zzjz Arhive | Kikindski portal

Međunarodni dan fizičke aktivnosti: Kretanjem do zdravlja

Aleksandra Djuran May 11, 2026

Međunarodni dan fizičke aktivnosti obeležen je na Starom jezeru u organizaciji Turističke organizacije, Doma zdravlja, ZZJZ i Crvenog krsta. Dr Branislav Hačko, šef Odseka za promociju zdravlja u ZZJZ dodao je da je fizička neaktivnost jedan je od vodećih faktora rizika na globalnom nivou.

-Vreme i život su pokazali da fizička aktivnost unapređuje naše zdravlje. Porazno je da svega jedna trećina ljudi na našoj kugli zemaljskoj fizički aktivna. Zabrinjava i istraživanje iz 2022. godine da je svega 16 procenata devojčica u našoj zemlji fizički aktivno. Naša je dužnost da promovišemo kretanje koje dovodi ka boljem zdravlju. Ono je najjednostavniji lek, leva i desna noga su dva naša najbolja lekara.

Organizator je Turistička organizacija, v.d. direktorica Jasmina Orašanin istakla je da je 22 grupe promovisalo fizičku aktivnost i zdrave stilove života:

-Briga o zdravlju je zajednička odgovornost svih nas i hvala svim koji su se odazvali i podržali ovaj događaj.

Olivera Vučković Popov, glavna sestra Doma zdravlja i koordinatorka Škole za trudnice podsetila je da je naziv kampanje „Kretanjem do zdravlja“.

– Cilj je da se podigne svest o značaju redovnog kretanja i fizičke aktivnosti za zdravlje pojedinca i društva, da podstakne ljude svih uzrasta da se više kreću. Ujedno ovakvi događaji povezuju porodicu koja je glavni cilj svakog okupljanja – rekla je Vučković Popov.

Obeležavanje je podržala i lokalna samouprava, a zajedno sa brojnim sugrađanima bili su i članovi Gradskog veća Tihomir Farkaš i Marijana Mirkov, kao i predsednica Sportskog saveza grada Jelena Čudanov.

-Već petu godinu zaredom okupimo se na prostoru Starog jezera da bi obeležili ovaj dan. Svakodnevne obaveze nam oduzimaju puno vremena, tako da smo zaboravili da mislimo na sebe i svoje zdravlje i svoj duh. Upravo ovakvi događaji su tu da nas podsete šta je najvažnije, a to je zdrav život – dodala je Marijana Mirkov.

Učestvovali su članovi školice „Champ 07“, Savet za zdravlje, Gradsko udruženje penzionera, odred izviđača „Proka S. Plavi“, „Sova“, sportsko udruženje „Sunce“, ADZNM „Gusle“, balet za odrasle KC, Sportiko kids, KSC „Jezero“, AK „Partizan“, GŽOK „Kikinda 0230“, KK „Velika Kikinda“, RK „Orka“, RK „Grindeks“, KK „Feniks“, DžK „Partizan“, FK „Kikinda“, OK „Severni Banat“, mame koje su prošetale sa decom u kolicima.

A.Đ.

Međunarodni dan zaštite od buke: Najbučnija lokacija zona Opšte bolnice

Aleksandra Djuran April 20, 2026

Danas se obeležava Međunarodni dan zaštite od buke, a cilj ovog dana jeste podizanje svesti o njenom štetnom uticaju na zdravlje ljudi. Najviši nivo buke beleži se u velikim gradovima. Ona nije samo neprijatna, već može izazvati i zdravstvene probleme, a ovaj dan je prilika da se skrene pažnja na potrebu za planiranjem urbanih sredina, sa manje buke i većom zaštitom građana.

-Na teritoriji grada dva puta godišnje meri se buka na deset mernih mesta. Isto tako buka se meri po dva puta godišnje i u mesnim zajednicama, a svako selo ponaosob je jedno merno mesto – saznajemo od dr Sanje Brusin Beloš, specijalista higijene i načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu za javno zdravlje. – Kontinuirani monitoring buke u Kikindi obavlja se od 2003. godine. Merenje komunalne buke pokazalo je da je njen izvor najčešće frekvencija saobraćaja. Unazad nekoliko godina, kao najbučnija lokacija u gradu, izdvojila se zona kod Opšte bolnice.

Za prekomernu bučnost kriva je frekvencija saobraćaja, jer se Bolnica nalazi u vrlo prometnoj ulici Đure Jakšića kojom osim putničkih automobile, saobraćaju i autobusi i teretna vozila. Ovakva situacija nije od juče, već traje godinama

Buka deluje kao stresor koji podiže puls i aktivira nervni sistem, a dugotrajna izloženost uzrokuje povišen krvni pritisak, glavobolju, nesanicu, pa i trajna oštećenja sluha. Ona nije više rezervisana samo za ulice, buka je sve zastupljenija u stanovima, zbog čega predstavlja ozbiljan zdravstveni i komunalni problem.

-Mere koje bi mogle da se preduzmu i da smanje buku su veoma skupe. Najčešće je to izmeštanje saobraćaja, kao i postavljanje sono barijera. U odnosu na veće gradove u Kikindi je nivo buke znatno manji – precizirala je naša sagovornica.

Međunarodni dan zaštite od buke obeležava se svake godine 20. aprila. Važan je radi podizanja svesti o važnosti tišeg i zdravijeg okruženja za život. Ljudi se podstiču da smanje nivo buke u svakodnevnim aktivnostima i da koriste zaštitu za sluh kada je to potrebno.

A.Đ.

Raste broj obolelih od gripa na teritoriji grada

Aleksandra Djuran January 14, 2026

Prvi slučaj gripa na teritoriji grada registrovan je 12. decembra kod muškarca starog 73 godine iz Kikinde. Mesec dana kasnije virus je potvrđen kod 49 osoba, a još 17 uzoraka je poslato na analizu, saznajemo od epidemiologa dr Tatjane Pecarski, načelnice Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje.

-Kod svih potvrđenih slučajeva radi se o gripu tip AH3. Više od polovine obolelih su deca, ali moram da napomenem da se kod ove populacije više i traži testiranje sumnjivih na grip. Beleži se i povećan broj sa oboljenjima sličnih gripu i respiratornim infekcijama – napomenula je naša sagovornica.

Ambulante imaju na raspolaganju trovalentnu vakcinu „torlak flu“ za odrasle, koju je proizveo Institut „Torlak“ i četvorovalentna „vaksigrip tetra“ proizvođača „Sanofi Paster“ za decu uzrasta od šest meseci do 18 godina.

-Još uvek nije kasno za vakcinaciju i ovim putem pozivam sugrađane da se vakcinišu, a posebno hronične bolesnike, dijabetičare, starije od 65 godina, kao i one koji na svojim radnim mestima dolaze u kontakt sa velikim brojem ljudi poput šalterskih radnika, trgovaca, zaposleni u bankama – kazala je dr Pecarski.

Imunitet se stiče dve do tri nedelje nakon imunizacije, dok postvakcinalni imunitet varira od šest do 12 meseci.

A.Đ.

Potvrđen grip tip A: Oboleo stariji muškarac koji je smešten na bolničko lečenje

Aleksandra Djuran December 12, 2025

Zavod za javno zdravlje, danas (petak) potvrdio je grip u Kikindi. Prvi laboratorijski potvrđen grip je tip A, a nakon što se uzorak pošalje Institutu „Torlak“ znaće se i da li je reč o H1 ili H3 gripu saznajemo od epidemiologa dr Tatjane Pecarski, načelnice Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje.

-Grip je izolovan kod muškarca starog 73 godine iz Kikinde. On je hospitalizovan na Infektivnom odeljenju Opšte bolnice – navela je naša sagovornica.

Nadzor u domovima zdravlja traje od septembra i do sada je na grip testirano 108 osoba.

-Raste broj sugrađana kod kojih registrujemo oboljenja sličnih gripu i akutnih respiratornih infekcija – dodala je dr Tatjana Pecarski.

Ambulante imaju na raspolaganju trovalentnu vakcinu „torlak flu“ za odrasle, koju je proizveo Institut „Torlak“ i četvorovalentna „vaksigrip tetra“ proizvođača „Sanofi Paster“ za decu uzrasta od šest meseci do 18 godina.

-Još uvek nije kasno za vakcinaciju i ovim putem pozivam sugrađane da se vakcinišu, a posebno hronične bolesnike, dijabetičare, starije od 65 godina, kao i one koji na svojim radnim mestima dolaze u kontakt sa velikim brojem ljudi poput šalterskih radnika, trgovaca, zaposleni u bankama – kazala je dr Pecarski.

Imunitet se stiče dve do tri nedelje nakon imunizacije, dok postvakcinalni imunitet varira od šest do 12 meseci

A.Đ.

Mesec pravilne ishrane: Zdrave navike prevencija hroničnih bolesti

Aleksandra Djuran October 28, 2025

Oktobar, mesec pravilne ishrane, usmeren je na edukaciju stanovništva o pravilnoj ishrani, kao jednom od najznačajnijih faktora u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti. Cilj je da se najšira populacija, a posebno deca i mladi informišu, ali i da steknu pravilne navike u ishrani. Dr Sanja Brusin Beloš, specijalista higijene i Centra za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje navodi da je najvažnija uravnotežena ishrana.

-Optimalan energetski, kao i unos životnih namirnica, sastava i zdravstveno-bezbedna hrana čine pravilnu ishranu. Namirnice se dele u sedam grupa i potrebno je da sve one, u određenoj srazmeri, budu zastupljene. Njihov odnos predstavljen je piramidom zdrave ishrane i u bazi su žitarice, sledeći nivo su voće i povrće, slede meso, mleko i prerađevine i tek na vrhu piramide su šećeri i ulja – istakla je dr Brusin Beloš.

Centri za sitost i glad u mozgu tačno znaju koliko nam hrane treba. Međutim određene okolnosti poput stresa i navika preuzetih iz porodice mogu da dovedu do toga da se unosi više ili manje hrane u odnosu na ono što nam je zaista potrebno. Dugoročno tako nastaju gojaznost ili pothranjenost.

-Većina se hrani onako kako su ih naučili roditelji ili se rukovode onim što su negde pročitali. U našem okruženju ishrana je, uglavnom, nepravilna. Zato u Vojvodini ima više od 50 odsto odraslih gojaznih osoba u odnosu na broj stanovnika. Kada pričamo o deci gojazna je četvrtina – dodaje naša sagovornica.

U Vojvodini u ishrani najviše preovlađuju masnoće i šećeri.

-Jede se prilično masna hrana, pogotovo zimi i puno se jede slatkiša, što kupljenih, što onih koje majke i bake naprave. Ova dva faktora najviše doprinose gojaznosti. Na ovu bolest utiče i nepravilna frekvencija uzimanja obroka. Postoje osobe koje ne jedu ništa do poslepodne i onda odjednom unesu 2.000 kalorija što je previše i što uzorkuje usporavanje metabolizma. Takođe kod nas se previše jede meso, a unosi se i puno soli koja je glavni etiološki faktor u nastanku povišenog krvnog pritiska. Neophodno je pet obroka dnevno, tri glavna i dve užine koje su voće i povrće – precizirala je dr Sanja Brusin Beloš.

Pored nepravilne ishrane i manjak fizičke aktivnosti i kod dece i kod odraslih dovodi do gojaznosti. Pri Zavodu za javno zdravlje radi ambulanta za dijetetiku koja se bavi poremećajem ishrane. Od prošle godine Fond PIO preuzeo je finansiranje lečenja onih koji imaju problema bez obzira na to da li su odrasli ili deca. Oni u naznačenu ambulantu dolaze sa uputom.

-Do sada smo imali više od 200 pregleda. Pored gojaznih, kojih je najviše, imamo pothranjene, ali i osobe sa specifičnim poremećajima u ishrani. Lečimo i pacijente sa povišenim masnoćama, sa šećernom bolesti koji nemaju gojaznost, sa gihtom. Prvi pregled je klinički i obave se merenja i razgovor. Tada dajemo uput da se uradi krvna slika i na osnovu nje računamo energetske potrebe i sačinjavamo individualni plan ishrane. Želim da pohvalim naše pacijente jer se većina pridržava onoga što im preporučimo. Gojaznost je bolest, iako smo mi prilično tolerantni prema njoj, a ne bi trebalo da budemo – zaključila je dr Sanja Brusin Beloš.

Povodom meseca pravilne ishrane i Svetskog dana hrane, koji je 16. oktobra, Zavod je raspisao likovni konkurs na temu zdrave hrane. Pristigao je veliki broj radova iz vrtića i osnovnih škola iz Severnobanatskog okruga, a žiri koji su činili Aleksandra Vukosavljev i Katarina Tubin odabrao je najbolje. Po tri nagrade dodeljene su deci predškolskog uzrasta i isto toliko za učenike osnovnih škola, kao i jedna specijalna nagrada.

A.Đ.

Svetski dan mentalnog zdravlja: Značaj pravovremene stručne pomoći i psihosocijalne podrške

Aleksandra Djuran October 10, 2025

Današnji dan, 10. oktobar obeležava se kao Svetski dan mentalnog zdravlja. Ovogodišnja kampanja organizuje se na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje, organizacije Ujedinjeni za globalno zdravlje i Svetske zdravstvene organizacije u partnerstvu sa ministarstvima zdravlja i organizacijama civilnog društva širom sveta. Slogan je „Značaj mentalnog zdravlja u vanrednim situacijama”.

-Narušavanje mentalnog zdravlja ogleda se kod većine ljudi u pojavi psihološkog stresa i zloupotrebi psihoaktivnih supstanci, a dugoročno gledano pojavom depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja. Svetski dan mentalnog zdravlja podseća da je mentalno zdravlje sastavni deo našeg opšteg blagostanja. On naglašava hitnu potrebu za pružanjem pravovremene stručne pomoći i psihosocijalne podrške ljudima tokom prirodnih katastrofa, ratnih sukoba i epidemija koje se dešavaju širom sveta – saznajemo u kikindskom Zavodu za javno zdravlje.

Statistika je neumoljiva tako da jedna od pet osoba (22%) koja je imala iskustva sa ratnim sukobima u prethodnih 10 godina ima depresiju, anksioznost, posttraumatski stresni poremećaj, bipolarni poremećaj ili šizofreniju. Pojava vanredne situacije značajno ometa pružanje usluga mentalnog zdravlja i smanjuje dostupnost kvalitetne zdravstvene nege. Osobe sa težim mentalnim poremećajima, kao i starije osobe i osobe ženskog pola, posebno su ranjive u vanrednim situacijama i potrebno je da im se obezbede usluge mentalnog zdravlja.

-Međunarodne smernice preporučuju različite aktivnosti u cilju obezbeđivanja dostupnosti usluga mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške tokom vanrednih situacija, a koje se kreću u rasponu od samopomoći u zajednici i unapređenja komunikacije do psihološke prve pomoći i kliničkog lečenja. Zajedničkim delovanjem ključnih aktera kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou, najugroženiji mogu dobiti potrebnu stručnu pomoć i psihosocijalnu podršku, što zahteva pravovremeno planiranje i implementaciju programa za reagovanje u vanrednim situacijama. Postoji pet elemenata zasnovanih na dokazima za koje je pokazano da su povezani sa boljim ishodima u situacijama stalne pretnje: povećan osećaj sigurnosti, smirenost, povezanost, samopouzdanje i nada. Nije neophodno imati sve elemente zajedno, ali primena nekih od njih može pomoći pacijentima da se nose sa stresom – zaključuju u ZZJZ.

Istraživači su definisali nadu kao očekivanje da se stvari mogu rešiti, optimizam u vezi sa nekim aspektom situacije ili vezu sa nečim većim od sebe. Povezana je sa poboljšanim ishodima u produženim pretećim situacijama. Pomozite ljudima da budu puniji nade podsećajući ih da zadrže dugoročnu perspektivu, a da pritom ostanu fokusirani na sadašnjost i pozitivne akcije koje mogu preduzeti u trenutku. Obraćanje pažnje na ono što inspiriše ili povećava zahvalnost takođe je povezano sa boljim ishodima, kao i odvajanje vremena za bavljenje aktivnostima koje podržavaju lične vrednosti, veru ili duhovnost.

Počela imunizacija protiv gripa: U domovima zdravlja na raspolaganju vakcine za decu i odrasle

Aleksandra Djuran October 6, 2025

U domovima zdravlja na teritoriji Severnobanatskog upravnog okruga od danas, 6. oktobra, počela je imunizacija stanovništva protiv gripa. Ambulante imaju na raspolaganju trovalentnu vakcinu „torlak flu“ za odrasle, koju je proizveo Institut „Torlak“ i četvorovalentna „vaksigrip tetra“ proizvođača „Sanofi Paster“ za decu uzrasta od šest meseci do 18 godina.

-Iz Zavoda za javno zdravlje pozivamo sugrađane da se vakcinišu, a posebno hronični bolesnici sa poremećajima plućnog i kardiovaskularnog sistema, dijabetičari, osobe sa oslabljenim imunitetom, deca starija od šest meseci koja imaju hronične poremećaje, trudnice, stariji od 65 godina i članovi porodica bolesnika koji su od povećanog rizika od komplikacija, kod kojih je kontraindikovano davanje vakcina. Imunizacijom je potrebno obuhvatiti osobe smeštene i zaposlene u gerontološkim centrima i ustanovama socijalne zaštite, kao i zaposlene i smeštene u ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost, kao i osobe zaposlene u javnim službama koje su u riziku – istakla je istakla epidemiolog dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ZZJZ.

Trovalentna vakcina protiv gripa sadrži dva tipa virusa gripa A i jedan tip B, u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije.

-Četvorovalentnih vakcina planirano je 300 doza za Severnobanatski okrug i namenjena su deci uzrasta od šest meseci do 18 godina. Trovalentne vakcine namenjene su starijima os 18 goddina. Vakcina protiv gripa i za deci i za odrasle može da se da istovremeno ili u bilo kom razmaku i sa drugim vakcinama u različitim ekstremitetima. Imunitet se stiče dve do tri nedelje nakon imunizacije, dok postvakcinalni imunitet varira od šest do 12 meseci – navodi naša sagovornica i napominje da je vakcina protiv gripa najefektivniji i najbezbedniji vid individualne i kolektivne zaštite.

Za okrug je planirano 5.110 doza koje će biti distribuirane do 15. oktobra. U prvom krugu stiglo je 1.700 doza trovalentnih vakcina za odrasle, od čega je 900 za Kikindu. Četvorovalentnih je stiglo 60 doza za mlađe od 18 godina, od čega 25 za Kikindu.

A.Đ

Svetski dan srca: Od posledica kardivaskularnih bolesti premine svaki drugi stanovnik sa teritorije Kikinde

Aleksandra Djuran September 29, 2025

Akcijom besplatne kontrole zdravlja u Crvenom krstu obeležen je Svetski dan srca. Sugrađani su imali priliku da provere krvni pritisak i nivo šećera u krvi, a među tridesetak njih koji su s odazvali najviše je bilo onih srednje dobi. Ovom prilikom kod troje sugrađana otkrivena je hipertenzija i kod istog broja povišen šećer u krvi.

Akciju su zajednički organizovali Crveni krst, Dom zdravlja i Zavod za javno zdravlje sa ciljem da poveća svest o zdravlju srca, jer su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok i obolevanja i umiranja stanovnika Severnobanatski upravnog okruga, istakla je dr Ana Đurin, specijalista socijalne medicine ZZJZ.

-Na osnovu poslednjih obrađenih podataka našeg Zavoda iz 2023. godine, u ukupnoj strukturi obolevanja, bolesti sistema krvotoka su na prvom mestu, a najčešća pojedinačna dijagnoza je arterijska hipertenzija. Povišen krvni pritisak je registrovan kod svakog desetog pacijenta odnosno kod svakog devetog sa teritorije Kikinde. Od bolesti srca i krvnih sudova, tokom 2023. Godine u okrugu su preminule 1.073 osobe od čega je 391 lice iz našeg grada. Kardiovaskularne bolesti, sa učešćem od 49,8 odsto u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u severnom Banatu, te je skoro svaki drugi umrli stanovnik Okruga i Kikinde preminuo od posledica kardiovaskularnih bolesti – saznajemo od dr Đurin.

Pored provere zdravlja, svi koji su došli na pregled mogli su da se posavetuju sa lekarima i medicinskim osobljem. Svetski dan srca ove godine obeležen je pod sloganom „Ne propusti ni jedan otkucaj“. Cilj je da se ne zanemaruju upozorenja o zdravlju i da se da prioritet redovnim pregledima, zdravim navikama i pravovremenoj medicinskoj intervenciji kako bi se sprečili prevremeni smrtni slučajevi zbog bolesti srca i krvnih sudova.

A.Đ.

Svetski dan srca je sutra, 29. septembra: Besplatna kontrola šećera u krvi i pritiska

Aleksandra Djuran September 28, 2025

Pod sloganom „Ne propusti ni jedan otkucaj“, Svetski dan srca biće obeležen u ponedeljak, 29. septembra, akcijom besplatne kontrole zdravlja u prostorijama Crvenog krsta.

Od 9 do 11 časova, građani će moći da izmere nivo šećera u krvi i krvni pritisak, bez zdravstvene knjižice, uputa i zakazivanja. Osim osnovnih merenja, svi zainteresovani dobiće i korisne preventivne savete o očuvanju zdravlja.

Akciju zajednički organizuju Crveni krst, Dom zdravlja i Zavod za javno zdravlje sa ciljem da poveća svest o zdravlju srca, podsećajući ljude da ne zanemaruju upozorenja o zdravlju i da daju prioritet redovnim pregledima, zdravim navikama i pravovremenoj medicinskoj intervenciji kako bi se sprečili prevremeni smrtni slučajevi zbog bolesti srca i krvnih sudova.

U Okrugu dva slučaja groznice Zapadnog Nila: Jedna osoba iz Kikinde, jedna iz Ade

Aleksandra Djuran September 5, 2025

Groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca. Na teritoriji Severnobanatskog upravnog okruga registrovana su dva laboratorijski potvrđena slučaja u okviru rutinskog nadzora, istakla je dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ZZJZ. Prenosilac virusa je vrsta komarca koja je odomaćena i kod nas.

-Oba laboratorijski potvrđena slučaja groznice Zapadnog Nila spadaju u neuroinvazivne forme ove bolesti. Jedna osoba je sa teritorije opštine Ada, tačnije stigla je sa Korzike i neko vreme provela je pored Tise. Druga osoba je sa teritoriji Kikinde. Oboleli su se oporavili nakon hospitalizacije i to na Infektivnom odeljenju u Opštoj bolnici u našem gradu, odnosno na Klinici za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine – navela je dr Pecarski.

U najvećem riziku su osobe starije od 60 godina. Simptomi nastaju 14 dana nakon uboda zaraženog komarca, a period inkubacije duži je kod osoba sa oslabljenim imunitetom. Kod 80 odsto inficiranih bolest protiče bez ikakvih simptoma, a kod preostalih 20 procenata klinička slika je blaga poput groznice, glavobolje, povraćanje, a može da se javi i otok limfnih žlezda i osip na koži grudi, leđa ili stomaka. Kod svega jedan odsto zaraženih moguć je i razvoj teših neuroinvazivnih oblika odnosno kod jednog obolelog na 150 inficiranih može doći do razvoja teške kliničke slike.

-Svako ko ima povišenu telesnu temperaturu otpornu na lekove koja traje više dana treba da se jave lekaru radi ispitivanja. U zavisnosti od ostalih simptoma, lekar će proceniti da li neophodno testiranje na groznicu Zapadnog Nila ili ne – pojasnila je naša sagovornica.

Bolest se prati čitave godine, ali je najviše sumnje leti. Pik odnosno najveći broj potvrđenih slučajeva je u julu, avgustu i septembru.

Sezona transmisije virusa Zapadnog Nila u Srbiji uobičajeno traje od juna do novembra. Preventivne mere za sprečavanje ovog obolevanja su sistematsko i organizovano zaprašivanje komaraca, eliminisanje mesta na kojima komarci polažu jaja, preporučuje se postavljanje mreža na prozorima i vratima kako komarci ne bi mogli da uđu u zatvoren prostor. Češće treba menjati vodu u saksijama sa cvećem, u posudama za vodu kućnih ljubimaca, iz kanti, buradi. Prevencija je i redovno uklanjanje vegetacije u kojoj su komarci, koji su najaktivniji u zoru i sumrak, skrivaju.

A.Đ.