Веома корисна иницијатива, потекла из кикиндског Удружења грађана „Здравље на длану“, требало би ускоро да добије свој епилог. Пројекат „Здраве ужине и унапређење здравља ђака у основним школама кикиндске општине“ ово удружење је покренуло пре девет година. Председник, др Горан Абрахам, не одустаје од циља да се школарцима на читавој територији града обезбеди здрав оброк у школи.
На подизању свести млађе популације о значају здравих навика, др Абрахам говори на предавањима у школама. Сада је, каже, на реду коначни договор са свима који одлучују о томе шта ће ђацима бити понуђено у школским кухињама.
– Организоваћемо састанак Актива директора са челницима Градске управе и произвођачима ужина на којем ћу, са др Јеленом Милешевић, нутриционистом, представити пројекат. Желимо да укажемо на важност здравља деце како за популациону, тако и за економску политику нашег града. Након тога ћемо се састати са саветима родитеља који, по правилнику Министарства просвете, заједно са директором школе, доносе одлуку о избору ужина – каже др Абрахам.
Он истиче да је циљ да здраве ужине буду доступне од наредне школске године. Ипак, Удружење иницира и указује на неопходност здравих ужина, али избор остаје на саветима, родитељима, директорима и Граду.
Локална самоуправа би, уколико би пројекат заживео, требало да субвенционише скупље, здраве ужине, са 30 одсто од укупне цене. Ово је одређено на основу калкулације коју је урадила др Јелена Милешевић на Институту за медицинска истраживања у Београду.
У међувремену, Удружење „Здравље на длану“, у сарадњи са волонтерима Црвеног крста, планира да предавање на тему „Гојазност и последице нездраве исхране“ одржи у свим основним школама на подручју града.
– Желимо да ђацима подигнемо свест о томе, да их заинтересујемо да прихвате здраве ужине када се буду имплементирале у школама – каже др Абрахам.
Да је тежња др Абрахама неопходна, показује и студија под називом „Истраживање здравља становништва Србије“ коју је, 2019. године, урадио Институт за јавно здравље „Батут“. Резултати су поражавајући – у Србији је свако осмо дете гојазно, док је свако пето предгојазно, што је један од највећих процената у Европи према подацима Међународне федерације за гојазност.
У публикацији „Епидемија гојазних у Србији“ наводи се да ће готово трећина гојазне предшколске деце постати гојазни одрасли, да ће половина гојазне деце од седам до 12 година бити гојазно и када одрасту, и да ће чак 70 процената гојазних адолесцената остати гојазни заувек.
Лекари упозоравају на то да све већи број деце има повишени крвни притисак, што је у уској вези са гојазношћу. Осим тога, гојазна деца често имају криву кичму, равне табане, жале се на болове у костима и мишићима, што указује на значај увођења здравих навика у свакодневицу најмлађе популације.
У суботу у последњем колу, од 15 сати у кикиндском „Језеру”, Кикинђанке, које су три утакмице пре краја првенства остале без шанси за опстанак, и званично ће се опростити од АРКУС лиге.
У наставку тек нешто блажа „клиничка слика” српског клупског рукомета. И док су наши рукометаши на крају завршили меч, рекли смо већ, с очекиваним минусом, остало је нејасно, нарочито малобројним симпатизерима Партизана на Бањици, како су њихови љубимци, који ће се с још три наша најбоља тима борити у доигравању за наслов првака Србије, од екипе која, скоро је сигурно, испада, примили на свом паркету безмало 40 голова…
