У Новом Саду, 25. новембра 1918. године, пред окупљених 757 посланика из 211 општина Бачке, Баната и Барање – међу којима су били Срби, Буњевци, Словаци, Русини, Хрвати и Немци – усвојена је историјска одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.
Овај датум означио је крај вишедеценијске управе Аустроугарске у региону и истовремено је омогућио становништву Војводине да, користећи право на самоопредељење, изрази своју вољу за животом у заједници са Србијом. Важност те одлуке огледа се не само у промени политичког статуса региона већ и у јачању дуговечних културних и националних веза које Војводину повезују са Србијом.
Посебно занимљива је компонента тог скупа – право гласа су тог дана имале и жене: њих седам из различитих општина учествовало је у одлучивању, што је у то време било реткост у Европи. На тај начин Велика народно-скупштинска одлука није била само политички чин већ и симболички корак ка већој инклузивности.
Данас, присаједињење се памти као камен-темељац за формирање јужнословенске државе – Краљевина Срба, Хрвата и Словена – и као кључни тренутак у стабилизацији северних граница Србије.
Башаидска Војводина пролетос је надмоћно окончала такмичење у Међуопштинској лиги „Кикинда-Житиште”, а пре тога, како напомиње председник Зоран Сараволац, залагањем бројних Башаидаца пријатеља клуба, створени су одлични услови.
– Успели смо, јер ништа нисмо препустили случају. Требало је времена, али када се све посложило, вратили смо се у Подручну лигу „Зрењанин”. Прошлу сезону започели смо с тренером Предрагом Манојловићем и потом током јесени све победили уз реми у Равном Тополовцу. Манојловић је због својих обавеза отишао с клупе, а брзо смо се договорили са Сашом Ђурићем из Војводе Степе. Пролеће је протекло у нашој потпуној доминацији, али од јесени у Подручној лиги само јачим радом можемо постати стабилан лигаш – каже Сараволац.
Из Банатског Карађорђева стигли су Дабчевић и Рашета, а тренер Ђурић припреме је започео почетком јула.
Само четворица играча нису из Башаида.
Д. П. 