Духови се празнују 50 дана после Васкрса, па се зову и Педесетница. На Педесетницу се светкује спомен на силазак Светог Духа у Јерусалиму на апостоле. То је један од највеличанственијих хришћанских празника још из апостолског времена.
Назив Духови је дословце преузет из старословенског, где је то датив једнине, а у ствари се односи на Духа Светог који је један, а не на више духова ,како се то одомаћило у имену које овај празник данас носи.
Хришћани овај празник славе и као дан „рођења Цркве” будући да Дела апостолска доносе да су апостоли пуни Духа Светога говорили тако да су их могли разумети људи свих народа и језика, а мноштво се „дало крстити те су примили Духа Светога”.
На овај празник, назван и Тројице, јер се физички појавило и Треће Лице Свете Тројице – Свети Дух, Православна црква украшава храмове у које се уноси зелена трава.
По значају то је трећи празник, после Ускрса и Божића, и као и они, слави се три дана.
Обичај је да се из манастира понесе освештана водица како би у наредних годину дана било мира и склада у кући. Нарочито се препоручује болесним или грешним особама да на данашњи дан посете неку светињу – како би потражили лек и спасење или опрост.
Празновање се наставља целе седмице, не пости се и то је такозвана трапава недеља. И Духовски понедељак и Духовски уторак обележени су црвеним словима у календару.
У православном живопису Силазак Светога Духа је представљен како апостоли седе са стране, са упражњеним местом на челу (замишља се да је ту Господ Христос, који се десет дана раније вазнео на небо), међу којима је Богородица; изнад њих је Свети Дух изображен у виду огњених језика како силазе на њих.
