Даy: Ф ј, 2023

фудбал. војвођански исток

Окончана је Војвођанска фудбалска лига „Исток” у којој је, као што је било познато још поодавно, доминантно тријумфовала ОФК Кикинда, вративши се након само сезоне у друштво српсколигаша, а и преостала четири наша клуба у овом рангу завршили су надметање остваривши, с мање или више задовољства, циљеве прокламоване пред почетак такмичарске године.

Данашње последње 30. коло пак није имало баш никакав резултатски значај за наше клубове па је тако ОФК Кикинда поражена 2:1 (Ивановић) у Банатском Карловцу, Слобода је у Новим Козарцима 8:2 (Галић и Ковачевић по трипут, Станаћев и Благојевић) савладала тим Полета из Идвора, рускоселска Црвена звезда била је боља 4:1 (Кресоја, Попесков двапут и Зечевић за Звезду, Крнић за ЖАК) на кикиндском Вашаришту од ЖАК-а, а Козара је у Банатском Великом Селу 1:0 (Бјелановић – казнени ударац) добила Омладинца из Ботоша и тако га избацила у нижи, подручни ранг.

ОФК Кикинда сакупила је на крају 68 бодова, Слобода је завршила на другом месту са 60, Црвена звезда на четвртом с 52, Козара на деветом с 39, а ЖАК на 12. позицији с 34 бода.

Осим поменутих Ботошана, испало је и последње Јединство из Качарева.

353509946_1474889256674939_5664974797643217598_н
У тешкој саобраћајној несрећи која се јутрос око 5 сати догодила на путу Кикинда – Наково, погинуо је 39-годишњи Бошко И. из Накова.
Несрећа се догодила на улазу у село, када је аутомобил шкода октавија, из још неутврђених разлога прешао на супротну траку коловоза и директно се сударио са опел корсом. Од јачине удара, 39-тогодишњи мушкарац, који је возио опел-корсу, преминуо је на лицу места.
Возач шкоде октавије Владимир М. (40), такође из Накова, задобио је тешке телесне повреде и транспортован је у зрењанинску болницу.
Наковчани потврђују да су двојица мушкараца били добри пријатељи и комшије, и да су се познавали цео живот. Тело несрећног човека из хаварисаног возила извукли су ватрогасци.

 

Виеw тхис пост он Инстаграм

 

А пост схаред бy 192.РС (@192_рс)

музеј жеравица 0

Данас је у Новом Милошеву отворен Музеј Ранко Жеравица, а у међу званицама био је и легендарни репрезентативац бивше државе, Никола Плећаш, стигао је на отварање из Пуле, у Хрватској.

– Све је забележено и записано што је Ранко учинио за развој и квалитет и југословенске и кошарке у свим Републикама некадашње државе, а имао је велики утицај. Био је визионар, није се држао постојећих стандарда и хтео је нешто више. Успео је, освојио је прво сребро на Олимпијским играма, прво злато на Светском првенству и све европске медаље. Човек с толиком репутацијом, успехом и знањем које је преносио и на млађе тренере, више је него заслужио да му се подигне овако нешто, да има један спомен који је много већи и лепши него име неке дворане. Морам бити искрен и рећи да сам задивљен фамилијом Жеравица која је успела направити ово, што ће бити незаборавно и где ће ове и будуће генерације моћи сведочити како је стварана кошарка код нас и ко је био један од највећих тренера с ових подручја – рекао је Плећаш.

Ранкова удовица, Загорка Жеравица напоменула је:

– Осмах после Ранкове сахране, дошли смо на идеју и дуго година трајала је борба да стигнемо до овога, али сам пријатно изненађења колико је све ово добро сређено. Морали смо све сами и можда ми се баш зато још више и свиђа. Пошто су овде сва места близу, надам се да ће многи људи долазити и уживати у овоме.

Председник Скупштине Града Кикинда Младен Богдан, истакао је:

– Велики Ранко имао је обичај да каже да му је Кикинда најлепши град на свету и то је тако остало до краја, без обзира што је обишао цео свет. Град Кикинда одужио му се на више начина, проглашен је почасним грађанином нашег града, а имамо и меморијални турнир с његовим именом на којем сваке године учествује велики број деце, што је нама важно, јер Кикинда је град спорта. Пружили смо подршку Фондацији Ранко Жеравица и свима онима који су се залагали за отварање овог музеја, јер сматрамо да се тако одужујемо нашем великом стручњаку.

Саша Максимовић, председник Општине Нови Бечеј, закључио је:

– Овакав спомен комплекс биће на част свима, не само грађанима Општине Нови Бечеј него и Кикинђанима и свима оним који желе да дођу и да одају почаст Ранку, да га се сете или да науче ко је био он.  

Ванземљаци 3 (5)

Неформална уметничка група „Ванземљаци“, већ препозната по слободи израза и необичним излагачким просторима, овога пута, чини се, учинила је уступак и размахнуту инспирацију каналисала на лица и фигуре, што је и назив синоћ отворене изложбе.

Ипак, доследни себи, изабрали су занимљив простор за излагање – хол и степениште целе зграде Већа Савеза самосталних синдиката (бившег „Радничког биоскопа“).

– Све је и почело, пре више од три године, излагањем у алтернативним просторима – код Фрица у изгорелом локалу, код Брице на углу Браће Богарошки, али смо излагали и у „Тери“ и од тада смо некако и озваничили своје постојање као групе. Кикинда је доста конзервативна, чак и по питању класичног сликарства и вајарства. Зато су креативци добродошли – каже Александар Јоксимовић, академски сликар и један од оснивача.

Група има осам академски образованих ликовних уметника, укупно тридесетак чланова, као и подмладак.

– Имамо све генерације, заступљене су и разне професије и различити уметнички изрази, стварамо без калкулација. Спаја нас љубав према уметности као и потреба да се нешто догађа, да Кикинда не буде учмала средина, као што људи кажу да јесте – објашњава Игор Грандић, један од излагача и оснивача.

Изложба „Лица и фигуре“ је и прво кикиндско излагање радова академског сликара Николе Гајића из Требиња, однедавно нашег суграђанина.

– Изложио сам скулптуру „Палма“ и цртеже руку који су фрагменти мини конструкције ветрењаче – каже Никола. – Технике се лако науче, оно што је тешко у уметности су идеја, концепт, порука. Настављам да стварам једну замишљену целину и надам се и самосталној изложби до краја године.

„Ванземљаке“ – излагаче на овој изложби чине још: Андреа и Миливоје Вукојевић, Јован Исаков, Соња Белош, Катарина Драгин, Јелена Волков, Катарина Тубин, Милица Бењоцки, Зоран Кузманов – Тоза, Зоран Србљин – Док, Ненад Миладински – Келе и Вјећеслав Берар.

Сходно опредељењу да се одмакну од конвенција, „Ванземљаци“ су на отварању имали музичаре: добошаре Студија „Маус“, Милана Вашалића са гајдама и Владимира Седљака Крецу на харфи. Захваљујући разумевању из Синдиката, кажу, изложба ће бити доступна до краја месеца, радним данима до 20 сати. На половини излагачког периода, како су најавили, организоваће и вођење и округли сто са посетиоцима.

Архив предавање 1

Како је настало Панонско море, шта су Тетис и Паратетис, како је Војводина постала плодна равница и како је добила име, само су неке од прича, поткрепљених подацима из релевантних извора које публици, широм покрајине, представља новосадски публициста Зоран Кнежев.

Његово предавање под називом „Хроника настајања Војводине“ синоћ је у свечаној сали музеја, имала прилику да слуша и публика у Кикинди.

– У сат и по времена сместио сам причу, прилагођену свим узрастима, о томе како су настали ови простори – каже Кнежев. – Читаво човечанство је засновано на миту, ми имамо записе последњих 300, 400 година, све пре тога су легенде. Зато сам прикупљао разне информације, како бих Војвођанима испричао причу о Војводини. Нико нам, до сада, рецимо, није објаснио Панонско море или како је настао Дунав.

У мноштву занимљивих чињеница са ових простора је и податак да је, у 15 веку, у Војводини било само 0,5 одсто обрадиве површине. Уследиле су колонизације и велики труд и мука да се створе бољи услови за живот, напомиње Кнежев.

– Мало људи зна да се овде гајио пиринач, као и да је Војводина, пре и после Другог светског рата, била један од највећих европских извозника шафрана, најскупљег зачина. Недовољно су познате и здравствене прилике. У 18. веку, према подацима које је оставио један Француски лекар, од хиљаду рођених, до 10. године је умирало више од 500.

Секретаријат за културу Града Новог Сада препознао је значај предавања Зорана Кнежева и подржао његово одржавање у десетак војвођанских места. Тако су приче из давнина, после Сомбора, Врбаса и Новог Бечеја, стигле и у Кикинду, у организацији Историјског архива.

Зоран Кнежев истражује прошлост наших простора 15 година. Аутор је великог броја историографских дела: „Војводина: казивања и сећања“, „Војводина: хронике и легенде“, затим пет дела из историје Новог Сада, „Тамбурашке приче из давнина“. Издавач је „Лагуна“, али се књиге могу купити и преко његових профила на друштвеним мрежама, каже аутор.

После предавања уследила су питања из публике и разговор о давним временима о којима приче, биле оне митови или чињенице, свакако треба сачувати.