Манифестација Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС), „56. Мајска изложба“, на којој су представљени радови уметника свих девет секција, у својој завршници, одржаној у Конаку кнегиње Љубице у Београду, традиционално укључује и доделу признања. Велика награда „Генеза“ додељена је Милици Бајић Ђуров за сценографије у представама „Облаци“ (Нина Плавањац – Стеван Бодрожа) Народног позоришта у Кикинди и „На прагу“ (Хасан Еркек – Стеван Бодрожа), Регионалног позоришта у Новом Пазару.
Тема „Мајске изложбе“, „Генеза“, донела је различите перцепције аутора у сагледавању стварности и њене естетизације у уметничком изразу, а управо рад Милице Бајић Ђуров истакао се у различитим медијима многобројних уметника.
Ова сценографкиња, рођена у Београду, дипломирала је на Факултету примењених уметности, где је и магистрирала. Титулу доктора наука, у области теорије уметности и медија, стекла је на београдском Универзитету уметности. Професор је на Факултету примењених уметности у Београду.
– Аутентичан ауторски печат у сценографском стваралаштву настојим да остварим кроз јединствену и успешну визуелно-просторну (и временску) интерпретацију драмског текста која даје специфичну ноту сценском извођењу, у складу са редитељским концептом, те на суптилан начин омогућава да се прикаже понекад и оно што је иза текста, иза изговореног, одглумљеног – каже проф. др Милица Бајић Ђуров за Кикиндски портал.
Обе сценографије, у Кикинди и у Новом Пазару, настале су у сарадњи са, како истиче, сјајним редитељем Стеваном Бодрожом.
– У представи „Облаци“ сценографија садејствује с извођачима на сцени, пратећи слике из живота чувеног Душана Васиљева – објашњава сценографкиња. – На црвеном кружном високом подијуму, сценски елементи успостављају призоре топлог дома, школске учионице, дечије игре, рата, љубави и постратних патњи. Велики облак (као знак, интенционално саткан у нијансама црвене боје) лебди над кружном платформом, трансформише се и на крају, симболички, пада преко сцене и у њему свој небески живот наставља преминули Васиљев.
У обема представама радња се одвија на подијуму, постављеном на сцени, и око њега, а сама сценографска решења карактерише изражена симболика, истовремено аутохтона и синхронизована са редитељским, костимографским, глумачким и другим аспектима позоришног чина.
– Представа “На прагу” носи другачији сензибилитет. Сходно томе, поетика сценског извођења и сценографије спроведена је у другачијем кључу – додаје. – То је прича о малом човеку који с породицом напушта завичај и одлази у град, у потрази за сном који их води “у маглу меланхолије и патње”. Сценографско решење прожима обрисе прошлог живота означеног у бујном растињу које је потиснуто суморним сивим левитирајућим оквиром њиховог новог скученог стана. Намештај се уводи у простор као да се спушта с неба – тако се и њему враћа. Транспарентна драперија дели подијум по вертикали и омогућава игру сенки и силуета актера, дајући нова значења изговореном. Доњи ниво сцене, уједно је и простор у коме се душе преминулих опраштају од милих и напуштају овај свет.
Проф. др Милица Бајић Ђуров за свој рад вишеструко је награђивана. Између осталих, добитница је Годишње награде за сценографију Малог позоришта „Душко Радовић“, две годишње награде УЛУПУДС, признања за сценографију представа „Госпођа министарка“ и „Емигранти“, као и представе „X+Y=0“, рађене по делу Борислава Пекића.
У кикиндском позоришту, својим инвентивним сценографским решењима, обогатила је, 2015. године, и представу „Мурлин Мурло“ коју је, по Кољадином делу, режирао Бобан Скерлић.
С. В. О.
