да очувају тај део нематеријалног наслеђа. Што више има предтакмичења, то је боља основа за ту одрживост данас, за темељ културног идентитета младих – рекла је председница жирија.

Мајстори фруле наступали су у четири категорије: млади фрулаши, изворно свирање, савремено свирање уз пратњу оркестра и дуети.

Одлуком жирија, са овог такмичења, на Сабор у Прислоници код Чачка, који ће се одржати 22. и 23. јула, пласирали су се: Вељко Петронијевић из Новог Пазара и Цвијетин Милаковић из Суботице, у категорији изворног свирања; Милорад Кукић и Драгиша Антић, обојица из Новог Сада, и Ненад Михајловић из Параћина, у категорији савременог свирања; у категорији дуета, победници су Ненад Михајловић и Милан Вилотић, док се Дуња Јеловац пласирала за даље такмичење у категорији младих.

Сабор фрулаша увеличали су и гости, фолклор КУД-а „Мокрин“, док је такмичаре пратио Оркестар Владимира Милованова.

Организатор такмичења, од самог почетка је Културно-просветно друштво „Миливој Оморац“ из Иђоша, уз свесрдну помоћ Месне заједнице и Града. Иђошка публика готово је испунила салу Дома културе и показала да, осим што су добри домаћини, веома добро знају да је очување традиције темељ изградње сигурне будућности.

355164502_572460791725040_7087304835785707777_n

Први овогодишњи Ноћни базар окупио је 44 излагача. Широк и занимљив асортиман својих производа- oд прехрамбених па до декоративних, вредни суграђани представљају на градском тргу вечерас oд 18 до 23 сата и 30 минута.

Вече је пријатно, па је идеална прилика да прошетате до центра града и посетите базар.

Ноћни базари које приређује Туристичка организација Града Кикинде биће одржани и у јулу и августу.

 

pexels-pixabay-45243

На концерту „Јер музика нас спаја“ који ће бити одржан у понедељак од 19 сати у сали Народног позоришта, разноврсним репертоаром публици ће се представити хорови основних школа „Свети Сава“ и „ Жарко Зрењанин“.

Наступиће више од стотину основаца од првог до осмог разреда, а поред хорског певања представиће се и солисти који похађају музичку школу, сазнајемо од Николине Сувајџић, наставнице која води хор у ОШ „Свети Сава“.

-Заједно са пријатељицом и колегиницом Наташом Француски, наставницом музичког из школе „Жарко Зрењанин“ дошла сам на идеју да организујемо догађај попут овога. Обе водимо хор у нашим школама и заиста би било штета да људи не чују на чему ми све то радимо током целе године- указује Николина Сувајџић.

Публика ће бити у прилици да чује и композиције на клавиру, тамбури, саксофону, гитари, а неке од њих су: Валцер бр. 2 Дмитрија Шостаковича, Галоп коло, Плес шећерне виле, део из балета Крцко Орашчића, Тамо далеко.

-Хорови ће отпевати и песме познатих као на пример Музика на струју од Бајаге, Љуљај ме нежно Оливера Мандића, Корзо Ђоке Балашевића и многе друге. Нећемо вам више откривати.  Желим да напоменем да ми је изузетно драго што смо колегиница и ја успеле деци да пренесемо огромну љубав према музици, истрајност, уживање у ономе што радимо и припремамо. Деца се јако радују овом наступу и позивају вас да дођете у позориште 19. јуна у 19 сати јер ће кикиндско позориште тада бити центар света- поручује наша саговорница.

grad kikinda

Локални следбеници Ђиласове политике, још једном су потврдили колико, у намери да сакупе јефтине политичке поене, потцењују грађане. Док њихов политички ментор Зоран Милешевић скида два милиона евра са рачуна града, они су се „досетили” да поставе питање бесплатних уџбеника за основце, те „констатују” да градска власт не зна да располаже буџетом(?!).

У најновијем саопштењу које потписује Татјана Раца, потпредседница Градског одбора ССП наводи се:

„Чланица Градског већа за образовање се не оглашава, иако смо јој већ 2 пута упутили отворено писмо. Није се усудила чак ни да нам да одговор на питање „Да ли би ученици основних школа требало да добију бесплатне уџбенике?“

Да ли се тако поштују суграђани, господо? Одавно сте се одродили од народа и заборавили да вас тај исти народ плаћа да обављате свој посао, а не да извршавате страначке задатке. Реторику о неким бившима оставите по страни. Ако су и колико год да су били лоши ви сте још гори, јер за више од десет година апсолутно ништа за овај град нисте урадили. Изговоре да у буџету нема новца такође не прихватамо. Новца има, само ви не знате да располажете њим”- тврди у саопштењу Татјана Раца, потпредседница Градског одбора Странке слободе и правде.

Одговор на лицемеран и дегутантан покушај јефтиног, али сасвим извесно неуспешног прикупљања политичких поена, убрзо им је стигао из Градског одбора Српске напредне странке.

„Госпођо Раца,

Да још једном подсетимо и вас и ваше партијске колеге, какву сте пустош за собом оставили у буџету града.

Дуг од 480 милиона динара, према буџетским корисницима 153 милиона динара, школама 40 милиона, Предшколској установи 9 милиона, родитељима за дечији додатак 15 милиона. Рачуне школама нисте плаћали месецима. О инвестицијама су сањали. Све што је могло да оде у џеп ваших и данашњих партијских пајташа, отишло је.

О каквој ви бризи говорите уопште?!

Јел ви заиста мислите да вас грађани нису препознали? Можете да мењате и име и адресу странке, џабе. И тад и сад, главни командант Зоран Милешевић, одређује све ваше домете. Ваше, да поновимо! Грађана, више никад.

Ви, који не презате од злоупотребе страшне трагедије,да на рачун убијене деце као хијене лешинарите испостављајући политичке захтеве, ви причате о бризи и утрошку средстава. Ужасава сама помисао на ниво неодговорности.

Госпођо Раца, одговорите само на једно питање свим грађанима Кикинде. Колико ће ваш политички ментор, пријатељ вашег председника странке Драгана Ђиласа, најпознатији локални тајкун, Зоран Милешевић, дати за децу Кикинде од два милиона еура колико им тренутно отима из буџета? Колико?

Ми знамо, нула!

Два милиона еура са рачуна града скида баш ваш Зоран Милешевић, исти онај који вам је у центру града подигао споменик, хотел „Нарвик“, једну од најпознатијих штенара.

То вам није тема? Баш вас брига!”- истиче се у саопштењу Градског одбора СНС Кикинда.

baletska skolica

Из Балетске школице Културног центра Кикинда најављују наступ својих полазника за недељу, 18. јун. Концерт ће бити одржан у сали Народног позоришта, од 18 сати, а улазак је бесплатан.

Kolonija Cigra 1

Ликовна колонија под називом „Хумани уметници за Чигру“ организoвана је у Друштву за помоћ ментално недовољно развијеним особама седми пут. Окупила је уметнике из Сомбора, Кикинде и Новог Сада које је ујединио заједнички циљ да помогну овом друштву.

– Наши дугогодишњи пријатељи одазвали су се позиву и хвала им на томе. За родитеље и пријатеље наши чланови су, заједно са глумцима из Позоришта „Лане“, премијерно извели представу „Црвенкапа“. Овај пројекат подржало је Министарство културе – рекла је Загорка Новаков, председница Друштва за помоћ МНРО „Чигра“.

Међу учесницима колоније затекли смо и Алексу Петкова (16), који се први пут одазвао овом ликовном дружењу.

– Волим да сликам и радо се учествујем на колонијама. Ово је и прилика да помогнем, што је био мотив више да учествујем – рекао нам је Алекса Петков.

Чланице Градског већа, Мелита Гомбар и Валентина Мицковски, посетиле  су учеснике колоније.

– Локална самоуправа ту је да помогне рад Друштва и да подржи њхове активности, посебно када се ради о хуманитарној акцији – рекла је Валентина Мицковски.

Средства добијена продајом слика биће уложена у простор, радионице и активности са корисницима.

Plazinic 1

“Врло мало светлости” назив је изложбе еминентног сликара Божидара Плазинића која је отворена у Галерији „Тера“. Серију радова чине четири целине цртежа на новинском папиру, насталих 2020. и 2021. године.

„Један од феномена и тема Плазинићевог рада у каријери дугој више од пола века јесте светлост, која је у митологијама скоро свих народа доживљена као тајна живота. Независно од тога који материјал и медијум да користи, уметник изнова настоји да извуче она својства која одговарају његовим примарним импулсима. За њега је од виталног значаја изналажење оног тренутка светлости који осваја моћ говора. Тај тренутак поседује снагу саопштења (употреба новинског папира) и носи, унутар својих остварених ликовних елемената, сугестију његовог унутрашњег разлога“, навела је у најави изложбе Верица Немет, историчарка уметности из „Тере“.

Изложба је плод пандемије, потврдио је аутор на свечаном отварању и само је део из периода његове хиперпродукције.

– Тада сам осетио један тренутак који је кулминирао у мојој свести, да ми већ дуго живимо у проблему нестанка егзистенцијалне светлости, оне која треба да буди све позитивно у нама. Живимо у времену информација којима нас бомбардују – о трагедијама, болестима и политичким интригама. Све то, кап по кап, утиче на нашу свест и убија тај минимум светлости који је потребан да се одржимо као људи и да задржимо достојанство човека. У то време и буквално сам осеећао недостатак светлости јер сам живео у једној собици и сваког дана сам радио цртеже којима сам практично поништавао те текстове. Покушао сам да их  преведем у естетски предмет, да то ружно претворим у нешто лепо. Направио сам 212 цртежа, од којих су неки сада овде пред вама – рекао је Плазинић.

Божидар Плазинић ствара у Чачку, добитник је више од 30 домаћих и интернационалних признања. Поставка његових радова остаће у Галерији „Тера“ до 2. јула.

Petar Terzić 1

Петар Терзић, завичајни историчар из Сенте, представио је своју књигу „Теодор Пл. Брановачки Сенћанин“ у Културном центру у Кикинди.

– Теодор Племенити Брановачки био је изузетна личност – учитељ, археолог и преводилац, и оставио је видан траг у култури Сенте – каже Терзић. – Био је учитељ Стевана Сремца, пронашао је чокански Kремењак – насеобину из Каменог доба, затим цркву Kалоча и топ из битке код Сенте. Осмишљавао је бокале на којима  је исписивао поучне реченице. Три таква бокала налазе се у Народном музеју у Кикинди.

Терзић је добитник градског одличја Сенте, „про урбе“. Написао је девет књига у којима се бавио историјом овог места: о православном Храму Светог Архангела Михаила у Сенти, о Српској читаоници и Српском певачком друштву, затим о Стевану Сремцу, који је у Сенти живео 13 година, до смрти своје мајке. Његова прича „Николин крст“ преведена је на 11 језика, а у делу „Руска емиграција у Сенти“ казивач је ауторова мајка која се дружила са руским интелектуалцима избеглим у ово место после Октобарске револуције. „Били су врхунски интелектуалци, професори, предавали су и по седам предмета. Да није било њих, не знам где бисмо данас били у културолошком смислу“, оцењује Терић.

Књига „Теодор Пл. Брановачки Сенћанин“ штампана је средствима Министарства културе, на стогодишњицу његове смрти.

Don`t copy text!