Srpska pravoslavna crkva proslavlja praznik Vavedenje Presvete Bogorodice, koji simbolizuje dolazak trogodišnje Marije u Jerusalimski hram i njeno zaveštanje Bogu. Vavedenje Presvete Bogorodice, koje se još naziva i Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica slavi se 4. decembra, a u crkvenom kalendaru ovaj dan obeležen je crvenim slovom.
Vavedenje spada u jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika, i jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici. Vavedenje je takođe i krsna slava u mnogim porodicama, kao i slava manastira Hilandar.
Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u hram Božji, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane.
Bogorodica se smatra zaštitnicom žena i porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena. U takovskim selima bio je običaj da se posle službe u crkvi, svečano odevene i okićene cvećem, okupe sve mlade koje su se te jeseni udale. U selima u južnom Pomoravlju žene koje nemaju decu, odlaze u manastir Crkvicu, gde se na Vavedenje mole kako bi dobile porod.
Na ovaj dan post je obavezan jer Vavedenje pada u vreme velikog Božićnog posta. Postoji verovanje da, ako na Vavedenje pada kiša – biće rodna godina, ako duva jak vetar – nerodna. Ako bude hladno i sa snegom, sledeća godina bila bi blaga i topla.
