Предавање на тему „Испод кафанских кровова“ одржано је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић”. На тему хедонизма, односно о кафанама као средишту уживања, говорила је Оливера Скоко, виши кустос-историчар уметности. Инспирација за предавање потекла је од изложбе коју је приредила под називом „Мерак ми је…“ у својој матичној кући, зрењанинском Народном музеју.
– Тему хедонизма обрађујем кроз пресек уметничких дела сликара који су били инспирисани кафанским амбијентом. Прва асоцијација за хедонизам нам је кафана – четвртасти столови, карирани столњаци, пиксле, инструменти. Кафана изједначава све слојеве, то не смемо заборавити. Стеван Алексић је насликао „Веселе Банаћане“ које људи често замењују са „Веселом браћом“ Уроша Предића, али и један и други сликар су представили тај специфични банатски начин уживања – каже Оливера Скоко.
Водитељка програма била је Милана Бајкин, библиотекар Завичајног одељења Библиотеке. Она је подсетила на почетке кафанског живота на овим просторима.
– Почетком 19. века виноградарство је било једна од најуноснијих пољопривредних грана, У Великој Кикинди под виноградима је било 300 катастарских јутара, у Мокрину још више, чак 440. Са развојем виноградарства и насељавањем Велике Кикинде, настајале су и кафане, бифеи, гостионе и хотели. Стециште трговине била је Железничка станица и на њој су биле чак четири кафане које су постојале и после Другог светског рата – каже Милана Бајкин. – Позната је била и кафана „Када“ која се налазила на углу садашњих улица Краља Петра Првог и Семлачке. Ту је била најлепша башта и пекли су се најлепши ћевапи, док је хотел „Национал“ био стециште аристрокатије. Наш град је, у то време, имао буран кафански живот који се одвијао до ситних сати. Свака кафана имала је своју „банду“ са певачицом и певале су се севдалинке. Хотел „Национал“ је био опремљен најбољом кухињом и пићима, свирао се џез и играо амерички билијар. Собе су биле веома лепо опремљене, хотел је имао своју гаражу и радионицу. Такође је била позната и кафана „Код белог крста“ у којој је Ђура Јакшић написао песму о Мили.
У вечерашњем програму у Библиотеци атмосферу прошлих времена дочарали су, музиком на гитари, Вукашин Бајкин и Стефан Билић, ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“.
