Duhovi se praznuju 50 dana posle Vaskrsa, pa se zovu i Pedesetnica. Na Pedesetnicu se svetkuje spomen na silazak Svetog Duha u Jerusalimu na apostole. To je jedan od najveličanstvenijih hrišćanskih praznika još iz apostolskog vremena.
Naziv Duhovi je doslovce preuzet iz staroslovenskog, gde je to dativ jednine, a u stvari se odnosi na Duha Svetog koji je jedan, a ne na više duhova ,kako se to odomaćilo u imenu koje ovaj praznik danas nosi.
Hrišćani ovaj praznik slave i kao dan „rođenja Crkve” budući da Dela apostolska donose da su apostoli puni Duha Svetoga govorili tako da su ih mogli razumeti ljudi svih naroda i jezika, a mnoštvo se „dalo krstiti te su primili Duha Svetoga”.
Na ovaj praznik, nazvan i Trojice, jer se fizički pojavilo i Treće Lice Svete Trojice – Sveti Duh, Pravoslavna crkva ukrašava hramove u koje se unosi zelena trava.
Po značaju to je treći praznik, posle Uskrsa i Božića, i kao i oni, slavi se tri dana.
Običaj je da se iz manastira ponese osveštana vodica kako bi u narednih godinu dana bilo mira i sklada u kući. Naročito se preporučuje bolesnim ili grešnim osobama da na današnji dan posete neku svetinju – kako bi potražili lek i spasenje ili oprost.
Praznovanje se nastavlja cele sedmice, ne posti se i to je takozvana trapava nedelja. I Duhovski ponedeljak i Duhovski utorak obeleženi su crvenim slovima u kalendaru.
U pravoslavnom živopisu Silazak Svetoga Duha je predstavljen kako apostoli sede sa strane, sa upražnjenim mestom na čelu (zamišlja se da je tu Gospod Hristos, koji se deset dana ranije vazneo na nebo), među kojima je Bogorodica; iznad njih je Sveti Duh izobražen u vidu ognjenih jezika kako silaze na njih.
