Glumac Stefan Ostojić i američko-francuska rediteljka Li Delong pripremaju predstavu «Lala» koja će svoja premijerna izvođenja imati u okviru “Dana ludaje”. Ostojić će predstavu igrati besplatno u selima, do kojih će stizati biciklom.
Stefan Ostojić kaže da je u pitanju drukčije viđenje, svež pogled na simbol ovdašnjeg kulturnog obrasca.
– Lala čeka da se dogodi već godinama. Dok sam studirao, često bih se zaželeo Kikinde i hteo sam da to svoje osećanje pretočim u umetnički izraz. Moj Lala je drukčiji od onoga kakvim se obično predstavlja u pričama, anegdotama, vicevima. On je aktivan, radan, jako veseo, znatiželjan, ekstremno emotivan i ekspresivan, obožava Kikindu – kaže Ostojić.
Predstavu režira Li Delong, čuvena američko-francuska glumica i rediteljka koja živi i radi u Francuskoj i u Evropi više od 30 godina, i ima bogato izvođačko, rediteljsko i pedagoško iskustvo. Pozorišnu akademiju završila je na Univerzitetu Zapadne Virdžinije, a u Parizu i studije Žaka Lekoka i Pitera Bruka. U bogatoj teatarskoj i filmskoj karijeri sarađivala je, između ostalih, i sa Lukom Besonom, ali i sa umetnicima sa balkanskog prostora: Mirjanom Karanović, Sonjom Savić, Darkom Rundekom…
Sa Stefanom Ostojićem srela se na svojoj klovnovskoj radionici u Novom Sadu. Saradnju na projektu «Lala», kao koautori, započeli su u maju u Francuskoj, a mesec dana pre premijere stigla je u naš grad, gde su, u Narodnom pozorištu, nastavljene probe. U pitanju je one-man show sa pozorišnim klovnom, kaže Li Delong, koja ovakve predstave stvara decenijama, po čitavoj Evropi.
– Već na prvom času sam primetila da Stefan ima jak osećaj za ovu vrstu glume, lako mu ide, veoma je talentovan i radoznao i brzo uči – kaže rediteljka Delong. – Kada mi je pisao, odmah sam prihvatila da režiram njegov nastup. Proučila sam Lalu, videla sam kakav je u šalama. Pomislila sam: jednom je i on bio zaljubljen. Ovo je «Romeo i Julija» Lale i Sose i nešto sasvim novo i do sada neviđeno na ovim prostorima. Upravo u Kikindi stvaramo prvog pozorišnog klovna u Srbiji.
Klovnovski teatar do sada nije postavljan ni na jednoj sceni u zemlji. Kikindska publika imaće priliku da prva gleda ovakvo pozorišno ostvarenje, koje je u svetu već ustanovljeno kao pozorišni izraz.
Vrednost projekta prepoznao je i Grad Kikinda, koji je pružio ključnu podršku. Zahvaljujući tome, „Lala“ će na svakoj sceni moći da predstavi ovdašnji kulturni milje. Koproducenti projekta su francuska kompanija “Lark”, agencija “Gusani u magli” i firma “Grindeks”. Ovaj one-man show već ima zakazana gostovanja u pozorištima širom Evrope, ali će, pre svega, teatar doneti publici u selima.
– Mnogo volim sela i već dugo želim da im donesem pozorišni sadržaj. To je moja misija, zato putujem biciklom – kaže Ostojić. – Nadam se da će ovo i kod mojih kolega probuditi svest o tome da pozorište ima veću, humanitarnu vrednost, da ljudima treba učiniti to zadovoljstvo – doneti im pozorište «na noge». Veoma sam zahvalan, pre svega Gradu, koji nam je to omogućio, i svima ostalima koji su pomogli da pripremimo predstavu.
Prva premijera biće odigrana na sceni Narodnog pozorišta u subotu, 17. septembra, od 20 sati. Sutradan, od 19 sati, u Pozorištancetu “Lane”, Lala će dočekati najmlađu publiku.
Zatim će se Ostojić zaputiti ka publici u selima. Putovaće biciklom, a predstavu će igrati besplatno. Naša redakcija ispratiće ga na put i najaviti kada će publika svih uzrasta imati priliku da, u svojim mestima, ugosti novog Lalu i njegovu čudesnu priču o ljubavi.
Foto: ustupljeno – privatna arhiva.
Smatra se da je za osnivanje srpskog pozorišta u Kikindi odgovoran književnik i pozorišni stvaralac Joakim Vujić koji se, u maju 1834, na putovanju u Mađarsku, zadržao na večeri kod uglednog velikokikindskog domaćina, Stevana Dilbera. Dilber je bio glumac u Vujićevoj peštanskoj družini. Na toj večeri, prisutnim gostima Vujić je prebacio što dozvoljavaju da se “usred srpstva” priređuju nemačke predstave. Pomenuo je slučaj Debrecina koje je prihvatilo jedno propalo mađarsko pozorište iz Budima, i grad je platu glumcima odredio iz svoje blagajne. Tada je, ostalo je zapisano, rekao: “Pa kad je Debrecin, koji je nešto veći od Kikinde, doprineo tolike žrtve na oltar boginji Taliji, zašto ne bi mogla i Kikinda, sa okružnim mestima, izdržavati stalno srpsko pozorište“.
Posle još jedne Vujićeve posete Kikindi, kada je odseo kod učitelja Arkadija Petrovića, sin domaćina, Nikola, student prava, i njegov kolega Luka Lisulov, osnovali su pozorišnu družinu koja je u avgustu 1834. godine, u gostionici „Kod zlatnog pluga“ (u Dositejevoj ulici), prikazala Sterijino delo „Svetislav i Mileva“.
Prvi teatar, Gradsko pozorište, Kikinda je dobila 1950. godine. Do tada, gostujuće predstave igrale su se po gostionicama, najviše u lokalu “Kod belog krsta” (mesto na uglu Ulice braće Tatić i trga). Najčešće je gostovalo Srpsko narodno pozorište koje je, u vreme velike gladi, 1865. godine, sav prihod od prodatih ulaznica doniralo siromašnim građanima.
Mesta koja su pripala Velikokikindskom distriktu: Kikinda, Melenci i Bašaid, bili su naseljeni stanovništvom iz Pomorišja; u Mokrin, Karlovo (Novo Miloševo), Kumane, Krstur (Srpski Krstur) i Taraš stigli su stanovnici Potisja. Kikinda je bila naseljena porodicama iz Nadlaka, Semlaka i Čanada (Rumunija).
Tri dame rado se sećaju svojih profesora među kojima posebno mesto zauzima njihova razredna Katica Grgur, Hercegovka nastanjena u Novom Miloševu. U školskim klupama sticale su, a kasnije delile nastavne, ali i životne lekcije.
Obeležavanje jubileja prve generacije učitelja, inicirao je prof. dr Jovica Trkulja.
Donacija je deo projekta pod nazivom ”Pružanje pomoći migrantima koji se nalaze u prihvatnim centrima u Srbiji”. Sprovodi se posredstvom „Caritas“-a u Zrenjaninu. Tibor Halmai, direktor zrenjaninskog udruženja, kaže da je u Srbiji podeljeno više od 400 pribora i školskih torbi.
„Za prvake je ovo poseban i lep dan, mališani su jedva čekali da krenu u školu, upoznaju nove drugare, učitelje. Po prvi put, Grad Kikinda je ove godine finansirao kupovinu udžbenika svim učenicima prvih razreda što je, siguran sam, roditeljima od velikog značaja, tako da će Grad i narednih godina izdvajati sredstva za decu. Dečji osmesi su nam dodatni motiv i inspiracija da od Kikinde napravimo još bolje i kvalitetnije mesto za život i rad“, istakao je gradonačelnik.