Члан 58 новог Закона о електронским медијима дефинише пружаоце медијских услуга који су у надлежности Републике Србије.
Став 2, тачка 1 овог члана гласи: „Пружалац медијске услуге у надлежности је Републике Србије ако: 1) је основан у Републици Србији.“ У ставу 3, тачка 2 даље стоји: „Сматра се да је пружалац медијске услуге основан у Републици Србији ако је испуњен један од следећих услова: […] 2) ако пружалац медијске услуге има седиште у Републици Србији и уредничке одлуке о медијским услугама се доносе у другој држави чланици Европске уније, или обрнуто, а у Републици Србији ради значајан део његове радне снаге (лица ангажована уговором о раду или на други начин) који обавља активности у вези са програмским садржајем чијим објављивањем се пружа медијска услуга.”
Део у ставу 3, тачка 2 „или обрнуто” значи да се сматра да је пружалац медијске услуге основан у Републици Србији, па самим тим и да је у надлежности Републике Србије, и када „пружалац медијске услуге има седиште у другој држави чланици Европске уније и уредничке одлуке о медијским услугама се доносе у Републици Србији, а у Републици Србији ради значајан део његове радне снаге (лица ангажована уговором о раду или на други начин) који обавља активности у вези са програмским садржајем чијим објављивањем се пружа медијска услуга.”
У члану 4, тачка 15 новог Закона о електронским медијима дефинисан је појам медијске услуге телевизије: „Медијска услуга телевизије (линеарна аудио-визуелна медијска услуга) је услуга коју пружалац аудио-визуелне медијске услуге обезбеђује ради истовременог праћења програма на основу програмске шеме.“ Истим чланом, у тачки 29, дефинисан је појам уредничке, односно уређивачке одлуке: „Уређивачка одлука је одлука која се редовно доноси у спровођењу активности за које постоји уређивачка одговорност, а у вези са свакодневним функционисањем медијске услуге.“
Чланом 58, став 3, тачка 2 сматра се да је пружалац медијске услуге Јунајтед медија основан у Републици Србији, па самим тим и да је у надлежности Републике Србије, јер је реч о пружаоцу медијске услуге који „има седиште у другој држави Европске уније“ (Луксембург), а уредничке одлуке о медијским услугама, које су према дефиницији у вези са „свакодневним функционисањем медијске услуге“, доносе се у Републици Србији у којој „значајан део радне снаге ради на производњи програмског садржаја чијим објављивањем се пружа медијска услуга”.
Став 1 овог члана гласи: „Пружалац медијске услуге у надлежности Републике Србије, дужан је да се придржава прописа која се примењују на медијске услуге у Републици Србији.“ Тело које се по Закону о електронским медијима стара о примени прописа о медијским услугама у Републици Србији је Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ). Међу прописима који се примењују на медијске услуге је и онај о прибављању дозволе за емитовање кабловских телевизија.
У члану 35, став 2 новог Закона о јавном информисању и медијима, појам медија развезан је од услова регистрације у Регистар медија брисањем последњег дела „а који су регистровани у Регистру медија, у складу са овим законом“ и сада гласи: „Под медијем се у смислу овог закона нарочито подразумевају дневне и периодичне новине, сервис новинске агенције, радио-програм и телевизијски програм и електронска издања тих медија, као и самостална електронска издања (уређивачки обликоване интернет странице).“Кровни медијски закон односи се на све форме медија из члана 35, став 2, без обзира на то да ли су они регистровани у Регистру медија или нису, што је случај са телевизијама, тј.медијским услугама Јунајтед медије као што су ТВ Н1 Београд, ТВ Нова С, ТВ СпортКлуб и другим.
Наведене формулације из члана 4 и 58 Закона о електронским медијима преписане су из регионалне легислативе (Хрватска, Словенија, БиХ) и усклађене су са Директивом Европске уније о аудио-визуелним услугама, водећим документом ЕУ у области медија који надилази Европску конвенцију о прекограничним телевизијама Савета Европе. Статус прекограничног емитовања, на који се позива Јунајтед медија, према члану 58, став 3, тачка 2 није више пресудан у одређивању надлежности. Део у тачки 2 који то омогућује, „или обрнуто”, није се налазио у претходном Закону о електронским медијима.
Очекује се да Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) поступи по закону.
Иштван Каић
Аутор је аналитичар медија и специјални саветник министра информисања
(Политика)