Град Кикинда и дворана „Језеро” били су вечерас војвођанско рукометно средиште, а трофеји победника Купа Војводине завршили су витринама МРК Кикинде и ЖРК Младости из Нове Пазове. Уручили су их капитенима Станимиру Комареку и Лепосави Глушици, наш градоначелник Никола Лукач и некадашња репрезентативка Тања Медвед, сада активна у Рукометном савезу Војводине као председница Такмичарске комисије, а истовремено и народна посланица у Скупштини Србије и председница Скупштинског пододбора за спорт.
Рукометаши Кикинде били су у финалу бољи 31:28 (17:14) од каћког Југовића, а пре тога у женском финалу Новопазовчанке су савладале тим Срема из Сремске Митровице, резултатом 30:29 (11:15). Најбољи појединац мушког финала био је голман Кикинде Марко Гаћиновић.
– Велика победа, одбранили смо наслов победника покрајинског Купа из прошле сезоне и то у врло занимљивој утакмици. Драго ми је и што смо на домаћем терену освојили овај трофеј, поготово после неколико слабијих резултата у првенству Србије – рекао је Гаћиновић, који је и у претходном финалу 2021. у Бачкој Паланци био најбољи појединац меча.
Тренер Кикинђана Горан Куртеш истакао је:
– Свако финале је неизвесно, а екипа Југовића усто дошла је спремна и борбена и представила се у лепом светлу. Ми смо победили захваљујући нашој већој борбености, жељи и искуству. Остали смо без двојице играча током утакмице, али смо смогли снаге и успешно привели меч крају. Честитке обема екипа, сада нас очекује пауза и припреме за наставак првенства, ипак је наш примарни циљ опстанак у АРКУС лиги, на пролеће наредне године.
Градоначелник Никола Лукач напоменуо је:
– Кикинда је још једанпут потврдила да је град спорта, а да је један од најпопуларнијих спортова рукомет. Наше девојке и момци претходне сезоне играли су финала Купа Војводине и они су заслужни што је наш град ове године био организатор завршнице овеог такмичења. Хвала Рукометном савезу Војводине који нам је изашао у сусрет и омогућио нашем граду да буде домаћин ових финала. Ми знамо да будемо добри организатори и домаћини, а једини жал је што и наше девојке нису ушле у финале. Ово је још један подстицај да Град Кикинда настави да улаже у рукомет и сигуран сам да ће и млади, али и сви они који желе да помогну рукомету, наћи своје место у овом спорту па да имамо још оваквих турнира, јер Кикинда заслужује да има овакве утакмице и манифестације како у рукомету тако и у другим спортовима, а рукомет и цео спорт од Града Кикинде увек могу да очекују велику подршку.
Тања Медвед, Мокринчанка по оцу, прво је нагласила да се на северу Баната осећа као код куће.
– Мени је ово све познат терен, а осим тога моји први рукометни кораци са селекцијом Војводине, начињени су баш овде на игралиштима „Језера”. Ово је велики догађај за рукомет, а желимо да у овој новој постави у Савезу, ми бивше рукометашице, уложимо сву своју енергију и пробамо и да омасовимо наш спорт и да га промовишемо. Кикинда заслужује овакву једну манифестацију, сама хала добила је једну нову димензију с овим подом, а на рукометашима и рукометашицама је било да покажу публици да је овај спорт и даље код нас добар и интересантан па да људи уживају као и у временима када смо ми играли. Велика захвалност иде Граду, а имате дивног градоначелника који је пре свега спортиста и који се са спортистима увек нађе на истим таласним дужинама. Одавде је потекло много добрих рукометаша и рукометашица и надам се да ћете као град наставити тако и надаље.
Јован Ковачевић председник Рукометног савеза Војводине, додао је:
– Нисам први пут у Кикинди па нисам ни изненађен сјајном организацијом и гостопримством. Ми из РСВ одардили смо свој део посла, али без домаћина Кикинђана, све ово не би било оставриво на овакав одличан начин, а честитке иду пре свега градоначелнику Лукачу и градском већнику за спорт Драгану Пецарском.
Рајко Продановић генерални скеретар РСВ, закључио је:
– Пружили смо екипама осећај као да играју неку европску утакмицу, а велику захвалност за то дугујемо Граду Кикинди. На који смо год проблем наишли, сви су нам у граду изашли у сусрет и отклонили и најмањи детаљ сметње.
Иницијатива је потекла од наставнице Јелене Молдваи, којој се придружила колегиница Јелена Грбић, а потом и учитељице и остатак колектива. Одзив родитеља и других мештана премашио је очекивања. Сала се напунила, а продајни столови испразнили.
Прва Пролетерска народноослободилачка ударна бригада формирана је 21. децембра 1941. године, а дан касније кренула је у прве борбе, те се овај датум славио као Дан Југословенске народне армије. У знак сећања на ове значајне историјске догађаје, Градски одбор Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР-а) у Кикинди данас је уприличио свечаност у Културном центру.
– Сходно политичкој и војној ситуацији у којој се Србија налази, задатак борачких удружења је да подигну патриотизам и родољубље нашег народа – рекао је председник Градског одбора СУБНОР-а, Саво Орељ.
културно-забавни рад СУБНОР-а и Одреда извиђача „Прока Средојев“ извели најпознатије песме из Народноослободилачког рата (НОР-а).
– Не улазећи у идеологију, значајно је да су у покретима отпора били људи који су се борили против надолазеће несреће у Европи и свету. У том моменту били су први који су устали против Хитлера. Обележавањем ових датума задржавамо сећање на људе који су се борили против фашизма, за народ, за слободу, не жалећи своје животе. Они су били праве патриоте и родољуби и ми, као град и држава дужни смо да поштујемо њихову 
борбу и жртве. Подржаваћемо и убудуће рад удружења која се баве неговањем традиције НОР-а – рекао је Богдан.
одбора Дедиње, Рајко Никезић, Илија Стевић из Градског одбора Зрењанин, председница Секције бораца Војвођанских бригада, Олга Којић Штрбац, затим Миодраг Тадић, Владимир Радић, Ђуро Буцало, Драго Пекија, Милна Живко, Борис Живко, Бранка Вујадинов, Душан Вујадинов, Ивица Ромаков, Добринка Недин, Весна Бојић, Драгана Дрљић, Јасмина Тадић и 
Културни центар Кикинда.
Прва пролетерска народноослободилачка ударна бригада имала је, приликом формирања у месту Рудо, у Босни и Херцеговини, 1.200 бораца, распоређених у шест батаљона – четири из Србије и два из Црне Горе. Формирао ју је Врховни командант Народноослободилачке војске и Покрета за ослобођење Југославије, Јосип Броз Тито.
Јован Поповић (1905-1052), био је песник и прозни писац, уредник часописа, позоришни и књижевни критичар, један од оснивача београдског недељника НИН и председник Удружења књижевника Србије. Од почетка устанка у Србији учествовао је у НОБ-у. 1950. изабран је за дописног члана САНУ. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду, а његово име носе основна школа у Кикинди, кикиндска Народна библиотека, као и још десетак основних школа у Србији. Годину дана по Поповићевој смрти, 1953. године у центру Кикинде, на данашњем градском тргу, подигнут је монументални споменик овом аутору, израђен у бронзи, дело академског вајара Александра Зарина.