žitište

драгана-карановиц-лука-2

Као увертира пред промоцију зборника награђених радова са књижевног конкурса “Банатско перо”, Кикинђанка Драгана  Карановић Лука имала је у понедељак 24. новембра изложбу својих слика у Житишту.

Традиционални конкурс литерата, који већ 25 година заредом организује тамошња библиотека, био је прилика да се Житиштани и њихови гости из целе Србије упознају и с Драганиним ликовним стваралаштвом. Овдашњој јавности Драгана Карановић Лука позната је најпре као врстан рукометни тренер, а кад је у питању ликовно изражавање, открива да је овом уметношћу почела да се бави тек недавно- пре четири године.

-Овај догађај у Житишту ћу посебно памтити, јер ми је то била прва самостална изложба и имам само речи хвале за домаћине – каже Драгана Карановић и додаје: -Сликам акрил на платну, а кад је у питању ликовни правац, један мој колега, наставник ликовног, каже да га подсећа на про-импресионизам. Дакле, импресионизам, али са елементима реализма. Од мотива на мојим сликама, присутни су како урбани, тако и природни мотиви, а често сликам и цвеће.

Што се тиче колорита, наводи да углавном бира топле, светле тонове, јер оне зраче, шире позитивну енергију, представљају свежину и радост.

-Љубав према сликању постоји још из детињства. Нисам до недавно имала прилику да се посветим сликарству, јер сам се интензивно бавила спортом. Иако су те спортске активности и даље присутне у мом животу, налазим времена и за овај, код мене релативно нови сликарски хоби. Веома ми је драго што је публика у Житишту позитивно реаговала на моје радове – наводи наша саговорница.

Можда као куриозитет и уједно највећа похвала за једног уметника јесте да је Драгана пред ову изложбу морала да потражује своје слике из приватних збирки, јер нема “на легеру” своја платна, с обзиром да јој стално поручују, а она сама не стиже да наслика онолико радова колико би поштоваоци њеног опуса желели да имају у својој колекцији.

Н. Савић

 

боттлес-590935-1280

Да су Кикинђани успешни у дестилисању воћа и производњи ракије, потврдили су и на Меморијалном међународном фестивалу ракије „Александар Туцић“, који се осми пут одржава у Житишту.

У оквиру традиционалног Пеле феста, уприличено је и надметање за најбоље жестоко пиће у више категорија.
Са укупно 176 учесника и 421 узорком из 11 земаља, произвођачи „ватрене воде“ са територије нашег Града понеће кући прегршт признања.

У класи обојених шљивових ракија старости од 3 до 7 година Драган Кнежевић из Башаида је освојио злато за три своје ракије из ове старосне категорије, а и у категорији ракија старости преко 7 година, такође му је припало злато.

Зоран Малбашић из Нових Козараца узео је злато, а такође и велико сребро међу необојеним лозовима ракијама. Међу необојених кајсијевачама златном медаљом окитио се Кикинђанин Милан Домазет док је за необојену дуњевачу Мирко Суботић из Кикинде добио велико сребро.

УКУПНИ ПОБЕДНИК ДУЊЕВАЧА

За укупног победника овог надметања дестилата, проглашен је Зрењанинац Игор Нађ за необојену „ватрену воду“ од дуње, сакупивши 19,10 од максималних 20 бодова.
Иначе, узорке су оцењивали Др Александар Петровић са Пољопривредног факултета, са својим сарадницима и ракије су, осим по воћном пореклу, рангиране у и пет наградних класа: ракије у квалитету бронзане медаље су оне од 14 до 16 бодова, потом сребрне (16-17.5), затим велике сребрне (17.5-18), златне (18) и велике златне медаље (18,5-20).
Н.С.

 

Миливој-Вукојевиц-(11)
Миливој Вукојевић, сликар и стрип цртач из Нових Козараца, изложиће у уторак 20. маја својих двадесетак ликовних радова у житиштанској библиотеци.
Ова изложба представља увертиру у тамошњи традиционални 25. Књижевни маратон, који ће уследити након отварања изложбе. О Вукојевићевом стваралаштву говориће новокозарачки сликар Брацо Азарић.
Поред поменуте двојице ликовних уметника, позив за учешће од тамошње библиотеке ове године добили су и кикиндски уметници Борис Стапарац и Зорица Марков. Програм у Житишту почиње у 18 сати.
мф-0

На првом Зимском турниру у малом фудбалу у Банатском Карађорђеву, под подржаном под покровитељством општине Житиште, а у организацији тамошњег Спортског савеза, кикиндска екипа Проуниверзал освојила је прво место. Међу двадесет екипа, након успешно преброђене групне фазе, Кикинђани су у четвртфиналу савладали екипу „БС градње“ са 4:1, у полуфиналу су били бољи од фаворизоване зрењанинске екипе „Чика Драганови Мађионичари“ са 4:3, док је у финалу савладана екипа „Војвода“, такође из града на Бегеју.

Финални меч је био исцрљујући. Љубитељи фудбала могли су да уживају у оштрој и динамичној утакмици, препуној такмичарског набоја. Након жестоке борбе, меч је завршен резултатом 1:1 у регуларном делу. Приступило се извођењу пенал-серије и Кикинђани су сва три пута били сигурни, док су противници промашили један ударац. Тако је скоро десетодневно фудбалско путешествије за кикиндску екипу завршено на најбољи могући начин.

Екипи из нашег града, поред пехара, припао је и новчани износ од 150.000 динара, дар Општине Житиште. Награду је уручила председница Општине Житиште Ивана Петрић, пожелевши Кикинђанима много успеха и на наредним турнирима.

Капитен кикиндске екипе Небојша Ђукић, иако видно исцрпљен након финалног меча, сумирао је утиске:

– Ми већ годинама играмо заједно и сви смо активни фудбалери, већином у војвођанском такмичарском рангу. Тако двојица наших играча наступају за наковачки Полет, двојица за великоселску Козару, један је у мокринском Делији, а наш голман Бошко Крстић је рукометни чувар мреже, што је за мали фудбал предност. Иако смо сви у екипи превалили тридесету, још нисмо рекреативци, него смо активни фудбалери и у одличној кондицији, што је и резултат у Карађорђеву показао-подвукао је Ђукић, додајући да је за успех, поред фудбалског знања, потребна и хемија у екипи, а Проуниверзал је управо тај сегмент имао, с обзиром да се ови фудбалери и приватно друже.

-Иако су борбе на овом турниру биле исцрпљујуће, а противничке екипе су биле махом састављене од прекаљених мајстора фудбала, доказали смо да Кикинда још увек има много добрих познавалаца фудбалске игре. Нас у скорој будућности очекују нова искушења, а трудићемо се да и даље достојно представљамо наш град- подвукао је Ђукић, додајући да је ову победу посветио својој ћерки, која га је пратила на свим утакмицама у Карађорђеву.

Успех кикиндског Проуниверзала на овом Зимском турниру постигли су Бошко Крстић, Зоран и Марко Спахић, Стеван Зељковић, Милан Кењало, Мирослав Бербаков, Александар Мартиновић и капитен Небојша Ђукић.

Н.С.

 

 

смарт
Одавно у житиштанској библиотеци неки гост није привукао толику пажњу читалачке публике. То је недавно успело песнику из Банатског Великог Села Радету Ћосићу. Овај стваралац се у Житишту  претходни пут представио пре две деценије, а многи се и данас сећају да је тада остао запамћен и радо прихваћен.
Пред више од педесет поклоника писане речи, Ћосић је представио своју најновију песничку збирку  „Човек то не може да искаже”. У питању је компилацијска књига састављена од најбољих момената из претходне четири објављене поетске књиге овог аутора.
Песме је изабрао и поговор за књигу написао кикиндски песник и новинар Драган Поп Драган (Драган Батинић), а књигу је издао Банатски културни центар из Новог  Милошева.

О књизи су, поред аутора, говорили уметник и мултиинстументалиста из Великог Села Милан Вашалић, у име домаћина Робертина Вукелић Шијан, директорка тамошње библиотеке, као и Душан Милићев и Драгутин Видачић,  док су Ћосићеве стихове надахнуто казивали Зденка Трифуњагић и Ервин Газдаг, културни посленици из Зрењанина, док је за гитарску пратњу био задужен још један Великоселац – Марко Ступар.
Ћосић се у књижевности оглашава искључиво као лиричар,  особеног песничког израза кроз изломљен и сведен стих, метафорички згуснутим песничким средствима. О томе су у својим освртима писали и Милутин Ж. Павлов (који Чоћићеву поезију назива суздржаном), Радивој Шајтинац (који ју је означио као фрагментарну), Милош Латиновић (егзистенцијалистичку) и Драган Батинић (који је држи за филозофски смирену).

Те вечери се могло чути и од самог Ћосића, као и од многих присутних да је управо Батинић био на неки начин песнички ментор не само овог песника из Банатског Великог Села, већ и низа других присутних књижевних стваралаца који су те вечери били у публици.
Од Милана Вашалића, муилтиинструменталисте и Ћосићевог пријатеља могла се чути занимљива опсервација да је он као музичар у младости био фасциниран Џимијем Хендриксом и Џимом Морисоном као креативним ствараоцима, све док није убрзо увидео да таквог индивидуалца јаке стваралачке енергије има и у свом месту, такорећи у комшилуку, у лику Радета Ћосића. Притом је направио и паралелу између себе и песника, нагласивши да су и он и Раде на неки начин „џеклондоновске” биографије и да су се у животу бавили и пољопривредом и писањем и  угоститељством.
Након успешне промоције у Банатском Великом Селу, а потом и у Житишту, уследиће Ћосићеве књижевне вечери и у Сомбору, Новом Саду, Београду.
Don`t copy text!