Српска православна црква и верници славе Успеније пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника. У народу познат као Велика Госпојина, празник је мајки и деце. Према народном календару, између Велике и Мале Госпојине, 21. септембра, најбоље је брати лековито биље.
Празник је успомена на смрт Богородице, према јеванђељима, дан када се узнела на небо „и предала свој дух у руке Спаситеља“.
До краја живота живела је у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице.
Као што јој је некад архангел Гаврило саопштио да ће родити сина божијег, тако је сада обавестио да ће се, на овај дан упокојити. Вазнела се на небо и „предала свој дух у руке Спаситеља“.
Предање каже да је Богородица живела 60, према неким изворима 72 године, надживела је свога сина, наставила његову мисију и била сведок многих славних догађања.
Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је на овај дан победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе овај дан.
У Грчкој и Румунији, ово је и државни празник. Верници масовно посећују чудотворне Богородичине иконе. Посебно је свечано у Јерусалиму, где се обавља обред симболичне сахране Богородице.
Не мали број породица слави данас крсну славу, међу њима је и ужарски еснаф. Како празнику претходи двонедељни пост, а данас се верници, посебно жене, причешћују.
Овај дан уопштено, сматра се празником жена и мајки. Не раде се данас никакви послови.Време између Велике и Мале Госпојине зове се међудневница, а и њу, као и Велику Госпојину, прате многи обичаји.
Велика Госпојина слава је Пирота, Панчева, Зрењанина, Новог Бечеја и београдске општине Барајево.
