Month: March 2023

МС акција 1

Удружење мултипле склерозе Кикинда данас је, на паркингу код  ”Лидла”, организовало акцију како би скренули пажњу на проблем паркирања особа са инвалидитетом. Акцијом под називом “Сигурни сте да желите моје место?!”, апеловали су на суграђане да не заузимају паркинг-места означена за особе са инвалидитетом.

Март је Месец подизања свести о овој болести. Акцијом се истиче један од свакодневних проблема оболелих од мултипле склерозе и других особа са инвалидитетом, рекла је Бранкица Мишков, председница Удружења мултипле склерозе Кикинда.

– Хоћемо да подстакнемо суграђане да покажу мало више емпатије према особама са инвалидитетом, да нам не ускраћују наше право да се крећемо слободно и да се паркирамо на местима која су предвиђена за нас. Ми смо инвалиди сваког дана, и када се паркинг плаћа и када је бесплатан, у свим временским условима. Највећи проблем имамо код „Лидла“, зато смо и организовали акцију овде. Када нам заузму место возачи који немају налепницу и када им укажемо на то, они улазе у расправу, што је још више болно и стресно за нас.

Бранкица додаје да им Саобраћајна полиција излази у сусрет, али да немају довољно људи да би проблем био решен.

Уз то, проблем су и неуређени паркинзи, на којима постоје паркинг-места за инвалиде, али су неприступачна због ивичњака и немају довољно простора како би инвалиди могли да изађу са колицима. Једина два у том смислу уређена паркинга су код „Лидла“ и у Немањиној улици, што је недовољно.

Акцију су, из локалне самоуправе, подржали Младен Богдан председник Градског парламента, Мелита Гомбар, чланица Градског већа и Павле Поповић, инспектор Саобраћајне инспекције Града.

– Град подржава ову акцију и ми смо до сада одржали више састанака са представницима удружења особа са инвалидитетом и Саобраћајне полиције. Утврдили смо локације на којима треба да се уреде паркинг-места и приступне стазе и то ћемо и урадити у наредном периоду. Саобраћајна инспекција већ је поднела предлог да се то уврсти у буџет. Саобраћајна полиција, такође, излази у сусрет, али немају довољно људи – рекао је Младен Богдан, председник Градског парламента.

Он је такође апеловао на грађане да имају разумевања и да не заузимају места за паркирање особама са инвалидитетом.

– Треба да знате, када се паркирате на том месту, заузели сте место мајци детета са дауновим синдором или ратном војном инвалиду који се борио за своју земљу, неком ко не може самостално да брине о себи. Трудићемо се да са удружењима учествујемо у оваквим акцијама и подижемо свест грађана.

Акцији Удружења мултипле склерозе придружили су се и чланови других организација особа са инвалидитетом: Удружења дијализираних, трансплантираних и бубрежних инвалида, Удружења дијабетичара, Општинске организације инвалида рада и Друштва за помоћ недовољно ментално развијеним особама „Чигра“.

DUSAN-VASILJEV-2023

Жири за награду „Душан Васиљев” у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан, већином гласова донео је одлуку да ово књижевно признање добије песник Селимир Радуловић за књигу „У царству ветрова арамејских” (Лагуна, 2022).

Као и за претходне, и за ову Радуловићеву књигу нам је потребно познавање библијског контекста, препознавање библијских прича, ликова и догађаја из древне историје, наводи се, између осталог, у образложењу жирија.

-На корицама је индикативан текст епископа бачког др Иринеја, који сведочи да је Радуловић међу српским писцима најбољи познавалац монашке и аскетске литературе, а као песник, он је једини који види невидљиво, кроз копрену видљивог (уз духовнике и богослове)…Вођени кроз нову књигу Селимира Радуловића, „У царству ветрова арамејских”, правим путоказима и тумачима, стижемо до краја овог кратког записа радосни, као да смо и сами прошли светогорским стазама, одслушали монашке песме. Ове стихове, „одевене у реч, Очеву”, као да је испевао стари монах, седећи испред своје испосничке колибе, пре него што је нестао, јер је „створен за небо!”- наведено је у образложењу жирија.

Град Кикинда традиционално додељује награду „Душан Васиљев” за најбољу књигу на српском језику у протеклој години. На конкурс је пристигло укупно 124 наслова.

Награда ће лауреату бити уручена у понедељак 27. марта у свечаној сали Градске куће.

О лауреату

Селимир Радуловић (1953, Цетиње) објавио је бројне песничке књиге: Последњи, дани (1986), Сан о празнини (1993), У сјенку улазим, оче (1995), О тајни ризничара свих суза (2005), Снови светог путника (2009), Под кишом суза с Патмоса (2012), О пастиру и камену са седам очију (2015), Сенка осмог еона (2016); књиге изабраних песама: По лицу ноћи (1996,1997), Књига очева (2004), Где Богу се надах (2006), Извештај из земље живих (2009), Светло из очеве колибе (2011) и књиге изабраних и нових песама: С виса сунчаног, страшног (1999), Као мирни и светли весник (2008), Песма с острва сирочади (2010), Дах мале молитве (2017), Дванаест (2018), О дукату са ликом старца (2020), У царству ветрова арамејских (2022).

За свој књижевни рад добио је Новембарску повељу Новог Сада, Искру културе, Печат вароши сремско-карловачке, Кочићево перо, Награду Прољетног сајма у Бањалуци, Награду Теодор Павловић, Вукову награду, Награду Миодраг Ђукић, Награду Симо Матавуљ, Повељу Мораве, Награду Књига године Друштва књижевника Војводине, Награду Ђура Јакшић, Награду Деспотица Ангелина Бранковић, Награду Кондир косовке девојке, Змајеву награду, Награду Лаза Костић, Награду Стеван Пешић, Награду Милан Богдановић, Повељу Удружења књижевника Србије за животно дело и друге награде.

Био је секретар Покрајинског фонда културе (1990-1992), директор Културног центра Новог Сада (1992-1997), председник Друштва књижевника Војводине (1997-2000), главни и одговорни уредник издавачке куће Орфеус (2001-2012), директор Стеријиног позорја (2012-2014). Сада је управник Библиотеке Матице српске. Живи у Новом Саду.

Dr iz Ukrajine 3

Док мале средине имају проблем с недостатком лекара, а докторе оптужују да неће да се селе из великих центара, у Кикинди се, после лекара из Сирије, запослила његова колегиница из Украјине.

Докторка Оксана Савицка је искусан педијатар са стажом дугим готово три деценије. Од овог месеца запослена је у Школском диспанзеру.

– Велика је промена, али ми се свиђа овде, много је лепо. Мало је место, све ми је близу. Код куће сам до посла путовала читав сат. Ни у раду нема разлике, можда мало у лековима и администрацији – каже докторка Оксана на готово течном српском.

У наше место преселила се из хиљаду километара далеких Черниваца, града са 350 хиљада становника на југозападу Украјине, код границе са Румунијом. Међутим, докторка каже да је Кикинду добро упознала и пре него што је почела да живи у њој. Овде је долазила из емотивних разлога.

Чернивци, Украјина

– У ваш град долазила сам током одмора у претходних пет година. Овде је мој супруг, Украјинац, са којим сам се венчала пре годину дана. Он има своју фирму, у Кикинди живи већ три деценије. Иначе је и мој школски друг из разреда.

Када их је судбина поново спојила и када су решили да се венчају, прича докторка, договорили су се да ће живети у Украјини. Рат им је променио планове.– Решили смо да је безбедније да будемо овде. Са мном је дошла и ћерка, која  планира да, од јесени, студира психологију у Пољској. Имам одраслог сина. Он је музичар, композитор. Завршио је Конзерваторијум „Чајковски“ у Кијеву и остао тамо. За њега највише бринем. Надам се да ћу наредне зиме отићи да га видим. Ћерка се већ навикла овде, али јој недостају пријатељи.

Осим људи, докторки Оксани веома се свиђа храна.

– Имате јако лепо брашно, од њега стално правим наше кнедле и специјалитете.  Код вас је леп хлеб, наш, украјински, можемо да једемо само један дан. Јако ми се свиђају сва пецива, бурек посебно, али и сарма, мешано месо на роштиљу.У региону Украјине из којег је стигла докторка Савицка, за сада је безбедно. Не мора да брине за своју породицу али јој, каже, недостају сестра, браћа, пријатељи. Мада, каже, у Кикинди супруг и она већ имају породичне пријатеље са којима се друже.

– Осећам се као код куће, људи су као и ми. Наши народи имају заједнички корен, али су нас историјски догађаји разбацали. И језик је сличан – каже докторка. – Мени је овде добро, имам сигурност, али ми је жао свих у Украјини који то немају.

Захваљујући добрим људима у Кикинди, докторка Оксана овде је пронашла своје парче неба. И планира управо ту и да остане.

 

godišnjica bombardovanja

Достојанствено и свечано Кикинда је обележила Дан сећања на страдале у НАТО агресији и 24. годишњицу од почетка бомбардовања Савезне Републике Југославије. Венце и цвеће на споменик „Туга” положили су представници града на челу са градоначелником Николом Лукачем, припадници војске и полиције, чланови борачких организација, родбина и породице страдалих.

У свечаном програму учествовали су ученици Гимназије „Душан Васиљев” и основних школа „Фејеш Клара”, „Јован Поповић” и „Братство јединство” из Банатске Тополе.

Претходно је у згради Полицијске управе, полагањем венаца и минутом ћутања одата почаст погинулим припадницима полиције.

 

Mladen Bogdan7

Град Кикинда расписао је Јавни позив за доделу накнаде трошкова за вантелесну оплодњу из буџета Града за 2023. годину, како би се и ове године пружила финансијска подршка оним паровима који нису у могућности да природним путем постану родитељи. За подршку паровима у процесу ВТО из градског буџета опредељено је два милиона динара, а рок за подношење захтева тече од дана објављивања Јавног позива до утрошка средстава.

Финансијска подршка подразумева новчану накнаду за трошкове анализа, лекова или суплемената које не покрива РФЗО, што је дефинисано Правилником о накнади трошкова за вантелесну оплодњу. Пар који испуњава услове остварује новчану накнаду у висини просечне нето зараде на територији Републике Србије за тај период, каже председник Скупштине града Младен Богдан.

– Сваком пару, који је у овој ситуацији, на првом месту много значе разумевање и подршка. Показали смо се као прави партнер за сарадњу и спремни да увек разговарамо о тој теми о којој се још увек не прича отворено. Прихватили смо сугестију да се паровима олакша подношење захтева, пре свега око медицинске документације. Чинимо све што можемо са наше стране да им се помогне и упућујемо их на начине како све могу да побољшају свој положај и остваре своја права. Финансијска подршка им много значи зато што су додатни трошкови током процеса велики. Позитивне реакције и очекивање расписивања овогодишњег Јавног позива код заинтересованих парова показују нам да смо на правом путу и да заједно радимо добру ствар- истиче Богдан.

Подсетимо, Град је 2021. године први пут издвојио финансијска средства у буџету за ову меру популационе политике. У прошлој години, финансијску подршку добила су 43 пара.

Dučić palata Srbija (2)

Стање и инспекцијским службама у Србији веома је тешко и неопходна је измена Закона о инспекцијском надзору. Ово је најважнији закључак Координационе комисије за инспекцијски надзор на седници одржаној у Палати Србије у Београду.

Седници, којом је председавао министар државне управе и локалне самоуправе Александар Мартиновић, први пут су присуствовали и начелници округа, каже за „Кикиндски портал“ начелник Севернобанатског управног округа, Мирослав Дучић.

– Констатовали смо да је стање тешко, сложено, да је старосна структура инспектора неповољна – просечна старост је 59 година. Нема их довољно – наш округ годину је започео са 24, а завршиће је са само 17 инспектора. Поређења ради, на почетку 2011. године било их је 46. Тешко се запошљавају нови кадрови јер процедуре за добијање дозволе трају и до годину дана, а да бисте добили самосталног инспектора, потребне су и три године – објашњава Дучић.

Он додаје да су проблем и плате, као и услови рада и непријатне ситуације на терену.

– Дешава се да инспектори одлазе након примања у радни однос. Проблем је мотивисати људе са завршеним Медицинским или Ветеринарским факултетом да се запосле као инспектори.Ипак, у Севернобанатском управном округу, у 2022. години инспекцијске службе су обрадиле 10.070 предмета.

– То не значи да су сви предмети и закључени, али подаци показују да их је толико обрађено – каже Дучић.

На седници у Палати Србија министар Мартиновић пренео је да је премијерка Ана Брнабић упозната са ситуацијом и да је активно укључена у праћење стања.Анализирани су предлози и дата мишљења о годишњим плановима инспекцијских надзора републичких инспекција за 2023. годину. Разматрани су и извештаји о раду за прошлу годину, контролне листе и донесен је нови пословник о раду.

Новина је, каже Дучић, формирање радне групе за праћење, усклађивање и вршење инспекцијског надзора у непрофитним организацијама.

Министар Мартиновић најавио је активно учешће свих начелника управних округа у раду Координационе комисије и јачање везе Министарства државне управе и локалне самоуправе са њима.

 

 

dan škole nakovo 3

Поводом Дана школе у Накову, свечаност за родитеље и госте одржана је вечерас у биоскопској сали. Присуствовао јој је и градоначелник, Никола Лукач.

– Велика је част и задовољство доћи на рођендан школе у Накову. Свима вам честитам Дан школе, ђацима, наставном и ненаставном особљу. Ученицима желим да буду насмејани и да „краду“ знање од својих наставника јер им то нико не може одузети. Ово је добра школа са квалитетним колективом и Град ће се потрудити да обезбеди још боље услове. Ђацима желим да буду понос школе, својих родитеља, свог места и Кикинде. Настојаћемо да Наково буде још боље место за живот и рад – рекао је Лукач, обраћајући се присутнима.

Дан школе честитала је и Валентина Мицковски, у ГВ задужена за културу и образовање.

– Ову школу карактерише улагање у образовање и ванаставне активности. Многа деца отварују фантастичне резултате на такмичењима. Школа много улаже и у свој наставни кадар и организује професионална усавршавања. Имају дивну децу и посвећене наставнике – рекла је Валентина Мицковски.

Директорица, Љиљана Јањиловић, каже да се, нажалост, сваке године уписује све мање ученика. У овој школској години има их 77, и 29 запослених.

Више десетина ђака наступило је вечерас на свечаности поводом дана своје школе. Родитељима и гостима у публици су приказали своје таленте са пуно ентузијазма и радости.

spomenik tuga

Дан сећања на почетак НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, као и на погинуле и нестале у ратовима деведесетих биће обележен сутра уз учешће представника града, војске, полиције, борачких удружења, породица погинулих војника и полицајаца.

Свечани програм и полагање венаца на споменик „Туга” биће уприличени са почетком у 10 сати. У програму ће учествовати ученици Гимназије „Душан Васиљев” и основних школа „Јован Поповић”, „Фејеш Клара” и „Братство јединство” из Банатске Тополе.

Претходно ће, у згради Полицијске управе Кикинда бити положени венци на спомен плочу погинулим припадницима ПУ Кикинда.

 Централно државно обележавање Дана сећања на страдале у НАТО агресији биће одржано у Сомбору, на Тргу Светог Ђорђа са почетком у 18 часова. Обележавању ће присуствовати највиши државни званичници, представници Војске Србије, полиције и верских заједница, те одати почаст свим жртвама НАТО бомбардовања и борцима који су храбро бранили своју земљу.

 

 

Cent za prom nauke 9

У кикиндски Центар за стручно усавршавање данас је стигла опрема којом је комлетиран „Мејкерс спејс“ простор у научном кабинету. Опрема је донација београдског Центра за промоцију науке и „Yettel“ фондације.

– Од „Yettel“ фондације смо, пре три године, добили донацију за отварање три „Мајкерс спејса“. Међу 12 научних клубова у Србији које смо основали, одабрали смо три најбоља – у Кикинди, Шапцу и Лесковцу и у њима опремили ове просторе – каже Дарије Јаношевић из Центра за промоцију науке.

У првој фази стигли су 3Д штампач и це-ен-це машина, а данас мини-рачунари розбери пај (Raspberry Pi) и „ардуино китови“ – комплети за учење.

Ова сарадња траје већ седам година, каже директор Центра за стручно усавршавање, Дејан Карановић.

– Организујемо различите активности за децу ради промовисања науке. Имамо одличну сарадњу са кикиндским школама, подстичемо децу да размишљају на друкчији начин. Позиваћемо ђаке и обучаваћемо и наставнике да, на практичним примерима, виде како се ради на овим уређајима – рекао је Карановић.

Укупна вредност донације је око три хиљаде евра. Опрема у „Мејкерс спејс“ простору биће доступна свим просветним радницима, али и свим грађанима који су креативни и желе да програмирају, користе 3Д штампач или да гравирају уз помоћ це-ен-це машине са плавим ласером, кажу у Центру.

Centar za prom nauke 1

Из београдског Центра за промоцију науке данас је у Основну школу „Свети Сава“ стигла награда, кабинетска наставна средства која су сами одабрали. Ђаци и наставници ове школе послали су на конкурс Центра пројекат који је проглашен за најбољи у Србији.

– Ученици су, месец дана, сваки сат, мерили температуру и влажност ваздуха. Такође смо осмислили пасивно хлађење помоћу биљака које се саде уз зид, као и кућицу за инсекте коју смо назвали „Хотел код Саве за пчеле, бубе и мраве“ – каже наставник математике, Данило Боровница.

Захваљујући претходној сарадњи са Центром за промоцију науке, школа „Свети Сава“ одабрана је као једна од четири установе из Србије за учешће у такмичењу у оквиру регионалног пројекта „Scientix“. Наставници и ученици дванаест школа из Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије разматрали су своју климатску реалност и моделе озелењавања непосредних школских окружења.

– Пројекат кикиндске школе садржи инспиративно и креативно решење – прилагођавање биодиверзитета на измењене климатске услове и начин да се школско двориште оживи биљним и животињским врстама – оценио је Добривоје Лале Ерић из Центра за промоцију науке и национални координатор пројекта „Scientix“.

Наставник географије Мирослав Грујић, такође је био вођа победничког тима

– Пратимо пројекте из образовања и науке, а сарадња са Центром за промоцију науке је на високом нивоу, одазивамо се за све пројекте. Наш, победнички пројекат, затим смо представили на конференцији CUC (Carnet Users Conference), одржаној у Шибенику.

Награда је подразумевала да победник сам изабере учила и инструменте, па су данас у Школу стигли шестари, микроскопи, геометријска тела, информатичка опрема. Са опремом за мерење микроуслова коју су добили ради спровођења пројекта, укупна вредност је око хиљаду евра.

У школи „Свети Сава“ напомињу да већ имају подршку локалне самоуправе за спровођење пројекта, па ће озелењавање зидова бити завршено у току године.