јануар 30, 2026

Дан: 28. октобар 2022.

313221381_1055511368451287_1890741676089892122_n

Двадесетих година XX века у Великој Кикинди је било тек десетак аутомобила, а 1933. године регистрована су 23 путничка („особна“) возила. Попут данашње регистрације, тридесетих година прошлог века власници моторних возила су плаћали „бановинску таксу“. Архивски документ из 1933.године сведочи ко су били власници моторних возила и која возила су поседовали.

Од укупно 23 возила, највише их је било марке фијат (10), затим шевролет (5), форд (4), цитроен (2) и по један бјуик и доџ. Занимљив је и податак да су од 23 власника возила, две жене: Маргита Нојман је имала шевролет, а удовица Сида Симић бјуик.

Већ почетком двадесетих година, Јулијус Кремер је основао прву „ауто-гаражу“ то јест аутомеханичарску радионицу која се налазила у Доситејевој улици број 117.

 

(Извор: Владислав Вујин: Кажи прстом- Велика Кикинда кроз новинске огласе и рекламе)

 

 

Теоријски и практични део тренинга безбедне вожње бицикла одржан у ОШ „Вук Караџић“ био је прилика да 133-оје ученика петих разреда из три кикиндске основне школе утврде постојећа и стекну нова сазнања о учешћу у саобраћају.  Тренинг је организовала Агенција за безбедност саобраћаја Републике Србије и Савет за безбедност саобраћаја Града Кикинде, а обухватио је ђаке петих разреда школа „Вук Караџић“, „Фејеш Клара“ и „Ђура Јакшић“.

-Агенција апелује на возаче да посебно обрате пажњу на пешаке и бициклисте, али и на пешаке и бициклисте да поштују саобраћајна правила. Циљ је да се што више мери смањи број саобраћајних незгода. Такође, апелујемо и да у условима смањене видљивости родитељи децу обуку у што светлију гардеробу или светло одбојне прслуке, као и да бицикли буду на правилан начин осветљени напред и позади- наводи Милош Милекић из Агенције за безбедност саобраћаја.

Тренингу на полигону присуствовали су градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Мирослав Дучић.

-Настављамо сарадњу са Агенцијом за безбедност саобраћаја Републике Србије у циљу промоције  безбедности свих учесника. Свима су нам најважнија деца, па смо се овога пута фокусирали на оне који тек треба самостално да крену да учествују у саобраћају. Деци се овде на адекватан, али и занимљив начин преноси све оно што треба да знају о безбедности у саобраћају. Наставићемо са оваквим едукативним садржајима, биће још радионица, тестова и симулација у сарадњи са Агенцијом –рекао је Лукач.

У протеклих пет година у саобраћајним несрећама на територији Града Кикинде погинуло је 25  особа, од којих четворо бициклиста, а међу њима и једно дете.

 

 

1666990340477

Са Кикинђанима је вечерас, на представљању своје књиге у Народној библиотеци „Јован Поповић“, разговарао Феђа Штукан. Овај босанскохерцеговачки глумац написао је аутобиографско дело „Бланк“, које садржи најинтригантније делове његовог живота, обележеног драматичним обртима: учешћем у рату, боравком у психијатријској болници, наркоманијом, алкохолизмом, али и узлетом до глумачке академије, заснивањем породице и холивудском продукцијом. Штукан је и пилот и падобранац и бајкер, а најважније му је, каже, што је Ајин тата. Промена је могућа и ово је утешна књига, каже он.

– Мислим да не постоји апсолутно добро или лоше у животу, само је питање какав је ваш однос према томе. Људи мисле да имају проблема, онда прочитају моју књигу и схвате да им живот није толико црн колико су то од њега сами направили. Уз то, књига много помаже зависницима, мислим да је то зато што сам записивао ток својих мисли, и те емоције се лако читају: зашто човек пада на дно, и остаје на дну, како га препознаје и искористи да се одгурне и подигне. Већина обично остаје у међустању, између врха и дна, животари, што је, мислим, најгора опција.

Књига је настала на наговор Штуканових кумова, Бреда Пита и Анђелине Жоли, са којом се упознао када га је на аудицији одабрала да игра у њеном филму „Земља крви и меда“.

– Они су потпуно обични људи. Дружили смо се једно време, он тада није ни пио, само је понекад знао да савије џоинт. Шта се после догодило с њима, не знам, чули смо се и после њиховог развода, али нисам желео да залазим у то.

После Анђелининог филма са Штуканом, глумачки пар предложио му је да напише сажетак о свом животу, како би га сценаристи припремили за филм.

– Како тада нисам имао рачунар, Анђелина ми је купила ајпед. Исписао сам тридесет страна, без наслова, и послао им. Јавили су да су одушевљени и да им се посебно допада наслов. Тада сам схватио да је програм то обележио као „бланк“ документ. Потражио сам превод и схватио која су сва могућа значења те речи. Тако је наслов и остао.

Писање сценарија поверили су редитељу из БиХ, Пјеру Жалици, и од тога ће бити или филм или серија, каже Штукан. Он је, у међувремену, наставио да пише и, после девет година, завршио књигу. За кратко време роман је постао обавезна литература на Универзитету „Голдсмитс“ у Лондону и на Универзитету у Мостару. Преведен је на енглески, француски и италијански језик. „Бланк“ је и својеврсно ратно сведочанство које разбија све илузије о нацији и религији, објашњава аутор. Са дистанце од 30 година прича о свом добровољном придруживању војсци БиХ, и о рату у који је, како каже, од рођења био припреман да оде.

– Читав систем на овим просторима подучава мушку децу агресији – купују им се пиштољи, религија им прича о мучењу, и цртани филмови су агресивни. И тако се догоди да, са 18 година, стасаш у човека који је националиста и спреман је за рат. То се и мени десило, и то је страшно погрешно. Религија и патриотизам упаковани су у шарени целофан од којег се не види шта је иза тога, а у позадини је пљачка огромних размера: донације су покрадене, армији БиХ продавано је оружје из Крагујевца, политичари су се богатили откупљујући, за три одсто вредности, плату од 400 марака у сертификатима које су добијали војници на борбеним положајима да би, за смешне цене, куповали некретнине; и, што је за мене и најстрашније, трговало се хуманитарном помоћи – она се продавала и на пијаци. Нисам то могао да поднесем, а посебно помисао да сам обучен да убијем човека. Схватио сам да је једини начин тај да себе прогласим лудим и тако сам завршио на Психијатрији.

За такву одлуку већ је био спреман, али су пресудили један пас и први пуцањ из снајпера.

– Између наших и положаја српске војске била је ливада, по којој се слободно шетао један пас, био је црно- бели, звали смо га Жућо. Био је диван пас, паметан. Хранили смо га и ми и „непријатељи“, долазио је и код једних и код других. Жућо је сваки пут осетио вибрације у ваздуху када минобацач испали пројектил – одмах би легао и почињао да цвили, а ми смо бежали у заклон. Спасио нам је животе небројено пута. Једног дана поставио сам мину у близини српских положаја. И нашао ју је Жућо. Разнела га је. Недуго после тога морао сам први пут да пуцам из снајпера, за шта сам и био обучаван у специјалним јединицама. Промашио сам, али ме је сазнање да сам био спреман да убијем, потпуно освестило. После Жућине смрти и овог догађаја, био сам спреман на све, само да изађем из борбе.

У међувремену, док је још био у уточишту, у болници, уписао је глумачку академију и завршио је. Затим се опробао и као музичар у Немачкој, био зависник од дроге и алкохола, чак је био и дилер у Сарајеву. Све лоше ствари одавно је победио и данас је запослен у сарајевском Камерном театру 55. Каријера га је већ неколико пута одвела у Холивуд, где је снимао филмове А продукције: „Савршен дан“ (2015.), „Дете 44“ (2015.), „Курск“ (2018.), и серију „Без граница“ (2013.). Публици у Србији познат је по улогама у филму „Нечиста крв“ и серији „Клан“, по којој је стекао велику популарност.

– Осим неколико епизода из прве сезоне, серију нисам гледао. Не радим то, не гледам оно што снимим, не волим свој глас да чујем – каже Феђа. – Мислим да је серија духовита само захваљујући глумцима, они воле да праве такве улоге, то је, изгледа, нешто што се баштини у глуми на овим просторима.

С друге стране, књига „Бланк“, оцењена као историјска читанка о рату на овим просторима, а коју је у Србији издала „Чигоја штампа“, такође је зауставила  медијски линч у држави у којој живи.

– Ни они који ме иначе осуђују за свашта, када је књига изашла, нису то учинили. Чак се ни политичари о којима сам писао у књизи нису јавили да демантују било шта. Мислим да они ни не читају, зато и јесу националисти. Раније, када изађе неки чланак о мени, одмах су стизале салве мржње, претње убиствима, силовањима, обезглављивањима, претили су мојој породици. Армија људи, ботова је то радила по порталима. Сад их нема, верујем да су добили наређење да се књига ни не помиње, јер је и то реклама; свака реклама доприноси продаји и, што се књига више продаје, истина се даље шири. Ухваћени су у шах-мат позицији, не знају шта да раде, и сад могу само да ћуте.

Изузетна животна прича привукла је вечерас Кикинђане који су потпуно испунили хол Библиотеке. Осим визуре писца, добили су и потпуно искрено казивање  бившег ратника и припадника специјалних јединица који за себе каже да се не декларише национално, да је мешавина сва три конститутивна народа у Босни и Херцеговини. И који нема проблем да ствари назове правим именом – зло је на тамној страни, одакле год да долази, а патриотизам и религија су само средства моћника којима  манипулишу ради стицања користи. Нема никаквих илузија у „Бланку“ Феђе Штукана. И у томе је његова вредност. И дно са којег се може само ка врху.

У посети Кикинди данас је била комесарка за избеглице и миграције Наташа Станисављевић, у пратњи помоћника Ивана Гергинова. На састанку са градоначелником, Николом Лукачем, разговарали су о унапређењу сарадње ради решавања питања миграција, о стамбеном збрињавању избеглица из Босне и Херцеговине и Републике Хрватске и о другим заједничким пројектима.

Градоначелник и гости затим су посетили Прихватни центар у Кикинди. Комесарка се упознала са бројем смештених миграната и облицима и врстама помоћи и услуга које им се пружају.

Констатовано је да је досадашња сарадња Града и Комесаријата за избеглице и миграције била успешна, на чему ће се радити и убудуће, како би се изазови миграција решавали на најбољи начин.

„Аутопревоз“ поново уводи локалну aутобуску линију. Од уторка, 1. новембра, радним данима, превозиће Кикинђане трасом линије 10, улицама: Ђуре Јакшић, Ослобођења, Николе Тесле, Војводе Путника, Војводе Мишића, Србобранска и  Јована Јовановића Змаја.

Аутобус ће, са стајалишта испред Аутобуске станице, полазити по следећој сатници: 5:15, 6:00, 7:00, 13:05, 14:05, 15:05 и заустављаће се на постојећим стајалиштима (табела у прилогу).

Бесплатан превоз, према одлуци Града, имаће: ђаци, пензионери, слепи и слабовиди, ратни војни инвалиди и ветерани, и особе у стању социјалне потребе. Грађани из ових категорија треба прво да, у соби 19 Градске куће, добију потврду о праву на повластице. С овим документом потребно је да се јаве на шалтеру на Аутобуској станици, како би добили легитимацију за бесплатан превоз у локалу. Број телефона за додатне информације је 423 770.

Don`t copy text!