Књига „Кузман Рацковић – живот и дело“, историчара Срђана Сивчева и Драгана Белеслића из Клуба историчара, представљена је вечерас у препуној сали Културног центра.
Биографија Кузмана Рацковића
Кузман Рацковић, правник по струци, адвокат, а затим чиновник у Великокикиндском дистрикту: сенатор, судија, и врховни судија од 1861. до 1863. године, био је и велики добротвор.
Његова породица била је међу првима које су досељене у Велику Кикинду. Живео је од 1790. до 1869. године. Суграђани су га поштовали јер се борио за боље услове живота и национално питање Срба који су у Аутроугарској монархији били мањина.
– О овом дародавцу и задужбинару из 19. века веома се мало знало и ту смо и пронашли мотив за писање књиге – каже Драган Белеслић. – Истраживали смо годину дана у различитим фондовима Историјског архива. Прича о Кузману Рацковићу истовремено је и приказ времена и прилика у којима су људи живели од друге половине 18. до краја 19. века – рекао је историчар Драган Белеслић, који је написао први, биографски део књиге.
Хуманитарни рад Рацковића
О задужбинарству Рацковића истраживао је и писао историчар Срђан Сивчев, в. д. директор Историјског архива.
– Кузман и његова супруга Ана најпознатији су по фондацији, односно заклади, како се то тада звало. Заклада је установљена 1869. године, на основу Кузмановог тестамента. Прва Виша девојачка школа основана је захваљујући том новцу. Сама зграда Школе почела је да се гради 1890. и отворена је 1895. године. Потом је ту била Женска основна школа, затим Државна основна школа. Од 1953. године до данас, у тој згради се налази Основна музичка школа. Из закладе су, такође, исплаћиване стипендије сиромашним ученицима. Према расположивим подацима, од 1905. до 1910. године, 125 ученика добијало је по 50 аустроугарских круна месечно – каже Сивчев.
Он истиче, такође, да је главни мотив истраживања било указивање на чињеницу да је Кикинда, поред Меланије Николић Гајчић, имала и Рацковиће, о којима се врло мало знало.
Подршка Града
Новац за издавање књиге Клуб историчара добио је од локалне самоуправе, по конкурсу за Удружења грађана. Град је препознао значај и величину подухвата који су предузели ови млади историчари, рекао је на промоцији Младен Богдан, председник Градског парламента.
– Срђан и Драган заслужују велике похвале што су обрадили овако важну тему. У књизи је освежено сећање на значајну личност нашег града, великом задужбинару и добротвору о којем се не зна много и који је неправедно пао у заборав. Пружамо пуну подршку овим историчарима. Они су се ухватили у коштац са нечим са чиме се њихови претходници нису усуђивали то да учине – рекао је Богдан. – Добротворни рад је и данас значајан сегмент наших ангажмана. Желимо да, колико смо у могућности, помогнемо сваком суграђанину.
Богдан је истакао да ће Град подржати сваког ко се, на овакав начин, одужује великим људима. Изразио је уверење да ће Клуб историчара разматрати и радити на томе да се пронађу нове теме, како би се још више знало о историји нашег града.
Саватисткиња Нада Фор некада Миладинов, из иђошке Арене, опростила се минуле јесени од активног бављења својим спортом и то насловом првакиње света у најлакшој тежинској категорији, а Савате савез Србије ових дана доделио јој је признање „Заслужне спортисткиње” у овој спортској борилачкој дисциплини.
