У оквиру изложбе „Ђорђе Радак Кикинђанин“ у Галерији Нова Народног музеја организовано је предавње о задужбини у Матици Српској. Др Јелена Веселинов, управница послова у Матици Српској представила је задужбину нашег суграђнина.
-Ђока Радак основао је седам задужбина и све су биле под управом Матице српске. Све су биле различите, тако да су различито и функционисале и различито су трајале. Поједине задужбине биле су далеко од циљева Матице српске и зато је било тешко реализовати их. Није било лако из Новог Сада тражити удавачу, коју Ђока Радак детаљно описује од тога каквог здравственог стања треба да буде, од којих родитеља треба да буде, до тога за кога се удаје како би јој се дао мираз – каже наша саговорница.
Радак је био велики задужбинар и целокупно своје имање, које није било мало и износило је око 250.000 ондашњих круна 1906. године, када је умро, тестаментом је оставио на управљање Матици српској.
-Његов књижевни фонд и стипендијска задужбина могла је сасавим лепо да функционише јер је била у сладу са циљевима Матице српске. Ђорђе Радак није послушао савет Матице српске и сву имовину је продао, тако да је основна имовина задужбина била у новцу. Период после његове смрти био је веома турбулентан имали смо Велики рат, Присаједињење, Други светски рат када су се мењале валуте и настајале нове државе. Дошло је и о девалвације динара тако да се његова задужбина смањивала због општих друштвених околности. Свега две његове задужбине су у пуној мери испуњавале своје циљеве – открила је др Веселинов.
Здужбинарски фондови су утицали да се Матица српска одржи и Радак је био један од највећих добротвора. Повод за изложбу је двестогодишњица од рођења једне од најзначајнијих личности Кикинде 19. века која је отворена до 17. фебруара.
