Влада Војводине

stari-zanati-pokrajina

Покрајински секретар за привреду и туризам др Ненад Иванишевић уручио је данас уговоре за развој и очување производње карактеристичне за старе и уметничке занате, односно послова домаће радиности у 2025. години. Међу 20 корисника који су добили средства је и троје Кикинђана Мирна Рацков, власница опанчарске радње „Маца папучарица“, Сандра Станковић, иконописац и Александар Ронто, сарач. Бесповратна средства намењена су за опрему и за набавку репроматеријала.

Секретар Иванишевић је указао на значај пружања подршке носиоцима сертификата старих и традиционалних заната, те нагласио да ови послови заслужују још већу подршку.

-Трудићемо се да овај конкурс буде још значајнији у наредном периоду, јер вашим залагањем у овој области чувате нашу традицију. Све што радите је оно по чему се ми препознајемо, односно наша покрајина и Република Србија. Нема ниједне манифестације без вашег учешћа, што је веома важно и зато овај конкурс расписујемо сваке године –  истакао је Иванишевић.

Ресорни секретар је упутио позив представницима привредних друштава и предузетницима у овој области да узму учешће на предстојећем Сајму туризма у Новом Саду, што ће Секретаријат подржати, те у једном од три излагачка дана наступе бесплатно и изложе своје производе.

 

deponije-ugovor-(1)

У Покрајинској влади градоначелник Младен Богдан присуствовао је додели уговора за уклањање дивљих депонија. Кикинди је одобрено 10 милиона динара бесповратних средстава за уклањање дивље депоније са пољопривредног земљишта у  Мокрину.

Уговор је уручио помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду Петар Самоловац, а у оквиру програма  поменутог секретаријата ове године издвојена су средства за уклањање дивљих депонија са пољопривредних земљишта широм АП Војводине.

-Град Кикинда ће, уз ову подршку, издвојити и додатна два милиона динара из буџета, чиме ће бити обезбеђено укупно 12 милиона динара за уклањање дивље депоније у Мокрину која представља дугогодишњи проблем. Уклањање отпада са пољопривредног земљишта важан је корак у заштити животне средине и очувању пољопривредних површина. На нама је да и даље апелујемо да не долази до непрописног одлагања смећа и стварања дивљих депонија. Разним активностима потребно је подићи свест грађана о важности очувања здраве животне средине. Политика кажњавања, према несавеснима, ће бити  оштрија – истакао је градоначелник Богдан.

А.Ђ.

salas

Покрајински секретаријат за пољопривреду расписао је конкурс за унапређење економских активности на селу кроз подршку непољопривредним активностима у Војводини у 2025. години. Кроз доделу бесповратних средстава, циљ је додатно упошљавање сеоског становништва, упошљавање жена и развој руралног туризма. Пријављивање траје до 22. априла.

За реализацију мере предвиђено је укупно 50.000.000 динара за инвестиционо и текуће одржавање објекта, набавку остале опреме за аутентичне угоститељске објекте у домаћој радиности или сеоском туристичком домаћинству и подизање ограде око објекта.

Максималан износ бесповратних средстава по једној пријави не може бити већи од 2.000.000 динара. Минималан износ бесповратних средстава по једној пријави износи 50.000 динара.
Бесповратна средства за подршку инвестиција по конкурсу утврђују се у износу до 80 одсто од прихватљивих трошкова инвестиције”, наводи се у тексту конкурса.

Право на подстицаје остварују лица која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава и налазе се у активном статусу, односно физичко лице које је носилац регистрованог пољопривредног газдинства.

bebe-1-(1)

Покрајинска влада усвојила јe одлуку о увећању бесповратних средстава породицама у којима се роди треће или четврто дете за решавање стамбеног питања или за унапређење услова становања на територији Аутономне покрајине Војводине за 2024. годину. Помоћ је са досадашњих 250 милиона динара увећана на 345,5 милиона динара, одлучено је на  седници којом је председавала председница Маја Гојковић.

Ова мера је донета у циљу заустављања негативних демографских трендова и афирмацији пронаталитетне популационе политике на територији АП Војводине, а имајући у виду потребу за побољшање услова становања и пружања помоћи породицама са троје и четворо деце као једног од битних елемената у реализацији пронаталитетне политике.

 

IMG_2869

Укупно 30 милиона динара усмериће се из покрајинског буџета за изградњу секундарне атмосферске канализације у деловима Кикинде, одлука је Покрајинске владе. Овим решењем боље услове за живот добиће становници у деловима Моравске, Јована Стерије Поповића и Ивана Јакшића.

„Канализациона инфраструктура у овом делу Града је дотрајала. Приликом атмосферских падавина накупља се вода и долази до изливања, што ремети квалитет живота грађана и угрожава безбедност саобрађаја. Изградњом мреже атмосферске канализације биће решен вишегодишњи проблем у том делу града”, стоји у саопштењу Владе Војводине.

Подсетимо да је у току изградња секундарне атмосферске канализације у улицама Семлаче и Браће Лаковић, а градилиште је недавно посетио председник Покрајинске владе Игор Мировић, зејадно са представницима Града, народним и покрајинским посланицима из Кикинде. Овом приликом договарано су и даља улагања у комунулну инфраструктуру у нашем граду.

 

У деловим улица Душана Васиљева, Јаше Томића, Браће  Лаковић и Семлачке радови су почели крајем августа и биће готови до краја године, а посао се изводи захваљујући заједничком улагању Града и Покрајине. Изградња атмосферске канализације у коју ће бити уложено 150 милиона динара само је један од пројеката који су ове године реализовани уз помоћ Покрајине и Управе за капитална улагања.

 

lagundzin

Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду доделио је уговоре укупне вредности 90 милиона динара из Буџетског фонда за шуме АП Војводине. Уговоре о бесповратним средствима уручио је потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство  Владимир  Галић, а међу онима који су добили новац  је и расадник „Викумак“ из Иђоша чији је власник Радивој Лагунџин. Њему су припала средства за унапређење расадничке производње.

 

-Одобрено нам је 200.000 динара за куповину тракторског атомизера за прскање. На нашем расаднику имамо један који је стар и било је време да купимо нови. Тракторски атомизер за прскање користимо приликом заштите садница хербицидима и пестицидима – сазнајемо од Лагунџина.

Расадник „Викумак“ једини је на територији града који  производи шумски садни материјал, саднице за пољозаштитне појасеве и ремизе. Код надлежног секретаријата сваке године конкуришу за средства и до сада су добили трактор, систем за наводњавање и разне прикључне машине неопходне у расадничкој производњи.

-Шумски расад узгајамо на 1,2 хектара. Имамо саднице храста, тополе, јасена, јавора и багрема. Најтраженији су багрем, храст и топола који и најбоље успевају на нашој земљи – додаје наш саговорник.

Поред поменутог  „Викумак“ у понуди има и друге саднице.

-У ово доба године најтраженије су вишегодишње цветнице и контејнерске саднице које се налазе у великим саксијама. Купују се и перене и разни четинари – напомиње Радивој Лагунџин.

Иђошки расадник је породични посао. Наредног месеца обележиће две деценије рада.  Поред производње садног материјала, баве се и извођењем радова у шумарству, претежно пошумљавањем, као и осталим радовима у хортикултури, попут уређења дворишта и паркова и постављања тепих травњака.

Kovid-bolnica-na-Miseluku-menja-namenu

На Одељењу за дијализу Универзитетског клиничког центра Војводине (УКЦВ) само у прошлој години урађено је преко 12 хиљада интермитентних дијализних процедура, и то у више од пет деценија старом „привремено изграђеном“ монтажном објекту.

Свега неколико недеља откако у болници на Мишелуку у Новом Саду више нема ковид пацијената, већ унапред планирано део тог објекта у потпуности је спреман да прими све оне којима је дијализа једина шанса, али сада, уз помоћ савремене опреме и са већим капацитетом.

„Центар за дијализу у оквиру болнице на Мишелуку сада ће имати 36 дијализних места, где ће се континуирано уз технолошки најсавременије дијализне апарате и далеко боље услове рада за све запослене, пружати немерљиво квалитетније медицинске услуге за ове тешко оболеле пацијенте“, истакао је приликом обиласка новог Центра за дијализу УКЦВ-а потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за здравство проф. др Зоран Гојковић.

Центар су том приликом симболично пустили у рад председник Савеза бубрежних инвалида Војводине и вишедеценијски пацијент УКЦВ-а Радослав Јовичић и в.д. директора УКЦВ-а проф. др Едита Стокић у присуству запослених лекара и медицинснких сестара УКЦВ-а.

Покрајински секретаријат за здравство, Институт за јавно здравље Војводине и УКЦВ у сарадњи са Министарством здравља Републике Србије и Републичким фондом за здравствено осигурање, настављају са активностима којима ће остали капацитети некадашње ковид болнице бити стављени у службу система здравствене заштите грађана Новог Сада у склопу Плана мреже здравствених установа и решавања вишедеценијског проблема другог највећег града у Србији.

(Покрајинска влада)

Obilazak-Centra-za-radiologiju-i-Centra-za-laboratorijsku-medicinu-UKCV

„Универзитетски клинички центар Војводине по први пут од свог оснивања добио је микробиолошку лабораторију у Центру за лабораторијску медицину, која задовољава све захтеве и стандарде дијагностике терцијарне установе. Лабораторију вредну укупно 80,1 милион динара финансирала је Покрајинска влада. Тиме је знатно унапређен процес рада УКЦВ, о чему сведочи податак да су до сада све урађене анализе морале да се шаљу у Институт за јавно здравље Војводине“, изјавио је председник Игор Мировић након обиласка Универзитетског клиничког центра Војводине.

Захваљујући Покрајинској влади, у Центру за радиологију адаптиран је простор и набављен нови апарат за магнетну резонанцу са припадајућом опремом. Реч је о другој магнетној резонанци коју је Покрајинска влада обезбедила за потребе Клиничког центра.

Покрајинска влада финансирала је грађевинске радове – обнову фасаде, замену столарије, санацију водоводне и канализационе мреже – у објекту у коме су смештени Центар за радиологију и Центар за лабораторијску медицину. У оквиру тог објекта у функцији је и савремена аутоматизована лабораторија у којој се раде биохемијске и имунохемијске анализе.

„Већ шест-седам година трају наши заједнички напори да модернизујемо Клинички центар Војводине. Реконструисали смо до сада 13 клиника, обновили смо опрему и побољшали услове за рад запослених, лечење и боравак пацијената”, изјавио је Мировић, и истакао да је набављена и магнетна резонанца у општим болницама у Суботици и Зрењанину, као и она намењена педијатријским пацијентима у Институту за здравствену заштиту деце и омладине Војводине.

„Током ове године покренућемо и велики инвестициони циклус којим желимо да унапредимо квалитет здравствене заштите. Очекује нас почетак реконструкције више клиника у оквиру Универзитетског клиничког центра Војводине, за шта смо определили 1,3 милијарде динара преко Управе за капитална улагања Војводине “, нагласио је Мировић.

Реч је о објектима који су изграђени пре више од 110 година и заштићени су као споменици културе.

Планирана је реконструкција четири објекта УКЦВ у којима су смештени Клиника за урологију, Клиника за максилофацијалну и оралну хирургију, Клиника за пластичну и реконструктивну хирургију, Лабораторијско одељење за нуклеарну медицину, Одељење за хемодијализу, Операциони блок за Клинику за урологију, Клиника за очне болести и Клиника за оториноларингологију и хирургију главе и врата.

Реконструкцијом ће се обезбедити неопходни и функционални простори за пацијенте и медицинско особље, повезаност хоспиталног и амбулантног дела клиника и прилагођавање објеката особама са инвалидитетом  и посебним потребама.

„У систему јавног здравства Војводине сви апарати су у функцији – магнетне резонанце, ЦТ апарати, ултразвучни апарати и рендгени“, истакао је Мировић и додао да су створени услови да се до краја године чекање на снимање скрати са садашња три до четири месеца на шест до осам недеља.

В.д. директора Универзитетског клиничког центра Војводине Едита Стокић изјавила је да ће микробиолошка лабораторија обезбедити много већу ефикасност и брзину при одабиру терапије за пацијенте, јер се за бактериолошку анализу некада чекало 24 сата, а сада је потребно само неколико минута.

„Захваљујући Покрајинској влади, УКЦВ наставља да ради на обезбеђивању најбољих услова за рад уз непромењено гесло, основу и и подлогу, да пацијент увек мора бити у првом плану“, изјавила је Стокићева.

Обиласку УКЦВ присуствовао је и покрајински секретар за здравство Зоран Гојковић.

(Покрајинска влада)

error: Content is protected !!