врбица

лазарице

Традиционално паљење и прескакање ватре Лазарице одавнина се практикује на сокацима у граду и селима. Сутра (петак) увече чуће се весели жамор деце, пуцкетање ватре од тулаја, биће по која опрљена обрва, а ватра ће направити „бркове” код деце од гарежи. Док млади прескачу ватру, старији Кикинђани друже се уз крофне, кокице и ракију.

Паљење ватри Лазарица сваке године пада у петак, седам дана пре Великог петка за православне вернике. Некада се веровало да прескакање упаљених снопова кукуруза, грана, сламе, тера зле духове, вештице и болест.

Наредног дана обележава се Лазарева субота односно Врбица. Овај празник посвећен је дечијој радости. На Лазареву суботу бере се пруће од врбе преко којег се, по веровању, преносила снага зеленила на децу и одрасле. Сваке године она се прославља освештањем врбових грана и литијом деце око цркве, док су на Градском тргу постављене тезге са разним ђаконијама. Обичај је и да мајке свечано обучену децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, воде у цркву и купују им звончиће везане за тробојку које малишани носе око врата. По традицији у православним црквама освештаће се врбе, а верницима ће бити дељене освештане гране.

 

А.Ђ.

 

Лазарева-субота-девојцица-у-носњи-НИс-2012

Сутра, 12. априла, обележавамо Лазареву суботу, познату и као Врбицу – велики и радосни празник који је посвећен деци. На овај дан, православни верници уносе врбове гране у цркве, које остају тамо до недељне литургије на Цвети, када се врши ритуал благосиљања врбе.

Лазарева субота је празник који слави Исуса Христа и његово чудо васкрсења Лазара из мртвих. Врбица се увек обележава у суботу, на дан који претходи Цветима, недељи која води ка Васкрсу. На Лазареву суботу верници носе гранчице врбе, симболизујући свечани улазак Исуса у Јерусалим, када су га поздравили његови следбеници.

Према јеванђељима, Лазар је васкрснут у Витанији, чиме је Христос најавио нову веру у васкрсење. Овај празник је познат и као Васкрсење Лазара Четвородневног, а има дубоко значење као победа живота над смрћу. На Лазареву суботу се на богослужењима помињу Христова страдања и Лазарево васкрсење као обећање васкрсења за све вернике.

Иако је васкрсење Лазарево изазвало гнев првосвештеника, који су због тога донели одлуку да погубе Спаситеља, овај догађај је био великим знаком нове вере и наде. Према предању, Лазар је наставио да живи још 30 година након свог васкрсења, проповедајући хришћанство као кипарски архиепископ.

У исто време, православни верници обележавају и Врбицу, која почиње службама бдења на Цветну недељу, обележавајући свечани Христов улазак у Јерусалим. Врбица је празник дечје радости, јер је Христос рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско“.

Тог дана, мајке облаче своју децу у свечану одећу, украшавају их звончићима везаним за тробојку и венчићима од врбе које им стављају на главу, а затим их воде у цркву. Врбове гране се касније односе кућама и стављају поред икона и кандила.

Врбове гране које се тада деле верницима, симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.

кикинда-фотографија-лазарица-ки-1

Традиционално паљење и прескакање ватре Лазарице одавнина се практикује на сокацима у граду и селима. Сутра (петак) увече чуће се весели жамор деце, пуцкетање ватре од тулаја, биће по која опрљена обрва, а ватра ће направити „бркове” код деце од гарежи. Док млади прескачу ватру, старији Кикинђани друже се уз крофне, кокице и ракију.

Паљење ватри Лазарица сваке године пада у петак, седам дана пре Великог петка за православне вернике. Некада се веровало да прескакање упаљених снопова кукуруза, грана, сламе, тера зле духове, вештице и болест.

Наредног дана обележава се Лазарева субота односно Врбица. Овај празник посвећен је дечијој радости. На Лазареву суботу бере се пруће од врбе преко којег се, по веровању, преносила снага зеленила на децу и одрасле.

Сваке године она се прославља освештањем врбових грана и литијом деце око цркве, док су на Градском тргу постављене тезге са разним ђаконијама. Обичај је и да мајке свечано обучену децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, воде у цркву и купују им звончиће везане за тробојку које малишани носе око врата. По традицији у православним црквама освештаће се врбе, а верницима ће бити дељене освештане гране.

А.Ђ.

врбица-(3)

На Лазареву суботу, Врбицу, као што су Кикинђани већ навикли, око Храма Светог Николе на тргу постављене су тезге са играчкама, украсима и храном, у очекивању службе на којој ће се освештати врба, и, затим опхода око Цркве.

Леп дан искористиле су и младе чланице Плесне школе „Данце Н Соул“ које су наступиле на Тргу.

Плесна школа „Данце Н Соул“ извела је, први пут у граду, „флеш моб“ („фласх моб“) – улични перформанс када се група људи састаје на унапред договореном месту и изводи кратак перформанс, у овом случају плесни, којем се придружују и пролазници.

 

врбица

Уочи празника Цвети и осам дана пре Ускрса, православни верници обележавају Лазареву суботу, дан када је Исус васкрсао Лазара.

Лазар је био Христов савременик и пријатељ који је са сестрама Мартом и Маријом живео је у селу Витанији код Јерусалима. Када је Христ сазнао да је његов пријатељ тешко болестан, кренуо је у Јудеју, и то упркос томе што је знао и да се његови непријатељи спремају да га заробе и убију.

Међутим, стигао је четири дана после Лазареве смрти и затекао Марту и Марију у дубокој жалости. Затражио им је да га одведу пред пријатељев гроб, а у то време покојници су се остављали у пећинама и отворима у стенама чији улаз се затварао великим стенама. Када су стигли, рекао је да уклоне стену и позвао Лазара да изађе напоље. Обавијен белим платном, Лазар је изашао из пећине, а његово васкрснуће Исус је образложио речима: „Ако верујеш, видећеш славу Божју.”

На овај дан се у православним храмовима служи вечерње богослужење и у цркву се уноси млада, тек олистала врба. Пошто се освешта, свештеник гранчице дели народу. Затим се врши опход око цркве.

Обичај је да, на овај дан мајке свечано обуку децу и доведу их у цркву. Деци се купују звончићи везани на тробојку и стављају око врата, а венчићи на главу. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила.

Поред врбе и звончића, још један важан елемент Врбице је свеже цвеће, јер обичаји налажу и да се оно данас набере, а потом остави да преноћи у води. Сутрадан, на Цвети, сви укућани треба да се умију том водом како би били здрави.

Лазарева субота или Врбица се слави са посном трпезом јер је у току Ускршњи пост. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.

Лазарица у КЦ

Традиционално паљење и прескакање ватре Лазарице одавнина се практикује на кикиндским сокацима. Сутра (петак) увече чуће се весели жамор деце, пуцкетање ватре од тулаја, биће по која опрљенах обрва, а ватра ће направити „бркове“ код деце од гарежи. Док млади прескачу ватру, старији Кикинђани дружиће се уз крофне, кокице и ракију. Осим на улицама, Лазарица ће се прескакати од 19 сати и у дворишту Културног центра.

Паљење ватри Лазарица сваке године пада у петак, седам дана пре Великог петка за православне вернике. Некада се веровало да прескакање упаљених снопова кукуруза, грана, сламе, тера зле духове, вештице и болест.

Наредног дана обележава се Лазарева субота односно Врбица. Овај празник посвећен је дечијој радости. На Лазареву суботу бере се пруће од врбе преко којег се, по веровању, преносила снага зеленила на децу и одрасле. Сваке године она се прославља освештањем врбових грана и литијом деце око цркве, док су на Градском тргу постављене тезге са разним ђаконијама. Обичај је и да мајке свечано обучену децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, воде у цркву и купују им звоничиће везане за тробојку које малишани носе око врата. По традицији у православним црквама освештаће се врбе, а верницима ће бити дељене освештане гране.

 

Лазарева субота

Православни верници данас обележавају Лазареву суботу јер се сматра да је тог дана Исус васкрсао Лазара.

Врбица се увек слави суботом, дан уочи празника Цвети, недељу дана пре Ускрса.

На овај дан се у православним храмовима служи вечерње богослужење и у цркву се уноси млада, тек олистала врба. Пошто се освешта, свештеник гранчице дели народу.

Затим се врши трократни опход око цркве, са црквеним барјацима, рипидама и чирацима и пева се тропар Лазареве суботе.

Обичај је да, на овај дан, мајке свечано обуку децу и доведу их у цркву. Деци се купују звончићи везани на тробојку и стављају око врата, а венчићи на главу. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила.

Лазарева субота или Врбица се слави са посном трпезом јер је у току Ускршњи пост

error: Content is protected !!