Даy: Ф ј, 2023

Библ_кафане 6

Предавање на тему „Испод кафанских кровова“ одржано је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић”. На тему хедонизма, односно о кафанама као средишту уживања, говорила је Оливера Скоко, виши кустос-историчар уметности. Инспирација за предавање потекла је од изложбе коју је приредила под називом „Мерак ми је…“ у својој матичној кући, зрењанинском Народном музеју.

– Тему хедонизма обрађујем кроз пресек уметничких дела сликара који су били инспирисани кафанским амбијентом. Прва асоцијација за хедонизам нам је кафана – четвртасти столови, карирани столњаци, пиксле, инструменти. Кафана изједначава све слојеве, то не смемо заборавити. Стеван Алексић је насликао „Веселе Банаћане“ које људи често замењују са „Веселом браћом“ Уроша Предића, али и један и други сликар су представили тај специфични банатски начин уживања – каже Оливера Скоко.

Водитељка програма била је Милана Бајкин, библиотекар Завичајног одељења Библиотеке. Она је подсетила на почетке кафанског живота на овим просторима.

– Почетком 19. века виноградарство је било једна од најуноснијих пољопривредних грана, У Великој Кикинди под виноградима је било 300 катастарских јутара, у Мокрину још више, чак 440. Са развојем виноградарства и насељавањем Велике Кикинде, настајале су и кафане, бифеи, гостионе и хотели. Стециште трговине била је Железничка станица и на њој су биле чак четири кафане које су постојале и после Другог светског рата – каже Милана Бајкин. –  Позната је била и кафана „Када“ која се налазила на углу садашњих улица Краља Петра Првог и Семлачке. Ту је била најлепша башта и пекли су се најлепши ћевапи, док је хотел „Национал“ био стециште аристрокатије. Наш град је, у то време, имао буран кафански живот који се одвијао до ситних сати. Свака кафана имала је своју „банду“ са певачицом и певале су се севдалинке. Хотел „Национал“ је био опремљен најбољом кухињом и пићима, свирао се џез и играо амерички билијар. Собе су биле веома лепо опремљене, хотел је имао своју гаражу и радионицу. Такође је била позната и кафана „Код белог крста“ у којој је Ђура Јакшић написао песму о Мили.

У вечерашњем програму у Библиотеци атмосферу прошлих времена дочарали су, музиком на гитари, Вукашин Бајкин и Стефан Билић, ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“.

Еђшег грб

Чланови Драмске сцене „Јожеф Атила“ КУД „Еђшег“ припремили су представу „Хиљадита ноћ“ коју је, по тексту Ђорђа Лебовића, режирао Шандор Кираљ.

– У питању је Лебовићева бајка о двојици старих пријатеља који, сваког петка, у повратку кући, причају о томе како да постигну нешто у животу и упишу се у историју. У једном тренутку се дешава чудо, стиже Чаробњак и ствари се веома брзо мењају – каже редитељ Кираљ.

У представи играју: Анамарија Кираљ као Приповедач, Имре Томбац као Чаробњак, а двојицу пријатеља, Хапа и Хепа, тумаче Шандор Кираљ и Давид Чикош.

Са представом ће чланови „Еђшега“ наступити на Смотри аматерских позоришта војвођанских Мађара. Такође су заказана играња у кикиндским селима, Сомбору, Торди, Будимпешти и Галгахевизу у Мађарској.

Премијера је заказана за суботу, 1. април, за 19 сати. Улазнице се не наплаћују, али је могуће оставити добровољни прилог који се користи за путовања чланова Драмске сцене.

Отворено Првенство Војводине у боксу. Драгана и Адриан златни

Отворено појединачно Првенство Војводине у боксу за сениоре и јуниоре одржано је у Новом Саду односно Шиду, а двоје чланова кикиндског Одреда: Драгана Голић (до 57 кг) и Адриан Нема (до 60) победници су у својим тежинским сениорским категоријама. На такмичењу јуниора сребро је припало Кикинђанину Стефану Михаљу док је до бронзе стигао Никола Шибул. Председник Одреда Милан Шкапик каже:

– Задовољни смо наступом двоје сениора поготово што они боксују и на међународним ревијама у Италији. Тако су уочи отвореног војвођанског шампионата били у Трсту односно Фиренци, а обоје су поражени на поене од италијанских боксера. У сваком случају, потврдили су још једанпут да је кикиндски бокс у врху Србије, а треба додати да Нема, као позајмљен борац, наступа и за Нови Пазар у Регионалној лиги у којој су Новопазарци лидери на табели. Када је реч о наступу јуниора, подбацили су. Морали су боље, изостала су злата која су била и од њих очекивана.  

микронасеље

Цене кућа и станова и у Кикинди у протеклом периоду бележе вртоглави раст. Барем такав се стиче  утисак, ако је судити по огласима у којима се станови и куће нуде на продају. Међутим, колико се тога и по којим ценама заиста и прода?

Вредност тржишта некретнина у Кикинди у прошлој години износила је 17,5 милиона динара, показују подаци Републичког геодетског завода. Поређења ради, у Пироту је вредност свих купопродаја износила 15,4 милиона, у Јагодини 31,7, а у Сомбору чак троструко више –чак 52,1 милион.

На територији Града Кикинде током прошле године продата су 82 стана. Цене су зависиле од низа фактора- локације, опремљености, спратности и бројних других, и кретале су се од 183 до 975 евра по квадратном метру. Просечна цена износила је 592 евра за квадрат.

Купци некретнина чешће су се опредељивали за куће, што је условљено самом понудом на локалном тржишту. Занимљиво је да број продатих кућа на територији Града Кикинде протеклих година бележи раст. Тако је 2020. године прометовано 219 кућа, 2021. године 248, док је током прошле године евидентирана продаја чак 398 кућа у Кикинди и околним селима. Цене продатих кућа кретале су се од неколико хиљада евра па до 80.000 евра.

Тржиште некретнина у Србији

Према извештају Републичког гедоетског завода за 2022. годину, тржиште непокретности у Србији наставља с растом већ четврту годину заредом и то мерено бројем остварених трансакција и укупне вредности купопородаја.

За разлику од тржишта непокретности у већем броју европских земаља, где је под утицајем, пре свега каматних стопа, дошло до знатног успоравања раста или чак пада – како цена тако и обима трансакција, ниво цена непокретности у Србији у протеклој години бележи раст. Број остварених трансакција на нивоу целе земље је, такође, и даље у порасту, али слабијем него протеклих година.

Најскупљи Београд на води

Најскупљи квадрат стана у Србији у 2022. години у новоградњи, прометован је на локацији Београд на води где је квадрат плаћен 10.400 евра за стан површине 97 м2.

Када је реч о староградњи, највиша цена по квадрату је 5.238 евра, плаћена за стан у београдској општини Стари град, површине 42 м2 .

Највише новца у прошлој години, чак 2,5 милиона евра, плаћен је стан површине 383 м2 у Београду на води. Најскупља кућа продата је на Савском венцу, плаћена је 5, 1 милион евра.

Спасоје Граховац

Представљање две књиге: “Спасоје Граховац – живот и дело” и “Споменик пријатељства”, посвећене проф. др Спасоју Граховцу, једном од највећих културних и просветних радника у нашем граду, биће одржана у петак, 31. марта, од 18 сати, у амфитеатру Високе школе струковних студија за образовање васпитача.

Поред аутора, проф. др Јовице Тркуље, уводничари ће бити Станислава Хрњак, Марија Танацков и Милана Бајкин.

Псећи дневник 4

У Културном центру ће се у петак, 31. марта, одржати радионица за предшколце и представљање књиге на тему бриге о кућним љубимцима.

Едукацију о томе како бити одговоран власник кућног љубимца одржаће Бранка Живаљевић и Јелена Пантелић из ЈП „Кикинда“.

Специјални гост биће Љубица Ђурковић, ауторка књиге “Псећи дневник”. Програм почиње у 9 сати и 30 минута.

Циљ програма је да деца науче све о потребама кућних љубимаца и напуштених животиња и да на тај начин створе основе здравог односа са животињама током читавог живота. Такође, да усвоје вредности као што су одговорност, саосећање и поштовање према свим живим бићима и да науче да је одговорно власништво решење проблема напуштених паса.

Истог дана, од 17 сати, такође у Културном центру, Љубица Ђурковић ће одржати промоцију ове књиге.

Књига је намењена деци од пет до девет година, љубитељима паса, онима који већ имају кућног љубимца и онима који ће тек постати поносни власници. „Псећи дневник“ написао је  шеснаестогодишњи пас, малтезер Куци, а са псећег језика превела његова пријатељица (власница) Љубица Ђурковић, наводи се у најави.

На промоцији ће ауторка са публиком разговарати о кућним љубимцима, читати делове из дневника пса, певати, а они који одлуче да књигу те вечери понесу кући, добиће и специјални печат, односно потпис писца – пса.

Љубица је иначе дипломирани васпитач са петнаестогодишњим радним искуством и власник пса Куција. Рођена је у Шапцу 1983. године, ово јој је прва књига, а у припреми је и наставак „Псећег дневника“.

болница нова зграда

Клиника за васкуларну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије у сарадњи са Удружењем кардиоваскуларних хирурга Србије, уз подршку Министарства здравља, спроводи прву кампању скрининга на анеуризму трбушне аорте.

Мобилни аутобус са ултразвучним апаратом у Кикинди ће бити два дана, 4. и 5. априла. Прегледи ће се обављати у термину од 8 до 13 часова, на простору паркинга у Општој болници Кикинда.

На преглед могу доћи грађани изнад 50 година старости, уз здравствену књижицу.

Кампања скрининга на анеуризму трбушне аорте спроводи се у складу са препорукама Европског водича добре клиничке праксе за дијагнозу и лечење анеуризме абдоминалне аорте.

Мобилни аутобус са ултразвучним апаратом од 31. марта до 14. априла обићи ће Зрењанин, Суботицу, Кикинду, Зајечар, Крушевац, Лесковац, Бежанијску Косу и Клинички центар Србије.