vuk karadžić

geografija-takmicenje

Кикинда је и ове године имала запажене резултате на Националној географској олимпијади, а шесторо ученика изборило се за пласман на републички ниво такмичења. Успех доноси и прилику за пласман на Европску географску олимпијаду. Такмичење је одржано у недељу на Географском факултету Универзитета у Београду у Земуну.

Град су представљали ученици три основне школе — „Свети Сава“, „Жарко Зрењанин“ и „Вук Караџић“. На регионалном нивоу такмичили су се Филип Родић, ученик седмог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“, Јана Ињац, ученица осмог разреда ОШ „Вук Караџић“, као и једанаесторо ученика ОШ „Свети Сава“.

Међу такмичарима из ОШ „Свети Сава“ били су седмаци Никола Родић, Стефан Ступар, Вукашин Илић и Урош Вујадинов, као и осмаци Вања Дербакова, Уна Угрешић, Николина Пилиповић, Вукашин Ћирић, Лука Баба, Вук Матијевић и Никола Томић.

Пласман на републички ниво изборили су Јана Ињац, Филип Родић, Никола Томић, Вукашин Ћирић, Вукашин Илић и Стефан Ступар.

Такмичење обухвата проверу теоријског знања и практичну примену географије, укључујући сналажење у простору и решавање задатака ван оквира школског градива.

Ментори ученицима су Александра Остојић, Наташа Шуљан и Мирослав Грујић.

Т. Д.

Vuk-Karadzic

Основна школа „Вук Караџић“ данас је обележила велики јубилеј – 75 година постојања. Поводом овог значајног датума, сала школе била је испуњена ученицима, наставницима, родитељима и бројним гостима који су заједно славили дугу традицију, успехе и дух заједништва ове установе.

-Мени је изузетна част што данас могу да присуствујем једном великом догађају, а то је 75 година постојања једне од најстаријих школа нашег града. Ово није само прослава једне годишњице, већ и тренутак да се сетимо свих генерација ученика и наставника који су оставили свој траг. Школа је постала позната по својим ђацима, међу којима има доста спортиста, културних посленика и значајних људи из различитих области. Наставницима желим снагу да наставе да преносе знање, а ђацима да не одустају од својих снова, јер је образовање мост који их води ка њима – поручила је Маријана Мирков, чланица градског већа задужена за културу и туризам.

Директор школе, Иван Пантелић, подсетио је да је прослава ове године обележена посебним садржајима и хуманитарним активностима.

-Нашим колегама, запосленима и ученицима никад не мањка идеја и енергије. Ове године смо, у сарадњи са Ђачким парламентом и администрацијом Економско-трговинске школе, организовали хуманитарни дан и прикупљали новац девојчици оболелој од леукемије из школе „Јован Поповић“. Професори ликовног су осликали и мурал на тему толеранције и емпатије, чиме смо додатно улепшали наше двориште. Тренутно школу похађа 375 ученика распоређених у 17 одељења, и поносан сам на сваког од њих и на све своје колеге – истакао је Пантелић.

Посебно место у програму заузело је уручење традиционалних признања најуспешнијим ученицима. Награду из Фонда „Велинка Тешин“ за изузетне резултате из српског језика и књижевности добили су Марија Цицовић, сада ученица Карловачке гимназије и Александар Попов, сада ђак Гимназије „Душан Васиљев“.

Због великог спортског успеха, наставничко веће је прошле године за „ђака генерације“ симболично прогласило целу мушку кошаркашку екипу која је освојила пето место на републичком такмичењу. Међу њима су: Мирослав Батанчев, Синиша Радак, Милош Станић, Давид Варга, Сергеј Карановић, Лука Манџуковић и Небојша Марјановић. Звање ђака генерације понео је Матеја Косић, сада ученик Гимназије „Душан Васиљев“, који је освојио прво место на републичком такмичењу из физике и треће из математике.

-Захваљујем се мојој школи на овом признању. Она је један од разлога мог успеха. Будите још бољи и сањајте велике снове – поручио је Матеја млађим ђацима.

Јубиларна прослава протекла је у свечаној и веселој атмосфери. Уз музику, плес, рецитације и сценске приказе, ученици су подсетили присутне на богату историју школе, њене генерације и вредности које негује већ седам и по деценија.

vuk-karadzic-(2)

На протеклом конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине-националне заједнице средства су опредељена за три кикиндске школе, као и за Дом ученика „Никола Војводић“.

Основној школи „Вук Караџић” за адаптацију фасаде додељено је 18,4 милиона динара.

– Радиће се адаптација комплетне фасаде, како оне са стране трга, тако и из улице Генерала Драпшина. Предвиђено је да се радови реализују до 30. новембра- појашњава директор школе Иван Пантелић.

Основна школа „Вук Караџић” једна је од најстаријих у Кикинди. Основана је 1950. године као друга од четири осмолетке.

 

sss-milos-crnjanski-(1)

На протеклом конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине-националне заједнице средства су опредељена за три кикиндске школе.

Основној школи “Вук Караџић” за текуће одржавање фасаде додељено је 18,4 милиона динара, Основној музичкој школи “Слободан Малбашки” за звучну изолацију учионица 5,7 милиона, а ССШ “Милош Црњански” 7 милиона за реконструкцију крова изнад дела објекта.

Средства у износу од 1,37 милиона динара ,по истом конкурсу, опредељена су за Дом ученика “Никола Војводић”, за надоградњу постојећег система за дојаву пожара.

Фото: Покрајинска влада

Уговоре у укупној вредности од 375 милиона динара за финансирање и суфинансирање инвестиција у објекте установа предшколског, основног, средњег образовања и ученичког стандарда на територији АП Војводине уручила je председница Покрајинске владе Маја Гојковић.

 

rbt

У ОШ „Вук Караџић“ царује другарство!

Емпатија и хуманост, те две највише људске вредности које су после трагичних догађаја у мају ове године доспеле под лупу јавности, нису напустили ђачке клупе и срца деце која похађају ову образовно-васпитну установу.

У оквиру Дечије недеље, која под слоганом „Велико срце деце Србије“ траје од 2. до 8. октобра, данас су представници ове школе уручили Дечијем одељењу кикиндске болнице пригодне поклоне: играчке, одећу, књиге и пакет млевеног „Плазма“ кекса.

rbt

Иницијатива за акцију потекла је од чланова Ђачког парламента ОШ „Вук Караџић“, који су уз помоћ својих другара прикупили средства за набавку и куповину дарова најмлађим пацијентима који се лече у болници.

У име те установе, на овом изузетно хуманом гесту и поклонима захвалиле су  специјалиста неонатологије др Биљана Племић и главна сестра Дечијег одељења Милица Митрашиновић.Сложиле су се да играчке увек добро дођу, а да је помоћ у виду хране и одеће драгоцена.

Olivera Lazić 4

За трајан допринос развоју образовања и просветном раду, дугогодишња директорица Основне школе „Вук Караџић“ Оливера Лазић која је у октобру прошле године отишла у заслужену пензију, награђена је високим градским признањем „Др Павле Кенђелац“. Награда јој је уручена на свечаности поводом обележавања Дана града. У просвети је радила 32 године, од којих је пуне две деценије успешно водила кикиндску основну школу коју је и сама похађала.

-Након што сам дипломирала енглески језик на Филозофском факултету у Новом Сад, најпре сам радила као преводилац шест година. Био је то леп посао, путовала сам и у Велику Британију , али одувек ме је привлачила школа и настава. Без великог размишљања, једног дана сам решила да позовем све школе и проверим да ли им је потребан професор енглеског језика. Прво сам позвала ОШ „Вук Караџић“ јер сам била ђак те школе. Одговор је био потврдан и након сусрета са тадашњим директором Ђорђем Младеновићем, одмах сам почела да радим. Био је то почетак другог полугодишта 1990. године- присећа се наша саговорница у разговору за Кикиндски портал.

На место директора школе, дошла је сасвим случајно. Испред Наставничког већа, била је чланица Школског одбора, а како тадашњој директорици није изгласано поверење, предложено је да Оливера преузме руководеће место, док се ситуација не реши.

-Извршили су притисак да будем в.д. шест месеци, да се прихватим тога. Брзо се све одвило и прихватила сам. То је био јул, време распуста. Полако сам кренула да радим тај посао и када сам схватила да нешто могу да урадим и променим, заволела га –прича Лазићева. Ни данас нема дилему да је изабрала прави животни позив.

-Посао је диван, да сам сад млада и да треба да одлучим којим путем да кренем, који факултет да упишем, поново бих исто изабрала. Био је леп рад са децом, сарадња са колегама. Школа је била мој други дом. Заиста је привилегија кад човек ради посао који воли. Имала сам и веома добру сарадњу са колективом где су дивни међуљудски односи и атмосфера која ми, морам признати, недостаје у пензији- искрена је Оливера Лазић.

Да је заиста тако, сведочи протекло, преправљено емоцијама, обележавање дана школе. Оливери у част, колеге су снимиле кратак филм, емитован том приликом, а дирљивој атмосфери допринео је и наступ хора „Атендите“ који води диригенткиња Биљана Јеремић. Јеремићева је раније руководила хором у школи „Вук Караџић“.

-Дошла сам као пензионер први пут. Нисам ни претпоставила шта је колектив припремио. Толико пуно емоција, и сад сам узбуђена и срећна због тога. Наш школски хор веома успешно, својевремено је водила Биљана Јеремић. Толико нас је све увесељавала у колективу, уз песму. Учествовали смо и освајали признања на бројним фестивалима, путовали у Италију, Белгију, Чешку, Аустрију. Било је то дивно искуство за децу и за школу- каже Лазићева.

Мера и доследност позиву

Иако не спори да се позиција просветних радника променила протеклих деценија, наша саговорница истиче да је неопходно остати доследан позиву и професији.
-Пронаћи исправан став, прави однос у одељенској заједници. Професор треба, до одређене мере, да буде строг, уколико је правичан према свим ученицима. Важна је и сарадња са родитељима, и ту треба пронаћи праву меру- напомиње.

Школа “Вук Караџић” данас броји скоро 400 ђака. Када су почела да се гасе одељења по школама, успели су да оформе још једно.

Особености школе „Вук Караџић“

Доделом бронзане, сребрне и златне читалачке значке на крају сваке школске године, ђаци се континуирано подстичу да читају. Захваљујући ентузијазму колега, унапређен је часопис „Основац“ који је покренут још шездесетих година. Квалитет рада потврђен је и пре неколико година када је проглашен најбољим школским часописом у држави.

Специфичност школе је и Фонд „Велинка Тешин“, који књигама награђује ученике за успехе из српског језика и књижевности.

-Седеле смо у клупи у основној школи, заједно уписале енглески језик и књижевност у Новом Саду, али се Велинка, након што смо апсолвирали, нажалост, разболела и преминула. Фонд ће наставити да живи у нашој школи. За успешан рад образовне институције важни су њени успеси и начин на који се представља у заједници, али никада нисам била присталица да се школа пошто-пото појављује у јавности, већ само када за то постоје добри разлози- открива Оливера Лазић у разговору за Кикиндски портал.

Вук Караџић 3

Било је данас и свечано и емотивно у школи „Вук Караџић“. Награђени су најуспешнији ученици и у пензију је испраћена дугогодишња директорица, Оливера Лазић.

На приредби у фискултурној сали ђаци су приказали своје таленте у инсценацијама из живота Вука Караџића и приказу народних обичаја, а наступили су и хор и музичке секције Школе.

– Данас је централни дан, иначе Дан школе обележавамо читаве седмице – сутра је спортски дан, угостићемо ученике других основних школа, а у четвртак имамо маскенбал за ниже и игранку за више разреде. Иначе, целе недеље ђаци прикупљају храну као помоћ угроженим суграђанима – рекао је директор, Иван Пантелић.

На свечаности су награђени ђак генерације, Богдан Дејановић, и спортиста генерације, Тадија Станишић. Уручена су и признања из фонда „Велинка Тешин”, за најбоље резултате из српског језика и књижевности. Књиге су добили: Маријана Миланов, Јустина Марковић, Богдан Дејановић, Богдан Завишин и Доротеа Бореновић.

Богдан Дејановић, сада ученик друштвено-језичког смера у Гимназији „Душан Васиљев“, двоструки је лауреат за школску 2021/2022. годину.

– Мислим да сам награде заслужио успесима на такмичењима из историје и књижевности, а пре свега јер сам имао добар однос према друговима и наставницима. Знање из основне допринело је и мом бољем старту у средњој школи – каже Богдан.

Прослави су присуствовали и директори других школа, пензионери колектива и градски челници: градоначелник Никола Лукач, Валентина Мицковски, у Градском већу задужена за културу и образовање, и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за социјалну заштиту.

– За мене је увек емотивно када дођем у ову школу јер смо је похађали и ја и чланови моје породице. Сигуран сам да ће нови директор, утабаним стазама, са изузетном децом и одличним наставним кадром, омогућити још боље услове за стицање знања. Деци поручујем да „краду“ знање, да се друже, како би са лепим успоменама на своју основну школу постизали успехе у будућности – рекао је градоначелник Лукач.

Посебно емотивни тренуци били су приликом приказивања филма о сада већ бившој директорици, Оливери Лазић, која је путем успеха Школу водила две деценије.

– Први пут сам данас у зграду ушла са позивницом – каже директорица у пензији. – Срећна сам што видим сва драга лица људи са којима сам сарађивала. У основи нашег успеха био је добар однос са колегама. Имали смо веома добру сарадњу, увек смо били врло јединствен колектив. И наша многобројна дружења била су корисна, на њима смо добијали идеје за рад и у томе су били наша покретачка снага и успех.

Оливера Лазић је новом директору „Школе отвореног срца“ пожелела успех и да га у послу води љубав.

Историјат школе

Основна школа „Вук Караџић”, једна од најстаријих у Кикинди, основана је 1950. године, као једна од четири осмолетке и носила је назив Осмолетка бр. 2. На самом почетку имала је седам разреда: четворогодишњу школу и три разреда Пуне кикиндске гимназије. Већ 1952. у њој је било свих осам разреда и преименована је у Осмолетку ,,Вук Караџић“.

У том периоду Школа је имала и два одељења забавишта, комбиновано одељење на Пољопривредном комбинату „Банат“, а њен  простор користила је и Школа за ученике у привреди. Школа се налази у згради која је саграђена 1890. године и у потпуности је прилагођена наставном процесу.

error: Content is protected !!