Жири за награду „Душан Васиљев” у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан, већином гласова донео је одлуку да ово књижевно признање добије песник Селимир Радуловић за књигу „У царству ветрова арамејских” (Лагуна, 2022).
Као и за претходне, и за ову Радуловићеву књигу нам је потребно познавање библијског контекста, препознавање библијских прича, ликова и догађаја из древне историје, наводи се, између осталог, у образложењу жирија.
-На корицама је индикативан текст епископа бачког др Иринеја, који сведочи да је Радуловић међу српским писцима најбољи познавалац монашке и аскетске литературе, а као песник, он је једини који види невидљиво, кроз копрену видљивог (уз духовнике и богослове)…Вођени кроз нову књигу Селимира Радуловића, „У царству ветрова арамејских”, правим путоказима и тумачима, стижемо до краја овог кратког записа радосни, као да смо и сами прошли светогорским стазама, одслушали монашке песме. Ове стихове, „одевене у реч, Очеву”, као да је испевао стари монах, седећи испред своје испосничке колибе, пре него што је нестао, јер је „створен за небо!”- наведено је у образложењу жирија.
Град Кикинда традиционално додељује награду „Душан Васиљев” за најбољу књигу на српском језику у протеклој години. На конкурс је пристигло укупно 124 наслова.
Награда ће лауреату бити уручена у понедељак 27. марта у свечаној сали Градске куће.
О лауреату
Селимир Радуловић (1953, Цетиње) објавио је бројне песничке књиге: Последњи, дани (1986), Сан о празнини (1993), У сјенку улазим, оче (1995), О тајни ризничара свих суза (2005), Снови светог путника (2009), Под кишом суза с Патмоса (2012), О пастиру и камену са седам очију (2015), Сенка осмог еона (2016); књиге изабраних песама: По лицу ноћи (1996,1997), Књига очева (2004), Где Богу се надах (2006), Извештај из земље живих (2009), Светло из очеве колибе (2011) и књиге изабраних и нових песама: С виса сунчаног, страшног (1999), Као мирни и светли весник (2008), Песма с острва сирочади (2010), Дах мале молитве (2017), Дванаест (2018), О дукату са ликом старца (2020), У царству ветрова арамејских (2022).
За свој књижевни рад добио је Новембарску повељу Новог Сада, Искру културе, Печат вароши сремско-карловачке, Кочићево перо, Награду Прољетног сајма у Бањалуци, Награду Теодор Павловић, Вукову награду, Награду Миодраг Ђукић, Награду Симо Матавуљ, Повељу Мораве, Награду Књига године Друштва књижевника Војводине, Награду Ђура Јакшић, Награду Деспотица Ангелина Бранковић, Награду Кондир косовке девојке, Змајеву награду, Награду Лаза Костић, Награду Стеван Пешић, Награду Милан Богдановић, Повељу Удружења књижевника Србије за животно дело и друге награде.
Био је секретар Покрајинског фонда културе (1990-1992), директор Културног центра Новог Сада (1992-1997), председник Друштва књижевника Војводине (1997-2000), главни и одговорни уредник издавачке куће Орфеус (2001-2012), директор Стеријиног позорја (2012-2014). Сада је управник Библиотеке Матице српске. Живи у Новом Саду.
– Решили смо да је безбедније да будемо овде. Са мном је дошла и ћерка, која планира да, од јесени, студира психологију у Пољској. Имам одраслог сина. Он је музичар, композитор. Завршио је Конзерваторијум „Чајковски“ у Кијеву и остао тамо. За њега највише бринем. Надам се да ћу наредне зиме отићи да га видим. Ћерка се већ навикла овде, али јој недостају пријатељи.
У региону Украјине из којег је стигла докторка Савицка, за сада је безбедно. Не мора да брине за своју породицу али јој, каже, недостају сестра, браћа, пријатељи. Мада, каже, у Кикинди супруг и она већ имају породичне пријатеље са којима се друже.
– Констатовали смо да је стање тешко, сложено, да је старосна структура инспектора неповољна – просечна старост је 59 година. Нема их довољно – наш округ годину је започео са 24, а завршиће је са само 17 инспектора. Поређења ради, на почетку 2011. године било их је 46. Тешко се запошљавају нови кадрови јер процедуре за добијање дозволе трају и до годину дана, а да бисте добили самосталног инспектора, потребне су и три године – објашњава Дучић.
Ипак, у Севернобанатском управном округу, у 2022. години инспекцијске службе су обрадиле 10.070 предмета.
Анализирани су предлози и дата мишљења о годишњим плановима инспекцијских надзора републичких инспекција за 2023. годину. Разматрани су и извештаји о раду за прошлу годину, контролне листе и донесен је нови пословник о раду.